Ponovo na početku

u skladu sa akcionim planom

vrednosti mladih sugrađana

Prva od stvari koje smo svakako želeli su FER i SLOBODNI IZBORI koji su nešto što se nalazi i u definiciji demokratije. Izbore smo dobili (i dobijali), sve đuture sa ponekim referendumom, ali  smo znali da makar zbog dve stvari oni nisu bili slobodni i fer. Prva je bila kontrola medija od strane Miloševića i ekipe, a druga je bila izborna krađa čiji je simbol uvek bila famozna Republička izborna komisija (RIK). Od tog doba se mnogo toga promenilo, gotovo svi se slažu da su izbori sada slobodni, ali ona priča o medijima je ponovo aktuelna. Koliko šanse na izborima ima partija koja ne kaže da je Kosovo (i dalje) deo Srbije, ako imamo u vidu da ama baš svaki medij promoviše ovu ili onu varijantu priče „Kosovo je Srbija"? Što se tiče RIK-a, nadali smo se da je nezavisnost i „normalnost" ove institucije postala neupitna i da je to  nešto što nikada više neće biti dovedeno u pitanje. Pokazna  vežba članova RIK-a iz DSS i SRS kada su većinom glasova odbili da odobre status posmatrača onima koji dolaze iz ambasada USA i UK, upozorava nas da se stara vremena mogu ponovo vratiti. Većinom glasova.

Jedna od želja koje smo imali je „SAMO DA RATA NE BUDE". Ovo je bilo realno očekivanje, tim pre što su nas sve tako vaspitavali, što je Jugoslavija bila važna, cenjena i dovoljno napredna. Ne ulazeći u detalje koji se tiču objašnjenja „kako je sve tačno počelo" - činjenica je da su u naše ime vodili ratove tokom 90-tih dok su nas u isto vreme ubeđivali da: JNA samo brani goloruki srpski narod, goloruki srpski narod se sam brani, JNA brani celovitost Jugoslavije, Srbi su se sami organizovali u Bosni pa se brane, genocid u Srebrenici se nije desio itd. Sve se završilo time što smo 1999. odbranili „teritorijalni celovitost" i pobedili NATO. Ni tada se nije prihvatala stvarnost, a stalno se proslavljala pobeda u odbrani „integriteta". Baš kao i danas. Na severu Kosova nema rata, ali da li događaji od pre nekoliko nedelja pokazuju da je (još jedan) „oružani sukob u kome Srbija ne učestvuje" apsolutno nemoguć ? Kao i na početku 90-tih, imali bi u takvom sukobu one koji misle da „sve treba pobiti" i one koji kažu „ćuti, dobro je da je ovde mirno"

SMRT?

Želeli smo 90-tih da nas POLICIJA ne tuče zbog toga što drugačije mislimo. Želeli smo da vrednost ovog društva bude sloboda izražavanja ograničena zabranom govora mržnje i propagiranja nasilja. Nažalost i u ovom pogledu se desila velika podvala. Policija je prestala da tuče, ali su za takve „aktivnosti" sada raspoloženi mnogo mlađi i nacionalno zadojeni omladinci iz Obraza, Dveri, 1389 itd kojima vlast čak i ne mora da plaća dnevnice. Epilog ove priče smo dobili upravo ove 2008 godine: predstavnici ovih grupa koje tuku / inspirišu nasilje / promovišu govor mržnje su postali „strana u dijalogu" u svim medijima. Podvala je još uspešnija ako imamo u vidu da je,  naprimer, posle večerašnjeg „Utiska nedelje" dosta građana pomislilo da su u „Dverima" neka fina deca, baš kao što odjednom (!?) većina misli da SPS i nije tako loš za neku novu Vladu posle izbora 11. maja.

O našim nadanjima vezano za KORUPCIJU i NEZAVISNO PRAVOSUĐE ne treba posebno govoriti. Godine upornog rada dovele su do toga da velika većina građana pored toga što hoće Kosovo u Srbiji, Srbiju u EU, istovremeno veruje da su SVI političari ISTI i korumpirani, a da je svaki sudija pristrasan i (takođe) korumpiran. Nenad Bogdanović mi nije bio omiljen, ali način na koji njegova porodica mora da dokazuje da on nije za sobom ostavio milione eura, dok u isto vreme ekipa iz SRS neće da saopšti da:

„Rešenjem broj 360-1978/98-01 od 22. 12. 1998. Vlada je Tomislavu Nikoliću dodelila stan površine 186,47 metara kvadratnih u Bulevaru Lenjina 10A u Beogradu; stan je otkupljen.

Rešenjem broj 360-2686/98-01 od 22.12. 1998. Vlada je Aleksandru Vučiću dodelila stan površine 117,48 metara kvadratnih na istoj adresi; stan je otkupljen.

Rešenjem broj 360-5047/98 od 7.12.1998. Ministarstvo za saobraćaj i veze dodelilo je Draganu Todoroviću stan u ulici Prote Mateje 47 u Beogradu; stan je otkupljen.

Rešenjem broj 360-3530/2000 od 11.10.2000. vlada je Luki Mitroviću dodelila stan površine 56 kvadrata u ulici Svetozara Markovića u Beogradu; stan je otkupljen.

Ministarstvo finansija je 2001, u okviru Zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000, između ostalog utvrdilo da je tokom 2000: Ministarstvo za ekonomsku i vlasničku transformaciju od Centralne otadžbinske uprave SRS-a kupilo sabrana dela Laze M. Kostića u vrednosti 410.000 dinara; Ministarstvo trgovine platilo avans od 300.000 dinara za štampanje sabranih dela Laze M. Kostića i uplatilo SRS-u 500.000 dinara "za nabavku raznih knjiga"; Ministarstvo turizma SRS-u uplatilo 100.000 dinara za nabavku 100 primeraka knjige Teorijska statistika autora Laze M. Kostića; Ministarstvo zaštite životne sredine uplatilo SRS-u 100.000 dinara "za nabavku knjiga"

Kada sve ovo sumiram, ne treba da me iznenadi ogroman natpis „Kosmet je Srbija" iznad tribine lokalnog turnira u malom fudbalu u mojoj ulici. Naravno da ovog natpisa nije bilo na prethodna 3 tri turnira (održavaju se svake godine u ovo vreme), ali sada je veoma važno da komšiluk vidi ovaj ogroman transparent (target group max. 1000). Dok je turnir trajao na igralištu škole, učesnici i simpatizeri su je „ukrasili" sa tri važna grafita koja govore o vrednostima i verovanjima mlade generacije u Srbiji. Prvi je „Kosovo je Srbija", drugi je „Bolje ćerka kurva, nego sin žandar" i treći je „Smrt masoneriji, smrt Velikom Bratu". Ko je pametan, shvatiće!

Nismo mi tako daleko od EU, ali smo daleko od vrednosti za koje se navodno i sami zalažemo.