Kuća gori, Jelica se češlja

v'š kako si ti k'o pčelica...tačno tako, daj da se malo grupno lečimo...
(moram iz kuće za sat i malo jače, ali dotle očekujem lepe priče o lepim bićima)
Apsolutno nam treba ojača doza. U skladu sa blogom, konjska.

vala baš, nego ne znam odakle da počnem!

da počneš od početka...lepo lezi na kauč, opusti se...tvoji kapci su teški i kreni...

EVO ME! Morala sam malo da budem odsutna, em da pišem izveštaje, da mi ne budete neobavešteni...evo vratih se i da vidimo šta se radi u banji...

..raspolozenje,ali...Kada sam u vreme predizborne kampanje(pa i postizborne),pokusavao da na pojedinim blogovima,ukazem da politicari ne zasluzuju,da se oko njih svadjamo,a pogotovo ne,da za njih lobiramo,ili sam bio ignorisan,ili proglasavan naivnim...I sad svi vi hocete da se uz pomoc zivotinja lecite???Setite ih se u sledecim predizbornim kampanjama i budite stalno sa njima,pa vam nece trebati terapija...
Izvinjavam se i domacici i gostima ,ako sam bio grub!

hm, ne preterivati...

jer ima i onih koji preterano vole zivotinje...

u takvim slučajevima zaista shvatim čemu služi povodac. Kratak.

nemoj tako...ma znaš kako su bili lepi, a obaška, da ne veruješ - bili su jeftiniji od onih gumenih patkica za kupanje...a kako su se deca obradovala, da ti ne pričam...život sa pačićima i kupanje, neponovljiv doživljaj, za ceo život.

...ono je bio citat(Goričine reči)-tolk'o mi bilo simpatično.
Inače ja sam počeo sa gušterom-zelembaćem pa su došli
golubovi pa štiglice i kanarinci pa mačak Toza i na
kraju kučak Tuća, e posle njegove smrti više nisam
mogao da podnesem gubitke najrođenijih pa se povremeno
brinem samo o tuđim ljubimcima.

ma znam...ona nikada nije mogla da se suoči sa mojom opsednutošću raznoraznim živuljkama ("Pa dobro, da l' si ti normalna?!" - najčešći komentar)...ali sada i ona ima svoju zabavu - dobila od mene, macu, ragdoll-a, nevidjen lik...i sad ima i ona na šta da "gubi vreme" :)

http://www.youtube.com/watch?v=xmsV9R8FsDA&mode=related&search=

kako je medenooooo...e, tu negde se meni isključuje razum, ja bih takvih punu kuću nakupila...HVALA!

njega, pantera jednog, kako se to bori...

(molim da se ukljuci ton! ovo je tonfilm!!! :-))

http://www.youtube.com/watch?v=eX7F-86OYEo&mode=related&search=

... onda nije ni ovo loše :o)

http://www.youtube.com/watch?v=PC4HhI0bK4c&NR

http://www.youtube.com/watch?v=wouoQoyaaIQ
(malo i kuce, sto samo mace!)

... pa ja mislim da ovaj pas nije normalan :o)

za tvog drugara zoxa :-ppp
(al sam kvarna tuturututuuu!!!)
http://www.youtube.com/watch?v=fdDKwBPb9dw&mode=related&search=

...pa to sam ja u kući imala...naš prvi mačak, Bagira, napunio 6 meseci i bilo vreme da ga, prema uputstvu za upotrebu, kastriramo...meni bilo nešto žao...kad krene Bagira da opšti sa plišanom mačkom...imala ćerka plišanu macu, stoji na četiri nogice, dignut rep-dakle idealno...razvlači Bagira mačku po stanu, kud god da se okreneš tvrda pornografija, a deca po kući...dakle, odnese žmu mačka na kastriranje, platimo, oni odrade, svi srećni, sem plišane mačke, možda...kad prodje mesec dana, a seksualni manijak kastrirani krene da nasrće na mačku plišatu opet, mačka se sva razvrcala, u rukavicama je krpim sa svih strana, svako malo...muž odbija da zove veterinu i da pita ima li mogućnosti da zahvat kastracije nije uspeo...normalan čovek, neće da se blamira...
Sledi jutro...ja zovem veterinarsku kliniku i khm, khm, pitam (a osvrćem se ima li skrivene kamere)...
-Izvinite, khm, može li da ne uspe kastracija?
-Ne može.
-Khm, khm...a zašto, ovaj, kako bih rekla, kastrirani mačak, da izvinete,seksualno opšti sa plišanom mačkom?
-To je normalno.
-Kako je normalno?
-Da li je on seksualno opštio sa tom mačkom pre kastracije?
-Jeste, zato smo ga kastrirali.
-E, to je zato što u fajlu ima tu informaciju.
-Koju informaciju?
-Pa to, seksualni čin.
????????-I šta sad preporučujete?
-Ništa. Proći će ga. Kad mu se isprazne hormoni, zaboraviće kako se to radi.
-Hvala vam na ljubaznosti.(a kada ekipa interventnih psihijatara stiže po mene, da znam da spakujem lične stvari?)

jadna maca, mislim ta plisana :-)))
znam da to rade ali mi je video bio super pa sam morala da ga okacim. tako je moja Mia kad je imala prvo teranje jaukala i gledala u mene, da joj ja pomognem, hehe. nemam iskustva sa macorima, samo sa macama...

Čudi me da ti se Zox još nije javio :o)

carica je! To ja oduvek tvrdim, da nema razlike izmedju mačaka iz džungle i ovih domaćih, sve je to isto, samo je konfekcijski broj drugačiji...naš stari mačak, Bagira, bio je kao pravi crni panter, samo 20-ak brojeva manji...dežurao na gornjoj ivici vrata, sa obešenom šapom i čekao plen...zato ja i volim mačke...

ima li neko savet kako spojiti kuče i mače? (a da se ne poubijaju)

javi se...ti imaš iskustvo iz prakse.

izvini nije me bilo jer me užasno steglo grlo. Aha, mačak i kučak...Moje iskustvo govori da je jedini način mali pas, a veliki mačak jer drugačije mi se čini nemogućim. Inače, moj mačak je imao dve godine kad sam donela u kuću osmonedeljnog labradora. Prvih dana ga je gledao, naravno, kao vanzemaljca. Do tada me je moj sivi mačak obožavao, a tada je svatio da sam ja kriva za kuče i od onda se preselio da spava kod mog sina, a meni se obraća samo kad mora ili kad deteta nema. Psa uglavnom ignoriše osim kad ga ovaj dira. Ponekad ga prvi izaziva, ali retko i većinski gleda svoja posla. Ali zato pas ne, voli da ga juri pomalo, ali blago, ponekad ga malo žvaće, ali jako nežno. Inače nikad ne laje osim kad ga mačak svojom pojavom izaziva, ali većinu vremena su u aktivnoj miroljubivoj koegzistenciji. Ponekad kad je lepo vreme zajedno leže na balkonu. Dakle pas i mačka nema problema, ali pas mora da bude mlad...

moji nećaci, ljubi ih tetka!

to stoji ali nije pozeljno ako macu pustate napolje da lunja sama jer ako se navikne da kuce-ne-bole, onda moze da je dohvati neki i da prodje kao moja mia :-(

na info!

da dodam da je pas naučio, još kao mali, od mačka da se bori tako što stane na zadnje noge i udara šapama, što veoma čudi druge pse kad se sretnu, a mačak je počeo da nas gricka kad mu nešto treba što ranije nije radio. Vidiš čak i oni su nešto naučili jedan od drugog tokom svog suživota...Poučno

ja se ponadala da može mali mačak da se uključi u pseću zajednicu...a da ne dodje do krvoprolića

a ova dva smo spojili (eno ih dole, courtesy of aleksandrija što me nauči da koristim dropshots) našavši ovo malo, koje je sad na slici veliko, a bilo je manje od telefonske slušalice kad su se prvi put sreli - ja nisam smela da gledam, jer je šapa ovog velikog bila veća od glave malog, ali je sve prošlo bez ikakvih problema

veliki se prvo nećkao, kao, šta ste mi ovo doneli, ionako sam polu-ćorav, mogu da se pravim da je ne vidim
posle mesec dana ignorisanja mahnuo joj repom i tu počinje njihovo druženje...i menjanje velikog (koji je btw mator pas, sad ima 8 godina)

ja ne kažem da je apsolutno isključeno, medjutim, čitala sam ovde na slovenačkim forumima iskustva drugih koji su imali takve planove, pa je pas male mace zadavio posle nekoliko nedelja ili meseci. Kad pas dodje mali on zna da je mačak nešto njegovo, a kad mu se donese mali mačak, hm, mislim da se nikada ne privikne na tu ideju. Posebno ako juri i inače mačke na ulici, onda apsolutno ni ne pokušavati. Iako je moj prethodni kučak irski seter Žil samonicijativno primio mačku, koja se tek omacila sa mačićima u kućicu, pa su tako jedno vreme živeli zajedno, a on je spavao noću ispred kućice, jer su mu oni zauzeli mesto. Ja ne bih pokušala, posebno ako bi ostajali zajedno sami unutra.

ma ja obozavam macke!! imala sam sijamku, Mia, uginula bez reda, dohvatio je rot...da ne gustiram sad :-(((((( jos patim. najludja macka, najnepredvidljivija (akosetakokaze?), lepotica plavooka. one su ti kao psi medju macka, odane, ali ako im se ne mazi nece imati nikakav problem da te scepaju zubima i kandzama te ti to objasne 'in-person'! :-)))) (u prevodu, sto me vise grize&grebe, ja je vise volim :-)))

u tvoju basnu, sledeci put nemoj da trazis povod za ovakav tekst!

hvala puno :))) sedi u krug, predstavi se prisutnima i počni da pričaš (samo bez brojki molim, ovo je banjska atmosfera)...slušamo te...kako stojiš sa životinjama?

osim ovih: tri ribice, dvije sase i jedna morska zvijezda u akvarijumu, parce okeana sa moje lijeve strane.

Prije petnaestak godina, jedne noci su pojurila ka meni dva psa, potpuno sam bio pretrnuo od straha i razmisljao da li da preskocim neku ogradu ili da trcim, ali sam bio na sredini ulice a oni su nevidjenom brzinom jurili ka meni sa iskezenim zubima. Ni sam ne znam kako sam se tad sjetio Danila Kisa i njegove knjige Basta, pepeo, i scene u kojoj otac glavnog junaka laje na pse cijele noci, posto su ga opkolili, njegovo objasnjenje je bilo da je iz psece perspektive on veci od njih i zato nisu smjeli da ga napadnu. Potrcao sam ka psima i zagalamio na njih, oni su se ukopali u mjestu, a ja sam se polako povlacio do coska ulice, dok su oni i dalje rezali u mom pravcu. Osvrtao sam se svake dvije sekunde dok se nisam konacno docepao kola.

Godinama poslije toga su se psi redovno zalijetali na mene usred parka ili izmedju stotinu ljudi, cak i kad nisam gledao u njihovom pravcu. Sad je ok, ali mi to nikako nije bilo jasno, kako su mogli da osjete da imam frku od njih.

Moracu da nabavim jednog dana neko kuce, red je da sklopimo primirje

dobro ti ide terapija (samo da izbaciš one brojke iz akvarijuma i da opišeš floru i faunu), a ovo oko kuca...dobro si to izveo, samo nemoj drugi put da te zanese, pa da ujedeš neko kuče ;)
Možeš da nabaviš i macu...evo donji klijenti banje preporučuju crne, sa zelenim očima.

tu je jedna nevjerovatno zuta pljosnata, jedna siva sa bijelom tackom na repu i takodje pljosnata i jedna (sad se sakrila, moram da sacekam da izadje iza kamenja :-) bordo sa bijelom prugom nepljosnata ribica (namjerno nisam pisao nazive, vjerovatno bih pogrijesio, a da ne okrenem pricu u ihtioloskom pravcu). Jedna sasa lici na meduzu i samo cekam kad ce da smaze neku od riba, a morska zvijezda je boje pijeska sa crvenim sarama i nevidjeno je brza. (Ko mi je kriv kad nisam ovo jednostavno slikao i stavio na blog, kao svi ostali normalni blogeri...).

Izbor ispod je fenomenalan, dilema je velika!

Dobre ribe!

za momenat cu da napravim link izmedju ovog i posta jelene krajsic, 'wow!'.
ovde je kluni uid his lavli pigi-pig :-)))

hint: ako vam kluni zakuca na vrata, ni.ka.ko nemojte da mu posluzite prasece pecenje!!!

moja Jasna je bila još lepša, roza i bela...mada i ovi su lepi i vepar i vlasnik ;)

Sandra Bullock and beloved...
I hope they love their pets too....

meni to izgleda kao Tašmajdanski gonič...sem ako nije Dorćolski avlijaner...blentica.

vidi beba labradorac ( je l' jeste?) a vidi i ostalo...

... a tek vlasnik :o)

beba posle postane debeli pas

.

Od svega mi je najlepše da si se u najvećoj panici setio Kišovog recepta za spas, što pokazuje da si ti jedan od onih retkih pravih i dobrih čitalaca.

Puno pozdrava,
Miroslav Bojčić

a ovaj dogadjaj dokaz da vrijedi citati knjige.

Hvala na lijepim rijecima, pozdrav!

hvala, drago mi je ako ste se malo odmorili u mojoj banji. Do idućeg dnevnika, bar.

jesmo li mi sigurni da ih ona voli?
Ja sam kučeća tetka. Imam jednog ovećeg, belog labradorca, nećaka ovde. Mnogo me voli. Jedva živu glavu izvučem iz posete. Obraduje mi se k'o kuče.

tvoj debeli nećak kuka u kujni dok ja ovako bolesna rešavam kad ću da ga vodim napolje. Uh, ponekad se zapitam da li mi je sve to trebalo, al kad ga vidim s onim kučećim pogledom prodje me dilema.

odlična kombinacija :)
A to što mačak dobija mačiće, pa kako da ti kažem, tako je i onaj naš par miševa, gde nam je garantovano da su oba muška, uspeo da proizvede onolike bebe mišove. Priroda je čudo!

ono "Zaludan pop i jariće krsti" ?

to je ono kad buducha snajka dolazi u posetu kod buducheg svekra i svekrve, pa je fina, ljubazna, vredna u p.m. (a bogami u a.m)
sa svima je dobra... pa se chak i pilichima javlja..
to je DOK SE NE UDADE..

a posle...

što sam se lepo očešljala...vidi se da gori kuća!

Sad ćeš i ovde da smrdiš!

... i povuci vodu, molim te!

Poseti malo sledeci sajt i pogledaj sta ima novo http://www.igniteband.com/

ne nerviraj se, ovaj je pacijent za banje zatvorenog tipa, zalutao je...

dobar dan. Pozdravio te Neca.

http://www.youtube.com/watch?v=7CJDMSPyIRA

Postadosmo i govna iz Vojvodine.
Dok su trebali glasaci bili smo dobri.

samo ti. I nemoj da (se) uvaljuješ.

P.S.: izgleda da si pogrešio temu, ovde ide o životinjama.

to je što njemu fali

tj. :)
shezlong kod jelice

osmeh odjek :)))))))))))))))))))))))))))))

lepo je, baš edenski, ali ja sam žena u godinama (23,5), daj nešto krupnije...

u moje godine, onda ces sve lepo moci da vidis, a sto je sitno hihihi :)))

evo pozdravlja te moja ruska ekipa:

- Аска

- Кнегињица

hvala draga...inače, ovi ruski hrtovi su me uvek fascinirali, ta priča da su brži od stepskog vuka, zbog čega su znali i da zabranjuju lov sa njima, nije sportski, može da stigne i preskoči zeca u trku...
A kneginjica je prava, ruska...

isti moj sivac...

draga, odgovori li ti na gornje pitanje kako se, bez posledica, udružuju pas i mačka (Snežana je pitala, ako se ne varam)...'ajde ti imaš iskustva.
Što jes' jes' isti Pedja.

malo; nećeš mi zameriti što sam tvoj blog okupirala za moje zverke

pa ovo je banja, u kojoj se lečimo zverkama, samo ti kači :)

БЕРЗОИ (nemam na tataturi meko I)

inace, jako volim sve hrtove, ali berzoj mi je stvarno najlepsi :)

Ovo je najsladja pacja slika koji sam ikada vidjela, priznajem.

Da se pridruzim pricama o ljubimcima. Moj je, eto, virtualni. Tako je najlakse za odrzavanje ;-) Evo ga:
http://vids.myspace.com/index.cfm?fuseaction=vids.individual&videoid=1435790813

Pre svega praktičan je :o) Od virtualnih ja ovog obožavam:

http://youtube.com/watch?v=rS_vEWXamDY&mode=related&search=

http://vids.myspace.com/index.cfm?fuseaction=vids.individual&videoID=1672892102

izjelo medi uvo?!!

stalno ga gledamo i ja i muz i klinci i nitko to nije primjetio. Ma znas kako je s ljubimcima, u ljubavnom zanosu se svasta dogadja...

http://vids.myspace.com/index.cfm?fuseaction=vids.individual&videoID=1703621679

Ja bi toga kao body-guard, preveliki mi je za ljubimca.

... taj body-guard ušao u stan :o)

pa body-guardu i nije mjesto u stanu. Samo ljubimcima ;-)

....A sve mi se cini da citam svoj zivot.Nikad nismo bili bez neke zivotinje u kuci a obaska dvoriste.Ja sam oduvek najvise volela ribice jer su ciste,stalno se kupaju,ne galame i ne prave nered.To su mi ispunili vise da bi mogli da kazu da eto, i ja imam svoje pa i oni mogu svoje ljubimce da imaju.
Moja su deca dovlacile kuci sve sto nadju a da ima noge glavu,njusku,kljun...da guce,mjauce,laje,da gmize ili leti...Sad kada su odrasli najlepse mi je kad kazu da su imali veoma srecno detinjstvo.Nikad ne bi bilo isto da nije tih malih neznih bica.
Sada imamo dva psa,jedan je u kuci jedan u dvoristu.Ne mogu da opisujem tu radost i tu ljubav dugo bi potrajalo...Imam mnostvo slika,sve poze mazenja i spavanja,teglenja,ukljukavanja u krilo...Ma sta da vam kazem,ljubav leci sve.
Pozdrav autorki za divnu temu,i svima koji su se pridruzili diskusiji.

ako ima neka slikica kuca, da se ulepša blog :) daj da vidimo...
Inače i ja živim u ubedjenju da su sve pomenute životinje bitno ulepšale i moje detinjstvo i detinjstvo moje dece...

duglodlakog ovčara - ovakav je moj, najbliže što sam našla
da se ne ponavljam (bilo reči već na blogu), al' oni su škart medju ovčarima - e, pa kad je škart ja ga zato uzeh!
e sad, ako ste primetili, vučjaci imaju, ja ih zovem mrštalice, tj. takve su im obrve - moj pas nema mrštalice, slično ovom

je li a kako da stavim moju sličicu, tj. sličicu mog psa?

mene naučio nsarski da kačim sličice, sad još da se javi od nekud i da nam održi kratak kurs kačenja fotki, valjda se to nekako razlikuje...
A kucov je šta reći - prelep.I čupav.

ja svuda cujem da su mjesanci najtrazeniji. Skoro svi moji prijatelji koji imaju pse su NAMJERNO trazili te koji nisu ciste rase. Kazu, imaju jaku osobenost.
Ja sam kao klinka imala pudlicu, rasnu, direktno iz Francuske. Bila je slatka i jako, jako glupa. Kako smo zivjeli u dvosobnom stanu na katu, mojima je to bio maksimalni kompromis, tako malo pseto, a i jos smo ga dobili na poklon.

uz to da su mešanci najverniji. Sad, ja nisam baš kucolog, u pse se još najmanje razumem...uvek sam imala obične mace, a pre par godina, u porodičnoj drami i očaju dece, zbog slučajno odlutale nam crne mace Marice, nabavila sam prvu rasnu životinju...mačka, Ragdoll vrste...i mogu da vam kažem da je to nešto neverovatno sasvim...to zapravo i nije mačka, to je pas maskiran u mačku...moja drugarica kaže "treća vrsta"...to se ponaša kao najverniji, zaljubljen u gospodara, pas, nikada ne napada, ne izvlači nokte, nešto tako nežno i dobro...životni cilj mu je samo da se uvali u nečije naručje i da se mazi...gleda te sa takvim pasjim obožavanjem...kada budemo opet pali u neku političku dramu, ja ću da napravim blog, posvećen toj zaista neverovatnoj vrsti...uz to da su lepi kao lutke, prave mace, ništa ono kovrdžavo, pripljeskano, natmureno, bez repa ili bez ušiju...propisna maca, ali psećeg karaktera.

... a ova se maskirala u patku :o)

tako nešto...ima ovde, u vreme karnevala, da se kupe maske za kuce...mada su super i oni rajfovi za pse i mace, sa rogovima, staviš im i budu Deda Mrazovi irvasi...
Ova terapija radi...dobra nam banja...

Evo ovako izgledaju mace-kuce, s' tim što je naravno moj mačak još bitno lepši :)
Inače, uz meincoonove to su najveće domaće mačke, ogromni su (porastu i do 15 kg, rastu 4 godine...mada naš nije deba, ima 3 godine i oko 7 kg), tako da je sličnost sa psom još veća:)

Tamara, ta tvoja izgleda kao da je izasla iz neke mange.

Pa to zvuci kao potpuno uspjeli geneticki inzenjering!

Prave mace. Bas mi se svidjaju! A sto im dadose to krpenjacko ime - Ragdoll?

je zato što se "ponašaju" kao lutke od krpe, najviše vole da su u naručju, posebno vole da ih okreneš na ledja i držiš kao bebu u naručju...drugo, zato što su to jedine mačke koje kad podigneš (držeći ih pod pazuhom) se "obese", potpuno se opuste, kao lutka od krpe...zadnje noge im vise (sve ostale mačke, u tom položaju, drže zadnje noge savijene i spremne za odbranu)

pa to su onda neke pitome mačke!

ovi dugodlaki vučjaci su čisti, ali su škart, jer dugodlaki psi zahtevaju popriličnu negu...sada ih nema puno, jer je kontrolisano uzgajanje izbacivalo ove primerke iz poželjnih primeraka za parenje, no, geni su čudna stvar, tako da s'vremena na vreme izadje i neki ovakav

naučila silom prilika jer me Jelica pozvala da otkrijem tajnu udruživanja mačaka i pasa a to ne bi moglo bez slike... Ideš na sajt www.dropshots.com, i tamo otvoriš svoj user name i ideš posle toga na upload u gornjem ćošku i on ti sliku koju izabereš sa svog komjutera (da ti opciju browse) podigne na internet, posle toga klikneš na istu tu sliku koja je sad na sajtu na internetu i pored ti se pojave opcije da je štampaš, e mail između ostalog i blog opcija, klikneš, odabereš bbc code, kopiraš adresu u tekst tvog posta na blogu i pošalješ. Valjda je šta jasno, ako nije, a verovatnije je da nije možda kakav meil pa da pojasnim...

predivan je!

moram samo jos jednu da okacim, i necu vise majke mi...
inace puno ime doticne dame je Bokserica Dragica,
ali zbog namcoraste svojeglavosti ovog bica, prekrstismo je u Dragutina... (mnogo bre lici na mog muza :-O

Photo Sharing - Upload Video - Video Sharing

ma slobodno ti kači, pa svaka ova slikica je deo terapije :)
Dragica je mnogo lepa(šteta samo što joj aparat pravi marsovske oči, jer meni se kod boksera svidja to što su im oči kao ugljeni i toliko dobro gledaju).
Inače, meni se od pasa svidjaju jako, jako, biglovi i bokseri. Biglovi, jer su mnogo smešni, a bokseri jer imaju tako nežno dobar pogled.

jedna mala posalica od pre par meseci...
Moj sin je imao za domaci zadatak da napise sastav o kucnom ljubimcu. Obzirom na veliki izbor istih :))) odlucio se za najvecu zivuljku u nasem domu - Dragutin!!!
U celoj njegovoj muci oko pisanog rada nikako nije mogao da objasni ko je Dragutin...pas -ok, koje vrste? bokser-ok, koje vrste boksera? upitah ga ja, recimo "nemacki"...
na to ce on: "AAAAA, a ja mislio da je pijacni!!!"

Dragutin je usetao u nas zivot sasvim slucajno i neplanski. Bili smo na najlon pijaci a ona je izvirila iz kartonske kutije :))) sa sve repom i usima...
Nisam mogla da odolim!

Photo Sharing - Upload Video - Video Sharing

ne mogu da verujem, na pijaci?! Iz kutije...mora da je bio presladak kao lutka...inače, dlaka je kao pliš sa mahovinastim prelivom-sjajem, mora da se "topi" pod rukama...ta bokser-boja mi se najviše svidja, jer im da look plišanih meda.

jedne takve divne bokserske oci prestale su da me gledaju pre dve godine :(
toliko je trajao i moj pokusaj da se od tuge izlecim...

evo sada, od pre par dana, moj rodjendanski poklon me gleda isto tako lepo, nezno i dobro... ovoga puta na francuski nacin :) onako kako to rade francuski buldozi...
uslikacu joj i pogled kad se probudi (u one cele 3 sec dok miruje)

lepa ti beba mnogo, kako to nagužvano panča, božji mir :)

...a tek da cujes pricu pod naslovom 'kako je jedan francuski buldog postao moj rodjendanski poklon'...

slušam pažljivo, a i svi kopacijenti u banji, 'ajde ...

luna je bila divan pas, poseban. bokser, sa tim bademastim ocima, rekla bi moja seka. a onda sam jednog jutra drzeci lunu u svom narucju gledala kako zivot iz tih divnih ociju nestaje zauvek...
potom - tuga... dugo, dugo...

i pre neki dan sve se promenilo...
i sasvim neocekivano pocinje nova prica...
bozic jedan, pa nova godina, moj rodjendan, bozic jos jedan-naterali su me da na mesec dana pobegnem od citave guzve daleko od bgd-a. a i seku nisam videla godinu dana, mnooooogo je...
30 dana brzo prodje, brze nego sto zelis. narocito u godinama (sto jelica kaze 23,5) kada zelis da dani malo uspore.
povratak u bgd i pomesani osecaji: rastanak - seka tamo, ja ponovo ovde, tamo sunce&more, ovde predizborna kampanja, koncerti...
sva sreca, pa je puno divnih ljudi oko mene. nisam ih dugo videla (opet onih 30 dana koji, gle cuda, u ovom slucaju prodjose sporo). nata, deki&daki, nino, petar i mira cekaju me na splavu da se ispricamo i izljubimo... dosla i jeca. i girica i dijana. nisam ih sve ocekivala, ali bas je lepo da smo svi tu, skoro svi - misa je bolestan, dukic na sastanku, a gospodin rajkovic opravdano odsutan... dodje i nina, pa i sergio, a onda ivana i milos. a milos u narucju drzi veliku crvenu satensku masnu, a u masni moj rodjendanski poklon-trepce i gleda me. ljubav na prvi pogled... ona ljubav koja ti istera suzu radosnicu iz oka :)
sophie, moja sofia, so-fia, fia...
prvu noc nisam mogla da sklonim pogled sa nje. ni da skinem osmeh s lica. i danas, posle nedelju dana, osmeh je jos uvek tu :) zbog nje...
dolaze divni dani, nasi dani...

ps.
dva meseca su trajali tajni dogovori oko kupovine mog poklona... nista nisam posumnjala, ni jednog trenutka. od ljudi koje volim dobila sam ljubav na poklon.
tako to ide, ljubav za ljubav...

Sofia je tako lepa beba, prava 'vojčica...uvek je tako, tako je najlepše, ljubav za ljubav...

Ja sam tako dobila zeku, zečicu, zvala se baš tako, Sofija, siva maringo, sa lešnik očima...ljupka i nežna, svuda sam je vukla sa sobom i na more i svuda...dolazila kad je pozoveš...spavala u naručju, pogrickala tepihe...

ovo veliko čupavo čudo - to je Bak, a ovo malo izbečeno, što pokušava da pojede ovo veliko i uzme plen, je Kiki, (greška, po mom prijatelju)

kakav kuca! (ovaj manji, vidi se odmah je zvrk) Bak, je l' beše iz Belog očnjaka? Prava kuca, velika i konkretna.

kuku Jelice, šta mi napravi ovim blogom
Bak - jeste iz Londona Džeka
od malena sam se zaljubila u to kuče što mu pravili cipelice, jerbo mu bilo ladno na snegu...
A, ovaj moj Bak, vidiš kako je crn sad, kad je bio mali bio je načisto crn, tek mu kasnije krenuli ovi crveno-zlatni valeri
Izabrala ga u mraku (to sam, mislim na Duletovom blogu pisala), ništa nisam videla - samo čupavo nešto, i odma' sam znala - to je to! (spakovala prnje, otišla za Niš da pitam gazde je l' može kuče - oni me pogledali zabezeknuto, i tako je Bakendža ušao u moj život i oplemenio ga)

a kako se salje slika

objasnila Aleksandrija u jednom od svojih komentara na ovom postu...potraži je...sve korak po korak :)

...ali ja ne umem da stavim sliku.A pogledala sam sve ostale pa to je taaako lepo,tako slatko..

A evo vam mala prica iz zivota:
Dosla mi moja deca,sin,snaja i klinci za Uskrs prosle godine.Imam snajku strankinju,nismo uspele nikad da se posvadjamo za ovih desetak godina,sto zbog udaljenosti oko 1500 km,sto zbog jezicke barijere,jer moj engleski nije kao njen,tako je ona ostala uskracena za dozivljaj koji je glavna zabava nasih snajki i svekrva a to je dooobra svadja.Lepo sam vec mislila da nam nesto fali..
E,sad,Reks je avlijaner i ivi u dvoristu,alfa muzjak naseg malog domacinstva a Mali,pile moje,zivi u kuci jer su Grifoni jako nezni,pa samim tim je vise mazen i izaziva mali revolt svih onih kojima je Reks lepsi ili vise srcu prirastao.Inace,Pile moje lici na pufnicu za puder sa dva crna oka i njuskicom.

Tece praznicni rucak,deca jedva cekaju da ustanu od stola,to je za njih smaranje jer iz parka ispred kuce dopire graja,dece ko vrabaca,ali ne smeju,majka ih tako vaspitala.Ja ustala od stola ranije,iako nije lepo,pa u kuhinji pokusavam da pokupim sa tanjira ono sto ce biti za kucice.Padne mi na pamet da ne skupljam nista nego da prosvercujem malog u kuhinju,on je ionako kanta za reciklazu takve vrste hrane.Kuvana piletina iz supe,mocarela,hladno predjelo,ma svega...Posto je on maaali jede samo malecne zalogajcice i ja mu lepo pocnem da pravim male sendvicice,kao kanape.Malko hleba,malo kuvane piletine,malo mocarele.I sve bi bilo u redu da nije moja snajka iznenada usla u kuhinju {dosla po so} i kad je videla sta radim,tako je razrogacila svoje velike plave oci i osula paljbu na engleskom,nista je ne razumem,samo kapiram po tonu-olajava me.Sin prevodi iz dnevene sobe:Mama,ona kaze da ti nisi normalna.

Tu mi padne kamen sa srca,E, to je normalno stanje pa kazem sinu: Nista to nije,svaka srpska snajka prvo kaze svekrvi da nije normalna i tek TADA se moze lepo razgovarati dalje,to jest to je normalno.Tu moja snajka pocne srpski:TO I JA VOLIM pa pokaze na mocarelu.A koji me djavo natera? Ja sam vec imala spreman zalogajcic za malog u ruci pa joj onako od srca pruzim: PA HOCES LI MALO?

Samo sto nije pala pa opet poce na engleskom ,ko veli bolje cemo se razumeti.Sin opet prevodi :Mama ona kaze da pravis nepravdu,malom pravis sendvice a Reksu samo otpatke.Tu lepo deca skoce pa pocnu da kupe sve sa tanjira i da se utrkuju ko ce nahraniti Reksa,a na tanjirima prasetina,ona fina rebarca i ceo snajkin rucak,ona je samo po so dosla.Jadan Reks sa tim otpatcima,snasao se odlicno,deca zbrisala u park a moja snajka ne moze da prezali ono divno parce sa njenog tanjira.Pa ko je terao da se mesa u moje medjukerece odnose.Vise se ne mesa.

baš ono medjuljudska i medjukučeća :)))

e sad probaj da zamisliš kako su izgledali beli...ko pufne na baterije...

Uopšte ne znam o čemu govoriš...pretpostavljam da misliš na povrće - batak, ono što se seje u martu i sazreva negde u sred leta, iskopava se korenasti plod, odbaci se koštica-koska i priprema. :)
Zovi me Franja.
Nego da nam ti malo pišeš o Andjeliji fon Bgd, je l' tako beše? Sedi u krug, izdahni-udahni duboko i da čujemo, kako je Andjelija?

nisam vise mogao da se brinem o njenom moralu. po tri nedelje je tokom teranaja provodila u stenari, tuzno je bilo slusati kako odande arlauce.
a ako ne zatrudni, dobije laznu trudnocu pa je posle lecimo antibioticima.
operisali je i sad je ok. a dok se oporavljala na kasicicu sam je hranio. samo je jos uvek glupa ko noc.
a prerovala mi svu bastu, jurila krticu. krticu nije uvatila a pokidala sav praziluk.

nema tu sta da se prica - pseto ko pseto. jedino sto je moje i voli me, pa mu ne mogu odoleti.

kako bre pseto ko pseto...pa nemoj tako.I ona je čovek. Mislim žena.

je l' imao zelene oči? Dlakav po grudima i inače? Mislim da ga znam.

sedi, raskomoti se...mene to uvek podseti na još nešto...moj pokojni pradeda mi je, tokom raspusta, uvek ostavljao na jastuk buketić šumskih jagoda, za dobro jutro...oterao ovce sabajle, pa nabrao u povratku...i inače nezaboravno spavanje na šuškama...poznaješ li to?

...kod mene nisu "radile" šumske jagode, ali su me čekale smokve "petrovače", kupine i trnjine. Od svih smokava te "petrovače" su najlepše, i to baš ujutru, kad su hladne i "friške"..
Ja sam imao opsesiju da uhvatim svraku,i danas mi se čini da to nisam uspeo samo zato što nisam imao dovoljno motivisanog partnera da me prati u toj beznadežnoj akciji i jurnjavi..:)))

..Jelice ne znam šta je šuška, ili se to u Dalmaciji drugčije zvalo..

kako drugačije mirišu sećanja...kod nas su bile jabuke "petrovače", a ja i danas verujem da su to najsladje jabuke...male, da stanu u dečiju šaku, bledo-mlečno zelene, jedva se ružičasto zarumene i mirišuuu, kao duša.
Mi smo svrake hvatali "na sjajno", batarom...pod pletenu bataru, koju drži štap vezan kanapom, podmetneš lopticu srebrne hartije, od čokolade...i svraka dodje...samo brzo smo ih puštali, strašno grebu, a i kljun im je kao mermeran.

p.s. Šuške su suvi listovi kukuruza, njima su se punili dušeci u Šumadiji...to je izgledalo kao ogromna jastučnica, dobro nabijena, debela...a kad legneš samo upadneš u dušek...i šušti-šuška čim se mrdneš. Iz današnje perspektive vrlo ekološki.

Ma dlake crne i glatke, ocuvan bezprekorno....Evo ga i sad se sunja pred monitorom. Malo je ljubomoran. Inace mladji je od mene:) ima skoro 2,5 macije godine (kako se to bese konvertuje na ove nase ljudske?)A da bi situacija bila zamrsenija nije samo moj. Al volim ga! A je pravi Kad on hoce da se mazi nema ti spasa bar pola sata, al kad nece-nece pa to ti je. Al za igru je uvek spreman, kao i za partiju fudbala. Pravi muskarac n'est pas?
Pozdrav iz sneznog Krakowa
* * * * * * * * * * * * * * * *
* * * * * * * * * * * * * * *

Ej, kako smo svuda po malo...a ja ovde čekam taj sneg, ne mogu da ga dočekam...kako ti zavidim! Ovde palo po Gorenjskoj i jugoistok, a u Ljubljani nas depresira neka kiša odvratna,dva dana duga već, nikako da se pretvori u sneg...a ja jelku još imam u sobi, čekam da se, u prozoru iza nje, organizuje prava pozadina, bela :)

konacno pao i u hamburgu ali ne znam dokle ce da se zadrzi.

sad i ti praviš zazubice...

Nebo nad Berlinom je suncano, ali snijeg i dalje pada

E da je bar tako! Stidljivo, ali ustrajno pada, a sunce sija. Hladno kako ovdje slabo pamtim.

je l' ovo ovozimska slika...dakle to mi treba, sneg do kolena! Vidi ti njih kako uživaju (mali je smešan kao slika, ali vidi se da je neustrašiv, kako brodi po snegu!

život sumorni si mi razgalila sa ovim blogom, hvala ti sestro, ko bratu. Uživam u ovim slikicama...vidi ti njih likove što im je dobro. Onaj moj danas izašao napolje pa njuška sneg pola sata, nije mu ništa jasno, zaboravio sirotan od prošle godine događaje sa snegom...

nema na čemu, ali priznaj kako radi ova banja, ko zmaj...ja se od jutros isto smejem do ušiju, gledajući ove životinjke...pa reci kako su medeni svi zajedno...mozak mi se odmorio.
Naša Marica stala na spoljnu policu prozora, jutros i šacuje sneg...morala sam da je ometem i unesem unutra, samo još šapicom da krene da lovi pahulje...

prpšlozimska...
inače, pravilo kod nas je da se pusti da sneg napada, samo se mala staza napravi da moš da prodješ, i onda se puste kučići da rone...
u pravu si - ono malo je zvrk, u početku to nije moglo ni da se mazi, a ovo veliko - e, to ti je gospodin čovek - koji zna komande tipa
ajd' na krevet
donesi listić
idi kod Ivana (mog muža)
gde je češalj
da beremo granu - e to kad čuje poludi od sreće jer je grana velika pa ima materijala za dugotrajno zezanje
idi okolo - to ti je komanda da obidje nešto i ne sruši, pošto repom uništava sve oko sebe
ajd' na ledja
daj šapu - pa daj drugu

i raznorazne druge gluposti koji svaki pravi pas treba da zna

svidjaju mi se jako, naročito ona za češalj, listić i granu, to bi morali da uvedu i ovim službenim psima :)

blago tebi što ti je pas tako pametan a onaj moj glupavi, debeli nema pojma, jedino je naučio sedi i čekaj kad prelazimo put, a i to ne baš uvek. Totalno sam isfrustrirana...

naučio je i da skače po meni, da mi mažnjava telefon, žvaće pertle, a i odlično mu ide (posebna pohvala u školici) cepanje plastičnih kesa i to samoinicijativno...uopšte ne moraš da mu narediš ;)

rad, rad i samo - rad
ima tu više fora kako naučiti kera čemu - mada znam mnoge koji se odlučuju za profesionalnu dresuru (gde mogu kuče da ti dresiraju na struju il' toljagu)
mi smo odabrali varijantu - drugari
nagrada je uvek igra, u stvari, kad bolje razmislim, svaka komanda (mada ovo treba pod navodnicima) je igra.
Takodje je jako bitno da nema buke prilikom učenja, tj. da komandu kasnije ne poveže sa zvukom.
Možeš da probaš i vizuelno-glasovne varijante, npr. samo spustiš prst na zemlju i pas legne - ovo je za mene korisno kad idemo kod veterinara ili kad nam u posetu dodju mala deca, da ih ne traumiramo veličinom.
Psi u principu mogu da zapamte i do 70 reči - na tebi je da biraš
Mi smo ovog našeg napravili da bude ko pilence, jer mi ne treba plaćeni ubica - tako da su ga jednom deca ukrala (mada ruku na srce bio je jako mlad)
Moj pas ima manu - nemoš da ga šetaš jer vuče ko lud. (a ja nisam pristalica nikakvih lanaca, davilica i sl.) tako da ne treba da budeš isfrustrirana - samo osluškuj kera i naučićeš ga šta god hoćeš...

i mi smo svašta probali išli smo u vrtić za kuce i osnovnu školu (sve specijalizovano za retrivere), uzimali i individualne časove, imamo učiteljicu koja nam je izdala hiljadu i jedan savet, vežbamo sa hranom i ja i moj sin, vežbamo, vežbamo, onu komandu "prostor", ne znam komandu na srpskom pošto smo išli u slovenačku školu, vežbali, vežbali i ništa. Na kraju samo sedi i čekaj razume...a to je naučio odma nismo ga ni učili. Izgleda da nauči samo šta hoće...On je, znam ja to vrlo dobro, jako razmažen, al šta da radim kad ga volim i moram da ga mazim...Naravno, da nemam nameru da od njega napravim nikakvog disiplinovanog psa al' bar da ne raščerupa Jelicu od ljubavi kad dođe kod mene...

nemoj tako...možda ga ti je vrli prodavac prodao već bolesnog...sem ako ga nisi držala u podrumu...moja bivša komšinica, ovdašnja, brinula o mišici sinovljevoj...pa je, zimi, ostavila u zastakljenom, ali ipak neogrevanom balkonu. Došla s' posla, a mišica se ukočila, ne mrda...ova jadna, očajna, je stavila na dlan, grejala je i masirala, naročito oko srdašca i...mišica "oživela"...nemoj tako...nabavi si neku životinju, nema lepše...

je bilo prošlog proleća. pa me moja majka utešila: što se nerviraš, eno na njivama po vojvodini najezda hrčaka. tvoj mici je samo jedan od milion koji je nastradao ovih dana. e pa onda niš'. mama ko staljin za životinje. najmlađa ćerka joj se odmetnula pa kaže: kako su mačke super ljudi!

nema boljih ljudi od životinja.

za postizbornu banju podrucje gde se nalaze Jelicine patke...iskreno im zavidim sto uzivaju (ako nisu zavrsile u nekoj supi :(( ) na tom predivnom "kozjem" poluotoku (kako ga zovu u unutrasnjosti Hrvatske). U momentu zasicenja ovdasnjim (ne)prilikama, profesijom, okruzena negativnom energijom, pre dve godine - pozelela sam da se preselim u Istru i na nekom otocicu ili stanciji cuvam koze i druzim se sa zivotinjama...i to jos zelim...i mozda mi se ostvari :)

potpuno te razumem...a patke su u Svetom Duhu - to je selo, u blizini Buzeta, znaš kako im je lepo, imaju i svoju sopstvenu baru.
Inače, u grbu Istre je koza.
Što se tiče seljenja, moja drugarica ovdašnja, Urša i ja, već planiramo da podivljamo i naselimo se u njenoj vikendici, na obali Bohinja i da gajimo koze i sakupljamo šumske plodove...da mirno živimo u fototapetu.

raj na zemlji...seosko domacinstvo, basta, zelena trava, cvece, hladovina ispod trema obraslog bugenvileom...pa onda u sumarku pokraj domacinstva branje spargli ili sparoga, kako ih ko zove...pa na jesen berba grozdja, a preko leta seoski turizam...koji lagano dolazi na istu ravan sa brckanjem u moru, koje je opet seoskim turistima na pola sata voznje od bilo kog sela u Istri...mir i tisina, jedinu prijatnu buku prave pticice...ujutro te budi petao...idila...prirodni sanatorijum...Ovo o cemu sam pisala moze da se vidi na sajtu www.skabe.net

pa nisi ni ti naivna :))
Ja u Istru idem u pomenuto seoce Sv.Duh, kod Buzeta. Moja dobra drugarica je od tamo poreklom, ima kuću, pravu, staru 500 godina, nekada je pripadala Franjevcima (odmah uz njeno dvorište je crkvica Sv.Duha)...tamo idemo da udišemo mirise Istre, nešto sasvim posebno je ta Istra...

Bas se radujem da naidjoh na jos fanova Istre! Ja sam si zacrtala da kupim kucicu, negdje Oprtalj (zato jer je na brdu preko puta Motovuna i jer imaju izvrsne tartufe u Konobi), Buje, da ne budem neskromna ;-)
Stvar stoji ovako: cijene skacu brzo i uskoro bi moglo biti jeftinije kupiti nesto u Italiji nego u Istri. Zato bolje da se pozurimo!

znam kraj...pored tartufa, služe i odlične njoke sa bambijevim mamama...mada, kada stigneš, pogledaj i Sv.Duh, odmah levo (iz Slo kada dolaziš)uz put.(ima jedna kuća-štala, pored crkvice odmah)...
Mada pravo da ti kažem, ja sam zaljubljenik u sneg, moj životni san je brvnara na planini, sneg što duže i što više...Logarska dolina mi je cilj...mada to nacionalni park...pa ne sme gradi...al' smislićemo nešto...

Uzgred, moji roditelji su se zaljubiskali jedno u drugo u Logarskoj dolini i tamo isli jos i na bracno putovanje 1961. Kasnije sam ja moga muza Svabu tamo vodila na bracno PROputovanje.
A sta su ti "bambijeve mame"?

...znamo mi šta valja...bambijeva mama je srna.
A Logarska? Zimi je moj raj...vodopadi koji se zalede i vise kao kristalni ukrasi po svim planinama okolo, cela dolina se pretvori u kristal...mada i zeleno kao smaragd nije loše ;)

Hoces reci, njoki sa srnetinom. Kuzim. Al´ nemam srca za to, pogotovo ne nakon ovog bloga ;-)

A Logarska dolina ... eeee, a sada vjerojatno izgleda ovako

kako je počeo sneg, verovatno je još belje...a jedna od lepših ali starijih slika (nije digitalna) je upravo malo levlje od tog drveta, voćnjak jabuka, pa zima, crne grane sa kojih vise neobrane crvene jabuke i preko svega sneg! Prirodni lampioni, neopisivo!

kako je počeo sneg, verovatno je još belje...a jedna od lepših ali starijih slika (nije digitalna) je upravo malo levlje od tog drveta, voćnjak jabuka, pa zima, crne grane sa kojih vise neobrane crvene jabuke i preko svega sneg! Prirodni lampioni, neopisivo!

ups 2x, ne smem da brišem, obrisaću i sve ostalo...

ocu reci - woman! a moze i macka :))

Bohinj RULES vs. Bled i konacno da naidjem na istomisljenicu-misicu hihihi!!!!!

el primate majstoricu da ponekad zamuti lepak, ako krene tapet da se odlepljuje? evo, ja se pisem :))

uvek! Pazi, ja Bleda ne volim, to mi je mnogo komercijalno, italijanske babe u nerc bundama i teras muzika, samo koperton da zamiriše...ali Bohinj, e to je druga priča. Ova moja drugarica ima kuću na samoj obali Bohinja(Ukanc, onaj kraj jezera, suprotno od turističkog dela, od R.Laza)...20m od vode...tamo ja kao Hajdi, svako leto sa decom bivam oko mesec dana...šunjam po šumama, pravimo piknike na obali, šetam kucu od drugarice (i njega dobijem na čuvanje), dakle mozak mi se odmori...komšije donose pečurke, a ja proizvodim odliiičnu seljačku čorbu od šumskih pečuraka, kao i "marele" ("ambreli", vrsta pečuraka) pripremljene kao bečke šnicle, celi veliki šešeiri panirani, pa posuti peršunom i belim lukom...šta da ti kažem...

vidi ovo! To je snimak sa takozvane "sipine", kamenite plažice u Ukancu, tamo gde se Savica uliva u Bohinj.E sad, vidiš one kuće, ima jedna desna, veća, a onda pogledaj levo (ne ona pozadi velika), dakle levo, iza drveća (u istoj liniji kao desna) se malo vidi kuća, e tu ti ja bivam!

za dušu!

Carobnice, hvala za doprinos terapiji!

Evo ga, stigao iz Krakowa i Hamburga, sve je već beeelo!

istarska zvanična koza

...bolje poznajem Istru od moravskih vrbaka, pored kojih sam, btw, 18 godina odrastala i usput kombinovala sa Istrom...I kad sam porasla shvatila sam da mi Istra vise dusi lezi...A ova zvanicna istarska koza kod nekih izaziva sprdanje kao jedan od nacina da se pokaze koliko ima zavidnih prema tom ekonomski i u svakom drugom pogledu naprednom delu HR. Idu dotle da je zovu kozji poluotok, da visi HR...ali to sad nije bitno...Predlazem, Dunjici i tebi, da osnujemo Klub zaljubljenih u Istru...

ja nemam problem sa tim da je siromašna...mada duha ima za izvoz...inače otac te moje drugarice je jedan od "rodonačelnika" zaljubljenosti u rodnu Istru...bavi se muzikom, kuća je puna istarskih starih instrumenata...priča i slika stare Istre, skoro je objavio i knjigu "Triestina" ("Trieština")o d. harmonici, pa ima i pregled o Istri, imao je i istarski bend, koji se još ponekad okupi i svira...a moja deca, od tih stalnih boravaka u Istri, znaju i od malena pevaju "Moja mati kuha kafe"...naučio ih Emil...ako neko zna zaista mnogo o Istri to je dobri Emil Zonta.

počinjemo da radimo na tome, pozdrav, Mama Patka.

inače dok ne savladam gradivo (a moram i veš da okačim) na onoj mojoj slici, što mi je kače uz blog je i moj Si Yuma Nantis, tj. Budimir, to mu bolje pristaje, pa vi vidite kako je lep :)mada sam ga malo prignjavila glavom.

u blog,to je moj mačak!

vidi ti nje! Kakva lepa devojčica :)

jaaaaao! ja sam imala Cicka, takav isti samo crno-beli bio, voleo da se mazi...i on mi je uginuo :-(

se zvala Milica, i bila je u negativu, ako se pozivamo na gornju sliku, zanchi drap sa belim.Doshla Milica kod nas, kad vrlo brzo krene da se goji u biva troma i uspavana.
Vidim ja vrag odneo shalu i stvarno, posle par dana, okotila nasha maza 4 kovrdzava klupcheta.Proverili mi kod vlasnika radnje gde smo je kupili i on nam potvrdi kako je neko vreme bila u kavezu sa loknavim lepotanom i tako...mazili mi i pazili celu familiju, pa se posle ubili od nalazenje dobrih kucha, da podelimo mladunce,
pa onda ishli u goste da obilazimo.

kako izgledaju te bebe prasencad? Mora da su kao mačići, samo još maleckiji...je l' su druželjubivi?

umiljata klupka sa haldanom trajnom i srnecim ochima-tako izgledaju i nisu uopshte glupavi, mogu svashta da nauche.

nasa kuma je imala takodje milicu :-) ali su je zvali micika. bila je od onih cupavih (vidi sliku) i setala je po kuci kao kuca, odazivala se na ime, znala gde ide da pi-pi i da e-ee, nije pravila nikakav nered i smestili su je u korpu za ves tako da je mogla da se seta komotno. kazu da sto joj je dlaka duza da je pametnija (ne zbog duzine dlake vec zbog vrste :-) jedan komsija je imao onu vrstu sa jako dugom dlakom, oni su veci i setao je na uzicu, kao kucu :-)

ovaj prvi je nevidjen lik, kao da ga frizer šišao žmureći...a drugi, pa ja reči nemam...šta mu je napred, a šta pozadi?

...sad si mi vec sumnjiva nesto..hmmm...hhmmmm...poslacu ti ja neku zivotinjsku social&welfare inspection da te malo procene!

pa kako to majkamustara, te cicko, pa onda nesreceni slucaj sa miom....bas mi zao

a ovog sam ti vec jedared slala da te nadje kad si se skrivala tamo po....ispod fruske gore :))

drz`je cici :))

ma cicko umro od starosti a mia bila trudna i teska a htela napolje, komsije pustile svog mladog rota da se 'trenira' pa bas na mojoj maci :-(((((((((
fala na maci :-)

lepo što si svratio u banju :)
Slikice su mnogo lepe, naročito ona maca (bela persijka?)u lavabou...ko je ne bi imao...

evo ja je ne bih imala, ali onu narandzastu bih ODMAH IMALA!!!
(mada mislim da je taj osmeh odradio Photo shop!)

i osmeh i oči, malo retuširato...mada su narandžaste mace jako šarmantne.

jesu, mnogo su sarmantne te ridjkaste :-p

jedina machka koja mi se svidja:))))))

a ova maca narandžasta? E tu ja sanjam da imam...amurski tigar

Zasto ja ne mogu da vidim slicice?
Samo neki kvadratici sa crvenim krsticima.

ja bih joj kupila punu korpu bubamarica...i macu i konja i žiraficu...
Ovo me malo podseti na "životinjski" dijalog mog prijatelja iz Maribora (kroz koji teče reka Drava) i njegove tada male ćerke:

- Tata, zašto u Dravi ne žive krokodili?
- Krokodilima bi zimi u Dravi bilo hladno.
- Dobro, tada bi mogli da odlete na jug.

evo mog antipoda na blogu !!!

i djavo je skoro zaplakao!!!

ja nikada nisam mogla da odbijem deci zahtev da imaju životinje...prosto sam se samo setila kako sam ja moljakala za njih...uz to da se deca nauče da se i oni o nekom brinu, da budu nežni i da razumeju i bića, koja ne govore. A, to kako životinje osećaju decu, potpuno drugačijim senzorima, to je tek priča...prosto komuniciraju na drugačiji način i vole ih tako, nekako drugačije, valjda osećaju da su mladunci.

Kad se samo setim da je ona mala pocela od zirafice...
ali je tata hladnog srca bio pa je pristala cak i na bubamaricu...
Ne znam kako necije srce moze da bude takvo, pogotovo kad gleda u oci sestogodisnje devojcice pune nade..

Moja mama je pre dvadesetak godina imala slican problem sa mnom..ali sve se zavrsilo manje bezbolno..
Naime, vise od svega na svetu zelela sam da imam fokicu..
malu slatku, sa onim staklastim crnim okicama...
zato sam mami svaki dan postavljala pitanje..
- Mama hoces da mi kupis fokicu?
Ona tvrdi da je danima pokusavala da mi objasni da je to nemoguce. Dobijala sam odgovore tipa:
- Fokice zive daleko gde je uvek zima i gde je veliko more, ovde ne bi mogla da je cuvas..
i
- Fokice love ribu u moru i vole da plivaju..njihova kuca mora da bude od snega, a ovde nema snega kad dodje leto..

i tako dalje...
mama tvrdi da sam bila neumoljiva...i da mi ni jedno objasnjenje nije pomoglo da shvatim da je to nemoguce..
jednog dana joj je to sve dosadilo i rekla je jednostavno:

- Hocu.

mama kaze da sam klimunla glavom i da je tad moja tortura prestala. Nisam pitala kad ce to biti, ni gde je fokica koju mi je obecala..jednostavno, verovala sam da cu fokicu dobiti..

P.S. i dalje verujem :)

....jest` da nisam mama :), ali evo stize fokica

K`o da je od mame...

Sad imam dve!!!

Uta ta!

treca. e sad ces morati da krenes da delis po komsiluku
;-)

e bas je slatka..
I moja je moja!!!

e bas je slatka..
I moja je moja!!!

e bas je slatka..
I moja je moja!!!

Prerano ga odvelo, a danas bi mi koji smo pretekli, mogli na njegovo "bože, što se ovde brzo smrkava!" da uzvratimo sa "ne, Danilo, ovde sporo svanjiva"

hvala za ocenu, da i ja jednom izadjem iz ćoška ;)

Je li, a te bebe kanarinci (da preskočimo ono kad su goluždravi i roza), kako izgledaju kad dobiju perca, je l ' su tada još mali? Pitam, jer miševi bebe koje smo mi imali su bili neodoljivo ljupki. Kada su bili sasvim malecki, bili su goli i roza, a već za nedelju dana su dobili krzno, a i dalje su bili malecki malecki. E, to je nešto tako medeno, miš mali kao trećina malog prsta (mog), a ima sve, uši, brkove, sedi i umiva njuškicu onim prstićima sićušnim...stavim ga na dlan, a on sedi i umiva se!

Ma te male bebice cim dobiju perje (vec prve sedmice) su nesto najlepse sto sam ja u zivotu video...prva tri su bila zuta na mamu..k'o mali zuti klikeri, a u sledecem pokusaju su se rodila tri sestoperca.. ma milina ih gledati..

pa to mi se činilo, da im dosta brzo nikne perje, kao ovim mišićima krzno i da su onda komplet, prava ptičica, ali minijaturna...daklem mogu da zamislim kako su ljupki...mojim mišićima su bile najsmešnije (zbog minijaturnosti) okice,biberčiči sjajni, a šapice-ručice sa prstićima i navrh noktići, sve filigransko, sve ima, a malecko...mama priroda je čudo!

A mama im, dok je vredno pravila gnezdo na mom sesiru koji se nalazi na vrhu ormana sa cedeicima, potpuno unistila tepih (sve rupadorupe) pa sam morao da kupim novi. A meni najdraze da ih gledam kad se kupaju, prvo se posvadjaju ko ce prvi da se bucne, a onda kad se okupaju gledaju gde je najvise sunca pa se tu ciste..cistunci moji...

Pa, nije trebalo...kako su lepe, prosto osetiš onaj hladnjikav i opor jesenji miris...
Kako se zove lepotica?

...je bugarin - zivi u Sofiji i zove se Miju.

kumovi, koji paze, jer su u blizini cica-mace

nevesta

mladoženja

matičar

evo i za tebe, iz alpskih krajeva ovdašnjih

Bugarin je nevidjeni šarmer, kako se to rasteglo, pa nastupa...

...za cveće

šmeker nego šta

kakav dasa, mnogo je lep, hvala tebi za ovu slikicu. Uživam u ovom blogu...

ovo je najlepsi blog koji sam procitala EVER. Toliko sam se raznezila i nasmejala. Hvala vam (skoro)svima sto ste mi ulepsali dan, a boa mi i nedelju. Moj macak Gizmo se poslednjih pola sata dere napolju ispustajuci neke potpuno neartikulisane zvukove. Valjda zove svoju devojku ili tako nesto, a ova ga ne ferma ni 2%. Inace je jadan invalid, stradala mu prednja leva noga u ulicnim borbama, ali zato ima lavlje srce. Onomad je bez problema izbacio iz kuce dva povelika psa, koji su zbrisali kao da ih svi djavoli ovoga sveta gone.I ja bih okacila slicicu mog macka (provereno) Gizma, ali nesto me sabotira comp...tako da nista ovaj put.

hvala za lepe reči i što si sa nama u banji :) čekamo Gizmovu sliku, kad se smilostivi komp, ti šalji...a ovo za lavlje srce, pa ja sam već napisala da verujem da su naše mace pravi panteri, tigrovi i lavovi, samo manji konfekcijski broj.

Nisam do sada ni jednom pisala na ovom blogu, ali ovaj put ne mogu da odlim....
Celog zivota se zaljubljujem i patim za svim mojim zivotinjicama..
Prvo jedan divan papagaj, ako se dobro secam onaj blesavi sa cubicom na vrh glave i rumenilom na obrazima, zvao se Zaki, znao je svakog clana porodice da imitira, a najomiljenije mu je bilo da se dere "Zaki, dodji, dodji" kad na njega niko ne obraca paznju. Najomiljenije mu je bilo da uleti u sudoperu dok se pere spanac, i iskljucivo spanac! Ne znam sto je to toliko voleo, ali drugacije pranje nije dolazilo u obzir.Jadan, umro je u 8 godini ljudskog zivota, u dubokoj papagajskoj starosti.
Najomiljenije bice mi je bio zvrk - malo cudo od hrta sa onim duguljastim stomakom i dugackim usima. Taj se svadjao sa svima kad mu nije bilo po volji. Cudo jedno kakav je bio namcor! Posvadja se sa nama, a onda stane na sred dvorista i ignorise nas sve! Dzaba ga zvati, pogledna bas onako besan, frkne i okrene glavu na drugu stranu!
Cak je to malo cudo uspelo da nauci velikog Bernandinca da se provlaci ispoed ograde ( a ne da je preskoci) i da ide po komsiluku, ubija one male ukrasne kokice i sav ponosan i donese i baci kod nas na kucni prag!
Nije ni cudo sto nas ceo komsiluk mrzeo, pa smo samo jednog dana videli obojcu ubijene u komsijinom dvoristu! Joj, kako sam ga mrzela! Patimo svi za njima, cak su im jos uvek fotografije pokacene po kuci.... A proslo je skoro 2 godine... smrc... :(

kako da okacim sliku svog bivseg macka (mislim nije frajer u pitanju)? i mi konja za trku imamo! nego, molim te nemoj da me saljes na neciji komentar plizzzzzz.

fala.

pogledaj tu negde na blogu aleksandrija je objasnila

Snezana. Potrazicu i potrudicu se da uspem...
Prijatno popodne. PA

ne ide drugačije, ja sam isto išla korak po korak, po Aleksandrijinom uputstvu, na 1. strani komentara je (tamo blizu slike labradorca i sivog mačka koji se valjaju)
Daj, pogledaj, pa nam pošalji sličicu :)))

al' svako malo pogledjujemo šta se dešava.

... i ne brinite ništa, može i muzička želja, ako je ima, a može i neki koktejl, čisto zbog ukusa :o)

i ja sam krišom, narkomanski, svratila tamo i brž' nazad kod nama...ko mi pomerao ležaljku dok me nije bilo?

je l' ovako dobro?

[url=http://www.dropshots.com/videolink.php?
normalno da nije uspelo

popij koktelčić, zaplavi pogled i reci "Moji kapci su teški"...

Novi ludi pokušaj

!?!

opet ništa

davajte još jedan koktel

da je post okačio potencijalni premijer. Iskazujući razumevanje velikom interesovanju mojih cenjenih gostiju, iste obaveštavam da se terapija prekida na kratko i organizuje kolektivna poseta g. Djeliću, posle čega nastavljamo sa hladovinom, koktelima i pre svega prioritetnim razgovorima o našim kućnim ljubimcima.

Nebojša puštaj koktel, vidiš da je grupa već odmakla, diž' se iz ležaljke...poseta gos'in Djeliću, pa se vraćamo u 'ladovinu.

Jelice vidi ovog kako je zanimljiv
http://www.youtube.com/watch?v=HzCu2WRM0ZI&mode=related&search=

pticolože naš, prepametna 'tičica, a i ljubak je...nego idemo malo kod Bože, pa nazad kod nas u rezervat...samo da overimo...

...bejah kod Bože a'l tamo glavni Brad Pitt!
Moram nazad u banju.
E'l ima još neki koktelčić?

naravno da ima...kakvo je to pitanje...el smo banja de luhe el nismo?!

da li ste udobno legli, opustili...

...hvala, puno...sa zakasnjenjem...zamajao se...mamuran...kod DJelica...moram da se malo razbistrim...na primer...ovde

kad' god doš'o, dobrodoš'o :)
Ja sam ceo dan današnji sa familijom zunzala okolo, vratili se večeras, k'o velim da vidim šta ima u blog-selu...svratim na blog Gorana Markovicha, kad se sad nisam šlogirala, nikad neću...samo mi pale kapne...komentator, na ovaj dan (ali i bilo koji uostalom) pozitivno citira ustašu Lj.Ć. Rojsa...skoro sam glavom razbila tastaturu...Tako da mi ova tvoja slika dodje kao pokušaj da se povratim (a beh na rubu povraćanja, da izvineš)...smem li ja da popijem pola tog jezera, reke, da se malo ohladim...auuuu, al' me iznervira...
Hvala ti mnogo za ovaj odmor za oči i mozak...izgleda da još treba da sedim u banji.

i ja bil kod Bože, sladak je da se javio al brže bolje pobegoh kod naših životinjica...evo me sa mojim dečko na plaži, hmmm pag, more, suncobran koktelčići

al' njega ga nema, pa reko' da mi prilegnemo...

...ja ovde sama-samcijata, zivotinje gladne, (o neredu koji su napravili psi i macke i da ne govorim!), case ste odneli, sve kao satro "odmor od politike", a ono....Boza iz Davosa stig`o, zuriiimoooo!I niko nas posle ne bi ni pogledao (kak`i smo prevaranti!) da nam nije ovih ljubimaca! Posto me Dara gleda u oci sa stola, `ajd da ne lazem - ja sam bila kod Milana Novkovica! :))

ma kakvi, taj nered je deo terapije, pod sloganom "samo dlakav čovek je opušten čovek"...nego smo skupljali slamice od coctaila po plaži...pozdrav Dari (neće ona da padne sa tog stola?)

pala iz krila koliko se smejala, pa ja sam stvarno počašćena, veliki ljub za Daru ;)

A ja ako ovako nastavim sa češljanjem, uskoro da počnete da skupljate donacije za periku.

nema se brige - ima na blogu kod Milana Novkovica vec ceo projekat, samo da se potpisemo!

pa je l' bi ti da se svi mi ovde rasplačemo? Kako bre ne da detetu koku njegovu?! Kakva je to komšinica...nadam se da joj je tvoja mama odrapila žešću kaznu, a i da porota nije imala milosti.

ko je gazda:

vidim i ti si se vratio kod nama, dok ne dodje Boža, nego, može sladoled?

(je l' vidiš kako sam savladala i bez čekića ;))

I to je cudno: jednom kad nesto naucis vidis koliko je to prosto. I ne razumes kako to neko moze da ne znam. A moze.

kao sladoled. Hvala na strpljenju i času. Nikad zaboravila :)

ja bi još s vama ćaskala al eno ga Jelicin nećak oće da probije vrata, ljubi ga tetka, a mačak traži hranu, ajd'Ćao

nema šta, vreme predivno za šetanje...pingvina...mada ti i nećak ste jači od svakog vremena...prijatna šetnja, malo se grudvajte :)

preslatka je, pa još plave oči ima, nisam znala da imaju plave oči...kako komunikativno gleda! Je l' se ona sama umiva ili moraš da je kupaš?

Obzirom kakav je dinamični kučkarski život, verujem da jedva čekaš da se uhorizontališ. Kada se izbudiš, ja bih samo volela da znam, kakvu pečurku ste mal'ne izgubili u sukobu sa bul st.?
Neće ljudi da pobegnu, ništa ti ne brini...sve mi razumemo...e
Eno naša Marica, druga maca, crna kao noć, se opet "sunča". Dakle nevidjeni lik...jednostavno negde legne (na sred hodnika najbolje) obrne se na ledja skupi šapice i leži tako...mi prolazimo, ona nas isprati okretanjem glave, ali i dalje se sunča...Šteta je samo što ne mogu da je uslikam tako da se išta vidi, jednostavno je crna, kao crna fleka na svakoj slici, ne razlikuju se šape od tela, ne vidi se...još ako zažmuri, ko crni oblačić...Ona je maca moje ćerke, našla je u dvorištu i proglasila poklonom za rodjendan...mi ostali služimo i postojimo u kući da je servisiramo, nahranimo ili da legne na nas, naravno kada ona odluči da je vreme za maženje...ćerku obožava, to je njena gazdarica i samo ona sme da je nosa okolo (nama ruke amputira, samo ako pomislimo da je podignemo), uvaljuje se u krevet...a mi ostali, servis služba...

ti je u kučkarskom jeziku nos psa, pa pošto ovi bulovi imaju stisak-ne puštaj, malo je falilo da moj pas izgubi nos. (ožiljak je bio jako vidan godinama)Na sreću bitka se odigravala preko ograde pa nije bilo većih problema - ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da smo bili facetoface...
posle sam tom tipu što čuva te grdosije (pošto je dogovor interni bio da ih ne puštamo u isto vreme da do incidenta ne dodje, što je on, verovatno radi ličnog ugodjaja namerno prekršio)da ako ih još jednom pusti (ženka i mužjak su u pitanju - otac i ćera, koji se inače i izmedju sebe kolju koliko su dobri) kad je moje kuče u dvorištu, da više neće imati šta da pušta...

e oči si mi otvorila, ja sam već zamišljala film u kome ti i tvoje kuče berete pečurke, a onda vas napadaju bul st. :)))

snimi ovo, ja i moj debeli pas labrador a Jelicin nećak šetamo negde pred Novo leto kad je u deželi dozvoljena upotreba pirotehničkih sredstava. Nećak se ne boji petardi ali je jako živčan, kad god opali neka, a njegov radar registruje petarde u krugu od 10000 metara, on poskoči kao da ga uboli u d...Spadne mu ogrlica s vrata (pokvario joj se onaj klik mehanizam a nisam shvatila) on potrči na prvi auto, ovaj ga udari, a onda on zbunjen stoji na putu pa naiđe drugi auto i opet ga udari on još zbunjeniji jedva ga uvatim i odvedem kući...režao izbezumljen iako skoro nikad nije ljut osim kad ulovi kost...Jedan od najgorih dana u mom životu. Na kraju krajeva stamenom labradoru ne bi ništa....

imam ja bolji primer
čovek se isparkirava i ne vidi kuče, pošto je kuče štenac,
potrčim da ga uvatim, i shvatim da nema šanse - auto me prestiže
posegnem za grlom - zaustavim auto
izlazi čovek, pogleda u mene, pa u kuče štenca i poče da viče: Jesi li ti normalna! Zbog kučeta da stajem!
Tu ti se ja onako (prava mama kučeća) obrušim sve sa narodnim umotvorinama, a muž me posmatra zabezeknuto
Onaj se samo okrenuo i otišao
bez reči!

a pade mi napamet sad knjiga o labradoru, zove se Marli i ja - to pročitaj, pa da vidiš kakvog zlatnog psa imaš!!!

zato tebi draga, sleduje kupovina nove i jače kreme za peglanje, tom prilikom, pridobijenih bora...
Čuj, ko govori...ja i moj mačak, koji glumimo manijake kod veterinara. Desenzibilizacija mačke...odlično...mogu sama da nabavim haljinu, na vezivanje pozadi...

Hvala za baš lepe reči, naravno pozdrav mojoj imenjakinji i malo zavisti na polarno hladnoj sredini...moj žmu kaže da sam u prošlom životu bila pingvin...ja prosto obožavam sneg i mraz. Ovde svi traže, kupuju i imaju kuće na moru ili bar blizu njega, a ja sanjam brvnaru u šumi, vrh planine ili u dolini okruženoj istim, pa sneg do kolena i ledenice na vratima...nikom ne smem ni da kažem (samo žmu, iz velike ljubavi, shvata moju potrebu za polarnom vikendicom), svi se zaprepaste...
Žao mi za jarence, ali izgleda da je to neminovan kraj "upotrebljivih" ljubimaca...eh...a stres? Vidi, svi su ma'niti, a i ja se primam na to, prof. deformacija, ne mogu da se isključim, sem kada odlučim da zaista mislim o drugim stvarima, mnogo lepšim, no što je dnevna politika...mada i ako se ti ne baviš njome, ona se bavi tobom.
Nego, evo maločas nadjoh vest, ovd. novin. agencije:

"Autobus udario u tigra", dakle, u kraju Habarovsk, na istoku Rusije, noćni autobus udario sibirskog tigra i na žalost ga ubio, nekoliko putnika povredjenih. Vozač nije video tigra, koji je izašao na put. Veterinari će, obdukcijom, probati da utvrde šta je tigra navelo da bude tako nepažljiv i iz šuma izadje na put...E, grehote...
Inače, sibirski tigrovi, najveći tigrovi na svetu, su skoro izumrli, na slobodi ih, u istočno ruskom tajgama, ima samo od 450 do 530.

Kakva veličanstvena životinja, reci...

Puuuuno pozdrava (uz želju da se moja imenjakinja predomisli u odnosu prema životinjama)!
Oko novih priča, pa naravno...potrudiću se :)))

Hvala ti za ovog LEPOTANA!
Poruci onim ruskim naucnicima:"Sto je (jadnicak) izgubio glavu"-1.GLAD,2."UZURPIRANA TERITORIJA".
-mozda su naucnici zaboravili; da je to (nekad) bilo NJEGOVO carstvo (sto on PAMTI). Neko u medjuvremenu napravio put preko NJEGOVE TERITORIJE.
P.S.
Skoro sam procitao;kako su negde izmedju Bosne i C.Gore ihvatili kamion sa BELIM (sibirskim) tigricem(ima);...
bla bla,..., umorni od puta,bla..., ali zdravi. CENA:
(oko) 3.000 Ev.
Ja odmah u "komentaru"-NARUCIO 5-6 komada;-MOGU i BOLESNI! Zacas SE IZLECE.
Tajlandski(bengalski su s koro iste velicine;ako ne i veci! ("Valjda", zavisi "od mama"-jel' ga hranila na flasicu ili sisu).

eee, kako da ne, naravno i uvek...dakle, naručio si ajdove žgance z ocvirki, pri Figovcu...mada ja ću ih za tebe pojesti kod Erlaha (domačija) na Bohinju, u Ukancu, tamo su najbolji. Evo, koliko iduće subote, idem na devičanski belih pola metra snega...nema skijaša, nema jurcanja, samo jezero plavo od neba i majka priroda, bela kao nevesta, u dubokom, tihom, snu. Drveće urešeno kao u Jesenjinovoj Brezi... Tišina, tišina i samo ponekad krcne grančica, mraz do kosti, a onda odškripiš, preko drvenog mostića na smaragdnoj Savici, leti i zimi ledenoj, iza krivine, pa kod Erlaha...a tamo miriše dim drva, koja se lože...prvo gosta juha gobova, a onda, samo za tvoju dušu i sećanja - ajdovi žganci, zabeljeni z ocvirki :)

Bravo Jelice za Ajdove zgance z ocvirki. Nadam se da nisu ocvirki od tvog razcvarkanog praseta.
Sledeci put;odi kod Cilke na Struklje-Odmah na izlazu iz Kranja;bili su tada najbolji.Vomeli smo da zdimo iz Adriinah pisarnah na Cilkine Struklje.(Mucim se sa svoim z koro pozabljenom slovenscinom!?!)
Otera ti MENE u nebeske VISINE sa svojom pricom o snegu-tisini u planini.
Mnogo puta sam tako petkom;gepek na sebe-kondure i kamasne pa pravac na vrh Treskavice (Sarajevske;jer ima ih jos dve-tri).
Nosim se mislju godinama da napisem pripovetke o mojim "pratiocima"-Psi planinari-kako ih nazivam.Na mnogim planinama; kad sam hodao sam; bane neki pas;provede samnom nekih 5-7 sati jureci uz/niz planinu i utvarno nestane iza toga kao sto se i pojavio.Dobro znam da uokolju bar 15-tak km nema ni zaseoka. Neke fotografije
sam "ukrao" iz svog sarajevskog stana;ostale su drugi POKRALI.
Ako, nadjem i uspem da posaljem Zutka-zlatnog nemackog ovcara podno vrha Treskavice.
Jelica (moja)-kmeci iz druge sobe da je vodim negde.Godinama vice;lako je tebi gde nisi zabio svoj nos po ovoj zemaljskoj kugli-A,ja?!? Mars vodi me negde.

tako je lepo pričati sa tobom...kada i ako nadješ slike, uvek možeš da ih okačiš ovde, nikada nije kasno. Što se tiče Jelice, vidi, Jelice uvek moraju da se slušaju i da im se želje ispunjavaju. A ja ću jednom da napišem blog , u kome ću morati da ispričam i priču o heljdi, koja se ovde još lepše zove - ajda...ako ti se dopadne, a ti se javi. Do tada, ispunjavaj sve želje Jelici.

Lako je tebi o Ajdi; kad sam je nalazio u svakoj;Kranjskoj ili Ljubljanskoj samoposluzi.U Sarejevu sam danima obijao pragove-nista od POTRAGE;Moji kosovci su je gajili u vecim kolicinama-iako zahteva ostru klimu.
Kod Erlaha nisam stigao da jedem Ajdove Zgance;bavio sam se pastrmkama i "pokusavao da ih podavim" u dobrom crnom
vinu.Tada mi tura bila:Start-Glinskova Ploscad (ljubljanska/Valjda jos zivi tamo)-BICIKLIMA do Bohinja u kamp;"zgrevanje" kod Erlaha pa sledeca tri dana preko Savice,triglavskog MELISCA na vrh Triglava;pa nazad u Bohinj.
Tada;me "navukla"-"moja Slovenka" na najzescu STAZU na Triglav.Svi usput govorili; ne brinite- "6-7" casa i HOP na VRH.Ja s njom jedva sastavio CELIH 13 casa neprekidnog hoda.Sva,sreca niko nista nije PRICAO dok se prelazila staza 2 km.Piljis u stenu grcevito razvacih ruke niz sajlo; a pod tobom ambis 850-900 m "I vidis BAJKO od Kmeckih hisah pod nogah" al' pazis da ti se noga ne omakne
i "stignes u BAJKO" sa: 9,81 metara/secundi-(Naravno vertikalno).

Poslacu ti par recepata "Back Weat-Ajda-Heljda" pa pravi!
Ovde kao ni Minhenu: gde sam ziveo dugi niz godina;nema sanse da ga nadjem!-(Attn KONVERZIJA pasusa).
Nikada necu zaboraviti prvo budjenje i misao u domu ispod Triglava:"Odmarao se il' ne usput celih 11-12 casa do satora i bicikla na Bohinju"
Odoh sutra da se nalopatam snega da stignem do MOJE "KAMENE" brvnare da podelim par sargarepica zeki koji tu zivi;da vidim ko je sve bio oko moje kuce u tragovima na snegu. Najcesce Srne,Jeleni, Crvena Lisica (Red Fox);Under Groud Hoag-koji lici na naseg Dabra;ali pravi rupe i kanale svuda po mom vrtu.Ta moja "kamena brvnara"; je smestena na pola kilometra od "zestokog-lokalnog" auto puta sa 4-trake u jednom pracu;gde sve tutji od AUTA 24 sata.
Odoh sutra (nedeljskom)zorom na KRSTENJE;u moju BANJU da se nagledam
pticica;zeka i "inspektorisem" ko se sve vrzmao oko "BRVNARE";naravno, ako me neka BUDALINA (pri 120-160 km/h)ne "UCMEKA" u nekoj od traka do nje!?!
P.S.
Moje, "JARE"-Iva (Ivona)"razgulilo" na sever Michigana(gde su malo "zesci" SNEGOVI);da se "BASKARI"-dete sa
Shelvi-kog SHELVIN/dede i babe.Sta ce DETE;nema svoje BABE i DEDE!
"SVAK;-SVOME CARSTVU"!

Ma, slusam ja Jelicu!;... i tako ZAVRSIH u ZEMLJI:"Tamno nebo-bog te J..."! A, "PLANINCINE"-VELIKE kao; ono sto se "vidi":"od Kranjskega VODOVODNEGA STOLPA"
Da je Jelica slusala mene:"Slao bih ja tebi slike iz "Kolorada"-drzave sa 325 SUNCANIH DANA u GODINI (kao na Kipru).Tebi bi rasle "zazubice" od planiskih (SLAPOVA)vecih od SAVICA-ah.
A, ovako:
"Nacerase ORLA (planiskog);da ZIMUJE medj'KOKOSKAMA"!
....
Ma,JA se Jelice "PALIM"; najvise na SUNCE (planinsko) i PLAVO NEBO;k'o SVE zivotinjke i biljcice ovog SVETA.

ima kapicu, da joj se uši ne pokvase...naša glupava maca Marica voli da pije vodu iz česme...skoči na lavabo u kupatilu i podmetne glavu pod mlaz vode i pije...teče joj ona voda sve po ušima i za vrat, ona ništa. Kada se napije, otrese samo šapicu i mokre glave veselo odskače dalje.