Sećate li se serije Yes Minister? Ima ona epizoda kada Džim Haker, ministar za administrativne poslove, pita svog permanentnog sekretara ser Hamfrija da mu odgovori na pitanje sa da ili ne. Ser Hamfri krene da obrazlaže i da obrazlaže, sve izbegava odgovor, ministar izgubi strpljenje i drekne: "Da ili ne?" a ser Hamfri će na to: "Da i ne."

E tako i sa podrškom kandidatima za predsednika. Drugi krug se približava, fossarius ante portas, a politička elita koja je ispala u prvom krugu ili se nije ni utrkivala, još uvek strepi od odluke koju je morala da donese još prošlog ponedeljka: Tadić ili Nikolić, dža ili bu.

Moramo u šetnju a ni meni ni njoj se ne ide.

- Idemo Anđo.

Topla noć ne pušta narod lisabonski da ode na počinak. Ispred barova momci piju pivo. Prolazi žuti tramvaj, poslednji današnji. U njemu samo jedan čovek. Sedi uz otvoren prozor nezainteresovan za grad noću. Tu i tamo mimoiđem se nekim usamljenim prolaznikom što se vraća sa kasno završenog posla.

U bočnoj ulici  rotiraju naradžasta svetla, brunda motor,

Htela bih da napišem blog, a glavom mi proleće svašta. Sekvence, koje prekida očaj naslovnih vesti.

 
Nepovezane, slučajne slike.

Kučence, koje mi je poklonio šef badnjevačke, železničke stanice. Žuto, plišano, mokre njuške, kobajagi lovačko štene. Oljica je bila sve, samo ne lovačko kuče. Mešavina veverice i badnjevačkog avlijanera. Oljica je izjela sve papuče u kući, na balkonu cvilila praiskonskom žalopojkom vučjeg

Zahvalnost za poticaj da postavim ovaj tekst pripada blogericama i blogerima koji su svojim idejama, komentarima i ljubaznošću obogatili moj posljednji post Sevdah.

Institut za odnose sa inozemstvom (ifa – Institut für Auslandsbeziehungen) iz Stuttgarta raspisao je prošle godine međunarodni natječaj za izbor najljepše riječi godine. Pozvani su ljudi iz cijelog svijeta da svojim prilozima učestvuju u ovom nadmetanju milozvučja.

Kriteriji po kojima se kasnije žiri trebao odlučiti za najmilozvučniju od

- Pobediću te.

- E nećeš.

- E ’oću.

- E vala nećeš.

Podsetili su me na dva napaljena orangutana koji mere svoje maestralne organe:

- Moj je veći.

- E nije. Moj je veći.

- Nije istina. Tvoj lenjir leže.

- E ne laže.

- Ali moj je deblji.

Veličina nam daje moć. Veličina biračkog tela ili veličina maestralnog organa. Iako veliki maestralni organi nisu funkcionalni ni praktični za održavanje, oni jednostavno vlasniku daju moć, naročito u gej svetu: „Viđu ga koliki je“. Velike grudi ženama takođe daju moć. Iako tu moć feministkinje odbacuju zbog patrijarhalne-seksističke osnove. Kako god okrenemo: „Veliki maestralni organ i gvozdena vrata otvara“.

Moj jučerasnji blog izazvao je pažnju i polemiku. U njemu sam se, verujem, na korektan način bavila pitanjem kako mediji tretiraju slucaj saobraćajne nesrece ministra policije, a u svetlu strahovito velikog broja smrtnih slučajeva u saobracaju, potpunog odsustva saobraćajne bezbednosti i transparentnosti rada ministarstava, posebno upadljivo odsustvo postavljanja važnih pitanja na koje gradjani imaju pravo.

Požalila sam se na neizlazak na naslovnoj stranici portala, a u medjuvremenu smo, sasvim korektno, stigli i do stranice sa vestima, dok se na naslovnoj nalaze

Genetski, pol je, pretopstavljam jasan. Dva polna hromozoma, jedan od oca jedan od majke, XX – zenski, XY - muski. Embrion do 6 nedelja ima nediferencirane polne karakteristike. Pretece polnih organa su nam svima

Danas je zvanično počeo upis za besplatne akcije javnih preduzeća.. Među građanima koji su to pravo iskoristili već prvog dana bio je i ministar Mlađan Dinkić, koji je svoju ideju o podeli besplatnih akcija uspeo da progura unutar Vlade Srbije. Radikali, naravno, nisu propustili ni ovu priliku da naprave svoj performans.. Drali su se "lopovi, lopovi", a onda brže bolje stali u red da se i oni upišu...

Ako narodnjaci i SPS ostanu neutralni Tadić će pobediti na izborima i to ne suviše tesno. Naime, neutralnost DSS, NS i SPS bi donela oko dodatnih četiri (neto) procenta Nikoliću, što bi jedva bilo dovoljno da se ostvari ravnoteža glasova sa aktuelnim predsednikom, imajući u vidu prosto zbrajanje glasova kandidata, čiji će glasači izvesno podržati Tadića. Međutim, ono što će sigurno doneti nove glasove Tadiću su podrška skoro cele intelektualne i kulturne elite Srbije, (prirodno) ubedljivija kampanja kandidata DS (i skoro izvesna pobeda u TV duelu), veći rezervoar glasova među

Prošlu nedelju je obeležilo nekoliko važnih dogadjaja za mene lično:

1.stigao je poziv da upišemo ćerku u školu

2.saznala sam da roditelji mogu da dobiju 5-godišnju vizu ukoliko su im deca "trajno nastanjena"u Nemačkoj

3.zalutali kamen na auto putu smrskao mi je šoferšajbnu

4. u našu kuću stigao je TV total - pa sada mogu da pratim domaće kanale non stop

5.toliko smo se drali, svo troje, kad je pobedio Novak Djoković da su se komšije uskomešali po hodicima pitajući se kakva je neman ušla u našu kuću...poslednji put smo se moja ćerka i ja drale i kukale kad je miš sa terase ušetao u našu dnevnu sobu....... čudo je kako je to sve povezano....

           Čim sam ugledao izgled novog pasoša moje zemlje shvatio sam da za života neću u rukama imati pristojno dizajnirani dokument. Kada tome dodamo kako izgledaju nove automobilske tablice, verovatno i nova lična karta, razni obrasci i formulari, zdravstvene knjižice i ostali papiri iz naše svakodnevice, postaje jasno da nas okružuje krajnje pomanjkanje elementarnog ukusa.  O zastavi  i himni da ne diskutujem, ne bih da povredim nečija patriotska  osećanja.

            Da li je neko od vas skoro ulazio u Srbiju auto putem?  Kako izgledaju razne table

Koliko treba automobilskih nesreća da se desi, pa da konačno proradi mozak kod svih nas kako mentaliteti i loše navike pri vožnji trebaјu da se menjaјu - pod hitno? U poslednjih nekoliko nedelja јe bilo toliko nesreća koјe su dobile veliki mediјski prostor da se plašim da zaboravljamo da se ovakve tragediјe dešavaјu svaki dan, a da o njima čuјemo samo ukratko u crnim hronikama ili pak nikad i ne saznamo.

Imamo loše puteve - to stoјi. Automobili su (mnogima) u raspadu - takodje.Ali naјgrdje јe to što toga nismo svesni prilikom vožnje. Svi smo maјstori, svi iskusni

Epizodna uloga koju je u upravo završenom Utisku nedelje odigrao portparol DSS-a Andreja Mladenović jedan je od vrhunskih primera nemoralnosti i političkog konvertitstva uopšte zabeleženih na srpskoj političkoj sceni. Nisam odmah zapisivao – tako da parafraziram, ali suština je svakako tu:

- Hoćete li poodržati Borisa Tadića ?

- Pa ne znam, pa videćemo, nismo još zauzeli stav, ne mogu još ništa da vam kažem...

- U delu javnosti postoji mišljenje da prećutno podržavate Nikolića...

- Ako je u jednom

                                                                                                             Sve više čujem nekih novih čudnih, nakalemljenih reči za zanimanja u ženskom rodu. Pitam se čemu ove reči, pa mi kažu da se to sada smatra politički korektnim. Rečnik se menja kao oružije protiv diskriminacije.Ja bih imala mnogo štošta ovome da prigovorim a iz dva ugla. 

Prvo, preterano i nasilno krivljenje, kasapljenje jezika, poštopoto nametanje novih, amorfnih krpeža od reči da bi se postigao bilo kakav politički cilj je po mom mišljenju anti-kulturno. Ovo posebno važi za reči i izraze koji su izvedeni iz antičkih jezika.

Nasilne reforme jezika su takođje anti-demokratska birokratska prinuda, one favorizuju ritualno-političku primenu jezika a u cilju nametanja pravovernosti sopstvene vizure bez obzira na moguċe limitacije iste.

Boljševizam je uverljiv istorijski primer da nije dobro beskompromisno razrgrađivati kulturu da bi se gradila politika. 

Drugo, pokušaji da se reformiše jezik prolazi pod izgovorom da im je namera borba protiv profesionalne diskriminacije žena dok je u stvari čini sasvim suprotno, poražavajuċe uveličava diskriminaciju i anulira veċ dobijene bitke.