Pseći štrajk

Bas sam nesto prebrojavao.
Kakvi su mi nastavnici predavali (nije Beograd, unutrasnjost, ali jedne od boljih skola po unutrasnjoj Srbiji, osnovna skola 5-8 razred + srednja skola, 80-te godine).

Elem moja statistika kaze sledece:
Grupa 1: pogubni po psihu ucenika (apsolutno nezainteresovani kreteni koji spavaju na casu, psihopate, pedofili pritajeni manje ili vise, ludaci, sociopate, alhoholicari koji vise ne mogu da kontrolisu porok, fizicki bolesni ljudi koji nemaju nimalo snage za profesorski posao, i sl.) 8 ili 22.2%
Grupa 2: losi profesori (netalentovani za struku kojom se bave, ne odradjuju posao kako treba, talenti da ti zgade neku oblast, losi pedagozi i sl.) 10 ili 27.8%
Grupa2-3b: tu i tamo profesori iz meni nebitnih predmeta uglavnom sa opisnim ocenama (izdvojeni su oni koji pripadaju grupi 1 ili 4) 6 ili 16.7%
Grupa 3: solidni profesori (odradi posao kako treba ali bez dodatnog truda ili zelje i talenta da te nalozi na temu) 8 ili 22.2%
Grupa 4: sjajni profesori (oni koje pamtis ceo zivot iz pozitivnih razloga) 4 ili 11.1%

tasadebeli

Благо теби! Имао си дупло више од мене ових професора што спадају у четврту групу (ишао сам у београдске основне школе и гимназије, али мислим да ти подаци о томе где смо се обојица школовали и нису тако битни... Много је важније ту какав је ко човек, а не где тај човек живи и ради... Уверио сам се у то више пута у свом досадашњем животу.)

Ja mislim da je to malo povezano i smenom generacija profesora (barem je to neko moje iskustvo, takođe iz provincije).

Nekako su starije generacije profesora ostavljale jači utisak (pa makar bili i alkosi), nego novije, koje su često otaljavale posao i videlo se da su tu zarad plate, a ne pedagogije (čast izuzecima).

Благо теби! Имао си дупло више од мене ових професора што спадају у четврту групу (ишао сам у београдске основне школе и гимназије, али мислим да ти подаци о томе где смо се обојица школовали и нису тако битни... Много је важније ту какав је ко човек, а не где тај човек живи и ради... Уверио сам се у то више пута у свом досадашњем животу.)

Taso, profesijoautošovinisto
Taman sam htela da popravljam procente u korist četvrte grupe i da dodam još jednu grupu, profesori za koje tek kasnije shvatiš koliki su pozitivci u stvari, pa iz prve grupe (jer ih učenici doživljavaju kao takve) uskoče u četvrtu.

Ne mogu da izuzmem, faktor roditelj. Nastavnici i profesori, što bi mogli i hteli, često su ometani, sprečavani, hejtovani.


Ako se naiđe na skota, on zaista može da zagorča život i da pogubno utiče na psihu, čak s posledicama na budućnost. I jedan je previše ali mislim da ih nema toliko.

hajkula1

Ne mogu da izuzmem, faktor roditelj. Nastavnici i profesori, što bi mogli i hteli, često su ometani, sprečavani, hejtovani.

Ево како то изгледа у пракси када људи удруже снаге око заједничког циља...


ЛИНК

Taman sam htela da popravljam procente u korist četvrte grupe i da dodam još jednu grupu, profesori za koje tek kasnije shvatiš koliki su pozitivci u stvari, pa iz prve grupe (jer ih učenici doživljavaju kao takve) uskoče u četvrtu.

Али то није зато што су се ти професори променили, него зато што смо се ми променили, јел'да?

milisav68

Ja mislim da je to malo povezano i smenom generacija profesora (barem je to neko moje iskustvo, takođe iz provincije).
Nekako su starije generacije profesora ostavljale jači utisak (pa makar bili i alkosi), nego novije, koje su često otaljavale posao i videlo se da su tu zarad plate, a ne pedagogije (čast izuzecima).

Има то много везе и са другачијим, тзв. "модерним", стремљењима и препорукама савремене педагогије (и психологије) из чијих кругова се потпуно некритички прихвата сваки савет, па био он добар или лош, јер се, боже мој, без икакве резерве верује науци, па шта наука каже, то мора да је тако...

Најежим се када чујем родитеља/професора који каже:"Ја се увек трудим да будем друг са мојим дететом/учеником..."

Какав, бре, друг? Треба да се зна шта је чија улога у том процесу развоја једног човека. Без тога нема ништа од васпитавања.

А то што родитељ/професор мисли да ће га дете/ученик мање волети због јасне поделе улога и да ће дете/ученик због тога мислити да га родитељ/професор не воли, то су глупости...

Знају одлично мали човеци (прецизније речено, осећају без грешке) ко их воли, а ко их не воли чак и када су те улоге у васпитавању јасно назначене. И без обзира на ту јасну поделу улога, тај процес је увек двосмерни процес... Увек...

hajkula1

Благо теби! Имао си дупло више од мене ових професора што спадају у четврту групу (ишао сам у београдске основне школе и гимназије, али мислим да ти подаци о томе где смо се обојица школовали и нису тако битни... Много је важније ту какав је ко човек, а не где тај човек живи и ради... Уверио сам се у то више пута у свом досадашњем животу.)

Taso, profesijoautošovinisto Taman sam htela da popravljam procente u korist četvrte grupe i da dodam još jednu grupu, profesori za koje tek kasnije shvatiš koliki su pozitivci u stvari, pa iz prve grupe (jer ih učenici doživljavaju kao takve) uskoče u četvrtu.Ne mogu da izuzmem, faktor roditelj. Nastavnici i profesori, što bi mogli i hteli, često su ometani, sprečavani, hejtovani. Ako se naiđe na skota, on zaista može da zagorča život i da pogubno utiče na psihu, čak s posledicama na budućnost. I jedan je previše ali mislim da ih nema toliko.

bene_geserit

Bas sam nesto prebrojavao.Kakvi su mi nastavnici predavali (nije Beograd, unutrasnjost, ali jedne od boljih skola po unutrasnjoj Srbiji, osnovna skola 5-8 razred + srednja skola, 80-te godine).Elem moja statistika kaze sledece:
Grupa 1: pogubni po psihu ucenika (apsolutno nezainteresovani kreteni koji spavaju na casu, psihopate, pedofili pritajeni manje ili vise, ludaci, sociopate, alhoholicari koji vise ne mogu da kontrolisu porok, fizicki bolesni ljudi koji nemaju nimalo snage za profesorski posao, i sl.) 8 ili 22.2%
Grupa 2: losi profesori (netalentovani za struku kojom se bave, ne odradjuju posao kako treba, talenti da ti zgade neku oblast, losi pedagozi i sl.) 10 ili 27.8
Grupa 3: solidni profesori (odradi posao kako treba ali bez dodatnog truda ili zelje i talenta da te nalozi na temu) 8 ili 22.2%
Grupa 4: sjajni profesori (oni koje pamtis ceo zivot iz pozitivnih razloga) 4 ili 11.1%

Evo mog rastura:
1 5
2 10
3 26
4 6
Grupu 2-3 nemam jer nismo imali opisne predmete a većina predmeta su mi bili nebitni. I teško je neke nastavnike svrstati jer jesu solidno radili posao kako treba ali meni treba dopunska nastava jer sam defektan a nisu mi je držali.

Grupa 1:
Osnovna škola: muzičko, geografija.
Srednja škola: fizika 1-2, hemija 1-2-3-4, filozofija 4.

Grupa 4:
Osnovna škola: srpski 5-6, engleski 7-8, biologija 5-8, likovno 8.
Srednja škola: engleski 1-4, odabrana poglavlja hemije 3.

I ne, niko iz prve grupe nikada ne bi prošao u grupu 4, pa ni u grupu 2. Troje je bilo pogubljeno (dvoje od demencije a jedno je hipi sa tabula rasa mozgom) a troje se sećam po režanju i siktanju (ima preklapanja). Filozof je spadao u ovu grupu apsolutno nezainteresovanih koji nije znao koliko đaka ima u odeljenju (pola pobegne) i celo polugodište smo odgovarali nas petoro jer su svi ostali sami sebi upisali ocene u dnevnik, i on nije primetio da u našem odeljenju niko nikad ne odgovara.

Pozitivne četvorke:
Srpski, nastavnica koja je počela da predaje posle WWII, entuzijasta sa ogromnim znanjem i dobrim stavom prema svetu i životu.
Engleski (obe), vrhunska organizacija i ni minut praznog hoda. Na prirodnom smeru sa 2 časa nedeljno smo radili po knjizi za društveni smer i sve postigli.
OPH, organizacija kursa i ocena.
Likovno, došao u osmom razredu i preispitivao ustaljene dogme (o, toga smo imali dosta u našoj školi)
Nastavnica biologije je jednostavno bila normalna i prijatna osoba (strašno je što nema više ljudi koji su zbog toga u grupi 4) i uvek me je podržavala u mom surfovanju po svetu biologije, umesto da mi postavlja klipove u točkove i gunđa

tasadebeli

ЛИНК

Taman sam htela da popravljam procente u korist četvrte grupe i da dodam još jednu grupu, profesori za koje tek kasnije shvatiš koliki su pozitivci u stvari, pa iz prve grupe (jer ih učenici doživljavaju kao takve) uskoče u četvrtu.

Али то није зато што су се ти професори променили, него зато што смо се ми променили, јел'да?

Porasli

Најежим се када чујем родитеља/професора који каже:"Ја се увек трудим да будем друг са мојим дететом/учеником..."

Какав, бре, друг? Треба да се зна шта је чија улога у том процесу развоја једног човека. Без тога нема ништа од васпитавања.

А то што родитељ/професор мисли да ће га дете/ученик мање волети због јасне поделе улога и да ће дете/ученик због тога мислити да га родитељ/професор не воли, то су глупости...

I ja skačem na to, roditelj-drug. Kakav bre, drug??? Deci su potrebne granice, autoritet, okvir, ram, osećaju se sigurnije. Što više američke psihologije, sve više problema. Posebno što su dvolični, jedan način vaspitanja za elitu i popularni psiholozi za običan svet.

Ко много глагоља, не може увек мудро глагољати..

Ma nemam ja problem sa tima koji mnogo glagoljaju pa im se i po koja glupost omakne, nego sa onima koji mnogo glagoljaju i uvek sve same gluposti.

Zapravo, problem je u tome što se u tekstu govori o nekim imaginarnim nastavnicima, visoko moralnim i umnim ljudima koji se predstavlaju kao žrtve sistema, a nije to baš tako. Nije redak slučaj da su se nastavnici sasvim lepo uklopili u taj sistem i da se u njemu sasvim lepo snalaze i koriste ga.
Hoću li reći nešto novo ako kažem da se posao nastavnika ili direktora škole ne retko dobijao i dobija po partijskoj liniji?
Radi li se tu o mudrim i moralnim nastavnicima koji glagoljaju one mudrosti iz teksta?
Govori se ovde o štancovanju petica i vukovaca, nesporno je da je to tako, ali ko štancuje vukovce i petice, nastavnici ili automehaničari?
Kažu nastavno veće popravlja ocene, a ko čini nastavno veće, nastavnici ili tetkice?

Zahtevi štrajkova nastavnika se najčešće svode na plate, u redu, važne su plate, ali ne vidim neki jak pokret, akciju u nastavničkom esnafu koji bi za cilj imao zaštitu nastavničkog posla ne samo od loše dece nego i od loših kolega.

Da li neko ko je preko kuma i diplome iz Bijeljine dospeo da predaje biologiju, ima moralno pravo da se žali što ga neki klinac zajebava na času?

Не добије се жељена оцена, блокира се рачун школе.

Ko ga i kako blokira?

Не добије се жељена оцена, нема продужетка уговора

Ko produžava ugovore, direktor?
Ali i on je nastavnik, i on glagolja o znanju, o moralu....

Не поправи се оцена, сачекају те, па те извређају испред куће или премлате.

Ovo bi mogao da bude izgovor svima.
Sudijama što ne osuđuju kriminalce, nastavniciam što ne daju petice, saobraćajnim policajcima što ne kažnjavaju pijane vozače, insektorima što ne pišu prijave.....
Zamisli kad bi svi oni kao razlog svog lošeg rada navodili ovo što ti navodiš ovde...

...ја. Моја позиција..... нисам члан ниједне партије

Ne pričam o tebi negoo nastavnicima, tako sam shvatio blog.
Grešim li, pišeš li o sebi ili o nastavnicima?

Jel mogu ja umesto kolege Nurudina?

Ko ga i kako blokira?

Blokiraju ga poverioci ili sudski izvrsitelji jerbo lokalni mocnici mogu da ne prebacuju sredstva za materijalne troskove skoli. Recimo, skole u Zajecaru su za zemana Boska Nicica skupljale djacki dinar za kupovinu kreda. Ako hoces bas extreman primer, guglaj "blokada skola u Kragujevcu".

Ovo bi mogao da bude izgovor svima.
Sudijama što ne osuđuju kriminalce, nastavniciam što ne daju petice, saobraćajnim policajcima što ne kažnjavaju pijane vozače, insektorima što ne pišu prijave.....
Zamisli kad bi svi oni kao razlog svog lošeg rada navodili ovo što ti navodiš ovde...

ovo je malo bezobrazno, ali ajde. Probaj da sacekas nastavika ispred kuce i da da ga ispreskaces na pasja kola i vidi posledice. A onda probaj to isto da uradis sudiji, policajcu ili inspektoru. Naravno, pre svega toga proguglaj "sluzbeno lice"

Da si nas uporedio sa vozacima GSP-a, pogodio bi.

Ne pričam o tebi negoo nastavnicima, tako sam shvatio blog.
Grešim li, pišeš li o sebi ili o nastavnicima?

Nurudin je nastavnik.

Ko produžava ugovore, direktor?
Ali i on je nastavnik, i on glagolja o znanju, o moralu....

Ovo sam ostavio za kraj, jer smatram da je zabluda da je direktor=nastavnik kriva za 90% loseg misljenja javnosti o nastavnicima. Direktor nije nastavnik, on je poslodavac i direktni predstavnik MP i lokalne samouprave. Kao i u bilo kojoj drugoj firmi, za sve sto ne valja kriv je direktor. Na zalost, to malo ko shvata.

која преко својих чланова у Школском одбору (партијских кадрова) контролише апсолутно све

I taj školski odbor, tih nekoliko ljudi, pritiskaju nastavnike da se toliko petica naštancuje da se već govori o poplavi vukovaca.
Pa zar toliki procrenat roditelja ima veze kod članova školskog odbora da je reč o poplavi?
Razuemo bih da postoje slučajevi da školski odbor insistira na nekoj oceni, nekoj pretici, nekom vukovcu, ali masovnost dobrih ocena je malo prevelika da bi školski odbor bio jedini uzrok tome.
Biće Nurudine da tu ima još po nešto.

Сви наведени имају дупло веће плате од наставника,

Dakle i ovde plate.
Pa znači li to da kad bi plate bile veće onda bi nastavnici izdržali pretnje i batine ispred kuće, i da ne bi zbog njih davali petice, ili da su plate veće ne bi bilo pretnji i batina?
Kakve li veze sa tim imaju plate?

(У трећој тачки је кључ свих проблема.

Od kad je sveta, veka i štrajkova na početak se stavljaju najvažniji zahtevi a na kraj oni za potkusurivanje, oni od kojih se odustaje.

Naravno, pre svega toga proguglaj "sluzbeno lice"

A to bi smanjilo devalviranje petice i vukovca?
Ne verujem, ali to što ne verujem ne znači da imam nešto protiv da se i nastavnicima da taj status.

Ne verujem, ali to što ne verujem ne znači da imam nešto protiv da se i nastavnicima da taj status.

KAd bismo prestali da škole gledamo kao na socijalne ustanove, ne bi bilo potrebe za ovim.

Idiotska pravila da dete mora po svaku cenu da ostane u školi dovode do rezultata da nema posledica za ponašanje, ma kakvo ono bilo.

ajd osnovna škola, zakonom je obavezna i tu treba pritisnuti roditelje, al srednja...
Po elementarnoj logici, srednje škole služe da dete osposobe za neko zanimanje.

Postavlja se pitanje kakva je svrha zadržavati decu u školi ako imaju po pomenutih 70 neopravdanih, gomilu slabih ocena i slično.

Kome se tako čini usluga?

Detetu koje dobija papir za nešto o čemu garant blage veze nema, pa time devalvira i ostale papire?
Društvu koje dobija gomilu nesposobnih sa papirima?
Školi koja dobija na broju đaka al im šalje poruku da je sve dozvoljeno?

Idiotska pravila da dete mora po svaku cenu da ostane u školi dovode do rezultata da nema posledica za ponašanje, ma kakvo ono bilo.

To da.
Nije obavezno dakle na svakome je da prihvati ili odbije postavljene uslove, a uslov je da moraš da budeš redovno na nastavi.
Nisi, ajd ćao, nema ljutiš, takva su pravila koja si unapred znao.

Тих неколико људи заступају интересе тридесетак људи, и тако у крук

Ma ne zezaj Nurudien kakav školski odbor.
Pa jbt ne živim ja na drugoj planeti pa da oko mene nema đaka i nastavnika i da ne znam kako stvari funkcionišu.
Kćerka mog komšije je, na papiru, dobar đak. Znam koliko je stvarno dobar đak, ni malo.
A roditelji seljaci bez ikakvog uticaja, i čak i bez znanja ko je u školskom odboru. O uticaju školskog odbora na njene petice i četvorke je smešno i govoriti.
Nastavnici joj daju te ocene bez ikavog uticaja, ikakvih pretnji, ičega sličnog.
Iz nekog svog razloga, a imaju ga očigledno.

hoochie coochie man

.Kćerka mog komšije je, na papiru, dobar đak. Znam koliko je stvarno dobar đak, ni malo.A roditelji seljaci bez ikakvog uticaja, i čak i bez znanja ko je u školskom odboru. O uticaju školskog odbora na njene petice i četvorke je smešno i govoriti.Nastavnici joj daju te ocene bez ikavog uticaja, ikakvih pretnji, ičega sličnog.Iz nekog svog razloga, a imaju ga očigledno.

Možda ima apsolutno iste ocene na svakom pojedinačnom ocenjivanju kao drugo dete koje ima protekciju, pa su onda odlučili da svima takvima daju istu zaključnu ocenu, za slučaj da jednom neko pročačka (kad zatreba žrtveni jarac "pa ajmo malo da kažemo uuuu, nastavnici zaključili različite ocene od istih pojedinačnih" )

Ма професори су давно провалили да их нико не дира кад им је просечна оцена 4,нешто по разреду.
Не ваља да баш сви имају 5 тако да даш 1-2 тројке, нешто четворки и остало петице.

Родитељи задовољни, деца задовољна, директор задовољан, просветни инспектори задовољни, ма општа срећа...
Све док тој истој деци не тражиш да ураде нешто од оног што су наводно савладали, али ко ће то да им тражи? Ено министар рече да је циљ савременог друштва доживотно учење, па нек уче онда кад заврше школу, шта им треба и о свом трошку...

У вези овог оцењивања, то није скорашње стање, то је било "и у моје време".
Имали смо клинца који нити је у школу долазио, нити је шта учио, али је био "дете са проблемом" па га нису могли избацити из исте.
Елем, пошто је двојка била минимална оцена, јер ако он не може да понавља што да други трпе, било је петица колико ти душа иште.
Трећа и четврта година прођоше ме у кафани, оно што је тад важило за 5 могло се научити за велики одмор.

nurudin

1. Потхитно укинути ингеренције Наставничком већу приликом закључивања оцена

2. Је л' знате да ученик може и са 70 неоправданих да буде редован ученик и да не буде избачен из школе? Чувени дисциплински поступак који може да траје, и траје, и траје...

3. Је л' знате да родитељи могу да не долазе у школу, без обзира на то да ли постоји повод или не постоји, једноставно могу уопште да се не појаве?

4. Наставника може апсолутно свако да омаловажи, да му прети, да га малтретира, да га уцењује, а он на све то мора да ћути, да се смешка и да гута кнедле.

Eh, svako ima svoj ugao gledanja.

1. Ne radim u školi i ne znam da li je ovaj način zaključivanja ocena kada nastavničko, odnosno odeljensko veće daje konačnu reč dobar, ali mislim da mora "i nad popom da ima pop", odnosno, moraš da obezbediš da neko kontroliše i aminuje zaključnu ocenu. Ne može to da zavisi samo od predmetnog nastavnika.
Moglo bi, kad bi svi bili idealni, ali nisu.
Uostalom, ovo preglasavanje koje si opisao pokazuje i da tvoje kolege i koleginice nisu baš ljudi od itegriteta kad tako lako pristaju da fabrikuju vukovce.
Prema tome, oni treba da se menjaju, a ne pravila.

2. I kad izbacimo tog sa 70 neopravdanih iz škole, šta ćemo onda sa njim?

3. Pretpostavljam da si hteo da kažeš da neki roditelji ne dolaze u školu nikada?
Ja na pr. redovno idem na roditeljske sastanke, a ako slučajno ne mogu, odem posle toga na "otvorena vrata".
Ali sam na pr. u školi moje ćerke imala veliki problem sa uklapanjem termina jer su oni radili samo pre podne.
Otvorena vrata ponedeljkom od 8,45-9,30.
Roditeljski u 17h.
Da li je realno očekivati da većina roditelja može da dođe u to vreme?

4.Nažalost, ima i mnogo učenika koji su vređani, omalovažavani i ucenjeni.

I kad izbacimo tog sa 70 neopravdanih iz škole, šta ćemo onda sa njim?

Neće završiti školu. Imaće samo osnovnu, ako je u pitanju srednja škola. Moš misliti.
Ako je u pitanju osnovna, onda novčana kazna roditeljima i mera redovnog pohađanja, ili opet kazna.

Обавеза је родитеља да му дете иде у школу.

Ако неко дете не иде или у истој прави проблем, обавеза је родитеља да учини све да сарађује са наставницима, психологом или другим стручним лицем да се проблем реши.

Ако родитељ није у стању да испуни своју родитељску дужност онда ствар преузима центар за социјални рад.

Код нас санкција нема - никаквих, ни за родитеље ни за ученике.
И пошто их нема свако ради шта му се хоће и то је оно што смета Нурудину.

Ако смо направили законе по којима ученик од 12 година може да извређа, пребије или силује професора на сред часа и да за то не сноси никакву одговорност онда нешто није у реду у тим законима.
Многи овде би рекли да је проблем у професору који није знао да се постави, да стекне поверење и изгради ауторитет... бла, бла трућ.

Елем, у моје време, у прошлом веку, видех и наставнике и ученике који су били злостављани и којима је систем рекао - тако вам је, како вам је, трпите.
Не смета никоме што се брани ученик или што се брани наставник, него што увек испадне да се бране силеџије, насилници, безобразници, лакташи и лажови.
Некако испадне да је систем увек на њиховој страни, стоји им као мантил за њих кројен.

Ja se sećam jednog bloga u kome je nurudin naveo da se u školi u kojoj radi zaposlio neko kome je u opisu posla da briše table, tj brisač tabli. Znači, postoje škole gde svašta nešto ima i može da se desi. Ja ću sada da otkucam neka insajderska iskustva iz škola gde ja radim ili sam radio.

1. Nastavničko veće može da promeni ocenu, bez saglasnosti predmetnog nastavnika, recimo keca na dvojku ili sa 4 na 5 (jedino se to i dešava), ali postoji uslov da mora u rubrici da postoji makar jedna dvojka tj petica. Ako nema nijedne upisane dvojke ili petice u rubrici, ne može ni nastavničko veće ništa. Znači, ako se hoće pokazati da ne može bez učenja i rada, onda kečevi cele godine i nema dvojke na kraju, mora popravni ispit.
Takođe uveli su i inkluziju, tj ako neko ne može da savlada gradivo, za njega mora da se napravi prilagođen i/ili poseban program. Mislim, ne mora, jake srednje škole (koje upisuju dovoljno učenika) to ne rade, ostale koje kubure s učenicima ili to rade ili se daju dvojke samo da ne ponavljaju (na kraju godine ili na popravnom).

2. Ovde se slažem da mora da se izbaci iz škole učenik sa 70 neopravdanih (mnogo loše deluje na ostalu decu), ali da bi se to desilo, mora prvo taj učenik da bude kažnjen opomenom razrednog starešine, pa odeljenskog veća, pa nastavničkog veća pa onda direktor i tek na kraju ide zahtev za izbacivanje. Svaka opomena mora da bude dokumentovana (učenik napravio 7 izostanaka, vođen razgovor s njim, pozvan roditelj tad i tad, nije došao itd posle pedagog psiholog, pokušano ovo pokušano ono, sve mora da se dokumentuje, raspravljano na ovom veću onom veću, ponovo zvat roditelj itd itd, tek onda može zahtev za izbacivanje iz škole). Ima dosta papirologije, mnoge jednostavno mrzi da prolaze kroz sve to.

4. Ako učenik nije dolazio na časove, ne daje se jedinica, već se on upućuje na razredni ispit, roditelj ne može da se žali na to.

Коме родитељ полаже рачуне што му дете има 70 неоправданих?

Nikome, nurudine. Nikome.

Razgovor roditelj-pedagog:

Kad pomeneš da bi roditelj mogao biti kažnjen za propušten vaspitni nadzor nad detetom, i da bi taj isti roditelj, morao da povede više računa o svom detetu..... dobiješ sledeći odgovor: "Mogla bi, gospođo, da povedeš računa šta radiš, inače bi mogla slučajno da završiš na ortopediji ili da ti dete prima porodičnu penziju."



ili

pedagog: "znate li da vaš sin ucenjuje nastavnike, tražeći 1000 dinara ili će, ako mu nastavnici ne daju novac, da prijavi, kako ga ti isti nastavnici "pipaju", i da će o tome da bruji ineternet....?"

roditelj: "- Pa, šta? Znači da mi je sin snalažljiv!"

Дакле, демотивишемо радне ученике, а нерадне охрабрујемо (има још горих случајеве, да не будем преопширан.) Дође време за факултет, на пријемном испиту исти број бодова и један и други. Овај радан, игром случаја омане за један бод. Не упадне на буџет, а нерадан упадне. Радан нема пара за школовање, остане код куће, а нерадан опет нађе везу и углави се у неку канцеларију.

Kako bre neradnik a ima samo pet četvorki?!

Пример из Данске, ученица закаснила 15 минута, родитељи су одмах обавештени, и поред обавештења били у ОБАВЕЗИ да сутрадан дођу до школе на разговор. Нема радим, не радим. Комшика која ми све то прича, јер је реч о њеном детету, морала је да узме слободан дан, изгубила је дневницу и отишла до школе. Да ли мислите да је дете икада више закаснило? Наравно, тих 15 минута је дете сутрадан морало да надохнади.

Pa, tako se stvaraju radne navike.

Kod nas je pristup toj problematici malo drugačiji, zato nam i jeste tako kako nam je.

Пет четворке су на тромесечју биле пет двојке,

Ti beše predaješ srpski jezik?

Ma dobro, dešava se, nego mi zazvučalo po južnjački.

nurudin

Пример из Данске,

Ah, ta Danska bajka i tih 15 minuta zakašnjenja. Ako ne razumeš, onda ništa.


Malo spustite loptu. O.k. razumem ako je grupna terapija ali neko će ovo da pročita pa može svašta da pomisli.

nurudin

Да родитељ МОРА да дође и да оправда часове, или да образложи зашто је дете закаснило, и да притом изгуби дневницу, то дете више не би ни минут закаснило. Али, не мора -- то Законом није регулисано, и што би се бавили школом, има важнијих послова.

U školama koje su pohađali moji klinci, morao je roditelj do pravda, nije moglo da se pravda bez roditelja.

Prof. nurudine, verovao sam da ćeš, kao ministar obrazovanja i nauke, daleko sveobuhvatnije reformisati naš školski sistem. Međutim, većina onoga što si naveo je u domenu direktora, nastavničkog i razrednog veća, kao i samih profesora zaposlenih u školi. Ako svi navedeni nemaju snage da isključe učenika sa 100 i više neopravdanih, onda im nikakve reforme ne mogu pomoći.

Uprkos tome što sam saglasan sa Nurudinom oko toga da reda mora biti i da je neophodno sprovoditi sistem sankcija (loše ocene za loš rad i disciplinske mere za lošu disciplinu), ne mogu a da se ne zapitam kakva je to škola iz koje đaci beže? Ne može sa školom da bude sve u redu, a da učenici godinama unazad imaju stotine izostanaka po polugodištu. To samo pokazuje da su i učenici i njihovi roditelji svesni da ono što deca u školi uči nije ni u najmanjoj meri potrebno za život u društvu u kojem živimo. Deo krivice je na bolesnom društvu, ali je veliki deo i na zastareloj školi. Život je otišao napred, a škola je ostala skoro ista kakva je bila pre 30 godina. Kada bi se škola približila životu, kada bi učenici razumeli ono što uče i pre svega razumeli zašto uče to što uče, sami bi krenuli da dolaze na časove. Učenici u velikoj meri ne razumeju šta im se u školi priča, a još u većoj meri vide da je to što se od njih traži u današnjem svetu potpuno besmisleno. To neće moći da funkcioniše na duge staze - reforma mora krenuti od ozbiljne reforme nastavnih sadržaja i pristupa nastavi (redukovati činjenično znanje). Sankcijama možeš naterati klinca da bude fizički prisutan na času, ali dok ga ne nateraš da mentalno bude prisutan, ništa značajno nisi uradio - za to je potrebno mnogo više od promene "zakona o osnovama ...".

Vojislav Stojković

Ako svi navedeni nemaju snage da isključe učenika sa 100 i više neopravdanih, onda im nikakve reforme ne mogu pomoći.

Рекао бих, Војо, да ниси баш добро упознат са постојећим законодавством везаним за школу, укључујући ту и разна подзаконска акта као што су правилници и прописи.

Може се избацити такав ученик, али се поступак води као управни поступак (имају право родитељи и дете да доведу чак и правну помоћ, да не кажем адвоката, као на суду) и онда тај поступак може да траје месецима. Врло често се догоди да дође и крај школске године, а да се поступак не заврши. Родитељи заузети, "не могу" да дођу на заседање школске дисциплинске комисије, а без њих не можеш да одржиш састанак исте, па када се и донесе одлука, следе жалбе до највиших инстанци које одлажу извршење, а дете се све време и даље води као ученик дотичне школе.

Иста је ствар и са поправним испитима, односно са онима који их не положе. Жалбе, жалбе, жалбе, понављање испита у бескрај. А инспекције из Министарства просвете скоро у 100% случајева стају на страну родитеља и детета проналазећи у читавом поступку непостојеће грешке и налажући да се поступак понови.

И то тако траје све док се свима у школи не смучи читав случај и не одустану.

У школи моје жене (средња стручна школа) гомиле ученика који су на поправном испиту добили јединицу и понављали разред после жалби и по ко зна који пут поновљеног испита, на крају ипак уписују наредну годину школовања чак у децембру или јануару јер се на крају доводе професори из других школа (у матичној школи више нема ко да испитује ученика, сви предметни професори су се изређали и дали ученику јединицу јер ни десети пут није сео да макар малкице нешто научи за тај испит) и онда те доведене професоре из других школа преко својих веза у Министарству родитељи лепо инструирају да њиховом "чеду мамином" и "јуначини или принцези татиној" дају двојку иако нема благе везе са предметом, чак и не препознаје градиво што је какав-такав услов за ту њихову бедну двојку.

Постојећи закони, прописи и уредбе у области школства су потпуно обесмислили оно што си ти познавао из сопственог школовања као нормалан поступак за недисциплиноване и нерадне ученике.

filip.maric

Sankcijama možeš naterati klinca da bude fizički prisutan na času, ali dok ga ne nateraš da mentalno bude prisutan, ništa značajno nisi uradio - za to je potrebno mnogo više od promene "zakona o osnovama ...".

Има ту, Филипе, још тога осим школских програма. Знаш, ја сам у учионици ипак само професор, људско биће, нисам интернет, па да на сваких 20 секунди мењам активност на часу да би детету навиклом на хистеричне медије одржавао пажњу. Још сам мање спреман да на часу имитирам неки лик из индијских серија или са Гранд параде...

Хоћу да кажем да тај проблем није само образовне природе, него и културолошке.

А да нам школски програми не ваљају, не ваљају, ту си потпуно у праву. Већ годинама ми који овај посао радимо из све снаге и из свег срца јер га волимо и схватамо његов значај у друштву (а Нурудин је један од тих, веруј ми, знам човека), вајкамо се надлежнима, захтевамо измене, покушавамо да им кажемо да се знање не састоји из количине информација које ставиш пред ту децу, него из квалитета тих информација. Одавно су паметни људи ван Србије смислили један добар израз за то:"Мање је више". Колико год то звучало нелогично, када је образовање у питању, то је суштина подучавања. Боље том детету пружити мањи број информација, али суштински важних информација, него истоварити испред детета читаву планину информација од којих је 90% небитних. Наравно да дете онда мора да бемба напамет ту огромну количину глупости у узрасту који и није за те информације, наравно да због тог бембања напамет дете почне да мрзи школу (убијемо му, бре, ону природну радозналост и вољу за истраживањем и схватањем света око себе са којим се то дете родило као и свако људско биће) и, наравно, на крају, као последицу таквог дугогодишњег иживљавања над дететом, то дете на крају почне да бежи из школе.

Кажем ти, кукамо, вајкамо се надлежнима, шаљемо дописе, петиције, молимо их да нешто учине по том питању, али џабе... Не желе да нас чују.

А знаш због чега? Зато што се у овој Србији по дифолту, захваљујући разнораним "бабама и стричевима", школским програмима баве људи који никада нису ушли у школску учионицу као неко ко треба да подучава децу.

Када у Србији престане да влада неприродна, разблудна брачна заједница "аустроугарске бирократије и турске самовоље", моћи ћемо да разговарамо о неким озбиљним променама у друштву, па самим тим и у српском школству.

А дотле? Хм... Дотле се свако од нас сналази како год зна и уме.

Јел' тако, Нурудине, узданицо моја?