(дневникми Но : 023-2019)

пристигла зима .снег прикочио аутопутарске радове по Србији. одмарам малко уномсаду од теренских активности ,па ми (повремено) друштво чине исписници вазда изазовима бременити но бројем све проређенији.

Negde krajem prošlog veka, intenzivno sam živela u Ljubljani. U rasejanju. Ono je uticalo na moju emotivnu stabilnost, na neobjašnjive sklonosti prema svemu što bi moglo da podseća na maticu, iako se tada u istoj nije dešavalo ništa što čovek ne bi trebalo da bez žaljenja propusti. Ono malo kao i ja rasejanih, sa kojima sam se družila, patilo je od iste boljke. Zbog toga smo delili zalogaje prošvercovanog ajvara kao prosforu, pravili večere od svega što je »od kuće« uspelo da prodje pored fitopatoloških, graničnih radnika, prenosili jedni drugima pakete, pozdrave, poslednje aktuelne porodične vesti, i naravno jedva čekali da se iz domovine pojavi neko koga bi mogli da ugostimo, da mu pomognemo i posle sat vremena druženja utvrdimo da smo rod rodjeni.

Da li bojkotovati ili ne i šta bojkotovati a šta ne? Boris Tadić je posle gostovanja sa Vesićem na RTSu napisao da bi tu televiziju trebalo bojkotovati i da njegovo gostovanje to dokazuje. Malo mi je čudan da njegova izjava jer on godinama nije ni bio na RTSu tako da bi se bojkot u suštini sveo na to da Bujošević nastavi da radi ono što je radio i do sada, tj da nastavi da ignoriše postojanje druge istine osim one koja dolazi od predstavnika vlasti.

S druge strane javljaju se ideje da treba bojkotovati parlament. Uslovi tamo su takvi da bi se Kaligulin konj najbolje

Već dugo želim da napišem ovaj tekst, ali sada se eto ukazao i konkretan povod.

U prvom i drugom razredu gimnazije Slobodan Škerović u Titogradu, razredna nam je bila Bosanka Tomašević, mir i spokoj duši njenoj. Uz to, predavala nam je Istoriju i Latinski jezik. Bila je kao ono što vele Vuk Žena! Energična, stroga ali pravedna, vazda u pokretu, nije joj mig moga promać.

Istoriju i Latinski jezik nam je predavala tako dobro da je slobodno mogla bit profesor na Kembridžu ili Oksfordu. Obrazovana mimo ljude, mene je bilo dovoljno da je koncentrisano slušam da mogu kad me prozove bez po muke da dobijem peticu. Imala je straijeg sina koji je bio razred ispred

Morbidna priča o noćnoj paljevini kuće Milana Jovanovića novinara iz Grocke i pucanju na nju  bi,po svemu sudeći,mogla dobiti kakav takav pravni epilog.

Okolnosti pod kojima će to da se događa su zaista vredne pažnje.

Pre neki dan je saopšteno da je "otkriven i lišen slobode" čovek koji stoji iza svega, koji je "podstrekao" grupicu opskurnih likova da za njegov račun i njegov novac urade ono što predstavnici vlasti i tužilaštva kvaluifikuju kao krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".

Reč je inače o čoveku na kog je novinar Jovanović odmah posle

Bližimo se jednom od najiščekivanijih mečeva, a blog neće sam da se napiše...

Finale Australian Opena 2019. Đoković  - Nadal bi trebalo da bude meč za najveće teniske sladostrasnike :) Realno, verovatno jedini iščekivaniji meč je bilo finale iz preprošle godine Federer - Nadal (rekordno 9. međusobno GS finale, posle skoro 6 godina pauze). Najjednostavnija, a pritom vrlo precizna metrika koja određuje važnost, tj. koliku težinu ima neko GS finale je koliko učesnici imaju osvojenih Gren Slem titula zajedno i ovo je drugi put u istoriji da učesnici imaju zbirno čak 31 GS trofej!!!
Neki lako dostupni statistički pokazatelji najvećeg rivalstva u istoriji tenisa (koje preti da postane možda i najveće rivalstvo u istoriji sporta!!!):
U rekordnih 52 susreta do sada
odnos pobeda: Đoković - Nadal 27:25
Ovo će biti rekordno 25. međusobno finale, trenutno je Đoković - Nadal 14:10
Ovo će biti (su)rekordni 15. GS meč, trenutno je Đoković - Nadal 5:9
Ovo će biti 8. GS finale, trenutno je Đoković - Nadal 3:4
Na tvrdoj podlozi vodi Novak 18:7 (uz 7 poslednjih mečeva dobijenih bez izgubljenog seta!), ali nisu se sastajali skoro 3 godine na ovoj podlozi, a svaki meč je priča za sebe...

...tako će biti i ovog puta, a setimo se kako je to bilo pre sedam godina...

Finale Australian Opena 2012. je bio najviše iscrpljujući meč (ima li lektora?), a evo i zašto :)

Ovo je priča za zimsko doba kontinentalnog klimatskog pojasa, neugroženog modom globalnog zagrevanja. Ono što je za nju potrebno je i ne bilo koja zima, nikako ne dolazi u obzir ona sa gljičkavim i cmoktavim snegom, koji se u gradu,prebrzo ugaravi, postane musav i tužan, nego ona koja je upravo u toku. Dakle, nije potrebno puno snega, dovoljno ga je i za prst, ali mora pod koracima da škripi kao kristal šećer pod zubima, da šušti od mraza, da se njegova belina plavkasto presijava. Tada je ova priča zimi taman. 

Verdi je jedan od mojih najomiljenijih kompozitora, a jedan od razloga za to je neverovatna opčinjenost romskom kulturom, životom i muzikom.
Jedna od omiljenih opera koju je on komponovao je opera Trubadur.
Prvobitni naziv nije bio taj, ali je zbog cenzure i činjenice da je jedan od glavnih likova romkinja Asučena morao biti promenjen.
Radnja se dešava u Španiji i postoje tragovi da je sam libreto ispirisan istinitom

TEKST PROŠIREN VAŽNIM DODATKOM

'Pre neki dan me je na ulici zaustavila potpuno nepoznata osoba i pitala : Da li, dobri gospodine, mislite da može biti pravde za sve'. Ne, odgovorih spremno. Bog misli na sve nas, iako nam je dao dar izbora, reče ona i dodade on želi da se okrenemo pravdi.'**

Budi primer za ugled

 ...

Red je da nastavimo.

Australian Open ulazi u drugu nedelju.

Naslov samo kradem, iako nisam prvi, a i tanjušan mi je kao front za SciFi notu što se probi kroz pukotine pop-kulture ovih dana, gde postoji planeta, na njoj rasa, u njoj operske pevačice koje se ceo život spremaju za samo jednu pesmu, jedno izvođenje, i kad u njemu dostignu queen-of-the-night-F (F više od ovog u fontu što imamo na raspolaganju, a i uopšte je smešno naše izgovaranje slova F ovako samog) one sebi oštrim bodežom probodu srce.

A kradem i sećam se zato što mi je dobar protivteg jednoj „modernoj" crtici identity-politike zvanoj „toxic masculinity", toksičnoj muževnosti kao fokusu napada identity političara i političarki koji dovodi do toga da se mnogim muškarcima uvlači pod kožu, i kako kaže jedna iznervirana američka dama od njih pravi „male, plačljive cvetiće" - dobro, dame su sa Venere, dok bi pesnici sa Marsa to preveli na književni srpski kao „plačipičke".