Suočavanje s budućnošću IX - prizemljenje

... frka-panika, al' na kraju happy end :) Nego mogao bi ti da napišeš jednom post o tvom hibridu, organskoj baštici i ostalim stvarima koje planetu održavaju u životu. Živo me zanima.

pusticu ga ovih dana, boze zdravalja :-)

edit, eno ga gore.

ja vec mislila da ce vrh nyc.a da izgleda ovako

neke moje drugarice su isto tako sve poverovale posle gledanja ovog filma, danima su imale more o kataklizmicnoj buducnosti, a onda su se ponovo vratile samo snovima o jake-u gyllenhaal-u...

ali posle ovih ivanovih postova, samo mi je falio nocas d dej after tumorou! mada je slicno prikazano i u jednom drugom filmu (boljem ;-) A.I.

Gde si sadio, u kakvim uslovima, pričaj? To može kod nas? :)

pardon

...posadi košćelu i klen.
Njih neće, a super je za avliju.o)
Pozdrav

pa LDP je imao, tj. ima program o ocuvanju zivotne sredine

nisam to primetio, ali se, onda, nisam zeznuo...

U principu nisi. Mada moja namera nije bila promocija politicke stranke. Ali zanimljivo jeste da u programu ostalih o ekologiji ni reci. Kao sta, kakva ekologija, kad je narod nezaposlen!
Nesvest.

... naročito ako nije potkrepljena činjenicama. Ništa se pristup LDP-a ekologiji ne razlikuje od drugih stranaka. Ekologija se tretira kao odvojeno pitanje, ekonomski program je klasični liberalni program, što je drugo ime za promovisanje eksploatacije prirodnih resursa. Ali ne treba im zameriti, što bi oni bili drugačiji od ostalih?

... mislio sam da dovoljno novca ima, nije u pitanju cifra koja je recimo veća od svetskog BDP-a. Ovo je cifra koja je manja od ukupne sume koja se u svetu prikupi od poreza. Znači problem je u preraspodeli tog novca koji se trenutno troši na vojsku, a ne na ostvarivanje navedenih ciljeva.

Tu dolazimo do ključnog problema - problema političke volje. Ali o tome u sledećem nastavku serijala.

Onaj pored dugmeta "Stop" treba samo da razume situaciju i pritisne dugme. E, ali tu je muka nasa: "Tesko je naterati coveka da razume nesto ako je placen da bas to ne razume" (It is difficult to get a man to understand something when his salary depends upon his not understanding it. - U. Sinclair). (Ili, kako Biblija kaze, niko nije toliko slep koliko onaj koji odbija da vidi). I, sta cemo sada?

Brook bi rekla: "Plati ga da razume!".

se moze ako se hoce,samo moras da im platis da hoce...
chudna mi ta dualnost kod ljudi...hoce...nece...moze...ne moze
belo je crno...crno je belo...

"Plati ga da razume!"

Mozda zakon trzista, ali sta je sa onom intrinsic motivation da saznas, naucis, razumes? U tom smislu, "placam da naucim", koliko god neprofitabilno i pase bilo. (A kod nsarskog, eto, ima i za dzabe!)

Jel' to nesto iz bajki?
Naucne fonadacije su davno prestale da finansiraju "curiosity driven research" - oni ne veruju u tu motivaciju. Preostaje nam jedino intrinsic motivation da namaknes kintu (i usput nesto saznas ako se nadje kao side effect). C'mon, Kolumbo nije otkrio Ameriku zato sto su mu platili da sazna da je Zemlja okrugla, vec zato sto je tvrdio da je tamo Indija (zacini), i da ima mnogo zlata - El Dorado. A nije nista ni otkrio, nego se nasukao na otkrice.

nemoj mi samo reci da ti sve sto ucis i saznajes i cime se zanimas radis iskljucivo iz materijalne koristi (ili slave, moci, cega god), i don't buy it.
niko ne pominje zrtvu zarad nauka, ali malo investicije u nesto sto donosi manje opipljivu dobit nije na odmet probati, s vremena na vreme.
shvatam o cemu pricas, medjutim, i apsolutno sam pro svake vrste motivacije, if you don't have it in you.

sto se mene tice nije, ali ja sam iz sasvim drugog filma.
Ali, druga je stvar u pitanju. Sve se zna sto treba da se zna, to uopste nije pod sumnjom, - ima mnoooogo bistrih ljudi na ovom svetu. Stvar je u tome da li je civilizacija spremna da cuje istinu. Mozda oni ipak vise vole Zodijak i slicno. I ne zele da cuju tvoj message.
A covek sa losom porukom je covek sa pogresnom porukom. Ubijes onoga koji je nosi - i nema poruke. Svi srecni.

Presentation

One of the problems facing us as we think through about energy policy is the set of tricks that advocates of one view or another will use to try to persuade the public.
Tricks that exploit the public’s gullibility, irrationality, or innumeracy must be debunked.

To help quick debunking, here is a list of the main species of tricks I found lurking in the undergrowth this week.

[...]

(ostatak ovde (pdf, 4.5 MB), poglavlje 30)

koliko ja pratim grantove (a pratim bogami) americka nauka se usmerava u pravcu ekoloskih resenja. ekologija je vrlo zastupljena i u science i nature casopisima (to ti pokazuje trend u research-u).

Solarna energija... "Svako od nas neka učini po malo... Svi ćemo učiniti po malo... Sveukupuno ćemo učiniti malo".

Solarna energija može da odmeni delić ukupen proizvodnje, kao što to mogu i ostali vidovi (bio, nuklearke, itd.).

Dodatni problem: troškovi proizvodnje. Ne mislim samo na finansijske, već i na energetske:

Pretpostavimo da želimo da opašemo Zemlju solatnim ćelijama. Njih je potrebno proizvesti. Za to su potrebne fabrike. Te fabrike treba izgraditi. To znači:
a) vreme
b) energiju uloženu u gradnju (transport rude, obrada metala, proizvodnja delova, sastavljanje, itd.)
c) energetski troškovi transporta delova za sastavljanje fabrika

Kada smo sastavili fabrike (njih mnogo, jer pravimo mnogo solarnih panela, vetrenjača, vodenica, čega god), počinje potrošnja energije za njihov rad, grejanje, motore, robote, ljude... Treba transportovati naftu do tih postrojenja, struju, dalekovode, radnike (autobusima ili vozovima - struja se većinom dobija iz termoelektrana, dakle opet dodatno zagađenje i energetski trošak).

Imamo proizvodnju, sad to treba distribuirati po čitavom svetu. To opet košta neke nafte dok svi ti transportni brodovi oplove svet hiljadama puta. Dalje, nemamo toliko brodova koje možemo da uposlimo. Nije to samo, kao, hajde setili smo se pa sad sve ide glat - nemamo brodove, nemamo transport. A i da imamo - oni troše naftu.

A ne možemo baš sve fabrike da nagomilao na izvorišta nafte, ili da izvore rasporedimo ravnmerno po celom svetu. Dakle, konstantno smo u problemu.

E sad, sve to ne bi bilo nerešivo da nismo u cajtnotu (kao što jesmo). Jer, da imamo vremena na pretek, da je situacija takva da možemo da sačekamo jedno 3.000 godina a da krenemo odmah - to bila sasvim druga situacija. Ali problem je što nama gori pod nogama, sve smo pribijeniji iza zid, i kao student koji ima da nauči 1.000 strana: nije problem, samo nemoj da je za sutra. A nama je za juče...

Skidam kapu.

... je jedan od najuspešnijih. Za vreme Šaha postojao je program koji je ukinut 1979. Homeini je tokom osamdesetih vodio pronatalitetnu politiku pa je priraštaj skočio sa 2.7% na 3.9%. Onda su videli da će propasti ako tako nastave (broj stanovnika 1976. je bio 34 miliona, a 1986. je porastao na 50 miliona) pa su ponovo uveli program za planiranje porodice i to islamisti! Sada im je priraštaj oko 1% i dalje opada. (opširnije)

...koja mogu biti uvek etički sporna.
Naime, pitanja opstanka na Zemlji i preterano širenje straha povodom toga, dovodilo je često do opasnih teorija koje mogu biti podloga za smanjivanje toga broja ili njegovu kontrolu potpuno neprimerenim sredstvima, pa čak i eliminacijom ljudi, naroda, rasa ili već nekog drugog izvora "opasnosti". Od Maltusove teorije pa na dalje to je aktuelno. U drugoj polovini dvadesetog veka, mislim čak sedamdesetih godina u Rimu je bio uspostavljen nekakav forum kome je (opet mislim) predsedavao predsednik Fijata, koji je tretirao razna pitanja iz ove oblasti i gde se moglo čuti pored ostalog da će na Zemlji, negde do 2050. biti 15 milijardi ljudi, te da teorijski ljudski rod neće biti u stanju da u isto vreme sedne za ručak, nego će morati stajati okrenuti na bok.o))
Naravno, da je to koješta, ali može uvek biti opravdanje za zlo,nasilje, fažizam i masovno uništavanje ljudi.
Etička komponenta svakoga pristupa je jako bitna.

... u planiranju porodice? Maltus i neomaltuzijanci kao Rimski klub (tako se zvao taj forum) su samo rekli da se ne može rasti neograničeno. To su uvideli i u Iranu pa su pokrenuli program za planiranje porodice.

Problem ne može biti etičan ili neetičan. Rešenja mogu. Ako je problem demografska eksplozija, etično rešenje je planiranje porodice, neetično je genocid. Dakle pitanje etičnosti je pitanje vezano za rešenje, a ne za problem.

Ako misliš da je maltuzijanska katastrofa koještarija, onda mi reci, šta bi ti radio da si živeo na Uskršnjem ostrvu pre nekoliko stotina godina? Da li bi rekao: "To je koještarija."

...ali ja ne govorim o tome.I ne govorim u opšte o Iranu. Planiranje porodice je jedna od mera koje na raspolaganju ima institucionalizovano društvo, legitimni deo populacione politike i socijalnog razvoja.
Ali, moj post govori o nečemu drugome. Nešto što može proisteći iz izvesnih teorija, kombinovano sa širenjem straha i ksenofobije. Jel ti stvarno misliš da će 2050. prilikom ručavanja morati da se stoji na boku i da je taj budalasti račun izveden da bi se države motivisale da donose programe planiranja porodice? Ta teya je potpuno kompatibilna sa Maltusovom teorijom.
A, što se tiče Uskršnjih ostrva pre više stotina godina - bio si tada tamo, ili me samo zezaš...

... ali to nije nikakav kontraargument. Ja sam na tu foru mogao da te pitam da li si poznavao Maltusa i da li si bio član Rimskog kluba.

...ja nisam fokusirao navedeno, nego prosto upotrebio kao ilustraciju. Fokus je na širenju neosnovanog straha globalnih razmera, "presoljavanje" strahom kao potencijalnim uzrokom i opravdanjem za još veće probleme.
Dakle, želim samo doprineti uspostavljanju ravnoteže između onoga što jeste objektivan rizik i moguće preterivanje. A, do 2050.godine, nema matematike kojom se može izračunati da će na zemlji biti 15 milijardi ljudi.
A što se ostrva tiče, otiđi ako nisi bio.o)))

ako smem da primetim, izrazito antiliberalistički koncept. Kao i sva rešenja u kome se ravnoteža sistemu nameće, umesto čekanja da je sistem sam pronađe ('e l' tako, DragO?).

...ali ja planiranje porodice nisam vrednovao kao ideološki koncept, nego kao legitimno sredstvo socijalne politike koje stoji državi na raspolaganju.Kao skup mera sa kojim se stimuliše ili destimuliše rađanje. Takve mere država može provoditi uz uslov da ne krši osnovna ljudska prava. Dakle, one se svode na to, da nekog nagrađuješ za poželjno ponašanje,i ne kažnjavaš ako se ne ponaša u smislu poželjnoga.

što bi rekla Brookily. Ali postavlja se pitanje ko određuje šta je poželjno a šta ne. Komiteja?

...verovatno komiteja, u Iranu revolucionaro veće, na Kubi Fidel.
U demokratijama, Vlada i Parlament, kao izraz većinske volje.
Ali, gde vidiš problem doktore, tim više što si deklarisani antiliberal.o)))

šumske provenijencije (ovo čisto zbog ekološkog okvira teme). Mada, koliko vidim, i ti si počeo da mi zastupaš tu neke ovaj, hmm, stavove...

Možda je antipolitikant ipak bolja reč.

...naravno, ali to ne znači i biće izvan politike.
Nemoj sad da prevodimo izvorno značanje pojma idiot.o)
Ne vrdam oko planiranja porodice. To zaista jeste sastvani deo socijalne politike svih vlada. Ne znam da li i japanske, jer jedino tamo liberali imaju vodeću ulogu.o))

Šekspir: What's in a name? That which we call a rose By any other word would smell as sweet. (prašćaj, nekako mi draže da citiram Šekspira nego Šešelja). El i anarhiste (makar i one armchair, što kaže moj Šarski) računaš u političare?

Anarhisti su političari par ekselans..To je najglobalniji alternativni stav onome što zovemo postojeće uređenje sveta.o)))

ima li negde da se glasa za tebe? Ja bi' glasao.

...jer čim dospeš na listu, ti si ušao u vladajući obrazac.o)

... ja baš htela da ubacim listić :o))

...ti možeš glasati elektronskom poštom.o)))

...ti možeš glasati elektronskom poštom.o)))

kad LDP (ili kako se već bude zvao) bude skinuo sve one smradine od da-ne-pominjem-sve-koga i/ili bude stavio tebe na listu, imaš moj glas, :).

Nemoj odmak da padaš u sevdah, to je pre svega zato što si Ciganin (sam to ne menja stvari, Ciganin je bio i moj stari...).

A lepo Ivan kaže: 'Bez agitacije, molim'. (moj educated guess je da je Marović ajder groba or 'ajdukovac).

nisam znala to za Iran. je l kod njih ta kontrola nataliteta slichna kineskoj varijanti? jedno dete po paru ili?

inache, slazem se za ono iz prvog posta glede poreza. to je zaista jedini nachin da se navike gradjana promene.

jedan detalj iz Novog Sada. pretpostavljam da i u BG ima onih plavih kontejnera koji sluze za odlaganje papira. e ovde su u pochetku bili uvek zatvoreni, sa prorezom za ubacivanje novina (imo, nesrecno reshenje jer sam x puta kutije koje ne mogu da iscepam ili zbog glomaznosti uguram kroz prorez, morala da bacam u redovne kontejnere). anyway, krenem da bacim djubre, u drugoj ruci vuglim pet kilograma novina. dodjem do plavog kontejnera, on zvrji otvoren, primitivci pobacali u njega tonu djubreta koje veze sa celulozom nema. shta su ti Srbi. inherentno primitivno.

...korišćenje alternativnih izvora energije neće biti moguće dok se ne izadje na kraj sa monopolistima razne vrste, a sa monopolistima ćemo teško izaći na kraj dok ne pređemo na alternativne izvore energije. Stvari se očigledno neće rešiti unutar elite. Potrebno je da se malo pogura spolja.

Potrebno je da se malo pogura spolja.
Mislim da nismo još uvek nismo na tom nivou svesti.

A čak i kada bi bili na tom nivou suočićemo se sa sledećim problemom koji se u sociologiji naziva teorija kruženja elita (koja naravno, nije u potpunosti tačna): sve što se u društvu zaista menje jesu elite. Daću primer ove pojave iz jednog domaćeg filma (ne mogu da se setim naziva, ali u glavnoj ulozi je Miodrag Petrović- Čkalja). Naime, u tom filmu se na ilustrativan i duhovit način pokazuje kako čovek menja svoje ponašanje kada promeni svoj društveni položaj i kada obezbedi za sebe veći status, uticaj i moć. Dakle, akteri u tom filmu su blizanci od kojih je jedan od njih funkcioner, a drugi pripada radničkoj klasi. Kada spletom okolnosti međusobno promene svoje uloge funkcioner koji je postao radnik konačno razume život radničke klase, a sa druge strane radnik koji je postao funkcioner više ne želi da ima bilo kakve veze sa ljudima iz svog bivšeg (radničkog) okruženja. I tako se situacija između njih dvoje menja više puta i svaki put sa istim, navedenim ishodom...

Šta sad ovim hoću da kažem, da su promene nemoguće? Ne, nego to da bi se poguralo spolja i da bi se obezbedilo korišćenje alternativnih oblika energije potrebno je da velika većina građana bude aktivna u tom procesu. Odnosno, potrebna je takva količina energije kao prilikom promene nedemokratskih režima...

Ujedno bih želeo da Vam se zahvalim na tome što ste odgovarali na moja pitanja, a koliko sam primetio, dajete odgovore na većinu postavljenih pitanja i zanimljivih komentara.

po austriji narod prica da su opasno prsli sa tim projektom...

nepregledno polje vetroelektronjaca
zaista impresivno izgleda, ali izgleda vetar ne duva dovoljno.. ili su ocekivanja/proracuni bili prenaduvani :-))

tako da ne mogu da prokomentarišem.
Hvala na informaciji :-)

... ali je to još uvek marginalno, naročito u SAD, gde su fosilna goriva dominantna.

trosenja resursa koji nisu na njihovoj teritoriji.

Prvo da potrose sve sto se moze sa strane a onda ce se vec snaci ...

Mislite o tome ...

mislim...

i smejem se, all the way to the bank.

... i ljudi će se prilagoditi, ali problem sa prilagođavanjem je što se neće svi prilagoditi, nego samo najprilagodljiviji - to je motor evolucije. Što duže budemo čekali to će biti manji broj onih koji će se prilagoditi.

1. Južna Koreja
2. Iran
3. Kina

Hvala! Veoma zanimljivo i informativno.

Nuklearke su jedno od rešenja, nikako jedino rešenje. Cela filozofija je da ostavimo tržištu da nađe najefikasnija rešenja. A to uvek kao rezultat ima diversifikaciju. Znači biće nuklearki, ali biće i vetrenjača, solarnih panela, malih hidrocentrala, biogoriva...

Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije je rešavanje problema po sistemu dve muve jednim udarcem - em si ostvario energetsku nezavisnost, em si stvorio nova radna mesta, a dobro je i za klimu.

il' si skroman, il' ne brojiš kako treba - ja lepo vidim da su tri muve!!!

...odrati od poreza elektrokompanije koje proizvode na ugalj/naftu, one sto proizvode na gas malo manje, nuklearne i hidro jos manje a vetar, geotermalnu energiju, plimu i oseku itd. jos manje. Krajnji rezultat ce biti mnogo povoljnija struktura sistema snabdevanja elektricnom energijom. Medjutim, imajte u vidu--to je u velikoj meri regulacija, a ne slobodno trziste.

BTW, opet, postoji jos jedan nacin kako zainteresovati vise ljudi da koriste solarne panele na primer ili male vetrenjace (osim naravno oslobadjanja istih od poreza). Svaki "individualni proizvodjac" struje ne proizvodi stalno i konstantnu kolicinu, te se stoga uspostavi kupoprodajni odnos izmedju njega i elektrokompanije--kad je, recimo, pripeka i mali elektroprivrednik proizvodi vise nego sto mu treba, visak odlazi u mrezu. Kad proizvodi manje onda vuce struju iz mreze. Sve to se onda prebija kroz dvosmerno brojilo, i na kraju kvartala recimo se izracuna ko kome dodje, i koliko. Ovo nije nista imaginarno, u US to vec radi, i moze covek da izadje iz toga i u plusu, ako zivi u Novom Meksiku na primer.

Medjutim, ponovo, kako naterati politicare da se time jace pozabave? Ovde gde zivim (Ceska Republika) su se ove godine Zeleni po prvi put dokopali parlamenta i vlade, ali u pitanju su "zeleni talibani" koji vise dizu dreku nego sto nude realne i pameti bliske odgovore na ozbiljna pitanja.

... jer nam u pomoć priskače prvi zakon termodinamike. Kada foton udari u solarni panel, on predaje energiju elektronu koji kroz žicu dođe do potrošača, a onda kao foton (sada već u infracrvenom spektru) izađe napolje i zagreje zemlju.

Praktično gledano na Zemlju stiže 89×10¹⁵ W, dok je ukupna potrošnja energije 15×10¹² W, što je svega 0.016%. Dakle, čak i kad bi sunčeva energija uhvaćena solarnim panelima nestala (kršeći prvi zakon termodinamike), to opet ne bi oborilo temperaturu za nekoliko desetina stepeni.

... rekao sam "Problem sa tržišnom ekonomijom danas je što ne govori ekološku istinu." Kad firma propadne zbog lošeg računovodstva, nije problem u računovodstvu, nego u tom konkretnom računovodstvu. Tako je i danas problem u ovoj konkretnoj tržišnoj privredi, a ne u samom konceptu tržišta.

Paralela sa zdravstvom je odgovarajuća, samo što zdravstvo ima državu da ga zastupa, a šume, reke i atmosfera nemaju nikoga. Zato država mora deo novca da prelije na projekte koji štite okolinu.

Znam da nisi tako mislio :) U Americi sam se naslušao toliko neokonzervativnih gluposti o tržištu. A tek ovde kod nas. Zato sam osetljiv, pa koristim svaku priliku ...

'Đe me nađe sa porezima :)

Saša

Ali kad pričamo o porezima, slušao sam nekog Kineza, zvaničnika komunističke partije koji je kritikovao komandnu ekonomiju i rekao da sve može da se postigne bez administrativnog uređivanja privrede i to preko poreske politike - uređuješ, a još pritom i dobijaš pare. Čak su i komunisti shvatili :)

Još će oni i pre svih :) Da li će Kina promeniti Hong Kong ili obratno? Koje je to tržište. Samo jednu olovku da prodaš svakom ...

Saša

Prema ekonomskoj teoriji, optimalno je koristiti fiksno oporezivanje za sve zagadjivace, a ne ono koje je srazmerno zagadjenju, da se ne bi remetila formula za ciljnu funkciju poslovanja.

nepravedno zvuci, ali kazu da je tako

Analiza problema ti je cesto zaista dobra, multidisciplinarnost na delu, ali hajde stvarno da se bavimo malo resenjima. Pretpostavljam da znas da je poslovna oblast sa najvecim potencijalom upravo vezana za ekologiju i druga drustveno odgovorna investiranja. U 2005. godini je preko bilijadru evra u Evropi upravo ulozeno u ovu oblast. Ipak, pitanje je koliko ce to samo jos para odvuci u vec pune dzepove, a koliko poboljsati i sacuvati zivot na ovoj planeti...

Kako vidis resavanje problema? Bavim se malo drustvenom odgovornoscu preduzeca, novim drzavnim regulativama u toj oblasti i posredno razvojem alternativnih izvora energije. Proizvodnja biogoriva raste, posledicno, cene padaju. Sa druge strane velike kompanije, od naftnih preduzeca do osiguravajucih drustva, hvale se na sva usta kako im je cilj "zero carbon emission". Da li je to samo PR i igra ili se oni ozbiljno time bave praksa i vreme ce pokazati.

Pitanje je ko realno treba i moze da bude glavni inicijator (kompanije, drzava, civilni sektor) promena koje ce dovesti do zaustavljanja unistenja zivota na planeti? Pri tome, ne mislim samo na ljude, mi snosimo odgovornost i za sve ostale vrste na planeti.

Najzad, kada su teorije kolapsa u pitanju, ja ih prilicno ravnodusno posmatram. Ljudima se kao vrsti desava ono sto su sami zakuvali (tu ne pricam o ekonomskim, klasnim razlikama i slicno). Univerzum i prirodne zakone apsolutno briga za nas.

Dakle, sta da radimo? :)

... nema sveobuhvatnog rešenja. Bez države može da se odradi neki eco labeling, ali tek kada država stane iza toga, pre svega preko poreske politike, tek onda ekologija prestaje da bude posebno i postaje osnovno pitanje.

Ipak država neće pokrenuti incijativu, s obzirom da su političari suviše zauzeti na rešavanju gorućih problema (a kod nas ni to) da bi se bavili velikim problemima. Zato je potrebno da inicijativu pokrene nekakva coalition of the willing u koju bi ušli zainteresovane kompanije, NVO i delovi državnog aparata (recimo lokalna samouprava). Nisu sve kompanije u trci za profitom bez obzira na posledice, niti su svi političari gluvi za ove probleme.

je logicno resenje, ali ovde pricamo o prakticnom povezivanju ljudi koji zele da se zaloze za dati problem. Stvar je u tome sto cela prica ume da ide jako sporo, ako u istu nije umesan znacajan novac, a onda se tu radi i o znacajnim interesima i sve u krug, posebno u siromasnim zemljama kao sto je nasa. Mene uvek zanima konkretna strana stvari. U zivotu najvise cenim one koji umeju da okupe jako kvalitetnu ekipu iz razlicitih branshi i sa razlicitim interesovanjima, a sa casnim namerama. Takvi su potrebni za ovu pricu, a jaako ih je malo.

Sto se drzava tice, itekako mogu same da pocnu nesto da rade. Evo, nedavno je Velika Britanija uvela obavezu za drustveno odgovorna davanja kompanijama koje imaju preko 5 miliona funti godisnjeg prihoda, Novi Zeland je naftnim kompanijama propisao procenat biogoriva koji nafta i benzin moraju da sadrze do 2011. godine, zemlje azijsko-pacificke regije prave nove saveze i dogovore oko zakonskih regulativa u oblasti zastite zivotne sredine non-stop. U Shvedskoj gotovo da ne postoji preduzece koje ne koristi usluge ekoloskog konsaltinga (posebno ona proizvodna), opet pod pritiskom drzave. Veliki kapital ima veliki drustveni uticaj, ali i samim tim veliku odgovornost. Poseti par azijskih sajtova koji se bave ovim temama da vidis kako se nemilosrdno pljuje po firmama koje se igraju onim cime ne bi trebalo. Ne znam da li si primetio kako su se ovde kod nas pojedine cementare i shecerane u unutrasnjosti o'ladile zbog ekoloskih incidenata koje su napravile i preko noci su postale veliki ekolozi, na sva usta i sa par miliona dolara investicija u preciscavanje...

Naravno da svi nisu gluvi po pitanju ove teme. Nivo ljudske svesti ume znacajno da se razlikuje izmedju pojedinaca, cak i ako zive u istoj zajednici i pod slicnim uslovima. Mozda bi ti bila interesantna jedna nova kulturoloska teorija, teorija spiralne dinamike, koja najsveobuhvatnije do sada opisuje kulturoloske razlike medju ljudima i objasnjava njihov trenutni nivo svesti i stavove o vaznim drustvenim i individualnim kategorijama. Totalno je super, preko googla mozes da nadjes dosta o tome.

Bila to drzava, kompanija ili nesto trece, mora da se napravi interni konsenzus o delovanju u "pravom smeru", ma sta o tome pojedinci u spomenutim organizacijama i institucijama mislili. Disciplina, prijatelju. I cesto vise nije u pitanju dobar PR, nego sam opstanak.

tako su se gradile kulture i civilizacije, posebno na ovom ludom Zapadu, kojem i mi kao pripadamo.

Ono sto nama treba mozda nije Tesla, on je bi samo veliki kreativac, vizionar.

Nama treba snazan lider koji ce da pokrene kritican broj ljudi da nesto urade. Nikada nije prekasno. Nauka vec ima mnoga resenja, za ostalo je na putu da dokuchi. Ali ko ce sve to "gurati" i primenjivati?

...kad moze jednostavno. Sta sad "ko ce, ko ce"--pa svi cemo, naravno. Prvo svi lepo u samoposlugu ili robnu kucu, kupite one fluorescentne sijalice, kuci pa zamenite. Za sve setnje ili hodanje po gradu krace od 30 minuta (hoda) ne koristite auto. Umesto auta, gradski prevoz, i to pre svega tramvaj ili trolejbus. Toliko svako moze.

Moze i drzava--eko porezi, na primer, a ne bi zgorega dosla ni zabrana uvoza, prodaje i proizvodnje klasicnih sijalica. Ima tu jos gomila stvari koje drzava moze da uradi.

I na kraju krajeva, mogu i kompanije, slicno kao i gradjani, mada u vecoj meri i organizovanije (i fluorescentne sijalice, pa nove zgrade kad se grade da imaju manju potrosnju energije, itd, itd...).

Mogu i gradske vlasti--evo sad sam se vratio iz Berlina, tamo automati za izdavanje parking kupona rade na solarne celije.

A gde ima u Srbiji da se kupe te eko sijalice ?

se mogu kupiti u svakom bolje opremljenom supermarketu. Ja znam da ima u Merkatoru. Isplate se u svakom slučaju, i ekonomski i ekološki.

...to su one sto izgledaju kao izuvrtano stakleno crevce.

zuti napreduju odlicno, lansirali su i raketlu skoro sto je i dokaz da ne proizvode samo trange-frange.

elem za ekolosko pitanje, Kina je jako zagadjena i to i njima sad pocinje da smeta tako da su krenuli u ekoloske programe. doduse nista to nije grandiozno i izgleda da im je rast i dalje No1 stvar. Doduse i kinesko drustvo sad ima vise slobode govora i skoro je bio film o gradnji brane tajko da se cuju i ekoloski glasovi.
Ne bojim se za njih jako brzo sazrevaju i to u svim aspektima khm, khm koliko ja to vec mogu da vidim.

...vec samo nacin za efikasnu ekstrakciju hemijske energije iz ekoloski benignih goriva (kao sto su vodonik i kiseonik). Ne resava problem ali ga ublazava, jer povecava energetsku efikasnost automobila, na primer.

Mozda dce vam zvucati neverovatno ali i na srpskom postoji jedan lepa knjizica koja se bavi ekoloskim porezima. Zove se bas tako "Ekoloski porezi". Napisala je profesorka sa pravnog Gordana Ilic Popov pa ko voli nek izvoli. Na zalost ne znam da li je ima na netu.
Inace u njoj je data lepa analiza ekoloskih poreza, odnosi izmedju ekoloskih poreza i administrativnih mera i njihovih efekata sa pregledom uticaja i na ekonomske tokove i na zatitu zivotne sredine. Takodje je prikazana ekoloska poreske reforme i njeni efekati na severu evrope.

Mozda ce nekom zvucati ne verovatno ali i u srbiji postioje ekoloski porezi, odnosno porez i to u formi akcize na beznin.

I najdalje je otisla Norveska: oko 10% poreskih prihoda dolazi upravo od ekoloskih poreza. Ostale zemlje severen evrope su na oko 7%...

Da bas kao sto si rekao Ivane problem je sto se trosenje zivotne sredine ne vidi u ceni. Kako je zivotna sredina javno dobro (svi mogu da ga koriste bez ohranicenja) tako se niko ne moze uskratiti da je koristi, trosi, prlja. Nas ljubljeni liberalizam sistemski ubija osecaj za zajednistvo, pa sve sto je van moga je tudje... nema tu puno razlike.

O merama...
Iksreno sam pesimista. Ovde na samo da je neophodno da drzave reaguju i sankcionisu (oporezuju, zabrane...) prljanje nego ni drzave nisu dovoljne. Potrtebno je ali bukvalno i bez izuzetka da ceo svet, sve drzave svet stanu iza projekta.
A ja zaista ne mogu da zamislim da se sve drzave dogovre i stanu iza necega tako ozbiljnog.
Vazduh prelazi iz zemlje u zemlju. Co2 iz amerike se udise u Beogradu. Moze srbija da donese najbolje zakone i da ima najzeleniju vladu to nece sustinski zaustaviti proces.
Tu moraju politicari da sednu i da se dogovore. I sad mozemo da pricamo kako je to nemoguce ali tu vajde nema. Mozda ce i biti moguce mozda i urade nesto po tom pitanju. Ajde da pretpoisatvimo da ce ipak sesti i dogovoriti se...

U vezi tvog predloga mera. Malo sam se zacudio. Prvo, postavio si ih vrlo siroko. Od opismenjavanja dece u skolama u africi, smanjenja broja stanovnika do preko prelaska na obnovljive energente. a cini mi se tek pri kraju, preduzimanje mera na zaustavljanje daljeg zagadjenja. Pogledaj spisak, jos ti je ziv filing za politiku... zar ti taj spisa koji si stavio ne lici pomalo na razvodnjavanje price i problema koji si inace dobro postavio?

Moj utisak je da nivo prioriteta ne ide tim redom. Razmisljam. Ispada da je za spasavnje sveta posle svega sto si rekao ipak najvaznije da se siromasni prestanu radjati.
A nije. Najveci problem je prljanje za koji su najodgovorniji proizvodjaci i potrosaci. Citaj Sad i Evropa. I Kako se sad prvi zahtev postavlja sirotinji i njihovim drzavama.
Nemam dilemu da tebi nije bila namera da izvrnes red stvari, ali veruj mi da ne razmisljam o temi, barem dok citam tvoje blogove ili neki od ovih nemackih casopisa prepunih kataklizamticnih najava do 3. i 4. sto je u celoj toj prici i najvaznije ne bih ni stigao.
Nadam se da me pretis. Cudna je ta nauka kojom nas uce.

nesporno da sve to jesu probelmi ali ja bih se fokusirao na one kao sto rekoh koji prljaju najvise. Pa ispade da su najveci krivci afrikanci koji potrose onoliko energije i zapraljaju za 30 dana koliko ja za sat?

Imam i ja utisak da je planeta prenaseljena ali problem nije u tome. Barem nije prvi u nizu. iako jeste od znacaja.

... samo sam ih nabrojao. Za ostvarenje prva dva potrebna je široka međunarodna koalicija. Druga dva se rešavaju lokalno, u okviru država. Mi ne možemo da utičemo na prva dva, na druga dva možemo.

Na nama je da u svakom slučaju ostvarimo energetsku nezavisnost (i efikasnost) i visoku produktivnost u proizvodnji hrane. To nam treba bez obzira da li će se ostatak sveta opametiti ili neće.

...energetsku nezavisnost? I kako je ta nezavisnost u današnjim uslovima moguća? Šta je njen sadržaj?
Kolika je cena toga što zoveš energetska nezavisnost?
Može li se platiti.?

ko razume-sfatiće (DragO očito ne kapira). Ivana za precednika, Draga (ako-skloni-smradove) za poslanika.

Treba uvek krenuti od naroda i od toga da li ce i koliko imati da jede! Bez toga, nema razvoja informacione tehnologije, nauke, drustva, pre svega, razvoja i ocuvanja elite koja je preduslov za sve to.

E sada, kada narod nema da jede, mora da uzima od onog ko ima. Sta mislis, zasto je Bil Gejts sa najvecim delom svog bogatstva osnovao fondaciju, a onda mu Voren Bafet dodao na konto spomenute fondacije preko 30 milijardi dolara (sto predstavlja najvecu filantropsku donaciju u istoriji covecanstva)? Jer strateski shtite bogatstvo koje im je ostalo, sto im je dovoljno i za praunuchice, ako ne i vise. U svakom slucaju, veca je mogucnost da izbegnu gnev gladnih ako dodje do kolapsa. A taj novac ulazu u "gladne i bazicno obrazovanje u nerazvijenim zemljama", bas lepo od njih. Kako je Coca-Cola prezivela ratove u kojima su SAD ucestvovale? Tako sto je svoj proizvod delila vojsci za dz. za sve vreme rata. Secas se i onog "cirilichnog" McDonald's-a za vreme bombardovanja, sa snizenim cenama? :)

Cim dolazi do velike krize, "meke industrije" padaju (citaj, informacione tehnologije, internet, finansijska trzista, neke oblasti nauke), a "tvrde" (vojno masinstvo, hemijska i nuklearna industrija i slicno) jacaju i naravno nauka koja razvoj istih prati. Mozda je malo preterano igrati se hipotezom da ni kapi nafte vise nema na planeti, ali verujem da ce vojna industrija imati cak i tada cime da se napaja, jer ce morati nekako da se osvaja, porobljava i ubija da bi se doslo do dragocenih resursa. Kao i uvek do sada kada je moralo... pa i mi smo vrsta zivotinja.

Idi na sajt green peace-a, tamo ces naci neke savete kako da se sam vise ekoloski ponasas. A sto se solarne energije tice, opet preporucujem google.

u pravu si, treba dobro pretresti sva pitanja koja si postavio. Ali uvek treba biti optimista! ;)

ko sto Ivan lepo kaze, drmni jednu radzu i srecno! :)

Meni je upravo to sve zastrasujuce. Moja profesija je direktno zavisna od informacionih tehnologija, a svesna sam koliko su informacione tehnologije upravo neophodne i elementarne nasoj civilizaciji, ma koliko to zvucalo pomalo paradoksalno, jer su, kao sto ti lepo primecujes, to u stvari 'meke industrije' koje na prvi pogled ne deluju elementarne i bazicne za puko prezivljavanje. Ali da li je bas tako?
U medjuvremenu, dosli smo do izvesnog stadijuma u kome fatalno zavisimo od informacionih tehnologija, pa cak i oni ljudi ciji posao nije direktno vezan za njih. Sve je povezano, tj. svi smo povezani nevidljivim spregama i inkorporirani u to cudo danasnjice.
Verujem, da ce se neki ljudi uspeti prilagoditi, ali to je uvek (postoji i bio) vrlo mali broj ljudi, najpre zato sto su im dostupne mnoge vazne informacije koje vecini ljudi ne mogu biti dostupne zbog 'prirode' hijerarhijskog nivoa na kome se nalaze, ili se jednostavno ne dozvoljava nama obicnim smrtnicima da budemo svesni nekih stvari. Ne mislim tu na klasicne teorije zavere, vec na prosto ljudsku prirodu (ili mozda slabost), da najpre potcini prirodu oko sebe, radi sebe, a samim tim i druga bica u njoj, a naravno i bica iz sopstvene vrste kojoj pripadaju, a sve zbog ljudske nezajazljive volje za moc.

vec sta je i koliko osetljivo na velike promene (u ovom slucaju, promene unazad). A meke industrije su jako osetljive, iako danas gotovo da ne mozemo bez njih.

ne smemo da mislimo samo na sebe, naravno. ali bice sve ok na kraju :)

Odavde nemamo gde! Ako crkavamo, neka crknemo svi, nema veze :)))

Ti neki izvestaji stalno odnekuda isplivavaju i plase narod. UN i Pentagon, valjda su i malo ranije mogli da zakljuce sta nas ceka.

Ima vremena da se puno toga uradi, ali mislim da je problem u tome sto se svetska zajednica ponasa kao klasican student kampanjac BU:" neka sad cu par strana da predjem, idem na Adu, pa cu da legnem na knjigu pet dana pred ispit, nema mnogo..."

Ima vremena, ali se radi sporo, neozbiljni smo! Pre svega SAD koja zateze oko Kjoto sporazuma, da joj industrija ne bi stajala.

ne postoji.

Trenutno Uprava za zastitu zivotne sredine radi pod okriljem Ministarstva nauke i zastite zivotne sredine. Postoji nezvanicna informacija da ce u novoj Vladi postojati Ministarstvo za zastitu zivotne sredine (iliti ekologije), zato sto je pod Ministarstvom nauke ova Uprava bila, blago receno, marginalizovana.

U svetu postoje znacajni fondovi koje bi novo ministarstvo moglo da upotrebi za resavanje bitnih ekoloskih pitanja u Srbiji. Nadam se da ce ekipa koja bude gurala tu pricu imati dovoljno potencijala kvalitetne stvari da uradi.

Red mora da se napravi, jer trenutno novac koji stize za prociscavanje reka i ostale ekoloske akcije cesto zavrsava u dzepovima pojedinaca ili biva opran preko nekih ekoloskih nvo i samo deo donirane sume zavrsi gde treba.

Postoji li uopšte neka zamena za naftu ?I zašto se ona ne uvodi u proizvodnju i potrošnju u auto-industriji ?Šta će biti sa Bliskim Istokom ako se pređe na zamenu nafte nečim ekološkim , ako je poznato da mnoge zemlje Saudijskog poluostrva žive od nafte i nemaju ništa drugo ?Znači li to rat na Bliskom Istoku ?

...preporucujem pogledati film "Who killed the electric car", na website-u doticnog filma je dosta informacija o alternativnim gorivima itd. i o tome zasto se auto industrija bas i nije polomila da to uvede.

Za zemlje Bliskog Istoka nista ne brini, oni su se nagumali para jako dobro do sada. Uopste ne vidim razlog zasto bi sad zbog toga izbio rat tamo, pa oni se i ovako i onako gloze stalno vec decenijama.

Nadjoh zanimljive linkove:

http://www.participate.net/educators/
i
http://www.aninconvenienttruth.co.uk/

i ovako to rade 'glupi' ameri:
http://www.tumbleweedhouses.com/

Vredi pogledati.

... se već bavi priličan broj ljudi na blogu B92, pa sam ja rešio da se bavim onim problemima koji nam tek predstoje. Ono što mene brine je šta ćemo mi kada nas, u situaciji u kojoj jesmo, sa nasleđenim i nerešenim problemima iz devedesetih, novim problemima koje je donela tranzicija, šta ćemo kada nam se na sve to još natovare na vrat problemi koje donosi XXI vek?

Za te izraze iz psihologije svi znamo. I, naravno, tvoj odgovor jeste jedak i duhovit-svako je dobio sto je hteo ali,istina je jeziva> njih 1% je dobilo ono sto su prigrabili a ostali tanku nadu da ce im jednoml, mozda, biti bolje a oni nisu hteli samo to nego mormalan zivot posle obaranja tiranije.