Bliski susret prve vrste:  viđenje letilice ili nepoznate pojave na udaljenosti većoj od 150 metara.
Bliski susreti druge vrste:  viđenje letilice ili nepoznate pojave na udaljenosti manjoj od 150 metara,  kao i  viđenje fizičkih tragova na tlu koje je ostavila letilica.
Bliski susret treće vrste:  viđenje  čudnih bića, ufonauta, u blizini letilice.
Bliski susret četvrte vrste:  fizički kontakti sa vanzemaljcima.
Bliski susret pete vrste:  direktna komunikaciju sa vanzemaljcima i interaktivni kontakt.

Bliski sureti  nulte vrste ne nalaze se u opšteprihvaćenoj  klasifikaciji učenog astronoma.

Veoma sam bio oprezan u zaključivanju o vrućoj temi "Tijaninog novca", koju je inicirala izvesana Sanja, novinarka "Kurira", kasnije u javnosti poznatija pod imenom "Sanja, draga",  kojim  ju je krstio daleko iskusniji i poznatiji kolega, također novinar, ali ne "Kurira", već  "BBC-a", Dušan Mašić. Pazio sam, također, da ne ostavim bilo kakav komentar na društvenim mrežama, koji bi mogao biti protumačen kao uvreda male i mile  pokojnice, njenih roditelja, koji su bez dileme u prevelikoj tuzi zbog nenadoknadivog gubitka, kao  i svih plemenitih ljudi koji su izdvojili novac  za novo i zdravo srce i budući život Tijane Ognjanović. Međutim...

Mora biti da širom današnjeg sveta postoje ljudi koji, odbijajući da prihvate da u vasioni nema pravde, prizivaju pomoć svojih bogova protiv Amerike, one Amerke koja sebe stavlja izvan domašaja međunarodnog prava.  Ako se bogovi ne odazovu danas ili sutra, govore u sebi ti molioci, možda će se ipak prenuti i nešto učiniti kroz dve ili tri generacije. I tako se njihova molba prakrično pretvara u kletvu: neka sećanje na zlo koje nam je učinjeno nikad ne izbledi, neka kazna stigne zlotvora kroz naraštaje koji će tek doći.

Koji god gimnazijski profesor, bilo da predaje istoriju, fiziku, matematiku, hemiju ili filosofiju, o kašiki ili bilo čemu drugom ne može da održi ubedljivo predavanje iz svoje predmetne oblasti i da jedan nastavni čas veže svu pažnju svojih učenika, tome bi bilo bolje da potraži kakvo drugo uhlebljenje.

Poštovani gospodine predsedniče Vlade,

nikom ja nisam ništa dužan, a pogotovo ne za nečiju dedovinu.  A, ako nisam dužan, složićete se, ne bih trebao ni da vraćam tuđe dugove.

Oprostite, g. Predsedniče, što  Vam to kažem ovako direktno, s neba pa u rebra, odmah na početku ovog mog obraćanja, koje ionako neće biti dugačko, ali verujem da će biti vrlo jasno.                                                                                                              

Krajem Vijetnamskog rata u Vašingtonu  su konačno shvatili, ne samo da je rat previše ozbiljna stvar da bi bio prepušten generalima, što je  svojevremeno tvrdio i Žorž Klemenso, već da čak ni  izbor kodnih naziva vojnih operacija ne treba prepustiti nemaštovitim komandantima. Iskustvo Vijetnamskog rata nedvosmisleno je pokazalo  da je efikasno korišćene reči i medija jednako važno kao i efikasna upotreba oružja, te da vlada SAD ne može dobiti rat na bojnom polju, ukoliko prethodno ne dobije rat u umovima svojih građana. Zato su se  u pripreme, pa i u kodiranje i izbor naziva, američkih vojnih intervencija diljem globa zemaljskog uključili eksperti za psihološko ratovanje, stručnjaci za medije, politički savetnici i spin majstori svih drugih fela.

Avionske nesreće su oduvek privlačile pažnju javnosti i, naravno, medija. Slično je bilo i u Hrvatskoj, kada su se, pre desetak dana (23. septembra),  na vojnoj vežbi kod Slunja srušila dva lovca MIG-21 Hrvatskog ratnog zrakoplovstva. Budući da su se vojni piloti, srećom, katapultirali na vreme i prošli samo sa lakšim povredama,  u naslovima, podnaslovima i komentarima  dela htvatskih novina mogli su se pročitati duhovite i ironične opaske, poput one da je Hrvatsko ratno zrakoplovstvo ovom nesrećom izgubilo pola svojih zrakoplova. Međutim, kada su «Novosti»,  nedeljnik srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, na naslovnoj strani, preko fotografije hrvatskih migova, objavile: «Obadva, obadva su pala!»  reakcije u Hrvatskoj su bile više nego oštre.

Da li ste za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora do kraja 2011.godine?

Karađorđe Petrović, prota Mateja Nenadović, Božidar Grujović, Dositej Obradović, Miloš Obrenović, Vuk Stefanović Karadžić, knez Aleksandar Karađorđević, Vladimir Jovanović, Mihailo Obrenović, Svetozar Marković. Milan Obrenović, Nikola Pašić, Aleksandar Obrenović, Gavrilo Princip, Dimitrije Mitrinović, Petar I Karađorđević, Dimitrije Tucović, Ljubomir Davidović, Aleksandar Karađorđević, Pavle Karađorđević, Milan Stojadinović, Slobodan Jovanović, Petar II Karađorđević, Josip Broz, Dragoljub Mihailović, Dragoljub Jovanović, Milovan Đilas, Koča Popović,

Lajtnant Petar Manojlović, vojni kartograf u službi Njegovog Veličanstva Franca Jozefa  I, bio je dovitljiv mlad čovek nemirnog duha. Kreativan, reklo bi se danas.  Službujući u Beču, daleke 1870.godine,  došao je na ideju da monotone žućkaste poštanske dopisne karte KundK  monarhije učini zanimljivijim i lepšim. Na kartonu formata dopisnice u tehnici bakroreza otisnuo je vinjetu Carigrada sa leve , Moskve sa desne strane, a po sredini parobrod sa natpisom Srbija. I na desnoj i na levoj obali stajali su ljudi zagledani u parobrod, a sve ih je natkriljivao ogromni zmaj. Svoju živopisnu dopisnu poštansku kartu lajtnant Petar, inače rodom iz Sentomaša, poslao je poštom u Sombor na adresu svoga strica Demetra Manojlović, tamošnjeg advokata.