On the end

    We will see

    That there is no end

    Life is a dream 

     Keep on dreaming

Гост аутор nikvet pn

Рутински радни дан у сеоској амбуланти очас се промени. Зауставља се најновији мерцедес. Никад нисам похватао та фенси возила а има их свакако мање него раса паса. Из њега излази цементашки бизМисмен. Цвиџе, кајле, нови зуби; све како пара заповеда. Лепо се поздравимо.

- Дал знаш доктуре ел има неки да продава добру краву?

- Тражиш краву?! Ти? Па јесенас сте распродали и окречили шталу, шта је сад?

У силном реновирању зграда и дворишта преостала је била још штала. Смрдљак, фуј. Жалио ми се његов отац како су га сви притисли па се најзад предао.

Mjenjamo muzički kurs za 540 stepeni i vozimo pravo u ralje estradne ale ...na sopstvenu odgovornost :)

Nemojte da vas početak zavarava, Pošto nisam u stanju da napravim autentični folk zvuk,  krenuo sam sa nekom neutralnom klupskom svirkom, al kad Bezumna Kuma (moj alijas i dobar drugar) preuzme mikrofon stvari će doći na mjesto...svoje ili tuđe - stvar izbora.

- Dušo, imamo sve kao u pesmi: gradove između nas, svetla aerodromske piste, mećave i hiljade kilometara. Ali osećam da si svake sekunde blizu mene i volim te sve više i više - napisao je Aleksej Navaljni svojoj supruzi Juliji 14. februara 2024.

Samo 2 dana kasnije, 16. februara 2024, Aleksej Navaljni je postao simbol svih poniženih, ugnjetenih, zatvorenih, isteranih, opljačkanih... Ruskinja i Rusa.

Slava mu! 

Problem Srbije, kao države, i Srba kao naroda generalno, je što većina ljudi koji potpadaju pod ove kategorije vec par stotina (i kusur) godina živi u laži. Pri tom ne mislim na ideološku laž (bilo ih je i ima ih dosta i takvih), niti na privatne laži, nego na šaputanja transponovana u indukovanu samo-sabotažnu propagandu koja se sprovodi konstantno od, tamo negde, po slobodnoj proceni stručnjaka, nametnutog napuštanja Sretenjskog Ustava.

Mnogo je vode i krvi od tada proteklo srpskim rekama i potocima (kako srpske, tako i ostalih naroda, narodnosti i podnaroda koji se muvaju

Već dva dana razmišljam o tome da napišem blog na temu: "Gde kod nas postoji mesto gde se može diskutovati o vesti o smrti Pere Lukovića, čak i na ovakav način?"

Juče sam održao prezentaciju na poslu koja se bavila integracijom ChatGPT-a u ono čime se bavimo, i bilo je super. Ovaj

Vodeći računa da ne zakasni, Milan prođe ponovo kroz međuprostor gde je maločas, pre nego se upristojio u toaletu, odmah iza Vidoja, rasterao bagru šibicarsku, i poče da prebira po mozgu o svojim dnevnim planovima. Imao je sastanak sa Hakalom, koji mu je obećao, za, kao kontra uslugu, brzi prijem kod doktora Šapića, otkriti veliku tajnu koja mnogima izmiče. Od same pomisli na dogovorenu trampu, Milan se opet naježi, kao i kad su se prvi put pogodili. Dogovor je bio da se nađu u jeftinom restoranu.

Strašna priča koja to nije (upozorenje na zastrašujući sadržaj, nije za osetljive ljude). Veliko slavlje međ pristalicama EU i NATO, dobili su prinovu!! Beba ima već mesec i po a ne namerava da poraste, ona je, što bi rekli na CNN-u - umrla, u Gazi, ovih dana. I beba je pošla da se sahrani. I šta, nikako da nađu čija je to beba, da li neko zna kako se zove, odakle je. Ali džaba, nema pa nema. Ide beba od srušene bolnice do preoranog groblja, od gusenice buldožera do nekog već ohlađenog novinara. Ide kroz čuvene tunele kao da ih sve zna. Pucaju na nju radosno vojnici IDFa, ništa

 My chimp is champ among all others chimps on the shoulders.

My chimp is champ of this wicked game.

He can band The Rule

He can make you fool

But the most of d days he just wann't to play. No play, no more