Pesnik okovanih vizija / Ta reč koja živi – kopa po meni

 „И зрака и мрака препуне су ми зене.“

 

Књига Песник окованих визија, издавачке куће Алтера букс, ауторке Биљане Мичић, представља прву монографију и озбиљну научну студију која се свеобухватно бави животом и стваралаштвом Милана Дединца, апстрактног, интелектуалног и космичког лиричара, једног од најзначајнијих представника српске авангардне књижевности.

Милан Дединац – песник, есејиста и позоришни критичар, био је културни посленик, не само у периоду српске међуратне књижевности – његова авангардност обележила је и послератни период српског / југословенског духовног простора. Логораш у Загану и Герлицу (од 1941. до 1943) након Другог светског рата узима активно учешће у јавном и културном животу тадашње Југославије. Учествује у обнављању Политике и покретању Књижевних новина, постаје, прво, уметнички, а потом (1959) и управник Југословенског драмског позоришта. Захваљујући својим француским везама, Дединац успева да доведе Сартра у Београд (1960) на премијеру „Заточеника из Алтоне“, о чему сведочи и Јован Ћирилов – истичући Сартрову посету као par excellence културни догађај на југословенским просторима. Трагајући за „сопственом алхемијом речи“, Милан Дединац и у послератном периоду, све до смрти (1966) наставља да пише. А само песништво Милана Дединца, истиче Биљана Мичић – позив је на путовање, као што су и њена размишљања о Дединчевом стваралаштву – позив на дијалог.

Ауторка, несумњиво драгоцене књиге за српску књижевност и културу, Биљана Мичић, умешно и систематично приступа Дединчевом песничком корпусу – одредивши му прецизно место у српском песништву 20. века: „Он није највећи песник своје епохе, али је довољно значајан да је маргинализовање његовог стваралаштва неправедно“. Књига открива Дединчеву блискост са авангардним струјањима у српској и европској књижевности, Дединчев заводљив флерт са надреализмом, као и пишчев поетички заокрет ка реализму. Мичић проговара о Дединчевим узорима, његовој инспирацији, о песниковом односу према традицији – о Дединчевим узлетима и суновратима. Ауторка је на крајње занимљив, бићу слободан да кажем – и заводљив начин, представила стваралаштво Милана Дединца, успевши да покаже да и научна студија може бити штиво примамљиво за читање. Посвећенички рад Биљане Мичић, у времену када егзистенција прождире есенцију, вредан је хвале, јер пред будуће књижевне критичаре поставља високе естетске захтеве. Књига Песник окованих визија, од стране књижевних критичара, била је ове године предложена за Награду Меша Селимовић што несумњиво сведочи о вредности студије и интелектуалном потенцијалу и храбрости ауторке – једноставне у својој мудрости. А храброст нам је потребна да бисмо трајали и истрајали у овом стешњеном времену и простору од немила до недрага.  

Моја срдачна препорука!

Сунце!

зашто ми вечерас крвавом марамом машеш из глуве незнани црне?

Ко мре од нас двојице када ме тако поздрављаш?

Зар се ноћ неће мени у сребро да преврне?

Зашто, зашто ме самог под празним сводом остављаш?