Србија је "оно што је остало". После серије референдума о сецији, низа декларација о независности остала је територија на којој је могуће спроводи суверенитет власти која столује у Београду. Зашто у последње две деценије ни један референдум о сецесији од власти у Београду није пропао? Не знам али знам да ни у једној од тих држава

Evo, čitamo da je konačno nakon čitavog stoleća, završeno neko finansijsko veštačenje u slučaju Cece Ražnatović..

I šta da vam kažem...Radi se o "nepristojno dugom razvlačenju ovoga procesa"..

I šta još da vam kažem...Kladio bih se da neće biti optužnice...Pitate me kako znam..Nećete dobiti odgovor koji će sve zadovoljiti racionalnim objašnjenjem..Neće, ljubimica je režima, muž joj je bio ljubimac režima, sorta kojoj pripada je još nadnaravno moćna, a i Ivica koji bi trebao da je hapsi joj je kućni prijatelj..Nekeko, tokom celog postupka, kad ti ministar

- U prvom kvartalu ove godine prosečna dužina gledanja televizije bila je 363 minuta. Prvi smo na svetu koji smo, kada su u pitanju odrasli, po tome pretekli Amerikance.

- Na zgradi "Večernjih novosti" stoji baner na kome se reklamiraju romani ruskih klasika - piše "zlatni rusi", sve malim slovima.

- Najavljuju da će samo oni koji završe državni pravni fakultet moći da budu birani na najviše pravosudne funkcije.

- Nisam primetio da je iko povodom afere Cvijan postavio pitanje kako Tadić bira saradnike, kakve su bezbednosne procedure u Predsedništvu, koliko

Uvek me gane kada vidim kako se predstavnici dojučerašnje vlasti transformišu u ”nezavisne” intelektualce i žestoke kritičare svih demokratskih vlada od 2000. naovamo. Oni koji su do juče čučali u ćoškovima partijskih nusprostorija kako bi dobili priliku da ubace neku svoju rečenicu u stranačko saopštenje, odjednom se grabe za baklju slobode, demokratije i pravde, iznenada bivajući prosvetljeni naknadnom pameću, odjednom se guraju u red onih koji se diče ”činjenicom”  da ”nikada nisu bili član/ice nijedne stranke”, kao da je to sertifikat Mense.

  koga interesuje moze svasta procitati u "debati" koja se poprilicno zestko vodi poslednjih dana a na temu "koliko kosta dinar"?

pred novu godinu dinar je malo "proklizao" u odnosu na drugu domacu valutu euro sto je naravno izazvalo nelagodnost kod velikog broja lica (kako pravnih tako i fizickih).

ocekivano, mnogi su se ukljucili u dobacianje i upiranje prstom, tj trazenje krivca.

neocekivano, rasprava je po neki put izlazila iz domena pristojnog (koga jelasicevi komentari za djilasa nisu iznenadili slabo poznaje jelasicev stil komunikacije).

na pocetku da kazem da je moj stav da nema krivca a nema ni nevinih. prica oko kursa podseca na karadjozov komentar oko proklete avlije "cim si ovde kriv si za nesto". s druge strane, krivice toliko svuda ima da je vecina "igraca" jednostavno bila primorana da vuce odredjene poteze. drugim recima, nevini su.

(...) Из Црне Горе се једном приликом у моју ноћну радио емисију укључио припадник оне струје која ту данашњу државу сматра једним од локалитета настањених српским племенима и прапостојбином већине српског живља

Од свога деде сам, као мали, а и много пута касније, слушао најневероватније приче дрекалима. Тако су становници села надомак мог родног града називали сподобе које су ноћу испуштале најстрашније, неартикулисане

Svoju prvu propast sveta doživeo sam, a boguhvala i preživeo, negde između jedanaeste i dvanaeste godine svog života.  Ako se dobro sećam, ta prva propast, ne samo mene, nego i vascelog znanog i neznanog sveta, trebalo je da se desi u februaru. Mislim da se radilo o nepoznatom asteroidu, koji je baš tog februara nameračio da udari na planetu Zemlju. Pitao sam oca: Tata, a šta ćemo sad? Neuk po pitanju  astrofizike, odgovorio mi je: Ne brini sine, preživećemo nekako. Žilavi seljak, moj otac, sa čvrstim korenima u sremskoj crnici, koji je kao i njegov deda i pradeda savšta preživeo, bio je i tog puta u pravu – preživeli smo. Zašto je taj astoreid promenio pravac, nije mi poznato. Od tada, pa do danas, ja sam lično preživeo bar dvadesetak propasti sveta. Ali, evo po ko zna koji put, i ove 2010.godine, dok jedni drugima sa osmehom i uz čašicu nazdravljamo i želimo svako dobro i dug život, tamo nekakvi učeni naučnici tvrde da i meni i vama i planeti Zemlji ptreti nova propast.

Mnogo se sunca te sezone prolilo po nama. Luna i ja smo jednoga dana naprasno spakovali šator i nešto stvari i krenuli na Mljet; znali smo unapred da su tamo neki od naših prijatelja, što ne znači i da su oni očekivali ili želeli naš dolazak. Pridružio nam se i Grom,

Uvek su me uveseljavale reakcije ljudi kada bih im rekla šta sam po profesiji. U poslednje vreme - posebno! U poslednja tri dana, dva puta mi se dešava da ljudima kažem: "Astrolog", a oni meni ponavljaju: "Astronom?", pa se na kraju sve završi skoro pa prepirkom: "-nom?", "-log!", "-nom?", "-log!" Nedoumicu definitivno razvejem tek kada im kažem: "Ne oni što gledaju u zvezde, e, da bi gledali, već oni što gledaju u zvezde i vide u tome neko značenje!" Tada, skoro po pravilu, sledi - zapanjena faca. Iz nje se uglavnom može pročitati da me do tog trenutka nisu smatrali baš tako glupom kao što to moja profesija implicira. I zbunjenost, beskrajna zbunjenost.