Kaži mi kakvo ime da ti dam...

rodjena u bosanskoj provinciji, zamalo da me nazvase Andjela - moj otac hteo da me nazove po Angeli Davis, borcu za ljudska prava. Kazala mama "ne dolazi u obzir, zvace je Andja." I bih Olivera.

A moj sin, Konstanin (sa K) Albert (po ocevom pradedi). A drugi, ako Bog da bice Nestor. A cerka, ako Bog da, bice Darja (ili Darya, ili Daria, moramo da se slozimo oko spelovanja), po centralno-azijskoj reci-lepotici, Amu Darji, po persijskom "moru". Samo da nam jos dodje.

Pre par godina, u gostima kod kumova u Americi, prokomentarisao sam kako mi je baš simpatično to što "u lokalu" njihovu poznanicu Dunju zovu Dundža. Ma nije to ništa, rekla je kuma, šta misliš, kako zovu njenu sestru Minju? :)

post kao svi redom tvoji...zarja je mnogo lepse od kalina, a kad uz kalina videh prikacenu hortenziju umrla sam od smeha, jer moja baba, a tako i svi drugi u jednom sumadijskom selu, je hortenziju zvala "kontezija", naravno u mojoj izvedbi "kontuzija".

ime mi dala kuma, u sred zime, i bih boginja proleca...

Na sreću, klinci kada odrastu mogu da promene i ime i prezime ako im se ne dopadaju... Ja sam ovo uradila, roditelji naravno nisu bili oduševljeni ali su se navikli, kao i okolina... Inače, smatram da bi bilo najlogičnije da mladi kada stasaju sami izaberu ime koje će im nešto značiti i koje će nositi ostatak života.

i značenja, znam porodicu koja je tada, neke '94-95. imala sedmoro-osmoro (a mlađi su ljudi...). I shvatili su da to baš i nije šala, jerbo su bili otprilike socijalni slučajevi :(
I zato su poslednjem u tom nizu, sinu, dali ime Stanko!!! Da više "stane!" to rađanje... tako su izgleda shvatali kontracepciju... jbg, neprosvećenos' ...

Inače mi se sviđaju ta "značenjska" imena. Sin moje prijateljice se zove Darijan- Božji dar i Dr. Jan (verovatno Dr. Ian). I diiiiiiivan je!!!! :))

Uvek sam imala problem sa svojim imenom. Ne, imali su ga drugi. Stalno su mi dosađivali pitanjima i komentarima: pa, kako to; pa, zašto to; ma ti si sigurno,; pa to je... o dodavanjima slova i izvođenju zaključaka o korenu, da i ne govorim.
Ja sam jedva dočekala 5. razred o.š., kada sam, bez ikakvog pardona, dala da mi se upiše u dnevnik drugo ime. Na prvom roditeljskom sastanku, kada se niko, posle treće prozivke nije odazvao na moje prezime (a drugo ime), moja mama je ustala, i pred celim razredom roditelja objasnila, da je moje pravo ime drugačije, na šta joj je razredna, nekako iznervirano i ljutito odgovorila:
Valjda dete bolje zna od Vas kako se zove!
Jedva sam čekala da napunim 18, da bih mogla da promenim ime, ali sam u nekom trenutku odustala, jer mi se nijedno drugo nije više svidelo od ovog mog. Zahvaljujući njemu, doživela sam svašta: i da mi profesor u srednjoj školi peva pesmicu na času (bila je neka u kojoj sam se spominjala), i da mi upišu pogrešne identifikacione podatke u ličnu kartu (shvatili su grešku tek posle 10 godina, pri zameni)... I sada me zabavljaju izrazi začuđenosti i neverice, kada se predstavim - a šta ću vam ja kad nemate širinu?!
Slučajno znam, da sam jedina osoba u gradu sa ovim imenom i prezimenom, pa mi je i milo i nije. Srećom, ne živim na adresi na kojoj mi se vode sva dokumenta. Eto, hvala mami i tati. I na tome. Nije mi dosadno. U životu.

Kad se samo setim svih tih ceduljica i ceduljetina, spiskova, precrtavanih i dodavanih imena...
Najviše su nam se, zapravo, sviđala imena Filip i Aleksandar. Samo što, navraga, u našem slučaju "imaju karmu" :) - muževljev brat se zove Filip, a u mojim prošlim inkarnacijama bilo nekih Aleksandara... Bila su još 2-3 imena u igri (sva su morala da ispune dodatni kriterijum da se i na nemačkom govornom području i kod nas jednostavno pišu i izgovaraju), ali se nijednog sem odabranog više ne sećam. :) Dario je malo požurio na ovaj svet, i u onoj trci i zbrci (jer o imenu još nismo bili doneli konačnu odluku) ja se zablokirala, po glavi mi zvonio još samo Dario - i tako i bi.
Uzgred, zašto se kaže "u Brelima" a ne "u Breli"?
Ja bih, naime, da dodam da ćemo na leto ići tamo - u Brele?, ili ipak u Brelu? - i da ne znam šta mi se više svidelo, da li tvoja priča o imenima, ili ta prelepa morska koincidencija... :)

.. u razlicitim jezicima istog imena su vec pomenuta. A kako bi bio prevod vaseg imena na druge jezike? Npr. Dunja = Quince (engl. direktni prevod)
Goran = Highlander
Jelica = Fir

izvinjavam se od srca što sam se ovako raširila na blogu! Ali tako je kada se čovjek negdje ugodno osjeća :-) Ovih dana, tjedana, sve teške, žalobne, bremenite teme, pa mi ovaj post došao kao pravi retreat. Hvala puno! I nadam se da ne zamjeraš...

Mi smo u fazi razmisljanja o imenu. Doduse ima jedno koje se vuce dosta dugo, koje je kao vec utvrdjeno, al' garant cemo u poslednjih par dana nesto menjati . Znam ja nas - sebe i nju. Doduse sad imamo i jedan glas vise u odnosu na prosli put. Sad ova mala dvoipokodisnjakinja sto ceka sestru ucestvuje sa svojim prijedlogom koji je inace najcesce samo potvrda naseg predloga. Sa njom je bilo lako. Ime je moralo biti prisutno medju srpskim imenima ali da se u originalu moze izgovarati i pisati u USA. Lepo se poklopilo da se ime koje smo inace nameravali dati devojcici odlicno uklapa na ovom govornom podrucju a i kad se vrnemo u otazbinu, tamo ce tek leci. Ime smo inace uzeli iz pjesme koju smo ja i mama mnogo voleli. Mislim da je u orginalu pjesma makedonska ali ju je sjajno obradio nekdasnji ITD bend

Jesen je tužna
Od kiša raskvasen put
Sam protiv vjetra
Umoran kao list žut

Sad kad sam bez tebe
Duša mi ozebe
I moja ljubav
Umire za tebe

U srcu mome
Tuga golema

Na tvome dlanu
Piše da još sam tvoj
Latice govore
Kao da voliš me još

Ponekad pomislim
Zašto da postojim
Bez tebe ja se
Ni smrti ne bojim

U srcu mome
Tuga golema
Eleno srce ludo izgubljeno

Elena iz mojih snova
Ljubav moja
Lelek zemlje južnog mora

Elena u mojoj duši
Milo moje
Gorak pelin bol ne guši ..

Dakle Elena. . Elena je Elena, kratko "e" kao Jelena bez "J" . Medjutim jedna od baba nikako da ubode taj pravi akcenat i onda "e" razvuce pa je zove kao Helena, bez "H".
A ako imate neki predlog za nadolazece devojce (sredina Jula) "go ahead". Za sad je utvrdjeno Nevena. Svidja mi se to ime mada mi je po naglasku slicno sestrinom Elena i Nevena. Uvek sam negodovao na one kombinacije tipa Dragan i Dragana, Zoran i Zorica, a ovo mi lici na to itd.
Pravo da ti kazem svidja mi se ime "Jelica" no mi odje smeta ovo "c". A podsjetime ti i na Vida. Idem sad kuci da pitam moju drago sta misli o tom imenu.

u kuci obicaj da starije dete predlozi jedno ime. tako sam ja za sestru predlozio da bude Katarina. na kraju je nastala zbrka, jer u maticnoj knjizi joj pise Anastazija po predlogu moje majke Rusinke, mada je svi zovu po imenu koje sam ja dao. i naravno svaki put peripetije oko objasnjenja.
kada je sestric mi dragi saznao da ce dobiti brata, odlucio je da ce on smisliti ime. kako se istorija ne bi ponavljala, skrenuo sam paznju sestri da se ne bi desilo kao u njenom slucaju.

drugo, a vezano za ime: ja se svaki put iznenadim kad me juznije od dunava pitaju da li je Atila musko ili zensko ime. nekad se zbunim pa ne znam sta reci. zbunjuje ih to sto se zavrsava na samoglasnik, i to na -a, izgleda.

trece: jednom smo u Romskom naselju naisli na dvoje dece, brata i sestru. pitamo ih kako se zovu, a oni kazu: Kolompar Alendelon i Kolompar Shizofrenija.

I ja se sa zenom (ima tome vise od 25 god.) dogovorim da ona da sinu, a ja kcerki ime. Mislio sam da je to bila originalna ideja:-) I tako i bi. Sinu ona dade ime Boris (Kaze da je trebalo da bude Borislav, ali, kao u bolnici pogresili. Nema veze.)
Kcerka nam se zove Vladimira. Dobila je ime po jednom mom jaranu iz studentskih dana u Nisu. Tada - onako mladi, zavrnuti, sa celim svetom pred sobom - Vladimir (sin inace ruskog emigranta) i ja se dogovorimo da kcerkama (ako ih budemo imali) damo imena po nama. On po meni, ja po njemu. I bi tako.
Ziveo ja u Bosni, kcerka moja odrastala i znala je kako je dobila ime. Vlada i ja se nismo dopisivali.
Zaratilo se, ja se lomatao sa familijom i pred kraj rata pocnem da radim papire za Kanadu. Ni na sta drugo i ne mislim. U Bgd do Ambasade, autobus, pa Baranja.
Nekoliko dana pred polazak ovamo, vracam se sa zenom iz Ambasade (zurimo na bus)sa vizama u dzepu, kad...
-Slusaj ti, Vladimire..., ako ti sad skocim za vrat...- ugledam NJEGA i odjednom prorade u meni sve gluposti koje smo namisljali kao momci. Mog Vladu. Usred Bgd. (Ziveo je u unutrasnjosti Srbije)Prepoznao je odmah po reakciji i glasu (nakon petnaestak godina) ko mu "preti".
Ne treba da pricam dalje.
Moja zena se prvo nasla u cudu sta mi bi, a onda je ostala sva zblanuta sta nam je zivot priredio (kakvu radost) poslednjih dana boravka u zemlji u kojoj smo rodjeni. Mislio sam da se oni nikad nece upoznati.
Naravno, jedva smo stigli i na poslednji autobus za Baranju (Sombor, pa dalje.)
Danas vise nema mog Vladimira (umro je prirodnom smrcu), ali je ostala uspomena (moja Vladimira koju ovde zovu Vladi)na jedno divno prijateljstvo kad se bilo..., pa sve sto leti to se jede.
P.S. Ovde roditelji nemaju problema sa imenima dece - musko ili zensko. Cim moze ultrazvukom da se utvrdi pol bebe, lekari kazu sta je na putu. tako i roditelji imaju 50% manje muke.

zcraboravik: pushtik i budla da nadje ko mackara. pozdrav od mackara a bogumi ima tome 3 puna meseca da sam i ono drugo. ama, nebudali, bemajketiga. KUCKAR, suckers.

Samo detalj ŽMU me je do suza nasmejao !

Zahvaljuci blagodetima savremene medicinske dijagnostike, zena i ja imali smo podosta vremena da odaberemo ime za sina. Bile su u opticaju i neke liste, spiskovi, metode eliminacije- necemo po familiji, necemo imena koja su cesta, koja su "u modi", itd. Kako se, polako, priblizavao termin, poceli smo malo ozbiljnije da pristupamo ovom vaznom zadatku, te pocesmo da konsultujemo neke od knjiga koje smo imali na raspolaganju. U pravom trenutku, priskocise u pomoc tast i tasta, ali (hvala im na tome) ne sa svojim predlozima, vec sa Leksikonom licnih imena (ZG izdanje iz '80-ih). Dakle, pocesmo da studiramo obimno gradivo, bez zurbe, te odabrasmo ime Andrej. Zbog etimologije, zbog izvesne kosmopolitske crte (zastupljenosti varijanti istog imena u slovenskim, germanskim i romanskim jezicima, ali sa istim znacenjem). Kao i zbog toga sto smo, tada, smatrali da je kod nas ovo ime relativno retko zastupljeno, imajuci na umu pravo na individualnost buduceg malog, zatim i velikog coveka.

Andrej sutra proslavlja 3. rodjendan. Cini nam se da vec, postepeno, iskazuje neke osobine sadrzane u svom imenu.

Uzgred, sada se, u proseku, svako trece ili cetvrto musko dete pribliznog uzrasta, koje srecemo na Tasu ili Manjezu, zove- Andrej :)

Imam dva sina rodjena davno pre 1980. i poplave svih ovih Vukova i ostalih staroslovenskih i srpskih imena.
Mislim da je jako bitno ime. Da li ste ikada pomislili koliko ima svih onih Gorana,Zorana,Dragana,Nenada i da ne nabrajam dalje. A tek prezimena bez ukusa boje i mirisa tipa: Petrovic,Djordjevic,Jovanovic itd. Mislim da mladim ljudima najteze pada ako nisu prepoznatljivi. Moji sinovi sa imenima Vuk i Lav odmah su bila upamcena od svih i nekako su se uvek osecali "vaznim" sto jim je imponovalo jos od obdanista.
Meni je uvek bila zelja da zivim u Brazili i da se zovem
Paolo Isidoro Aldair Valdomiro Solozabal Juan Carlos Da Silva Gonzales Montenegrini
Na zalost jedno su zelje....

... kako je moj sin na svet doshao u Nemachkoj, gde postoji zakon koji propisuje kako se deca mogu zvati (knjiga imena od koje nema odstupanja, chija svrha, navodno, lezi u zashtiti prava deteta- jer , recimo ima ljudi koji ce dete nazvali Matrix ili Mickey Maus i tako ga obeleziti za chitav zivot). nasha je zelja bila da se sin zove Aion; ipak, morali smo da nadjemo kompromis. kada mi je zena u opshtini rekla da sina ne mogu da imenujem Aion, moram priznati- bio sam zatechen. ali brzo sam se snashao. rekao sam- ok: kako bi bilo da se zove Aeon-i svojim ubitachno zavodnichkim pogledom ukazao na to da imam dokaze, koje mogu uredno dostaviti: da ime Aeon posstoji u Nemachkoj. nakon kratkog opiranja, pristala je.
ali, avaj! svega nekoliko meseci nakon ovog fatalnog imenovanja pojavio se neki glupi koncern, koji povrh svega prodaje struju proizvedenu u atomskim postrojenjima, i pocheo sa veoma agresivnom reklamnom kampanjom: E-ON.

danas bih zbog svega toga najradije promenio njegovo ime, ili makar tuzio ove budale.
ali, kako se mome sinu njegovo ime jako dopada - izgleda chak i da je ponosan na njega, ostace Aeon (vechnost) zauvek.

... ili DSS dali dupe :-) ... a i moj sin :-) ...

Ja imam ime i prezime kakvo se samo pozeleti (ne)moze za inostranstvo :) vec 15 godina zivim u Australiji i Americi, ali nikoga do sada nisam uspeo da naucim da pravilno izgovori moje ime -NENAD! :) Nema sanse! Ili je Ninad, ili Needaad, Nanad ili Nanu Nanu, ali Nenad, sanse nema. A moje sumadijsko prezime od cak 11 slova i ne pokusavaju, to je vec visa nauka i lomljenje jezika. Posle prva dva slova odustaju :) Mada se nekada osecam bezveze, jer niko nemoze da mi se obrati lepo, dosta cesto mi i koristi, jer kada mi se obracaju, zastanu, pa ne mogu da prelome i tu pocinje sala. Smeh uvek cini da se probiju barijere!

I sada, kad sa mojom zenicom razmisljam kako da nazovemo buduceg beberona, a da ima nase ime, kako god da okrenemo, mora da bude bar kratko i lepo, da ne bi sve bilo jedno 10-15cm dugacko :) Ona se uvek hvali i zeza me da ima ukupno 8 slova u imenu i prezimenu, gospodski, a ja cak 16! Ona voli Lisac, a ja Georgia (Dzordza).

A Nanu-Nanu je bio jedan Eskim iz prvog crno belog filma sa severnog pola. :)

U Italiji, Grckoj ... postoji obicaj da se deci daje ime po danu kada su rodjena

http://en.wikipedia.org/wiki/Name_day

Moja cerka se zove Lena. Zelja mi je bila da se zove Lea ali je njen otac smatrao da je to jevrejsko ime i da ne prilici nasem detetu. On je zeleo da se zove Milena (po njegovoj babi, pa sam se ja pitala a sto ne bi po mojoj babi). I tako miksujuci ta dva imena dobismo Lenu pre 10 godina.
Sada sam opet trudna i cekam sina (ali sa drugim tatom :)) i nazalost mix nemozemo da napravimo jer se meni svidja ime Andrej, a favorit mog muza je bio Velizarije (po slavnom rimskom vojskovodji koji je pokorio veliki deo severne Afrike). Sada se i on koleba pa mu je drugi predlog Mihajlo. Imamo jos dva meseca do srecnog dogadjaja i svasta je moguce .....

evo i par mojih prica:
ja sam mislila da cu svom nekom potencijalnom kumicu dati obavezno ime Vuk. Onda je pocelo jako da mi se svidja i Dimitrije, pa je to na kraju doslo do Vuk Dimitrije (ili Dimitrije Vuk, mozda i lepse). Medjutim, dogodi se da mi kuma bude iz Rumunije i Dimitrije nikako nije mogla da izgovori a i Vuk joj je bilo dosta strano pa smo se svi srecni nasli na internacionalnom Aleksandar :).
A za moju buducu decu...joj, teskog li zadatka...mada mi je uvek bilo lakse sa muskim imenima. Tu bar znam da ce sigurno biti neki Sergej ili Andrej, mozda Vuk, Dimitrije, ko zna, zavisi kakva ce prezimena nositi. Ako ih bude vise, jedan ce nositi moje prezime pa mi to dosta kvari dozivljaj sa imenom jer mi se Mitic, ovako kratko (i jos krace kad se izgovori), stvarno uklapa u malo sta...Mada ga ovde gde sam sada ionako izgovaraju Majtik :).
A joj, a sta sa devojcicama...Evo, moram da kazem, Zarja je od danas jos jedno zensko ime na mojoj listi. Fenomenalno ime, zaista. Jedno ime koje mi se dugo mota po mislima je Indija Lea, zvuci mi prelepo...
Btw, ja i moj brat smo Milena i Marko, pa je zanimljivo kad m.mitic sa jednog mail servisa pise mail m.miticu na drugom :)

Ja sam Dragana, i jako mi je cudno da se na preko 300 komentara nije javio niko ko se tako zove... Ali, po prici mojih roditelja, mogla sam biti i Jelena, pa mislim da sam jos i dobro prosla :-)) Da se niko ne uvredi, lepa su mi oba imena, ali ih ima... U gimnaziji nas je u razredu bilo tri Dragane, a u susednom razredu cak sest Jelena!
No, pre 6-7 godina, upoznajem se sa jednom nemicom i ona me pita da li moje ime ima neko znacenje. I sad ja krenem da objasnjavam, potice od "drag", muski oblik, zenski oblik, tako su pre muski zvali svoje devojke/verenice, i ona se odusevi, kako je to divno, kako je to super, ona ima ruzno internacionalno ime - Nina. Naravno, ja sam bila spremna da se "iz mesta" menjam imena sa njom, samo ako hoce...

Vremenom sam se navikla, nekako sam "srasla" sa mojim imenom, i sad mi vise cak ni ne smeta toliko :-))

A vi ste, Jelice, izabrali prelepa imena za vasu decu, volela bih da su i moji roditelji svojevremeno malo studioznije pristupili tom projektu :-))

je ime
"ime je značenje" kažu Latini, zar ne?
I mi smo imal isličnih dilema i sa Aljošom i sada sa Tarom.
Kod Tare je Aljoša presudio i mi smo uvažili njegovu želju.
Kada smo se rukovodili izborom imena birali smo imena koja su nas po nekoj sopstvenoj atmosferi asocirala na određena osećanja...
da, ime je veoma važan korak...

Carna je od char, charolija a ne od crna:) I, zarja i vida mi se mnogo svidjaju...

A mogao sam da budem predsednik skupstine... ili da pobedim u kviskoteci :)

Mi smo cerci dali ime ALJA - ideja je da je ne moze da joj se da nadimak (tj da oskrnave ime) i da nije cesto, da je sveze. U igri su, do samog rodjenja (barem sam ja tako mislio, ali cini mi se da je zena odlucila) bila imena kao Aja i Kasja. Nisam znao za Zarja, jako mi se dopada. Aja je, naravno, sveta, a Kasja je skraceno od moje prababe tetke koja se zvala Kasija.

E, a onda je bogom dan dosao i sin, 13 godina kasnije, ali nije nam Bogdan pao na pamet. Doduse, jeste zverski svet. pa se zove LAV. To nam je palo na pamet pre nekoliko godina kad nismo imali ideju da cemo imati jos dece. Do tada, u igri je bilo ime Relja - jer se lepo slaze uz Alja, medjutim, Lav nam je zvucalo bas kao za trg. Malo nam smeta sto postaje cesto, ali ipak je dovoljno zacudno da ljudima digne obrvu, sto nas cini srecnim. Ime nikad nije doslo u pitanje, i vise na silu smo imali nekoliko alternativa. Ovde su u opticaju bila imena kao sto su Kaj (prilog skandinavskim stremljenjima) i Gavrilo. Ali Lav se lavovski borio da dodje na ovaj svet, i zasluzio je to ime :)

Istina je da nisam upoznao doticnu, ali covek mi se kleo da je na fakultetu imao koleginicu koja se preziva Guzica (Znam jos jednog coveka koji se tako preziva). Medjutim ono sto je fascinantno je da su joj roditelji dali ime Rumena... Rumena Guzica... Jadna devojka... Jos mi i rece da je cela sala urlala od smeha na prvoj prozivci na fakultetu

Kada sam bila sasvim mala ja sam zelela svom bratu u najavi da dam ime Dr. Drale po decijem samponu. Na svu srecu dobila sam sestru mnogo godina kasnije :-)

A kad smo vec kod rumenih guzica... Mene su celo detinjstvo zvali Suzana Guzana ili Zuska Guska... A tek kada bi se na TV pojavio Dzimi Stanic pevajuci Moja kobila Suzi, zezanju ne bi bilo kraja.

Ја сам дао предлог да се наш син првенац (засад) зове АЋИМ.

То је наишло на згражавања моје жене, мојих родитеља, а и готово свих познаника - оних којима сам имао храбрости да саопштим своју идеју! Уз неколико изузетака.

Руку на срце, то и јесте био само "радни" предлог, предлог за размишљање, за убијање доколице у очекивању великог догађаја. Међутим, зашто да не?

(На крају је било: МИХАИЛО. Лепо и достојанствено име. Додуше, може се побркати са Михајло (са "ј") или Мијајло или Микаило. Код нас нико на то не пази.)

Ako se ćerka po tati zove Miroslava. Srećom, supruga je izabrala Mihailo (par dana nakon slave Arhangela rodjen).

E sad, glupi ja. Još se bavim astrologijom pa vidim unapred karakternu suprotnost sebi (ja dupla vaga, spram ekstremne ovce). Tatino srce. Sada se igramo (ima četiri godine) matičara i promene imena, tipa kada poraste promeniće u Kiara (Simbina ćerka u kralju lavova), ili neko drugo. Ali sve ozbiljno ubeđuje da će to učiniti.

Tom Waits i supruga nisu ćerki dali ime (možda je već i punoletna) već su prepustili da ona sama odluči kako će se zvati. Kao pomenuti Kinezi.

Hvala na lepom tekstu kao inspiraciji za razmišljanje o trećem imenu

pa ja se zovem kako su me roditelji nazvali, ali sam zato rodjenjem moje cerkice dobila priliku da 'ispravim nepravdu' ucinjenu mi imenom koje se ne srece u svakom skolskom dvoristu vise od jedanput.

dragi roditelji, kad dajete ime detetu, pomislite sta se moze desiti kad mu u sestom razredu padne na pamet da se auto-lakom podpisuje na skolskom zidu, a jedino je u skoli i kraju koje ima to ime... da izbegne posetu direktorovoj kancelariji (a vrlo moguce i ukor iz vladanja), da ne govorim o placanju za krecenje cele skole (it was about time someone got around to that), drzite se imena na vrhu liste popularnih za tu generaciju. sto obicnije, to bolje. po vase 'inventivno' dete i po vas...

catch me if you can now, suckers!

yours truly,
megan

Imena vase dece su stvarno divna. I ja sam zelela da mi se sin zove Vid, ali je moj muz izjavio kako to na francuskom znaci Praznina, nedostatak. Kako zivimo u Montrealu, morala sam da priznam da ima rezona u protivljenju. Ali koje ime dati? Ja ne zelim da mi dete nosi ime koje nece imati smisla kada poseti baku i rodjake u Beogradu. Isto tako ne zelim da se oseca kao tudjin ovde, u Kanadi, gde ce ziveti. Ima li neko pametan savet?
Mnoga lepa imena promene znacenje ili zvucnost kada se "izmeste" iz postojbine. Sva imena koja imaju u sebi J, sto je kod nas skoro obavezno u zenskim imenima, stranci citaju potpuno drugacije. Cak i jedno internacionalno ime poput Marija, postaje Maridza ili Mariza. Da ne govorimo ostalim.

zaboravih ime koje mi se mnooogo sviđalo: MLADEN.
A evo još predloga: Rade, Raden, Milan, Mak.

Ima mnogo komentara pa mi je možda promaklo.Bilo je u SSSR-u ne malo žena čije ime je bilo Staljinka.

Bilo je ne malo žena čije ime je bilo Staljinka.

"San da s krijem javu da s nijem"!
tako bi se zazelo ime kcerke.
To sam nekada nazivao:
"Moj najlepsi SAN u JAVI i moja najlepsa JAVA u SNU"!

Ivona
-uobicajeno francusko ime;...

ali, MOJ san NA JAVI i "JAVA" koja se JAVILA u SAN-tacno posle punih 12 godina od JAVE-kada se radjala kcerka a, "ONA" umirala-ko zna gde u Francuskoj.
Kratko;jedna umire-druga se radja.Izgleda obe su Ivone
Zvuci fantasticno-neverovatno, imaginarno; al', IPAK STVARNO.
Ovu, SADASNJU Ivonu-Ivu;tanku visoku,plavooku,ZDRAVU (od dana rodjenja) ne mozes stici,svrteti u kuci;pa da si bog.

Iva
-crnogoricno drvo;visoko (i do 50 m) sa tankim-retkim iglicama, moze dostici starost i do 1.000 godina
(Vecina nas misli na pomen Iva-vrsta vrbe iz ukrstenica).

jednog koji se zove Brus li Jovanovic :)

Proslu noc sam uzivala citajuci ovu divnu pricu, ali se pretocila u poprilicno naporan san( preplakah cijel san:)) Sanjala sam da sam trudna i da se se svadjam sa mojim dragim oko imena za djevojcicu. I on insistira na imenu Milica, a ja placem i odbijam da dam to ime svojoj kcerki. Kad sam se probudila-sjetila sam odakle sve to.
Meni se moje ime dugo nije svidjalo, prvenstveno zbog toga sto me moja baka- imenjakinja redovno zvala “ Jelena- Pelena” ( bas joj hvala:)) , pa sam ja mom bratu odabrala ime Zoran ( tad mi se cinilo da ga nece zezati kao mene- brzo su me uvjerili u suprotno sa “ Zoki- Smoki” Nemam klince, ali se nadam da cu imati bar cetvoro. I svima sam vec dala imena, jos davno… Ali, srecno sam zaljubljena u nekog ko ima zelju dam u se kcerka zove Milica( i na javi) ili Danica. Bice to strasan rat, ako zajedno dobijemo neku bebu. Milica i Ekatarina Una su nespojive, zar ne? A u kategoriju njemu prihvatljivih imena ne spadaju ni Milos Konstantin( tad cu slaviti imendan, stvarno), a ni Marija Sasa, ili Marko Andreas( jes’ da je kao stvoreno za ratnika, ali meni se svidja;) … A kompromisi izmedju jedne Skorpije i Bika su skoro pa nevjerojatna stvar, zar ne?
P.S. Sta mislite, koje ime je u opticaju za bebu Nedeljkovica?

Cao Jelice,

Vas tekst me je konacno naterao da se ulogujem i posaljem svoj prvi blog (u zivotu). Naime kao friski otac osmomesecnog deteta, dobro se secam problema koji smo supruga i ja imali pri davanju imena nasem decaku. Stoga mi je bilo vrlo lako da se pronadjem u Vasem tekstu. Pokusacu u sazetom formatu da navedem nasu listu otezavajucij okolnosti pri davanju imena, a nakon toga i nase resenje. Nadam se da ce Vama, a i drugim citaocima bloga biti zanimljivo, mozda i poucno.

Nase preference su bile otprilike ovakve. Nismo zeleli da dajemo ime pre nego sto vidimo naseg junaka, kako mu ne bismo dali ime koje mu ne pristaje i vazno nam je bilo da zvucnost imena odgovara njegovim glavnim crtama karaktera i lica. Dalje, supruga mi je poljskog porekla a zivimo u Britaniji. To samo po sebi donosi gomilu problema pocevsi od suzenog izbora imena, preko njihovog izgovora pa sve do pisanja. Takodje, ja dolazim iz tradicionalne srpske porodice ali ne previse religiozne, dok mi je supruga agnostik.

Ni jedno od nas dvoje ne haje previse za integraciju u lokalno englesko drustvo, a i pride vecina anglosaksonskih imena su sva vrlo dosadno hriscanska (John, Dave, Paul, Micheal, Marc, Peter). Nisu nam se dopala ni kako zvuce i nismo zeleli da nasi roditelji lome jezik izgovarajuci ih (da ne pominjem srpske varijante istih, i moguci slucaj da ih Englezi probaju da izgovaraju!). Stavise, mi bismo bili jako srecni da je neko retko ime u pitanju.

Dugo smo tako lomili glavu, jezik, provodili besane noci citajuci beskonacne liste imena na internetu. Razmisljajuci u pravcu retkog a lepog i zvucnog imena, sve nam je vecu vaznost dobijalo poreklo imena. Na neki nacin ce poreklo predstavljati referencu u zivotu naseg sina, odakle su mu koreni, ko su mu roditelji i koja je njihova prica, kakva je kultura iz koje dolaze. Naravno, zajednicka i spajajuca tacka je slovenska kultura, o kojoj smo tek tada shvatili koliko je ona prisutna u svakodnevnom zivotu, izrekama i navikama i Srbije i Poljske. I bez obzira na svu delatnost raznih hriscanskih fanatika u obe zemlje.

Oboje inace jako volimo price, bajke, basne iz svih podrucja sveta, tako da nam pretraga u tom smeru nije tesko pala. Slovenska mitologija nam je i ranije bila poznata, ali ono sto je bilo upadljivo je da kako god da se krene nekako se uvek pocinje i zavrsava sa Perunom. To ime nam se od pocetka oboma jako svidelo kako zvuci, i nas plavooki i plavokosi sin tada vec od mesec dana, mogao je da lici na njega. Ali sa druge strane, nekako nam je ime bilo vrlo tesko, nosi tezinu sa svim svojim bogovskim funkcijama. Bog rata, munja, gromova, bog nadzemnog sveta itd. Malo je previse za malu bebu, a ko zna kako tek moze da prejudicira buducnost? Takodje, bilo nam je nekako vrlo ocigledno i trivijalno u tom trenutku te smo nastavili smo potragu.

Kako je vreme odmicalo, ime Perun sa jedne strane i lik i karakter naseg sina sa druge strane su se u nasim glavama sve vise priblizavali, a mi smo uprkos tome i dalje pokusavali da trazimo neko drugo. Na kraju smo odustali, i prihvatili da su nam i nas sin i ime Perun uveliko deo svakodnevnice. Takodje, ostali neophodni parametri su se poklopili, ime je slovensko, moze da se pise i (manje-vise) cita na svim jezicima ukljucujuci i engleski. Jedini problem je bio da obavestimo porodicame i sacekamo njihovu reakciju i da vidimo kakve moguce negativne konotacije moze da ima ime Perun u Srbiji (a i u Poljskoj), ipak ne bismo da se nadje neka baba, pa da ga prokune zanavijeka.

Porodice su vec tada bile iscrpljene i razocarane nasom neozbiljnoscu "sto dete ima vec mesec dana a nema ime" i lako su ga prihvatile, iako im se u pocetku i nije bas svidelo. No znali smo da kad ga vide i cuju da ce promeniti misljenje.

Veci problem je bio proveriti sva lokalna predanja, obicaje i sujeverje vezano za Peruna. Proteklo je opet par dana zvanja raznih baka i pretraga po internetu pre nego sto smo zakljucili da zaista nema nikakvih negativnih stvari vezanih za ime. U najgorem slucaju promice ime Perun u kontekstu mocne sile s kojom se nije saliti.

A onda, desio se i prelomni trenutak. Citajuci razne blogove vezane za Peruna, naleteo sam na neki sajt balkanskih zgubidanovica gde je neki pravoslavni ektremista ocitavao bukvicu ostalima kako "Srbi moraju davati hriscanska imena deci (kao ona gore u engleskoj varijanti :) ), a ne paganska kao Prodan, Todor itd." To nas je zaista ucvrstilo u uverenju da je Perun pravi izbor, jer zaista nam je preko glave tog zaslepljenog bezumlja u zemlji Srbiji, a ime je samo po sebi em slovensko i samim tim i srpsko, em lepo, zvucno i sa bogatom istorijom.

Nas sin tako postade Perun, i moram priznati da se ljudi uvek prijatno iznenade nasim izborom. Sto nam je jos draze, svi znaju pa im je lepo da se podsete ko je Perun u slovenskoj mitologiji i nekako se ozare i bude im drago i sto su se setili i sto ih nas sin sarmira u roku od 2 sekunde!

Naknadno smo se setili i da je u prvoj noci po dolasku iz porodilista nebo bilo prepuno munja i gromova, sto se inace u Britaniji retko desava. Neko bi mozda rekao da je to bio Ilija, neko Zevs, a neko Tor. Za nas je to ipak bio Perun.

Nadam se da Vam se svidela nasa pricica. Ispricana je mozda ne previse literarno, ali iskreno, roditeljski, od jednog tate koji je to postao po prvi put i koji je jako ponosan!

divan je tekst...moja cerka se zove Nina, brat mi se zove Spasoje. Secam se kad smo moja tata Dusan i ja isli da prijavimo Spasoja-maticarka nas je pitala da popijemo kafu zajedno. Kaze zena, danas je upisala u knjigu rodjenih na opstini Savski Venac, nekoliko Sandokana i Marijana...u to vreme se emitovala serija

zove se Asja. U ovom imenu smo objedinili i slovensko i internacionalno. Ime je dobila po kontinentu. Azija me fascinira svojom različitošću i poželeo sam da Asja poseduje taj egzotični, mistični šarm kao njeno ime. U krštenici piše Asia da ne bi bila Asdža(drugaricu u NY zovu Dželina - Jelena). Ovako je mogu zvati samo Ejža. Asja je, ako se ne varam, rusko ime ili skraćena varijanta imena Nastasja, Anastazija i sl. Našim roditeljima se ime baš i nije dopalo ali su se brzo navikli. Istina, na šalterima moram da ponovim dva puta kako se devojčica zove ili čak da spelujem njeno ime. Ime smo joj dali tek nakon mesec dana. Kad smo bili sigurni da joj pristaje. Nismo pogrešili.

Davno doslo- PO Julijanskom i Gregorijanskom KALENDARU.
Al'samo u kalendaru.
A,... u stvarnosti ?!?
Zimi ti zima, (U)LETI ti vruce;a, u prolece ti MLAKO.
Nama STVARNO uleti LETNJI dan;a, vec navece ili najkasnije sutra se posmrazavamo zalijeno obilnim monsunskim kisama.

P.S.
Iva je PLAVOOKO;bila crnokoso (ko zift) kad se rodila;sad vec TAMNO crvenokoso.

Evo mojih lepih zenskih imena:
Jelena
Selena
Jovana
Aida
Eva
...

Stvarno je suvise velika odgovornost dati ime detetu. Kinezi su u pravu, jer moj sin se zove Petar (kamen, stena) kao i moj otac, ali sto vise raste zao mi je sto mu nisam dala ime Despot jer to u potpunosti oslikava njegov karakter.

Izgleda da je ovo odlicna tema za first time blogere. Svi se raspistolje kad su deca u pitanju. Ja vec duze vreme citam a nikako da se prikljucim, i evo me - prvi put.

Mi smo nasem detetu dugo birali ime. Dogovor je bio da ako bude musko- tata daje. Ako bude zensko - mama, tj ja. Ispade da ce biti zensko, al ipak tata nije zeleo da mi preda kormilo.Dok sam ja jos uvek lezala omamljena od anestezije, tata je svima objavio da se nasa naslednica zove Lenka. Ime je bilo na "listi", a finalna odluka tatina. Sada ima 15 meseci, za sad se na njega odaziva ali jos uvek ne zna da ga izgovori. Mislim da joj lepo stoji i nadam se da ce ga voleti.

Postoji vrlo lepa knjiga koja govori bas o ovom, kakav uticaj na zivot predstavlja ime, Jhuma Lahiri: "The Namesake". Do duse, glavnom junaku ime je bilo Gogolj...to definitivno ima zancajan uticaj pogotovo kad si indijac i jos izivis u US!

Draga i nežna g-đo Jelice,
Ne znam zasto su me nazvali Branko, a ne znam ni za četvoro dece kojima sam otac (većina već i nisu "deca")zašto smo im tri žene i ja dali imena: Miloš, Matija, Tisa i Asja... Ne znam ni da li će ovaj odgvor na vaše pitanje "Kako se vi zovete?" stići do vas... Ali znam da će nakako i jednom dopreti. U svoj toj balkanskoj izmaglici polu-znanja, a više-intuicije i bez nužde za donošenjem odluka, uključujući i odluku o imenu deteta, eto imamo imena koja sam nabrojao i biće da su nas ona, makar delom, oblikovala kao ovakve ljude. A svi smo pristojni i puni čežnje za nežnošću. NOMEN EST OMEN, što bi se reklo na gimnazjskom latinskom. Imena majki su: Bojana, Nada i Lidija. Dve majke sada žive u dve države, teća nije više živa, a deca žive u tri grada različite dve države... Prividno složena situacija, ali i nije. Kada iko od nas ima razlog, a naričito potrebu, da se čuje i vidi sa nekim/nekom od ostalih, pozovemo se imenom i to bude. Sasvim jednostavno! Ključ razumevanja je u nazivu ostalih, odnosno u OSTATKU. Na primer, neki od nas žive u državi koju nazivaju - Srbija! Ipak, oni i one koji se odazovu na ime "Srbijo" većinom su Srbi! Znači budi Srbin - muško bre! Zašto onda ovaj ostatak Evrope nije dobijo ime "Srbin", pa da bude zabune kada ih zove neko Evrope, iz Slovenije, na primer? Možda je to zato što ovo nije imalo ni mamu ni tatu, nego samo mama Dafinu i gazda Jezdu... Ko i šta behu ta bića (u srednjem rodu)?
Srdačan pozdrav od unutrašnjeg androida među čovekolikim srpskim robotima.
Vaš iznenadni prijatelj
Branko
PS Neki Đavo me tera da ovo napišem i pustim niz mail, makar mi se ime, adresa, krvna grupa i bris našli na sajtu "srpske dveri"... "dveri" - Ni manje, ni više!!!

...meni su lično najlepša. I moje je takvo - Korana. Tisa, Drina, Tara, Neva, ima divnih primera. Tisa je broj jedan na mojoj listi prelepih ženskih imena.

Mi smo našem čedu pre nego što je začeto dali ime - Una (postojala je i rezerva za dečaka - Vuk, ali čisto reda radi, jer sam bila sigurna da će biti Una). A onda sam se za vreme trudnoće postepeno preselila u Sloveniju (o tome mogu na novom blogu) i primetila da ovde se u slengu "una" (sa kratkosilaznim akcentom kao u "šuma") koristi kao "ona" (ne lična nego pokazna zamenica). Bilo nam bezveze da detetu "menjamo" ime, navikli se par meseci da je tako zovemo (još i ultra-zvuk potvrdio da će biti Una). I pitali smo jednog druga, u koga sam nekako imala najviše poverenja što se tiče jezičkih nedoumica (na slovenačkom), da li on ime Una vidi kao neki problem. Čovek Mariborčanin rekao da nema nikakvog problema, pade nam kamen sa srca - i bi Una. Posle smo shvatili da se u Mariboru govori lepo pravilno "ona", ali zato u Ljubljani svi živi govore "una" - Jelica zna o čemu govorim.
Ponekad se dešava da dođe do zabune, kad kažemo da je Una nešto uradila, pitaju "koja ona?", ali je jedina Una u okolini, i voli svoje ime. Jedino ime koje joj je lepše je Pipi Duga Čarapa (tačnije, za nju Pika Nogavička), ali ne želi svoje ime da promeni, nego Pika predlaže ga svakoj našoj prijateljici koja zatrudni, pa ga je sad, pošto to nije uspevalo, lepo namenila svojoj potencijalnoj sestrici. I kako ja da se usudim sad da zatrudnim - biće dete Pika?

Slazem se da je davanje imena detetu delikatna stvar i da treba dobro razmisliti. Kao mala sam mastala o tome kako ce se zvati moja deca (valjda je to normalno za devojcice). Bilo je tu raznih ideja Sanela - Sanja po mojoj najboljoj drugarici, a sada i kumi, pa onda Sara, pa Hana, Melhior. A onda, mnogo godina kasnije, kada sam zatrudnela i saznala da cemo imati devojcicu sve je postalo mnogo konkretnije i bacilo nas je u razmisljanje, a dva imena su od samog pocetka imala velike sanse Lenka i Dunja. Nismo hteli da to bude 'obicno' ime ili suvise cesto, a takodje jedan od kriterijuma je bio da ne znamo osobu iz blize okoline koja se tako zove. A posto zivimo van Srbije nismo hteli da ime bude izgovarano ili napisano na dva razlicita nacina. Dakle, znali smo dobro sta necemo, ali sta hocemo...tesko je bilo odluciti. Pred kraj trudnoce sam se jos vise upetljala sa novim idejama - Tihana, Iskra, ali sam duboko u sebi znala da je Lenka najlepse. I bi Lenka, a stoji joj savrseno. Posle par godina trebalo je smisliti ime za deckica. Lenka je bila suvise mala da bi dala svoj predlog, uglavnom su to bile neke izmisljene reci-imena, kako to samo trogodisnje dete sa bujnom mastom moze da smisli. Zadatak je opet bio nas. Pored svih gore pomenutih kriterijuma, ja sam pozelela da na neki nacin bude slicno sestrinom imenu, te mi je Luka super odgovaralo. Ali, tako se zove stariji sin moje sestre (kome sam ja 'kumovala') pa bi dva brata sa istim imenom bilo malo previse. Nakon duzeg razmisljanja i bez uzeg izbora, setila sam se...Lukian, i bi Lukian, na opste cudjenje cele familije jer je malisa rodjen na Sv. Nikolu. A nadimci? Jednom davno sam cula da samo omiljeni ljudi imaju puno nadimaka. Ja sestrine klince zovem Lukisa, Luki, Smuki,.... Duki, Duckila, Dukara, Dusa.... (od Dusan), a najcesce obojicu milojkovici, a moje Lenki, Dusica, Lenkica,...Lukian, Kio...jer jesu moji omiljeni!

zasto je obrisano sve sto sam napisala o svom iskustvu biranja imena za decu? Hm!