Društvene okolnosti

Francuski državljanin Bris Taton teško je povređen kada ga je 17. septembra oko 19 sati pretukla grupa navijača. Tako glasi vest. Kako se to dogodilo? I šta je uzrok ovako brutalnom nasilju (povreda najvećeg krvnog suda u organizmu, ozbiljne povrede mozga, pluća i karličnih kostiju) do koga je došlo u centru Beograda (kafić Irish Pub na Obilćevom Vencu)?

Mnogi su skloni da uzroke traže u propuštanju Države da se na adekvatan način bori protiv huligana (odlucnije akcije policije, tužilaštva, strože presude, izmene zakona itd.). Ima li tu još nešto? Zašto ta Država ne uradi ono za šta svi imamo recept? Možda, zato što nisu odgovarajuće društvene okolnosti? Možda su te društvene okolnosti takve da su baš i uzrok ovakvom divljanju? Ali, šta ovaj termin podrazumeva, i kako se isti može objasniti? Ovu sintagmu upotrebio je svojevremeno neko čiji je posao bio da zakone sprovodi.

Na pitanje o tome da li će i kada biti uhapšen Ratko Mladić, tadašnji načelnik Bezbedonosno Informativne Agencije, Rade Bulatović rekao je kako su "Drzavni organi opredeljeni u potpunosti da rese ovaj problem, ali sveukupne drustvene okolnosti nas limitiraju". Šta je Rade hteo da poruči? Verovatno da policija može i ume da uhapsi koga treba i kada treba, ali da to baš i neće tako rado uraditi kada oni koji kroje politiku u zemlji šalju poruke kako je taj koga treba da se uhiti - heroj, spasilac, polubožanstvo, itd. A tada su to činili svi koji se u Srbiji nešto pitaju, neki eksplicitno, poručivanjem sa skupštinske govornice kako je Narodna Skupština - Sigurna kuća za Mladića, lepljenjem tabli Ulica Ratka Mladića, a neki implicitno - uglavnom ćutanjem uz koje klimanje glavom, osmeh i zaljubljeni pogled prema ovima što su svoje stavove javno ispoljavali. A tih, implicitnih, je bilo svuda u političkim partijama, akademiji, crkvi, nevladinim organizacijama tipa Obraz, 1389, Dveri, radiju, televiziji itd. I kako očekivati da neki policajac uhapsi ili šef mu naredi hapšenje gorepomenutog kada mu je jasno da je protiv toga ako ne celokupno društvo onda verovatno svako ko se u tom društvu nešto pita.

Kako se ova Radetova analiza može danas primeniti na situaciju u kojoj je grupa huligana prebila francuske navijače, koji su mirno sedeli u centru Beograda bez da su na bilo koji način isprovocirali ovaj sukob?

Pogledajmo, za početak, kakve su okolnosti prethodile ovom napadu. U periodu koji je prethodio fudbalskoj utakmici Srbija-Francuska, određeni kreatori društvenih okolnosti pokušali su da delujući na društvene aktere utiču da navijači ne zvižde za vreme intoniranja francuske himne. Poruka je bila veoma jednostavna - zviždati tuđoj himni na jednom sportskom događaju je jednostavno - nepristojno. Moguće je da su oni koji su slali poruku da je zviždati - loše, shvatili da se samo uticanjem na svest građana može ostvariti napredak. Himna je odsvirana, utakmica odigrana, neki su zviždali, neki ne, a neki aplaudirali francuskoj himni.

O ovom događaju mogli smo čitati u dnevnom listu Politika, najstarijem na Balkanu, a istovremeno i preduzeću čije akcije na berzi vrede - skoro pa ništa. Đorđe Vukadinović, kolumnista ovih novina, u svom tekstu od 15. septembra 2009. godine objasnio nam je da su mediji predvođeni gradonačelnikom Beograda lažno preneli vest kada su rekli da je manji broj navijača zviždao. On, dakle tvrdi da je zviždanje bilo zanimacija oduševljene većine. Druga, možda bitnija stvar, koja je Vukadinoviću zasmetala je činjenica da su navijači koji su zviždali okarakterisani kao "huligani" i "primitivci", dok on smatra da su u pitanju "pristojni momci i građani koji su vrlo dobro znali šta čine i zašto ". On dalje veli da su "zvižduci upućeni „Marseljezi" bili su neka vrsta „spontanog referenduma" o francuskoj politici prema Srbiji tokom godina balkanske krize (učešće u bombardovanju, priznanje nezavisnosti Kosova)". Dakle, ne samo da nije primitivno, veći patriotski, možda i poželjno. Tako, dakle, Politika kreira društvene okolnosti. Zviždati nije loše - zviždati je dobro.

Dva dana kasnije, 30-ak navijača (primitivci? Good fellas?) poslali su u bolnicu nekoliko francuskih turista, iz koje jedan možda neće izaći živ. Da li je kriva samo policija? Ili su možda okolnosti bile takve da su navijači izašli na „spontani referendum". Pitajte Radeta. On zna. Sigurno.