5. dan
Juce je Pacifik divljao, pa je toliko duvalo sa severoistoka, ceono, da su mi ostala samo dva izbora: ili da odustanem od voznje, ili da se sklonim dalje od obale. Izabrala sam drugo, lokalni put broj 197. O njemu mi je i Tajson govorio, preporucujuci ga kao alternativnu rutu ukoliko mi dojadi saobracaj na obali.

IMG_20180218_074523-e1519271525996.jpg

I zaista, ovim je bilo neuporedivo manje vozila, ponekad i po petnaestak minuta

 

11

Biciklisticki punkt u gradiću kome ne znam ime prilično je veliko zdanje sa pripadajucim parkingom, toaletima i, verovatno, servisom. Ali zbog praznika, sve je zatvoreno.

IMG_20180220_083708_BURST2-e1519477199309.jpg

Prolazim iza zgrade, ne znajuci ni sama sta zapravo trazim. Jos uvek nisam odlučila da prekinem sa današnjom voznjom, mada bi uskoro trebalo da počnem da trazim mesto za kamp. A onda iza zgrade otkrijem

 

¡Hola :)

Večeras letim za Barselonu, a za četiri dana započinjem pešačenje na Putu za Santjago (Camino de Santiago). Mnogi koji me prate pitali su me za detalje o tom hodočašću i humanitarnoj akciji koja će se odvijati uporedo. Pošto ne stižem da pojedinačno odgovorim na sva ta pitanja, objedinila sam ih u ovoj objavi i odgovorila na njih.

Zašto idem peške, a ne biciklom kao uvek do sada:
- Pre dve godine dijagnostikovana mi je diskus hernija. Nekoliko meseci nisam mogla da sednem na bicikl, ali mi je hodanje prijalo. Vrlo brzo nakon povrede

 
1. deo 
 
*
Retko se vraćam u iste gradove. Čak i ako moram da prođem kroz zemlju kojom sam već putovala, uvek biram neku novu rutu. Svet je prevelik a vremena premalo da bi se putevi ponavljali. Osim ukoliko te nešto ne zove da im se vratiš.
 
Kirgiska prestonica Biškek sada me je pre odvraćala nego ponovo prizivala. Skoro punih pet godina prošlo je od mog prvog dolaska u nju. Tada sam stigla biciklom,
 
13. oktobar 2019.
Nedelja je i u Vrdniku je pijaca. Kupujem jabuke i krećem uzbrdo prema Jasku (ovdašnji stanovnici tako menjaju ime Jazak po padežima). A taj naziv manastira veruje se da je nastao je zbog toga što se manastir nalazi u procepu, jazu između dva brda. Kako god, zdanje se zaista smestilo u omanjoj udolini, između dve fruškogorske padine.
16.jpg?zoom=1.5&resize=736%2C552
 
 
17. oktobar 2019.

Poslednji dan mog hodanja po fruškogorskim manastirima. Budim se još pre pet da bih napisala objavu o jučerašnjem danu. Dejan i Kleo spavaju, svako u svojoj sobi. Nakon decenija rada u Izraelu, Dejan je kupio ovu kuću u mestu Kuzman u blizini Erdevika, u kome je proveo detinjstvo kod bake i deke. Kuća je tipična vojvođanska – ušorena, kako mi je rekao da se zove taj tip gradnje. Zgrada je dugačka, prizmena, sa sobama koje se nižu jedna za drugom. Unutra je ledeno hladno, čak i kad je napolju, kao juče u vreme
 

*
Južna Koreja ima četiri velike biciklističke rute, duž četiri velike reke. Najduža od njih povezuje Seul i Busan. Dugačka je 700 km, ako se ide najkraćom stazom, a uz de-tourove, koje planiram, može se voziti i 800 pa i preko 1.000 km.

40120618_10214408292175926_8355716788259913728_o.jpg?_nc_cat=0&oh=4fb0a7722560aedb4096752756f9fbe7&oe=5C2FEDC7
Izabrala

 

Osam dana do polaska, a sve već spremno:

Bicikl - 23 kg

Torba sa opremom - 23 kg

Kabinski ruksak - 8 kg

Elektronika i gedžeti - 6 kg

Sveukupno - 60 kg a biće i više kad natrpam hranu i vodu  

 

79304927_10217938907439101_952029808110338048_o.jpg?_nc_cat=103&_nc_ohc=ECcCSJEPVh0AQldlmjFJ41FozO2V1CSIXCIrgq6SfHYWlmXjB_g_3Bl2Q&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=0c0f01085e0d8abb97d7fd488ef33bed&oe=5E6F3DD9

 

3. Zanemeli i srećni

*
Noćni mraz, ali zato jutro sunčano i vedro. Još pre svitanja, Maks je zauzeo mesto iza svog stativa, čekajući izlazak Sunca. Strast fotografa.

20799889_10211447990730240_1978394688214459520_n.jpg?oh=43419ecdef1ce49aed0d2e26d44c9849&oe=5A391398
 
 

Snezana Radojicic

Snezana Radojicic
Datum rоđenja:  10.11.1967 Pol:  Ženski Član od:  09.05.2011 VIP izbora:  109 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana