Kultura| Literatura| Nauka| Umetnost

Pesnik okovanih vizija / Ta reč koja živi – kopa po meni

nurudin RSS / 13.03.2015. u 23:14

 „И зрака и мрака препуне су ми зене.“

 

 

 

 

 

 

 

 

Књига Песник окованих визија, издавачке куће Алтера букс, ауторке Биљане Мичић, представља прву монографију и озбиљну научну студију која се свеобухватно бави животом и стваралаштвом Милана Дединца, апстрактног, интелектуалног и космичког лиричара, једног од најзначајнијих представника српске авангардне књижевности.

Милан Дединац – песник, есејиста и позоришни критичар, био је културни посленик, не само у периоду српске међуратне књижевности – његова авангардност обележила је и послератни период српског / југословенског духовног простора. Логораш у Загану и Герлицу (од 1941. до 1943) након Другог светског рата узима активно учешће у јавном и културном животу тадашње Југославије. Учествује у обнављању Политике и покретању Књижевних новина, постаје, прво, уметнички, а потом (1959) и управник Југословенског драмског позоришта. Захваљујући својим француским везама, Дединац успева да доведе Сартра у Београд (1960) на премијеру „Заточеника из Алтоне“, о чему сведочи и Јован Ћирилов – истичући Сартрову посету као par excellence културни догађај на југословенским просторима. Трагајући за „сопственом алхемијом речи“, Милан Дединац и у послератном периоду, све до смрти (1966) наставља да пише. А само песништво Милана Дединца, истиче Биљана Мичић – позив је на путовање, као што су и њена размишљања о Дединчевом стваралаштву – позив на дијалог.

Ауторка, несумњиво драгоцене књиге за српску књижевност и културу, Биљана Мичић, умешно и систематично приступа Дединчевом песничком корпусу – одредивши му прецизно место у српском песништву 20. века: „Он није највећи песник своје епохе, али је довољно значајан да је маргинализовање његовог стваралаштва неправедно“. Књига открива Дединчеву блискост са авангардним струјањима у српској и европској књижевности, Дединчев заводљив флерт са надреализмом, као и пишчев поетички заокрет ка реализму. Мичић проговара о Дединчевим узорима, његовој инспирацији, о песниковом односу према традицији – о Дединчевим узлетима и суновратима. Ауторка је на крајње занимљив, бићу слободан да кажем – и заводљив начин, представила стваралаштво Милана Дединца, успевши да покаже да и научна студија може бити штиво примамљиво за читање. Посвећенички рад Биљане Мичић, у времену када егзистенција прождире есенцију, вредан је хвале, јер пред будуће књижевне критичаре поставља високе естетске захтеве. Књига Песник окованих визија, од стране књижевних критичара, била је ове године предложена за Награду Меша Селимовић што несумњиво сведочи о вредности студије и интелектуалном потенцијалу и храбрости ауторке – једноставне у својој мудрости. А храброст нам је потребна да бисмо трајали и истрајали у овом стешњеном времену и простору од немила до недрага.  

Моја срдачна препорука!

 

 

Сунце!

зашто ми вечерас крвавом марамом машеш из глуве незнани црне?

Ко мре од нас двојице када ме тако поздрављаш?

Зар се ноћ неће мени у сребро да преврне?

Зашто, зашто ме самог под празним сводом остављаш?

 

Atačmenti



Komentari (5)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 11:22 15.03.2015

Вергл је био бољи :-)

Хвала, Нурудине!





Slušaj,
pesma kako je tiha!



Било пре две године и ово... (ЛИНК)


П.С. - Иначе, не знам да ли ти је познато, али надреализам је израстао из српске народне књижевности. Ту му леже корени...

Ако ми не верујеш, прочитај из Цвјећарнице у кући цвећа Лазара Џамића ону причу о мајмунчићима и опанчићима...

То су, у ствари, наши француски ђаци из вечним блатом оковане Србије однели свој надреализам у којем су се вековима рађали, живели и умирали у Град светлости, па су се током школовања у Паризу дружили са Бретоном и осталима који су се баш у том моменту бавили развојем говора код деце и...

Ето нама надреализма у светској књижевности!


mirelarado mirelarado 14:40 15.03.2015

Re: Вергл је био бољи :-)

То су, у ствари, наши француски ђаци из вечним блатом оковане Србије однели свој надреализам у којем су се вековима рађали, живели и умирали у Град светлости, па су се током школовања у Паризу дружили са Бретоном и осталима који су се баш у том моменту бавили развојем говора код деце и...


И дан данас овде је надреализам главни састојак ваздуха који удишемо.
nurudin nurudin 14:58 15.03.2015

Re: Вергл је био бољи :-)

Хвала, Нурудине!


Ма, хвала, Тасо, Биљани, иначе нашој колегиници која не посрће. Моје је било задовољство, па сам с тим у вези и решио да препоручим књигу.


Било пре две године и ово... (ЛИНК)


Тасо, оно што је важно, јесте да се коначно на једном месту нашло систематизовано знање о Дединцу који нас је све задужио.


Ако ми не верујеш, прочитај из Цвјећарнице у кући цвећа Лазара Џамића ону причу о мајмунчићима и опанчићима...




Хоћу. Хвала на препоруци.

Мада, и Биљана Мичић скреће пажњу, не баш на народну:

Дединчева поезија асимиловала је, наравно, нека обележја надреализма: разгранату асоцијативност, типографско рашчлањавање текста, ослањање на језичко памћење и интересовање за фолклор. Ипак, гледан у целини, његов песнички опус потврђује суд Светлане Велмар Јанковић: ,,Дединац је, у ствари, сасвим мало члан групе којој припада, сасвим мало надреалиста (...) Дединца је лакше видети као сродника романтичара (...) но као саборца Андре Бретона."

Занимљива теза. (Тасо, од тебе човек свашта може да научи.) :)
tasadebeli tasadebeli 15:09 15.03.2015

Re: Вергл је био бољи :-)

nurudin

Занимљива теза.



Производ нагомиланог животног искуства на овим просторима, драги мој млађи колега.

Ево, видиш да и Мирела то зна...


оно што је важно, јесте да се коначно на једном месту нашло систематизовано знање о Дединцу који нас је све задужио.





И хвала Биљани!
nurudin nurudin 15:18 15.03.2015

Re: Вергл је био бољи :-)

mirelarado
То су, у ствари, наши француски ђаци из вечним блатом оковане Србије однели свој надреализам у којем су се вековима рађали, живели и умирали у Град светлости, па су се током школовања у Паризу дружили са Бретоном и осталима који су се баш у том моменту бавили развојем говора код деце и...


И дан данас овде је надреализам главни састојак ваздуха који удишемо.



А до тог времена које долази, када ће се лакше бити песником, све дотле песник мора да се пробије кроз неподношљиве и преживеле, кроз застареле законе и норме, кроз насиља, спутавања и репресије једног злог и суморног друштва и његове опанке и наметнуте идеологије, да би догрцао, већ изнемогао, ишибан и крвав до живог извора свог јединственог и аутентичног психичког живота.
Ову Дединчеву реченицу, драга Мирела, цензура је обрисала, па није објављена у Печату 1939, како наводи Б. Мичић.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana