a sta da vam pisem kad sve znate...

vratio sam se kuci. i neko vreme je bilo divno... sad ponovo hocu da odem. sto ti je covek...

Šetam se onomad Bratislavom, kad poizdalje vidim na jednom mestu gomila sveta, kamere, fotografi, policija, agenti sa pirlipirli motorolama i tome podobno. Taki sam pomislio pukla bomba, nekog ukokali, eto meni news alert, pa urgent, pa 500 reci (malo li je)... Kad primaknem se ja bliže, a ono u Narodnom Divadlu (Narodnom pozorištu) otvorili ovogodišnju sezonu balova. DOlaze lokalni uglednici sa sve predsednikom, premijerom i vladom, celebrities, javni & kulturni radnici. Gospoda u smokinzima, a dame u vecernjoj toaleti. Lepo ukrasili pozorište, prostrli crvene tepihe. Dodjem u stan, upalim TA3 (lokalna TV koja emituje samo vesti), kad tamo bal tema veceri. Komšija sa IV sprata mi sutradan rekao potpuno oduševljen "pane, poceli balovi!" Ja ga gledam belo... Nikad nisam bio na balu. Nije me zvalo. A od okretnih igara znam tablanet i preferans. Ćale je, kažu savremenici, igrao ko Fred Aster. Nisam se bacio na roditelja.

Nešto sam se mislio da li da pišem o ovome, svejedno su ga obesili, nema veze sa izborima, te srBskim političkim spektrom uoči rečenih izbora, ali dovraga. Nisam ni siguran da li o ovome smem da pišem jer bi firma komotno mogla da mi zakrene vratom za copy rights, ali dovraga još jednom.

Pre tri godine i malo više, 13 decembra popodne, u komleksu Sadamovih palata u Tikritu, potpukovnik Stiven Rasel (fini čovek i garantovano budući senator) nam je iznebuha, dok smo beskrajno dokoni dremali na suncu i razglabali o čednosti Britni Spirs (fetiš spavaonice Rojtersa i AFP-a u prizemlju), rekao da te noći ne spavamo, da spremimo šlemove, pancire, vodu i da se dobro navečeramo.

Jeo sam onoliko pasulja: i prebrance (sa suvim paprikama i bez) i pasulj sa jagnjetinom (u Bosni - zimsko jelo), i tavče na gravče (toplo i hladno)  i dvoprdce i troprdce (koji su tako ljuti da progore sto ako se prospu na njega), i vojnički pasulj iz poljske kuhinje (najbolje ga je u celoj JNA kuvao neki  zastavnik - VP8440 Vranje - njemu je uskipela zaprška jednom prsnula u oko i osakatila ga za vo vjeki vjekov) i paštu fažol.

Evo malo o lovu. Ja to jako volim (volim i ribolov na varalicu ili mušicu, ali o tome drugom prilikom). Mnogi ne vole lov.  Baš me briga.

Lov je sport na otvorenom gde je ubijanje (odstrel) divljaci poslednja i ne uvek neophodna stvar.

U lovu je sem ubijanja, ma kako ovo delovalo pozerski (ali ja zaista tako osećam), mnogo lepše videti prirodu i tako neke stvari koje se vide samo jednom u životu u rano jutro u jesen.

U lovu je na primer mnogo lepše gledati dobrog psa kako "radi," kako traži, podiže divljač, kako je aportira (donosi) i kako tom prilikom kruti noge i zabacuje glavu, lud od sreće što radi ono što mu je posao.

Eto me na kratko.

Ovo da vam kažem: Do tamo negde posle 21 januara retko ću svraćati, jer unapred osećam da nemam nerava za ono što sledi, a imam i nekih prečih poslova. Videćemo se kad se sve završi pa da razmenimo utiske.

 Prostor dajem koleginici Olgi Bondaruk sa kojom sam dve godine radio u Kijevu. Mislim da je blog poučan. Olga Bondaruk ima da kaze sledece:

Have you heard the name of Heorhiy Gongadze? I bet you have. He was a Ukrainian journalist who paid a high price for his thirst for truth, leading a campaign against high level corruption.

Pomalo me mine želja za milom li mi majkom domovinom:  

"The U.N. Development Program reported rampant unemployment among Slovakia's Roma population, saying that nearly 75 percent of the country's Roma depend on some type of aid. The UNDP urged Slovak government to do more to improve the rights of Roma. There are an estimated 500,000 Roma living in Slovakia, which has a total population of 5.4 million. A survey of Roma households in Slovakia found that 11 percent of Roma men have full-time employment while only 4.6 percent of Roma women are employed."

Agencije su javile sledeće:

Anna Politkovskaya, the Russian journalist and author who made her name as a critic of the Kremlin and its policies in Chechnya, was found dead over the weekend in her apartment building.

Sledi spisak novinara poginulih na poslu ili zbog posla od 2000 do danas, 8 oktobra 2006. Do kraja 2006 ostalo je još 84 dana.

Edit 1:

Izvor: CPJ (Committee To Protect Journalists), na Web-u: www.cpj.org

What I've Learned: Homer Simpson

Nuclear-power-plant safety inspector, 39, Springfield

I never ate an animal I didn't like.

Interviewed by John Frink and Don Payne

When someone tells you your butt is on fire, you should take them at their word.

There is no such thing as a bad doughnut.

Kids are like monkeys, only louder.

If you want results, press the red button. The rest are useless.

Poccinjem sa citatom vesti B92 (uzgred, mrzi me da ukljuccujem YU karaktere):

Postoji nekoliko mesta na svetu kojima bi se rado vratio. Avganistan je jedno od njih.

Upoznao sam Engleza koji u Kabulu zzivi od 1945 od kako ga je tamo zaboravila nekakva jedinica avijacije kojoj je pripadao. Kaze da mu nikada na pamet nije palo da se vrati kuchi.

Moj prijatelj Amir Shah mi je jednom rekao kako je najveci problem Avganistana "to ssto su ljudi zaboravili da rade." "Rat je, znas, predugo trajao, i niko se visse ne secha svog pravog zanata. Sve moramo da uccimo ponovo."

Setam se ja danas popodne po Bratislavi, kad mi pridje jedan gospodin (srednje) azijskog izgleda i pita me (na engleskom):

"Poznajete li vi mene?

Gledam ja coveka, prolazi mi od nekud kroz evidenciju ali nikako ne mogu da ga smestim ni u vreme ni u situaciju.

Onda me on pita:

"Da li ste pre jedno tri godine ziveli u Kabulu u ulici Wazir Akbar Khan i da li vam je cesto crkavao generator?"

Blog se zove "Rucak u nedelju", a ne "Nedeljni rucak" zato sto ovaj poslednji naziv  pretpostavljla instituciju trpezarije u Cacku kad keva u tacnih 14:30 iznese gigantske kolicine predjela, supe, rinflajsa (kako li se to pravilno kaze?), sarmi k'o konjska glava i palacinki sa orasima u kremu. E to je nedeljni rucak. Ovde se samo radi o rucku u sedmi dan nedelje koga nam je Bog ostavio da ga praznujemo i da ne radimo nista.