Znamo ko je on, a znamo li ko smo mi? Smrtna kazna?

margos

Лепота ће спасити свет – зар смо заборавили?

DOBROTA.

dobrota je lijepa.

и истинита.

i zlo je istinito, a istina van našeg domašaja.

Треба ваљда тежити и ономе што нам није на дохват руке.

ne samo da je potrebno, to je imanetno ljudski. no, mi uvijek baratamo "malim", parcijalnim, uslovnim istinama. i ta činjenica je samo jedna iz paketa ljudskih prokletstava.

docsumann

margos

Лепота ће спасити свет – зар смо заборавили?

DOBROTA.

dobrota je lijepa.

Па јес кад су све куће у Доброти градили поморци са дугогодишњим девизним плаћама јербо су пловили на "странцима"...

Мој фаворит је ипак Ораховац.



Него да се вратим на тему:






После гледања овог филма више се никада нисам усудио да будем ни за ни против смртне казне. Мој одговор на то питање је: Не знам.


EDIT: Олако изрицање судова, мишљења и пресуда у овом свету испуњеном предрасудама понекада може заиста да поприми монструозне облике... Не бих да учествујем у томе...







П.С. -

„И још да ти кажем: ако си ми ти то учинио, нека ти је богом просто. И желим ти, Љубо, дасе лепо ожениш, да имаш само једно дете, као ја, да га подигнеш – и да не доживиш ово што сам ја доживела.“ И окрете се ка капији.
„Збогом, сине.“
„Збогом, тетка-Ружо.“
То ме просто сахрани. Та жена ми просто главу откиде.

Како је све ово сложено у једном уметничком измишљеном делу, а како ли је тек у животу?

Нурудине, најбоља књижевност је она у којој је најмање тога измишљено... Знам то поуздано, Бора Главоња са Душановца ми дође нека даља фамилија...

После гледања овог филма више се никада нисам усудио да будем ни за ни против смртне казне. Мој одговор на то питање је: Не знам.

Ja sam ovaj film Kješlovskog potpuno zaturila..., mislim u glavi svojoj, a kad sam ga gledala, potpuno me je pomerio... Trebalo bi ga ponovo pogledati, ko ima snage i stomaka dovoljno... On je deo rediteljevog Dekaloga, koji, nažalost, nikad nije završio. Ovaj deo se odnosi na 5 (kod katolika), odnosno 6 (kod pravoslavaca) Božju zapovest: Ne ubij! Hvala što ste nas sve podsetili na njega!

Не бих да учествујем у томе...

not your choice

sta god da uradis - ucestvujes

Filip2412

Не бих да учествујем у томе...

not your choice

sta god da uradis - ucestvujes

Мислио сам на јавно декларисање да ли сам за смртну казну или против ње у законодавству.

А да сви морамо понекад да учествујемо у ономе што не желимо, то ми је одавно јасно. Велики сам ја дечак.

docsumann

margos

Лепота ће спасити свет – зар смо заборавили?

DOBROTA.

dobrota je lijepa.

Па јес кад су све куће у Доброти градили поморци са дугогодишњим девизним плаћама јербо су пловили на "странцима"...

Мој фаворит је ипак Ораховац.

Taso, obožavam te!

zilikaka

docsumann

margos

Лепота ће спасити свет – зар смо заборавили?

DOBROTA.

dobrota je lijepa.

Па јес кад су све куће у Доброти градили поморци са дугогодишњим девизним плаћама јербо су пловили на "странцима"...

Мој фаворит је ипак Ораховац.

Taso, obožavam te!

П.С. - Лажем, другарице, ти барем знаш да сам к'о хобит. Чим пређем праг своје куће, за мене почиње авантура.

tasadebeli

П.С. -

„И још да ти кажем: ако си ми ти то учинио, нека ти је богом просто. И желим ти, Љубо, дасе лепо ожениш, да имаш само једно дете, као ја, да га подигнеш – и да не доживиш ово што сам ја доживела.“ И окрете се ка капији.
„Збогом, сине.“
„Збогом, тетка-Ружо.“
То ме просто сахрани. Та жена ми просто главу откиде.

Како је све ово сложено у једном уметничком измишљеном делу, а како ли је тек у животу?

Ovako nešto je moguće da se desi ali i da ima uticaja kada postoji empatija, griža savesti, makar u tragovima.

Koliko je primenljivo na žrtvu, skoro bebu, očuha-pedofila? Pa i na ovog koji je silovao pa ubio Tijanicu?

Kod monstruoznih zločina, počinioc je monstrum. Nisam ga ja tako okarakterisala, sam se pokazao.


Evo drugi primer, vozač koji je ubio Luku na Brankovom mostu. Oko njega je sasvim druga klima. Ubili su i jedan i drugi, (onaj monstrum Tijanu a nesavesni vozač Luku) ali njihova krivica nije ista.

Па јес кад су све куће у Доброти градили поморци са дугогодишњим девизним плаћама јербо су пловили на "странцима"...

ne znam o čemu pričaš, ona je kod nas na remontu

Kod monstruoznih zločina, počinioc je monstrum. Nisam ga ja tako okarakterisala, sam se pokazao.


Evo drugi primer, vozač koji je ubio Luku na Brankovom mostu. Oko njega je sasvim druga klima. Ubili su i jedan i drugi, (onaj monstrum Tijanu a nesavesni vozač Luku) ali njihova krivica nije ista.

tacno tako. dobro zapazanje.

Bez problema bih presudio nekima i ne bih ni trepnuo.

Пресудио би. А да ли би био спреман да је извршиш?

uvijek će se naći neko ko je spreman. baš kao što nam neko svakodnevno obezbjeđuje meso na našoj trpezi, pošteđujući nas mučnog čina klanja.

Много се њих позивало на Бога, на пакао, на рај – вероватно је много и верујућих људи – зар су заборавили да ће у царству небеском бити места и за разбојника са крста, и за Магдалену?

istorija nam govori da je običnog čovijeka najlakše dovesti u stanje u kojem je (neograničeno) sposoban da ubija pomoću religije. neko će reći i pomoću ideologije, al' ona i nije ništa drugo do pseudoreligija. to posebno važi za komunizam.

nisam religiozan čovjek, ali doživljavam i osjećam ono Ne ubij! kao neki svoj religiozni recidiv, ili bolje rečeno kao najmanji zajednički sadržalac ljudskosti za sve nas.

За то апсолутно није потребно бити религиозан.

naravno, ali me čudi kako religioznim ljudima to Ne ubij! izmiče.

Пресудио би. А да ли би био спреман да је извршиш?

da. U principu, razmisljam o situaciji u kojoj doticna osoba cini zlocin. naravno da bih bio spreman da upucam i da spasim potencijalnu zrtvu.

Мислиш да би остатак света постао бољи након смтрне казне?

Mislis da je bolji nakon bacanja takve osobe na dozivotnu robiju? Ne znam, meni je robija grozna, licno bih izabrao smrt pre nego da budem dozivotni zatocenik ostatka ljudske vrste. Koja je poenta dozivotne robije? Mozda bi imala smisla kada bi zatoceniku barem bila ostavljena mogucnost da se samoubije ali zatocenik je cak nasilno sprecavan u zatvoru da sam sebi presudi. Kako je to humanije od smrtne kazne ja ne kapiram.

nurudin

То је стање афекта. Мислим на ситуацију у којој после пет година суђења суд донесе одлуку да је убица осуђен на смрт, а ти пресуду треба да извршиш.

Dok je postojala smrtna kazna na ovim prostorima izvršavala se tako što su izvršenju morali prisustvovati sudije i tužilac.
Samo smaknuće se izvršavalo streljanjem, pri čemu je od deset strelaca pet imalo bojevu a pet manevarsku municiju, po slučajnom rasporedu.
Nakon izvršenja smrtne kazne, rodbina osuđenog nije imala pravo na posmrtne ostatke, već su se ovi sahranjivali u neobeleženom grobu.

Filip2412

Zavisi kako gledas na stvari... po meni je dozivotni zatvor suroviji od smrtne kazne.

Можда ти у овом тренутку и са слободе мислиш да је затвор суровија казна од смртне, али то је исто тако површно као када неко у пуном здрављу процењује вредност живота особе са тешком и неизлечивом болешћу или неким веома ограничавајућим хендикепом. Ко си ти да судиш? То једино може особа стављена пред избор између две могућности - погубљење или доживотни затвор.

Ali protiv smrtne kazne nemam nista per se.

У ово нећу сада улазити, али има сасвим довољно филозофских, етичких, религиозних, културолошких, правних и других разлога против смртне казне. Можеш да изабереш по вољи.

za ljude koje pocine nekakve zlocine mislim da je smrtna kazna upravo najhumanije resenje - i za njih i za ostatak sveta.

Дозволи да се не слажем са тобом. У смртној пресуди нема ништа хумано.

Смртна казна лишава преступника сваке могућности за размишљање, покајање, преобраћање и уопште прилике да постане бољи, а остатак света смрћу преступника сигурно не постаје бољи, већ гори, јер има још крви на својим рукама.

Смртна казна лишава преступника сваке могућности за размишљање, покајање, преобраћање и уопште прилике да постане бољи, а остатак света смрћу преступника сигурно не постаје бољи, већ гори, јер има још крви на својим рукама.

to bi bilo to!

У ово нећу сада улазити, али има сасвим довољно филозофских, етичких, религиозних, културолошких, правних и других разлога против смртне казне. Можеш да изабереш по вољи.

Nekako upadne u oči da su svi ovi razlozi društvena viđenja koja se drastično menjaju sa vremenom i za svaki može da se nađe drugačije viđenje.

Sposobnost da određeni ljudi ubiju druge ljude nije društvena kategorija, već prirodna il se rodiš s tim ili ne. Društvo može samo da potisne ili podstakne tu sposobnost, ali ne može da je uništi, jer je sposobnost ubijanja prirodna prednost.

Смртна казна лишава преступника сваке могућности за размишљање, покајање, преобраћање и уопште прилике да постане бољи, а остатак света смрћу преступника сигурно не постаје бољи, већ гори, јер има још крви на својим рукама.

Život je malo drugaćiji po mom viđenju. Dobiti šansu da se ispravi neka velika greška je izuzetak, a ne pravilo u životu.
Neka svako snosi posledice svojih postupaka.
Smrtna kazna kao sredstvo ima cilj da učini naš svet sigurnijim ili da se bar osećamo sigurnijim.

Smatram da oni koji javno kažu da nisu u stanju da ubiju ne bi ni trebali da komentarišu o smrtnoj kazni, jer ne mogu ni da zamisle šta se mota o glavi prestupnika, niti mogu da sude da li može da dođe do njegovog pokajanja ili da li će uraditi to ponovo.

Određeni ljudi ma šta društvo uradilo će ubiti drugoj čoveka bez dovoljno jakog razloga, a neki će to i ponoviti i jedini način da se bude 100% siguran da oni to neće ponovo uraditi je da se fizički eliminišu.

Smatram da oni koji javno kažu da nisu u stanju da ubiju ne bi ni trebali da komentarišu o smrtnoj kazni, jer ne mogu ni da zamisle šta se mota o glavi prestupnika, niti mogu da sude da li može da dođe do njegovog pokajanja ili da li će uraditi to ponovo.

Svaki čovek je sposoban da ubije, samo zavisi od okolnosti. I naravno kasnije obrade,tog akta, u glavi.

Smatram da oni koji javno kažu da nisu u stanju da ubiju ne bi ni trebali da komentarišu o smrtnoj kazni, jer ne mogu ni da zamisle šta se mota o glavi prestupnika, niti mogu da sude da li može da dođe do njegovog pokajanja ili da li će uraditi to ponovo.

Мислиш да би остатак света постао бољи након смтрне казне?

Evo ti jedna realna pretpostavka:

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu, odsluži je i izađe na slobodu. Na slobodi ponovo ubije.

Ili:

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu. Na odsluženju kazne ubije čuvara ili drugog zatvorenika.

Da li je svet bolji i humaniji jer je psihopati omogućio da opet ubija?

Svaki čovek je sposoban da ubije, samo zavisi od okolnosti. I naravno kasnije obrade,tog akta, u glavi.

Tačno. Svi su u stanju da ubiju, ma koliko mislili da nisu.

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu, odsluži je i izađe na slobodu. Na slobodi ponovo ubije.

U odnosu na ubistvo se formira i vremenska kazna. Za ubistvo sa predoumisljaljem se ne izlazi vise, za nesrecu se naravno daje druga sansa.

alselone

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu, odsluži je i izađe na slobodu. Na slobodi ponovo ubije.

U odnosu na ubistvo se formira i vremenska kazna. Za ubistvo sa predoumisljaljem se ne izlazi vise, za nesrecu se naravno daje druga sansa.

Prosečna visina kazne za ubistvo u Srbiji je oko deset godina. Za krivična dela silovanja se, uglavnom, sudi zakonski minimum... Razlog je jednostavan - država nema kapaciteta da osuđene drži dovoljno dugo koliko bi zakon omogućavao.

Dakle, većina ubica koja zločin počini do četrdesete godine života izlazi iz zatvora. Ne znam tačan procenat povratnika među počiniocima krivičnog dela ubistva, ali dok sam radio i pratio te statistike on nije bio mali.

Evo još jedno pitanje:

Na koju kaznu suditi profesionalne ubice?

Tzv humano, ili civilno društvo, je otišlo u drugu krajnost. Eno ti Brjvika. Čovek ima , malte ne, apartmanski smeštaj, internet i studira o trošku zajednice!

Svaki čovek je sposoban da ubije, samo zavisi od okolnosti. I naravno kasnije obrade,tog akta, u glavi.

da, čini mi se da je u tome suština i osnovna razlika između nas i njih.

И онда чуваров син убије психопатину мајку, а њен син чувареву кћерку...

Babe i žabe!
Postoje ličnosti koje je nemoguće socijalizovati, osobe koje osećaju snažan poriv za ubijanjem. Taj poriv ne mogu da kontrolišu. Stalna su opasnost po zajednicu, ma gde se nalazili.
Nije li posao države da otkloni opasnost po zajednicu?

Ако је или или између живота и смрти ја бирам живот.

Floskula! Ako nekome tuđi životi ne znače ništa, ako ljude posmatra kao pokretne mete ( Brejvik i slični ), zbog čega bih ja poštovao njegov život?

П. С. И негде сам наишао на податак да 10% осуђених на смрт у САД није било криво за злочин.

Danas je forenzika do te mere napredovala da je ta mogućnost svedena na minimum.

nurudin

Postoje ličnosti koje je nemoguće socijalizovati, osobe koje osećaju snažan poriv za ubijanjem. Taj poriv ne mogu da kontrolišu. Stalna su opasnost po zajednicu, ma gde se nalazili.
Nije li posao države da otkloni opasnost po zajednicu?

Доживотна робија у самици, и лечење -- па таква особа има тежи поремећај.

U Srbiji ne postoji doživotna robija. Lečio bi i profesionalne ubice? Oni neće da budu izlečeni. Ti,ja, smo za njih posao. Cifra koju će prihodovati.

Prosečna visina kazne za ubistvo u Srbiji je oko deset godina. Za krivična dela silovanja se, uglavnom, sudi zakonski minimum... Razlog je jednostavan - država nema kapaciteta da osuđene drži dovoljno dugo koliko bi zakon omogućavao.

Dakle, većina ubica koja zločin počini do četrdesete godine života izlazi iz zatvora. Ne znam tačan procenat povratnika među počiniocima krivičnog dela ubistva, ali dok sam radio i pratio te statistike on nije bio mali.

Ja sam mislio da se razgovara uopsteno a ne konkretno o Srbiji. Da, postoji problem kod nas sa visinama kazni, ali nisam o tome pricao.

Na koju kaznu suditi profesionalne ubice?

Ne znam sto mene to pitas. Ja sam samo rekao da se kazna odredjuje spram prirode zlocina i da sud treba da odlucuje o tome.

Tzv humano, ili civilno društvo, je otišlo u drugu krajnost. Eno ti Brjvika. Čovek ima , malte ne, apartmanski smeštaj, internet i studira o trošku zajednice!

Ono sto on ima je za njegovu drzavu i njihov standard kao rupa u zemlji za recimo Sudanski zatvor ili buvara u Zabeli kod nas.

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu, odsluži je i izađe na slobodu. Na slobodi ponovo ubije.

a šta ako ne ubije?

stefan.hauzer

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu, odsluži je i izađe na slobodu. Na slobodi ponovo ubije.

a šta ako ne ubije?

Pazi, ja ne smatram da za svako ubistvo treba suditi smrtnu kaznu. Na nekom blogu sam se već izjasnio. Po meni, na smrtnu kaznu treba suditi povratnike u izvršenju krivičnog dela, osobe koje su počinile ubistvo na izuzetno surov način i sl.

Treba praviti razliku između nekoga ko je ubio zbog međe ( stvar folklora ) i Marinka Magde.

predatortz

Postoje ličnosti koje je nemoguće socijalizovati, osobe koje osećaju snažan poriv za ubijanjem. Taj poriv ne mogu da kontrolišu. Stalna su opasnost po zajednicu, ma gde se nalazili.

Dakle govoriš o psihopatama, i to jako uskoj podgrupi istih koji svoju psihopatologiju ispoljavaju nasiljem. Reč je o bolesti. Zar ti zaista smatraš da je lek za bolest - ubistvo? Ne govorim ovde o eutanaziji, već o tome da neko društvo, u kome takođe ima neotkrivenih bolesnika, odlučuje da ubije nekog drugog bolesnika. Takvim činom može celo društvo da se kvalifikuje kao društvo psihopata.

Ako odlučiš da ubiješ ubicu koji te u tom trenutku nikako ne ugrožava - šta te čini boljim od njega samog koji je ubijao druge koji ga nisu ugrožavali?

Dakle govoriš o psihopatama, i to jako uskoj podgrupi istih koji svoju psihopatologiju ispoljavaju nasiljem. Reč je o bolesti.

Klizav teren. Nisu sve serijske ubice ujedno i psihopate.Dobar deo njih je, zapravo, sasvim solidnih intelektualnih sposobnosti i solidnog mentalnog zdravlja. O takvim govorim.

Naravno da na smrt ne treba suditi osobu koja nije svesna svojih postupaka. Njih treba izolovati u psihijatrijsku ustanovu jer, da se ne lažemo, nekog izlečenja tu nema.

nurudin

predatortz

П. С. И негде сам наишао на податак да 10% осуђених на смрт у САД није било криво за злочин.

Danas je forenzika do te mere napredovala da je ta mogućnost svedena na minimum.

Чињеница да постоји и тај минимум могућности је монструозна.

U kom li ti idealnom svetu misliš da živiš?

Dakle govoriš o psihopatama, i to jako uskoj podgrupi istih koji svoju psihopatologiju ispoljavaju nasiljem. Reč je o bolesti.

psihopate nisu mentalni bolesnici u psihijatrijskom smislu, tj. mogu slobodno da ispolje volju i da shvate značenje posledica svog delovanja. sudski veštaci - psihijatri, kada daju nalaz o takvom učiniocu, navode da je u pitanju "mentalno zdrava, psihopatski strukturisana ličnost". klasična psihopatija se ispoljava u potpunom odsustvu empatije prema drugima, kao i u odsustvu osećanja prema samom sebi. ali jeste u pitanju specifična vrsta poremećaja - osoba jednostavno nije u mogućnosti da oseti, da ima elementarnu empatiju.

predatortz

Klizav teren. Nisu sve serijske ubice ujedno i psihopate.Dobar deo njih je, zapravo, sasvim solidnih intelektualnih sposobnosti i solidnog mentalnog zdravlja. O takvim govorim.

Naravno da nisu sve serijske ubice psihopate (mada se da govoriti o drugim psihičkim poremećajima ako činom ubistva ne dobijaju ništa sem ličnog plezira), kao što je i jako mali broj psihopata zapravo (fizički) nasilno (zli jezici kažu da skoro 20% Wall St. 'ajkula' pokazuje psihopatska obeležja) ali onda se lasno dođe do:

1) Neki deo ubica ima kompulziju da izvršava svoja nedela. Tu je reč o bolesti koja se manje ili više uspešno da lečiti. Dobar deo kompulzivnih ubica nije svesno svog 'tamnog putnika', da pozajmim referencu iz Dekstera. Ako je tako, šta nam daje za pravo da ubijamo bolesne ljude? To što ugrožavaju zajednicu? Pa onda po istoj logici možemo da pobijemo sve nosioce zaraznih bolesti i 'rešimo' problem...

2) Neki deo ubica ubija 'iz sporta' - svakako su svesni šta čine ali to rade iz nekih svojih razloga. I ove je reč o bolesti jer svakako nije reč o prirodnom nagonu (nijedna životinja, pa ni čovek, ne ubija zato što nema šta pametnije da radi - zašto ulagati trud ako se ne dobije ništa in return?) Ako već prihvatimo da je reč o svesnim i relativno mentalno zdravim ljudima, kako smemo tvrditi da se takvi ne mogu popraviti i da ih moramo ubiti?

Ne pominjem ovde ostale vrste ubistava poput onih počinjenih u afektu, iz nehata, zbog finansijske (ili druge) koristi itd. Dakle govorim samo o tzv. 'bezrazložnim' ubistvima i njihovim počiniteljima.

nurudin

Lečio bi i profesionalne ubice?

Лечење се односило на особе за које си рекао да је немогуће социјализовати и да осећају порив за убијањем.

Ok. Šta onda sa onim za koje je ubistvo posao? Hraniti ih i duvaniti o našem trošku? Kupiti im kist i paletu da se izražavaju crtajući mrtvu prirodu?

Ili bi bilo mudro odstraniti tu opasnost iz društva i dati primer svim onim koji se razmišljaju da uđu u taj biznis?

Tzv humano, ili civilno društvo, je otišlo u drugu krajnost. Eno ti Brjvika. Čovek ima , malte ne, apartmanski smeštaj, internet i studira o trošku zajednice!

Са становишта безбедности, Брејвик у затвору не представља претњу никоме.
Шта би Норвешка добила да је над Брејвиком извршена смртна казна? Јасно је да она не би вратила у живот његове жртве, а норвешко друштво би се оптеретило варварским убиством појединца.

Са становишта безбедности, Брејвик у затвору не представља претњу никоме.

Ne bih se složio. Čovek ima na raspoaganju net, dakle može da komunicira sa istomišljenicima i eventualno ih navede na izvršenje sličnih akcija.

Drugo, šta je sa osećajem za roditelje? Njihove dece nema, a njihov ubica ide u teretanu, čita, studira čovek... Možda napiše i memoare koji će bestseler da postanu.

Zatim, svaka kazna mora da bude i jasna poruka onim koji bi da se upuste u neku krivično kažnjivu radnju.
Kakvu poruku je norveško društvo poslalo potencijalnim masovnim ubicama?

na smrtnu kaznu treba suditi povratnike u izvršenju krivičnog dela,

ovde se dešava ,poraz sistema. To je znak,da sistem,kao sistem ne valja i da se treba menjati. Ukoliko je sistem kazne - koji je zamišljen kao (pre svega) rehabilitacioni,pao ; to znači da ne funkcioniše.

principessa_etrusca

Можда ти у овом тренутку и са слободе мислиш да је затвор суровија казна од смртне

Mozda ti u ovom trenutku sa slobode mislis da je zatvor humana kazna. U Srbiji svakako ne. U Srbiji je to grozna tortura, kakva crna humanost. Verujem da je zatvor u Srbiji i u vecini zemalja na svetu odlicna prilika za mucenje i za osvetu drustva. Zato bi trebalo da se sadisti zalazu za tu opciju a ne nekakvi hipi humanisti.

U Norveskoj je verovatno predivna nagrada za jednog masovnog ubicu kao sto je Brejvik. Ne mislim da je dobro sto ce imati vremena za razmisljanje, ne mislim da je dobro sto je ziv. Ne vidim nikakvu korist niti vidim ista dobro i humano kod onih koji mu dozvoljavaju da zivi i uziva u kucnom pritvoru. Jedinu konsekvencu vidim u slanju ohrabrujuce poruke ostalim potencijalnim ubicama - slobodno ubijajte, maksimalna kazna bice vam kucni pritvor sa kvalitetnim i cistim smestajem, sa raznim opcijama za zabavu.

Osim toga, zatvorska kazna je jedan najobicniji podmukli cin osvete - nikakav humani cin. Nasilno se ogranicava sloboda nekome i prisilno se tera na kajanje, razmisljanje.

stefan.hauzer

na smrtnu kaznu treba suditi povratnike u izvršenju krivičnog dela,

ovde se dešava ,poraz sistema. To je znak,da sistem,kao sistem ne valja i da se treba menjati. Ukoliko je sistem kazne - koji je zamišljen kao (pre svega) rehabilitacioni,pao u rehabilitaciji,to znači da ne funkcioniše.

To što sistem ne funkcioniše je slaba uteha porodicama svake sledeće žrtve. Da je taj odstranjen iz zajednice na vreme, nekih žrtava ne bi ni bilo. Sistem bi bio suroviji, ali i efikasniji.

Uzgred, kad već govorimo o varvarstvima... Nije li varvarsko ponašanje od strane države kada osuđenog za neki sitniji finansijski prekršaj stavi u tvorza sa ubicama, silovateljima i raznim poremećenim likovima, pa ovaj tamo doživi silovanje? I to se dešava...

Ok. Šta onda sa onim za koje je ubistvo posao? Hraniti ih i duvaniti o našem trošku? Kupiti im kist i paletu da se izražavaju crtajući mrtvu prirodu?

pa zar to neće biti posao i onom koji bude izvršavao smrtne kazne? Zar nećemo baš mi ,terati jednog od nas da bude hladnokrvni ubica? Terati ga da živi sa tim čitav život,samo da bi naše savesti mirno spavale noću.

stefan.hauzer

Ok. Šta onda sa onim za koje je ubistvo posao? Hraniti ih i duvaniti o našem trošku? Kupiti im kist i paletu da se izražavaju crtajući mrtvu prirodu?

pa zar to neće biti posao i onom koji bude izvršavao smrtne kazne? Zar nećemo baš mi ,terati jednog od nas da bude hladnokrvni ubica? Terati ga da živi sa tim čitav život,samo da bi naše savesti mirno spavale noću.

Ako ćemo mak na konac, onda se ljudi školuju da budu ubice. Vojska, policija...
Govorimo o pobudama.

To što sistem ne funkcioniše je slaba uteha porodicama svake sledeće žrtve.

Je poraz nas kao društva.
Ako je za nekog ustanovljeno da je psihički bolesnik - on ne bi smeo biti pušten,sve dok ne bude ustanovljeno da je sposoban za društveni život. Ukoliko se izlečenje ne izvrši,on će verovatno i završiti život u nekom sanitorijumu.Pošto u momentu kada se klinički dokaže da je neko psihički bolesnik,on prestaje da bude zatvorenik i postaje pacijent. I ne mislim da je to bespotrebni trošak za državu,ali svakako da mislim da je to jedan od humanijih oblika rešenja.

Ako ćemo mak na konac, onda se ljudi školuju da budu ubice. Vojska, policija...

uf.

ne znam ,šta bih odgovorio na ovo ...a da ima i približno smislen odgovor.
osim ovog.
koliko je policajaca ili vojnika ,koji su oduzeli nekom život - završilo kod psihologa ili psihijatra?
rekao bih da je taj broj povelik.

Svaki čovek je sposoban da ubije, samo zavisi od okolnosti. I naravno kasnije obrade,tog akta, u glavi.

Istraživanja koja sam ja čitao govore drugačije. Nemam linkove, ali zasnovana su na obuci vojnika, mislim Amerikanaca.
Zbog tih istraživanja se puca u metu u obliku neprijateljskog vojnika, a ne u kružnu metu. Da bi se poboljšala sposobnost vojnika da ubije neprijateljskog vojnika.
Sposobnost da ubije, a da nije ugroženo poseduje oko 5% populacije bez ikakvog treninga. Pola od toga su psihopate, pola veruju da je to gadan posao, ali mora da se odradi. Ovih 2.5% su najopasniji i ne postoji test koji bi rekao da su nenormalni. Oni to mogu da urade zato što prosude da li to treba uraditi ili ne.

90% vojnika može se obučiti da puca i ubije neprijateljskog vojnika.
5% nikad neće pucati na neprijateljskog vojnika da ga ubije čak iako mu je život ugrožen.
5% nikad neće svesno oduzeti tuđi život.

Ovo je istraživanje sa vatrenim oružijem. Nisu pravljena istraživanja sa hladnim, ali se predpostavlja da bi porastao broj onih koji ne bi bio u stanju da ubije čoveka. Neki ne bi imali stomak za to.

Danas je forenzika do te mere napredovala da je ta mogućnost svedena na minimum.

Ti bi dakle procenat greskom osudjenih na smrt sveo na minimum?
Svaku zatvorsku kaznu je moguce koliko toliko ispraviti ukoliko se kasnije pokaze da je bilo greske pri sudjenju. A sta cemo ako osudjenika ubiju a posle se ustanovi da se neko u toku procesa zajebao i da ubijeni nije bio kriv?

Da je taj odstranjen iz zajednice na vreme, nekih žrtava ne bi ni bilo. Sistem bi bio suroviji, ali i efikasniji.

Kao u Saudi Arabiji, na primer? Tamo se ubistva i zlocini ne desavaju?

Ti bi dakle procenat greskom osudjenih na smrt sveo na minimum?

Nigde to nisam rekao. Aludirao sam na činjenicu da je danas stvari lakše dokazati nego što je to bilo u prošlosti. Na najstrožu kaznu treba da budu osuđeni samo oni počinioci čije je učešće u zločinu dokazano van svake razumne sumnje. Dakle, oni za koje je prikupljeno toliko materijalnih dokaza i drugih činjenica da se krivica ne može dovoditi u pitanje.

blogovatelj

A sta cemo ako osudjenika ubiju a posle se ustanovi da se neko u toku procesa zajebao i da ubijeni nije bio kriv?

Greske se desavaju. Zato je pitanje tesko. Ja bih samo voleo da mi neko objasni svoj stav kako je zatvor humanija kazna od smrtne u jednom ociglednom slucaju sa nesumnjivom krivicom u zemlji koja bas nije poznata po komfornim i bezbednim zatvorima?

Pa ja mislim da je smrtna kazna cin samilosti u tom slucaju.

predatortz

Drugo, šta je sa osećajem za roditelje? Njihove dece nema, a njihov ubica ide u teretanu, čita, studira čovek... Možda napiše i memoare koji će bestseler da postanu.

Ne znam zašto, al' kad god razgovaram sa onima koji podržavaju smrtnu kaznu nakon što se svi tipični argumenti 'za' (cena izdržavanja, mogućnost recidiva, 'zatvor je i onako veće mučenje' itd.) uvek na kraju ispliva kao glavni motiv - osveta. Čista 'oko za oko' priča samo dovedena na institucionalni nivo pa tako sprana svake lične crte pokušava da se zamaskira u pravdu. A davno stoji ona mudrost da kad se sprovodi 'oko za oko' cela nacija završi ćorava.

Daj mi kaži kako će tim roditeljima biti bolje tako što će neko ubiti ubicu njihove dece? Hoće li im se deca vratiti međ' žive? Hoće li se njima vratiti osmeh na lice znajući da je neko ubijen? Šta oni dobijaju ubistvom nekoga drugog? Šta uostalom društvo dobija ubistvom ubice, sem još jednog ubicu više (dželata)? Sem osećaja osvete, naravno, al' svaka tebi čast ako želiš da živiš u društvu gde se osvete sprovode, individualno ili institucionalno potpuno je svejedno.

Molim sve one kojima je emocionalna kategorija 'uzvišene pravde' (kroz prokuženu osvetu, dakako) važnija od razvitka društva na racionalnim osnovama da se manu pozivanja na druge argumente i lepo kažu: "Jeste, ja hoću da se društvo osveti monstrumu, briga me za humanističke ideale..." i da time ušparaju vreme i meni i drugima.

predatortz

Zatim, svaka kazna mora da bude i jasna poruka onim koji bi da se upuste u neku krivično kažnjivu radnju.
Kakvu poruku je norveško društvo poslalo potencijalnim masovnim ubicama?

To može da funkcioniše kao preventiva/zastrašujuća mera za one jednostavnije kriminalne radnje koje se nalaze u sivoj zoni (e.g. posedovanje/prodaja droga, utaja poreza, krađa etc.) gde zapravo i nema moralne/etičke komponente. Kad je reč o ubistvima priča je daleko, daleko složenija.

Skoro sva ubistva (izuzev nehata) spadaju ili u kompulzivna, ili u afektna ili u ubistva iz koristi - prva grupa ubica ne može da se suzdrži kakva god da je zaprećena kazna, druga grupa ubica i ne razmišlja o posledicama jer je u afektu a treća grupa računa da će se izvući od bilo kakve kazne jer je njima podjednako zastrašujuća i kazna od 10 godina. Imao ili nemao smrtnu kaznu - razlike u stopi ubistava nema (što je dokazano na više primera država koje su ukidale/uvodile smrtnu kaznu).

Ono gde ima velike razlike je, recimo, u tome kako društvo tretira delinkvenciju i kako tretira svoje zatvorenike - nemali je primer ljudi koji su za neku sitnu glupost iz mladosti (desetak grama koksa, recimo) odležali dugi niz godina, gde su došli u milost i nemilost KPZ sistema okruženi sezioniranim kriminalcima, onda izašli pa imali velikih teškoća da se nazad uklope u društvo, nisu mogli sa svojim dosijeom da nađu pristojan posao pa kad je stomak zakrčao bacili se na poslove koje su 'studirali' u zatvoru... I tako mic po mic dogurali do dubokog podzemlja pa počeli da reketiraju, pa i ubijaju okolo... A mogli su da budu potpuno funkcionalni i korisni članovi društva...

inco

uvek na kraju ispliva kao glavni motiv - osveta

Mozda si u pravu, medjutim mene muci pitanje - sta je motiv bacanja nekoga na robiju? Bojim se da je u pitanju nesto gore od osvete.

U principu, dozivotna robija je po meni OK ukoliko zatvorenik ima ponudjenu opciju da se kulturno samoubije. U protivnom, zatvor je cisti sadizam koje drustvo ispoljava nad neprilagodjenim pojednicem: necemo da te ubijemo jer mi nismo takvi, ali zato ces da zivis i to onako kako ti mi odredimo.

predatortz

Са становишта безбедности, Брејвик у затвору не представља претњу никоме.

Ne bih se složio. Čovek ima na raspoaganju net, dakle može da komunicira sa istomišljenicima i eventualno ih navede na izvršenje sličnih akcija.

Послодавци контролишу електронску пошту запосленима, а затворске власти неће Брејвикову! (Да не говорим о свим могућим агенцијама које прате свачију пошту и друге комуникације.)
Наравно, сам његов пример може некога да инспирише, али то би био случај и да је погубљен.

Drugo, šta je sa osećajem za roditelje? Njihove dece nema, a njihov ubica ide u teretanu, čita, studira čovek... Možda napiše i memoare koji će bestseler da postanu.

Казна се изриче по закону за извршено дело, а не да би се задовољила нечија осећања. (Иначе, по твојој логици, можда би казна требало да буде блажа напр. у случају да жртва нема родитеље?)
Деце нема, а њихов убица издржава казну, тако да је правда задовољена. Како би родитељима било боље да је Брејвик погубљен?
А ако те брину мемоари који би евентуално постали бестселер, пресуда углавном обухвата и случај могућих будућих прихода остварених на основу злочина (књига, филмска права, плаћени интервјуи итд) и они по судској пресуди обично иду у неку одређену добротворну сврху.

Zatim, svaka kazna mora da bude i jasna poruka onim koji bi da se upuste u neku krivično kažnjivu radnju.
Kakvu poruku je norveško društvo poslalo potencijalnim masovnim ubicama?

Послало је поруку да није дозвољено убијати и да се за убиство сносе последице и издржава казна.

Да ли ово значи да они који јавно кажу да су у стању да убију знају шта се мота у глави убице? Да ли се у њиховим главама мотају још чудније ствари?

Ako ubica nije psihopata, znaju šta se mota u glavama ubica. Svi pre ili kasnije sami sebi odgovore na pitanje kada bi bili u stanju da ubiju nekoga i šta je opravdano, a šta neopravdano ubistvo.
Oni koji mogu da ubiju na kraju krajeva postavlju kriterijume u vezi dozvoljenog i nedozvoljenog ubijanja, kroz društvene mehanizme naravno.

Filip2412

U principu, dozivotna robija je po meni OK ukoliko zatvorenik ima ponudjenu opciju da se kulturno samoubije. U protivnom, zatvor je cisti sadizam koje drustvo ispoljava nad neprilagodjenim pojednicem: necemo da te ubijemo jer mi nismo takvi, ali zato ces da zivis i to onako kako ti mi odredimo.

Генерално, друштво поставља неке норме и захтеве које сваки појединац мора да поштује, тако да нико не живи онако како би можда хтео, већ у складу са захтевима друштва (а један од основних је да не убија).
Ако је неко, како кажеш "неприлагођен", па је рецимо убио, мислим да је "живот како ми одредимо" једна сасвим разумна казна.

Казна се изриче по закону за извршено дело, а не да би се задовољила нечија осећања.

Zaboravljaš da kazna treba da bude i represivna. Potom, kazne se izriču i radi zadovoljenja osećaja za pravdu i sigurnost građana. Bez toga, bile bi besmislene.

Деце нема, а њихов убица издржава казну, тако да је правда задовољена. Како би родитељима било боље да је Брејвик погубљен?

Da li im je bolje sa saznanjem da surfuje po netu, da ide u teretanu, da komunicira?

Nisam neki ljubitelj Amerike, ali njihov sistem zadovoljavanja pravde ( u onom delu u kom postoji smrtna kazna ) je najbliži mojoj logici.

poreznik2

Život je malo drugaćiji po mom viđenju. Dobiti šansu da se ispravi neka velika greška je izuzetak, a ne pravilo u životu.

Tačno tako, ispraviti veliku grešku obično je užasno teško. Ali, ne ponoviti je, hiljadu puta je lakše.

Svaki čovek je sposoban da ubije, samo zavisi od okolnosti. I naravno kasnije obrade,tog akta, u glavi.

Tačno. Svi su u stanju da ubiju, ma koliko mislili da nisu.

Čitam šta pišete vas dvojica po ovom pitanju uopšte, i jako me zabrinjava stepen mog slaganja sa vama.

Ono, vi ste bili u toj priči, al sa strane zakona, al gde sam ja?

Filip2412
U principu, dozivotna robija je po meni OK ukoliko zatvorenik ima ponudjenu opciju da se kulturno samoubije. U protivnom, zatvor je cisti sadizam koje drustvo ispoljava nad neprilagodjenim pojednicem: necemo da te ubijemo jer mi nismo takvi, ali zato ces da zivis i to onako kako ti mi odredim

mislim da je ovo sasvim ok amandman.
ustvari, potpuno se slažem sa filipovim mišljenjem. ako osuđenik na doživotnu kaznu zatvora bude smatrao da mu je ona gora od smrtne kazne, za koju mi ostali smatrano da je nehumana, onda bi trebali da mu izađemo u susret i omogućimo samoinicijativno "gašenje". u suprotnom ispalo bi kao da nam je forma važnija od suštine.

docsumann

Смртна казна лишава преступника сваке могућности за размишљање, покајање, преобраћање и уопште прилике да постане бољи, а остатак света смрћу преступника сигурно не постаје бољи, већ гори, јер има још крви на својим рукама.

to bi bilo to!

kod zlocina u slucaju monstruoznih ubistava nema nikakve mogucnosti pokajanja jer su u pitanju psihopate. a oni nisu mentalno bolesni. dobro znaju sta rade, i vrlo su proracunati.

alselone

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu, odsluži je i izađe na slobodu. Na slobodi ponovo ubije.

U odnosu na ubistvo se formira i vremenska kazna. Za ubistvo sa predoumisljaljem se ne izlazi vise, za nesrecu se naravno daje druga sansa.

ali ono sto je istina i realnost je ono sto stalno podseca na cinjenicu da jako mali broj monstruma odsluzi svoju dozivotnu kaznu u zatvoru, a veliki broj njih bude pomilovan, ili im se jako skrati kazna...

sve je to licemerno - pozivati se na humanost u ime humanosti prema zlocincu psihopati, dok se time zrtva ponovo ubija svakim danom kojim taj krvnik mirno udise vazduh, prdi, jede, druzi se sa ljudima(kako god)...

nurudin

predatortz

Мислиш да би остатак света постао бољи након смтрне казне?

Evo ti jedna realna pretpostavka:

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu, odsluži je i izađe na slobodu. Na slobodi ponovo ubije.

Ili:

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu. Na odsluženju kazne ubije čuvara ili drugog zatvorenika.

Da li je svet bolji i humaniji jer je psihopati omogućio da opet ubija?

И онда чуваров син убије психопатину мајку, а њен син чувареву кћерку... И тако у недоглед. Као што рече Принћипеса, свет никако не може постати бољи ако изнова и изнова крвари руке, или ако на зло одговара злом.

Ако је или или између живота и смрти ја бирам живот.

nurudin

predatortz

Мислиш да би остатак света постао бољи након смтрне казне?

Evo ti jedna realna pretpostavka:

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu, odsluži je i izađe na slobodu. Na slobodi ponovo ubije.

Ili:

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu. Na odsluženju kazne ubije čuvara ili drugog zatvorenika.

Da li je svet bolji i humaniji jer je psihopati omogućio da opet ubija?

И онда чуваров син убије психопатину мајку, а њен син чувареву кћерку... И тако у недоглед. Као што рече Принћипеса, свет никако не може постати бољи ако изнова и изнова крвари руке, или ако на зло одговара злом.

Ако је или или између живота и смрти ја бирам живот.

to je tako glupo zakljuceno...

predatortz

П. С. И негде сам наишао на податак да 10% осуђених на смрт у САД није било криво за злочин.

Danas je forenzika do te mere napredovala da je ta mogućnost svedena na minimum.

tacno tako.

Oni neće da budu izlečeni. Ti,ja, smo za njih posao. Cifra koju će prihodovati.

oni i da hoce, ne mogu biti izleceni. to je ono sto vecina ljudi ne shvata...

stefan.hauzer

Neko izvrši ubistvo, dobije vremensku kaznu, odsluži je i izađe na slobodu. Na slobodi ponovo ubije.

a šta ako ne ubije?

monstrumi o kojima pricamo, koji su dokazane psihopate, uvek se vracaju svojim zlocinima, i uvek su potencijalne ubice ili izvrsitelji zlocina koje su vec ranije pocinili (silovanje, pedofilija i sl...).

Dakle govoriš o psihopatama, i to jako uskoj podgrupi istih koji svoju psihopatologiju ispoljavaju nasiljem. Reč je o bolesti. Zar ti zaista smatraš da je lek za bolest - ubistvo? Ne govorim ovde o eutanaziji, već o tome da neko društvo, u kome takođe ima neotkrivenih bolesnika, odlučuje da ubije nekog drugog bolesnika. Takvim činom može celo društvo da se kvalifikuje kao društvo psihopata.

psihopate nisu bolesni, oni samo imaju poremecaj u limbickom centru mozga, i vrlo svesno znaju sta rade.

upravo to sto vi i ja ne mozemo da shvatimo zasto je neki psihopata pocinio neko bizarno zlodelo, nas odvaja od njega, jer mi imamo empatiju a on je uopste nema...

ali ja ne mogu imati nikakvu empatiju prema takvima jer ih ne smatram ljudskim bicima. to covek ne radi. covek ima empatiju, saoseca sa drugim ljudskim bicem koji mu nista nazao nije ucinio...
i mozete me zbog toga nazvati i fasistom i kako god zelite i mislite, ali izvinjavam se, ja sam i za mnogo strozije kazne i za smrtnu kaznu takvima. bez milosti, zaista.

uvek se stavljam u kozu onih kojima takvi ubiju najrodjenijeg, a najgore je kad ubiju ili siluju necije dete... to je onda neoprostivo i van svake rasprave o tome kako je to """nehumano i necivilizovano""" uskratiti mu pravo na dalji zivot ili mu uciniti dalji zivot paklenim...
bull shit!

nurudin

predatortz

П. С. И негде сам наишао на податак да 10% осуђених на смрт у САД није било криво за злочин.

Danas je forenzika do te mere napredovala da je ta mogućnost svedena na minimum.

Чињеница да постоји и тај минимум могућности је монструозна.

ma kako da ne.
toliko je monstruozno da roditelji ubijene ili silovane dece, takve "posrnule duse" treba da pomiluju, i jos da im plate letovanje negde da se oporave, jer nije dovoljno sto jedu u zatvoru i drzavi placaju za njihovo izlezavanje tamo i pristup teretani i kojekakvim $%%^%$$&%^...

trala.la

poreznik2

Život je malo drugaćiji po mom viđenju. Dobiti šansu da se ispravi neka velika greška je izuzetak, a ne pravilo u životu.

Tačno tako, ispraviti veliku grešku obično je užasno teško. Ali, ne ponoviti je, hiljadu puta je lakše.

kako je to netacno...
za nekoga ko je vec zverski mucio, ubijao ili silovao, lakse je ponovo ubiti ili silovati, nego biti uslovno receno normalan.

upravo se o tome radi, o monstrumu koji je nastavio život kao da se ništa nije desilo. Manite me literature, Ruže i sličnih bajki, da li vi STVARNO mislite da će ovaj psihopata jednom biti normalan čovek, pogotovo posle 20-30 godina u ćeliji? Ako mislite onda hipotetički kupite stan do njegovog i igrajte vašu igru verovanja u pokajanje, da li biste mirno spavali, pustili dete da se igra da znate da je komšija pre neku deceniju svirepo ispasapio nekog...

Ili doživotna, koja mu opet ostavlja šansu da počini neki zločin a košta nas ko đavo, ili smrtna, protiv koje sam jedino ukoliko bude osuđena pogrešna osoba. Ovo govorim isključivo u slučaju ovakvih psihopata, NEPOPRAVLJIVIH da se ne lažemo.

zoky.nbgd

upravo se o tome radi, o monstrumu koji je nastavio život kao da se ništa nije desilo. Manite me literature, Ruže i sličnih bajki, da li vi STVARNO mislite da će ovaj psihopata jednom biti normalan čovek, pogotovo posle 20-30 godina u ćeliji? Ako mislite onda hipotetički kupite stan do njegovog i igrajte vašu igru verovanja u pokajanje, da li biste mirno spavali, pustili dete da se igra da znate da je komšija pre neku deceniju svirepo ispasapio nekog...

Ili doživotna, koja mu opet ostavlja šansu da počini neki zločin a košta nas ko đavo, ili smrtna, protiv koje sam jedino ukoliko bude osuđena pogrešna osoba. Ovo govorim isključivo u slučaju ovakvih psihopata, NEPOPRAVLJIVIH da se ne lažemo.

I dalje ostaje Nurudinovo pitanje: Da li bi ti mogao da budeš taj koji će mu odseći glavu? Da li bi mogao da budeš hladnokrvni dželat? On ne pita šta bi ti uradio u afektu, nego šta bi uradio posle dobrog promišljanja!

Ja ne bih mogla!

zoky.nbgd

Ili doživotna, koja mu opet ostavlja šansu da počini neki zločin a košta nas ko đavo, ili smrtna, protiv koje sam jedino ukoliko bude osuđena pogrešna osoba. Ovo govorim isključivo u slučaju ovakvih psihopata, NEPOPRAVLJIVIH da se ne lažemo.

1) U uređenim pravnim sistemima sa više nivoa žalbi i odluka (poput američkog), žalbena procedura i na kraju izvršenje smrtne kazne košta značajno više nego držati nekoga u doživotnoj izolovanosti.

2) Kako možeš biti siguran/na da je osuđena prava osoba? Mislim, pošto podržavaš capital punishment samo u slučaju da je osuđena 'prava' osoba? Šta ako se kazna izvrši pa se docnije dokaže da nije bila prava osoba osuđena? Je l' onda treba ubiti sudiju/porotu/dželata zato što su i oni ubili nekoga skroz nevinog? Je l' treba osuditi celo društvo na smrtnu kaznu jer je društvo, tehnički, unajmilo prethodno navedene plaćene ubice? Šta ćemo sa time da kad ubiješ onoga koga si osudio sve žalbe i procedure povodom toga prestaju pa u slučaju da si ubio pogrešnu osobu - prava se još šeta na slobodi i vrši zločine?

3) Koje kvalifikacije poseduješ da nekoga dijagnostikuješ kao psihopatu? I, u skladu s tim, na osnovu čega misliš da su baš ovakvi - nepopravljivi?

Ah, so many questions...

a gde sam ja pomenuo afekt? zašto mi to imputiraš?
dobro promišljanje je i sudski postupak, kao i mnogo puta do sada doneta presuda, uboden inekcijom i doviđenja monstrumu.

To šta bi ti mogla ili ne bi mogla je nevažno, ti verovatno ne bi mogla ni kokošku da ubiješ, mislim da ne bih mogao ni ja, ukoliko ne umirem od gladi u neokm bespuću, zato postoje oni koji mogu i za to dobiju platu, a mi lepo upakovan komad hrane. Mislim da je manje bitno pitanje ko bi samu iglu ubo, od pitanja smrtna kazna da ili ne.

a gde sam ja pomenuo afekt? zašto mi to imputiraš?

Nisi pomenuo i ništa ti ne imputiram, samo pokušavam da opravdam nekoga (tebe?) ko bi ubio drugo ljudsko biće!

inco

1) U uređenim pravnim sistemima sa više nivoa žalbi i odluka (poput američkog), žalbena procedura i na kraju izvršenje smrtne kazne košta značajno više nego držati nekoga u doživotnoj izolovanosti.

pa čekaj, i da ga stave na doživotnu treba verovatno isto toliko posla kao i za smrtnu, plus još troškovi 30-40-50 godina izdržavanja kazne, ne može da bude isto nemoj da se zezamo.

inco

2) Kako možeš biti siguran/na da je osuđena prava osoba? Mislim, pošto podržavaš capital punishment samo u slučaju da je osuđena 'prava' osoba? Šta ako se kazna izvrši pa se docnije dokaže da nije bila prava osoba osuđena? Je l' onda treba ubiti sudiju/porotu/dželata zato što su i oni ubili nekoga skroz nevinog? Je l' treba osuditi celo društvo na smrtnu kaznu jer je društvo, tehnički, unajmilo prethodno navedene plaćene ubice? Šta ćemo sa time da kad ubiješ onoga koga si osudio sve žalbe i procedure povodom toga prestaju pa u slučaju da si ubio pogrešnu osobu - prava se još šeta na slobodi i vrši zločine?

ne, ne, nisi me razumeo, ne u varijanti prava/kriva osoba nego uopšte. Da skratim, samo zbog mogućnosti greške NE podržavam smrtnu kaznu!

inco

3) Koje kvalifikacije poseduješ da nekoga dijagnostikuješ kao psihopatu? I, u skladu s tim, na osnovu čega misliš da su baš ovakvi - nepopravljivi?

Ah, so many questions...

nemam ja kvalifikacije, ovaj tip se sam dijagnostikovao kao psihopata groznim zločinom koji je počinio, pa priznao, doveo policiju do tela i po svemu sudeći zatvorio slučaj.

Vidi ovako, mogu ja tebe da pitam na osnovu čega ti misliš da je "popravljiv"?
Izvini, ali ovakva surovost i odsustvo ikakve empatije daju za pravo da mislim da je nepopravljiv.
Opet pitanje za tebe: da li bi sa svojom porodicom mirno živeo vrata do vrata sa njim za jedno 20/30 godina kad/ako izađe na slobodu? samo mi na to odgovori molim te!

Vidi ovako, mogu ja tebe da pitam na osnovu čega ti misliš da je "popravljiv"?

Ako ga ubiješ, nikad nećeš saznati!

da li bi sa svojom porodicom mirno živeo vrata do vrata sa njim za jedno 20/30 godina kad/ako izađe na slobodu?

Ne, ne bih ni mirno ni spokojno živela... Niko ne bi, što mi i dalje ne daje pravo da ja odlučujem da li će on živeti ili ne!

a kako možemo saznati, da čekamo da izađe i da se molimo bogu da ne izmasakrira još neko dete, a ako i ubije nekog da li bi onda išla i objašnjavala nesretnim roditeljima da smo mi samo eto hteli da saznamo da li se popravio...

Čekaj, zašto se toliko vrtimo u krug oko prava nekoga ko je sebi uzeo za pravo da izmasakrira devojčicu, ili nekog ko je ubio 77 ljudi, kao Brejvik. Alo bre, oni nastavljaju da žive, jesu zatvoreni ali čitaju knjige, gledaju tv, surfuju netom, dišu, trče, jedu, imaju odnose na kraju krajeva, pa jel to odgovarajuća kazna? Pitajte roditelje, braću i sestre pobijenih.

zoky.nbgd

Vidi ovako, mogu ja tebe da pitam na osnovu čega ti misliš da je "popravljiv"?

Ljudi ne samo da misle da je popravljiv, vec misle kako imaju prava da popravljaju nekoga. Kajanje i popravljanje je unutrasnji proces koji drugi ljudi ne mogu da izazovu nasilnim metodama kao sto je zatvor.

Ako je cena izdržavanja nekog ko nikad neće moći da bude produktivan i koristan član društva, zašto onda ne rešiti na isti način i "problem" drugih bolesnika koji "opterećuju društvo" svojim izdržavanjem a ničim ne doprinose? Pogotovo što je mnogima od njih život verovatno mučenje?

Nije da nije bilo onih koji su to radili, ali teško da su to mogli da pravdaju humanošću..

zoky.nbgd

pa čekaj, i da ga stave na doživotnu treba verovatno isto toliko posla kao i za smrtnu, plus još troškovi 30-40-50 godina izdržavanja kazne, ne može da bude isto nemoj da se zezamo.

Ne, ne treba ni približno. Stvari se drastično razlikuju u slučajevima kad je u pitanju ljudski život u odnosu na vreme u zatvoru. Evo ti fina sumarizacija na Forbs-u (zajedno sa svim relevantnim linkovima i studijama) koliko zapravo državno-sponzorisano ubistvo košta u odnosu na doživotno zatvaranje bez mogućnosti pomilovanja: LINK.

zoky.nbgd

ne, ne, nisi me razumeo, ne u varijanti prava/kriva osoba nego uopšte. Da skratim, samo zbog mogućnosti greške NE podržavam smrtnu kaznu!

Ok, ipak da proširim diskusiju, šta je za tebe uverljiv argument ZA smrtnu kaznu ako uzmemo hipotetičku situaciju da se za nekog može dokazati 100% da je izvršio gnusni zločin (recimo silovao i pobio celi školski autobus)? Govorim o situaciji gde je takav već sigurno iza rešetaka gde više nikome ne može nauditi - šta je argument da ga se ubije, ako prihvatiš prethodno pomenuto objašnjenje zašto je ubiti skuplje nego držati zauvek iza rešetaka.

zoky.nbgd

Vidi ovako, mogu ja tebe da pitam na osnovu čega ti misliš da je "popravljiv"?

Ja nisam izneo pozitivnu tvrdnju - ja uopšte ne tvrdim ni da jeste, ni da nije popravljiv. Niti ja, niti nauka može u ovom momentu da to tvrdi za brat-bratu 99% slučajeva. Poenta je da suviše malo znamo da možemo da tvrdimo da je neko nepopravljiv. A ako ga ubijemo, onda nikada ni nećemo saznati...

zoky.nbgd

Opet pitanje za tebe: da li bi sa svojom porodicom mirno živeo vrata do vrata sa njim za jedno 20/30 godina kad/ako izađe na slobodu? samo mi na to odgovori molim te!

Ne bih, bar ne svesno. Zapravo, sa većinom Srbije, a i dobrim delom planete ne bih želeo da živim vrata-do-vrata pa sam morao, i moraću u nekom delu života hteo ja to ili ne.

Pa ja sam gotovo siguran da sam živeo ako ne vrata do vrata ono bar u istoj zgradi sa mnogo većim 'monstrumima' od ovoga - onih monstruma koji su devedesetih orgijali po Bosni i učestvovali u krvavim pirovima pri oslobađanju od bele tehnike i druge pokretne imovine. Ovaj ovde je izvršio jedno ubistvo, jedne petnaestogodišnje osobe - nama je bre državni vrh ubijao na hiljade pa ih onda selio hladnjačama i krio tragove, i sad smo kao ovime sablaznuti? Pa mi bre puštamo grupu onih koja je bila u vlasti kad su se kopale masnovne grobnice i vozale hladnjače da nam drži slovo o tome da je ovaj paćenik monstrum, i niko ne vidi problem u tome?

No, da ne skrećem sa teme - to što ne bih živeo pored nekoga ne znači da se zalažem za njegovo ubistvo.

Ovo govorim isključivo u slučaju ovakvih psihopata, NEPOPRAVLJIVIH da se ne lažemo.

Ako je covek psihopata, onda nije mentalno sposoban da prati sudjenje i/ili nije svestan svojih postupaka i posledica istih. Osobama sa mentalnim poremecajima, cak ni zemlje kao sto je US gde se smrtna kazna (manje vise) koristi, ne izricu takve kazne. Ukoliko se dokaze da osumnjiceni nije sposoban da prati sudjenje i/ili da u trenutku izvrsenja krivicnog dela nije bio svestan dela, postupaka i posledica, moze mu se izreci mera obaveznog lecenja u instituciji zatvorenog tipa (sto naravno moze da se svede na isto sa dozivotnom robijom).

ili smrtna, protiv koje sam jedino ukoliko bude osuđena pogrešna osoba.

Ova recenica nema smisla. Niko svesno ne osudjuje nevinu osobu, ali se ipak desi da nevine osobe budu osudjene. Jedini logican sled recenice je ste protiv smrtne kazne u svakom slucaju zato sto je moguce da bude osudjena nevina osoba. Ex-post - "sad kad smo pogubili nevinu osobu, protiv smrtne kazne za tu osobu sam" - nema smisla.

Pitajte roditelje, braću i sestre pobijenih.

Ne. Jer pravdu ne sporovode roditelji, braca i sestre. Inace se vracamo na krvnu osvetu i pravdu svakome u ruke. Ili hocemo sistem (pa se dogovorimo kakav) pravne drzave, ili hocemo da svako uzme na sebe da sudi i izvrsava presude. Nema izmedju.

Uvek sam razmišljala kako je lakše biti žrtva nego ubica i kako je pretežak teret kad učiniš nekom zlo,

to sto ste rekli, takve misli - one se ne nalaze u umu bilo kog zlocinca, psihopate, a ni njihovih zrtvava...

zoky.nbgd

upravo se o tome radi, o monstrumu koji je nastavio život kao da se ništa nije desilo. Manite me literature, Ruže i sličnih bajki, da li vi STVARNO mislite da će ovaj psihopata jednom biti normalan čovek, pogotovo posle 20-30 godina u ćeliji? Ako mislite onda hipotetički kupite stan do njegovog i igrajte vašu igru verovanja u pokajanje, da li biste mirno spavali, pustili dete da se igra da znate da je komšija pre neku deceniju svirepo ispasapio nekog...

Ili doživotna, koja mu opet ostavlja šansu da počini neki zl:+1čin a košta nas ko đavo, ili smrtna, protiv koje sam jedino ukoliko bude osuđena pogrešna osoba. Ovo govorim isključivo u slučaju ovakvih psihopata, NEPOPRAVLJIVIH da se ne lažemo.

e upravo TO!