(присетом у поводу )


апио ме неки афазични ступањ главомрака као да сам сав свој немир душевни сублимирао у досадашњим писанијима док омнипотенције ни у трагу. мис'им ,као да ми се заклопила Пандорина кутија подсвести заснована на егзибиционизму коришћеног вокабулара те ме затекло сомнабулно стање свеопште кљокнутости кое ме спутава да до детаља се распишем како бих држао себе на окупу ......и сад .......штаетуе.

 

не може се бити само грабуља,него и виле (г. С. Павић)
присећам се, одрастање ми је било баш угодно обзиром да је стран поступак у мојем васпитању била инвектива те се све сводило на атараксију и примену бихевиоралне терапије, ово нарочито када сам се а зарад појаве атрибутирантних девијантности ми дечијих понашања покупљених у дружењу са сеоским исписницима са летњих школских распуста у Селу враћао у Град крајем августа због школе.

 

                 jer u snu zaspati donosi buđenje u nekom drugom životu (г. С. Павић)
прижељкивао сам одвајкада медитацију на врелу испупчене воде што би чинило неоноар приче узбудљивим и атрактивним за умишљај читаоца, али ми се то не остварује ,нити ће, замагљујући ми перцепцију бинокуларног указа сиве свакидашњице,неминовности на коју сам осуђен.

 
(наш) живот и постоји зато да би једном постао прича

13 јул.нека од пређашњих г. ....осећам да ће се Si јутрос наљутити када буде уочила да сам њеном Effaclar мицеларном водицом плахнуо главић и јаја укисељених ми након јутарњег прца ( јер купатило водом пресушило ) у који се баш уживела (присећам се нагласка јој на ужитку) и умишљам како ево звучим снолико готово медитативно присетом листајући предиван тренутак посткоиталног сјаја јој кратковидог ока док у колони возила нервозно чекам зелени талас па да се ,редовно каснећи, докопам тупаџијског теренског радног места .Oна ће се пак, уз вибратор међу бутинама, излежавати до подне,знам поуздано, пушећи и циркајући жестину, надајући ми се вазда вољна за крес.

                                                  zablogilustracija12ikknm.jpg

неће ме дочекати припремљена храна и топлина привременог дома, него нераспремљен кревет згужваних плахти непроветрена соба пуна дима и она са цигаретом међ' уснама како роштиља по тв каналима уз опаску - цугу наравно ниси заборавио,мили мој.....доџи . па ајд' одоли таквом изазову.

 

(прибелешке трагом)
изгубили смо однос не само према стварности, него и саму стварност.....(прочитах негде)


као блогер уклештен сам између сведености на посредовање очекивања читаоца, с' једне стране, те порива да се истинито (уз тек тек дозе неистине тако неопходне за уверљивост постираног) сведочи о оном у тексту приказаном, с' друге, труд улажући да избегнем сваку сувишну реч ту врсту исклизнућа у складности присета, а тако мамљиву за прераду садржаја прошлости, из разлога одвојености приповедача и читаоца од догађаја о којима се први обраћа другом нудећи речи од којих се креирају слике.понекад, у том и успем.

 

(већ и само трајање нам указује да доживљено треба да преиначимо у приче)

било је прилика, пропутовало се Светом, подоста видело, тамо живело и доживело свега, од чега се понечег помало и стидим, а да би читалац могао да свари, много је тога од догађаја морало бити изостављено у списатељскими потсећањима.био сам млад жељан другачијости , међутим данас не успевам да осмислим убедљив одраз наше свакодневице и стварности у ком су апсурди и бизарности наше цивилизације болно очигледни , та ми гибања измичу па често умем да будем репетитиван док неки од састава ми постају крајње схематизовани, почесто и фингирани,упс.

 

дневници - ти бескорисни патетични, парализовани хватачи времена. то су забeлешке које се отварају у непредвидљивим околностима, онако у ходу ,често пред умирање (Б.Ћосић)

Деду Стевана, књиговесца, не упознах јер га нема од средине четврте деценије века претходног, али по причању жене му, моје Баке Златице, нсадске градске примаље, при крају живота вазда је био удубљен у подебеле готицом писане историјске књиге те је, мало читајући, а више куњајући, време проводио на баштенској тераси у лигенштулу са псом Чибиком крај себе, или у удобности бержере у својој библиотеци, често старачки гунђајућег . ја пак из сачуваног му дневника памтим прибелешку где наводи омиљеног Paul Valéry-ја који је указивао - историја доказује само оно што се жели доказати па је с'тога најопаснији производ хемије ума , и успут дрхтаво дописану опаску му - као уосталом и религиозно веровање побожног народа које не познаје границе реалног .а верник био . него, гле и мене ,унукаму, у удобности исте бержере и сличног библиотечког ентеријера (али на другој локацији) данас моји Унуци затичу након 80 г у посве сличним расположењима. 'боте, гени су чудо.

 

prozaičnost jave stoji nasuprot proizvoljnosti sna - ili je možda obrnuto? ( г. Дарко Тушевљаковић)

затекнем се у мислима без разлога о догађањима лишеним смисла и одредишта, посебно јутром, ја неизлечиви пецарош, док запиљен у одраз ме у мутној води меандра дунавског, подно Села нам, месим ноклу, полуразбуђен,чучећи на полупотопљеном корену врбе комбинујући како да се што спретније провучем кроз још 1 дан пензионерског живота ми додељеног

 


- стварност је за оне који нису довољно снажни да поднесу снове ( S.Frojd )

године ,те породично окоље, дају ми предност да данас могу да живим по својим жељама (како би оно стари латини казали otium cum dignitate ) обзиром да сам своје бављење у претходном времену схватао као нешто вештачко а не као прави живот.укратко, проживех га у дезилузији.

 
2019-06-17 01:11:42
Hronika

ђулета потсет

Черевићан RSS / 17.06.2019. u 02:11

       (листањем породичног дневника у поводу .....170 годишњице 12 јуна)


седим неки дан у стану блиског рођака , пијуцкамо освежење од врелине овог јуна коју уз помоћ клима уређаја подносимо ,са прозорским погледом на Петроварадинску тврђаву, у вишеспратној кући саграђеној с'почетка седме деценије века претходног на месту Brukšаnca (некадашње војно утврђење на бачкој обали Дунава чија је посада чувала понтонски мост ка Петроварадинској тврђави ) тик крај данашњег Варадинског моста и докони листамо напабирчене остатке дневничких записа деде нам Стевана (кадгод исчепрканих у породичној заоставштини) а насталих управо у ове дане јуна поодавне 1899 г. у поводу пола века од 12. јуна 1849. године када је Нови Сад  умало сравњен са земљом ,а Породица нашег Претка остала без некретнине , те опљачкана.

 

Черевићан

Черевићан
Datum rоđenja:  11.04.1944 Pol:  Muški Član od:  09.12.2006 VIP izbora:  224 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana