Osvajanje vlasti nije cilj, već sredstvo

Gost autor: Zoran Živković 

"Ako se ikada vratim u politiku motiv će biti  ozdravljenje Demokratske stranke"

Pre jedanaest godina bio je među prvoborcima oktobarske revolucije u Srbiji. Danas Zoran Živković, još uvek formalni član Demokratske stranke i bivši premijer Srbije, oštro kritikuje svoje nekadašnje saborce. Tvrdi da su izneverili obećanja data narodu i da im je jedini cilj osvajanje i ostanak na vlasti. Tvrdi čak da je u Srbiji na delu kontrarevolucija i ogromna korupcija.

Kao jedan od lidera demokratskih promena od pre jedanaest godina, prilično ste ozlojeđeni i oštri prema svojim nekadašnjim kolegama. Zašto?
Zato što je vlast koju danas imamo u Srbiji praktično ista vlast koja je preuzela brigu o Srbiji marta 2004. godine, izneverila je ono zbog čega su ljudi i pre 5. oktobra i na sam taj dan, ali i godinama pre toga, radili. Posle tri i po godine od demokratskih promena i obavljanja vlasti ponovo se ušlo u vladanje Srbijom, a to svako može da radi. Narod nas nije birao da vladamo, nego da menjamo Srbiju. Pošto me bije glas da sam oštar na jeziku, mogu slobodno da kažem da je od marta 2004. godine u Srbiji na snazi kontrarevolucija.

Zašto je to kontrarevolucija?
Mnogo stvari može da se promeni samo voljom onih koji drže vlast. To nekada neće biti popularno, to nekada neće biti prijatno u prvi mah, neće obezbediti dobar rejting ili laku pobedu na sledećim izborima, ali cilj političara ne treba da bude da pobede na sledećim izborima, već da rade posao zbog koga ih je na prethodnim izborima narod birao. Osvajanje vlasti nije cilj već sredstvo za ostvarivanje cilja, a cilj su reforme, pozitivne promene.

"Cilj političara ne treba da bude da pobede na sledećim izborima, već da rade posao zbog koga ih je na prethodnim izborima narod birao. Osvajanje vlasti nije cilj već sredstvo za ostvarivanje cilja, a cilj su reforme, pozitivne promene" Šta je sve po vama iznevereno?
Obećano je očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore, Kosova u sastavu Srbije, zapošljavanje 200.000 ljudi, da će biti pohapšeni svi oni koji su prodali strancima najbolje srpske fabrike, iako su to radili po Zakonu o privatizaciji, i od svega toga nije bilo ništa. Jedino su uspeli da otpuste ili oteraju u penziju ljude iz pravosuđa i policije koji su najviše doprineli uspehu akcije "Sablja". Srbija se tek jednog jutra probudila zatečena, kao seoska usedelica, što je ostala sama i što je od nje pobegla i Crna Gora, a investitori nisu došli u Srbiju da donesu svoj kapital i svoje tržište.

Kosovo je kamen oko vrata ili kamen spoticanja mnogim političarima?
Što se Kosova tiče, ono je ogromna greška mnogih srpskih političara. Slobodan Milošević je povukao najgore moguće poteze, i da nije bilo kohabitacione vlasti Vojislava Koštunice i BorisaTadića od 2004. godine do danas, on bi bio jedini krivac za gubitak Kosova. Sada nije, jer Tadić i Koštunica stoje na njegovom ramenu kao mali sukrivci za mali deo te istorijske propasti Srbije.

Kažete da u Srbiji ima onih koji ne rade ništa, a dobro žive?
Nismo obećavali Srbiju kao zemlju dembeliju, da se živi dobro, a da se ne radi ništa. Ovde se odvojila jedna posebna kasta koja se zove "politička elita", i toj kasti pripadaju svi političari, iz vlasti i iz opozicije. To je posebna grupa ljudi koja ima privilegije koje ne zaslužuje ni na koji način, ogromne plate, razne druge nadoknade, a pored toga uzimaju i crn, prljav novac od tajkuna kroz korupciju u raznim oblastima. U opticaju su ogromne sume koje ta političarska kasta uzima, a i dalje se bori za vlast, samo da bi povećala ili zadržala svoj procenat učešća u tim parama od korupcije.

Kako se uzimaju pare od tajkuna, to su teške optužbe?
Ako ste na vlasti onda vam jedan bolje stojeći tajkun daje 100.000 evra mesečno kao najvećoj vladajućoj stranci, ali daje i 50.000 evra najvećoj opozicionoj stranci, dok onim drugima daje neki sitniš. Zato se i oni iz opozicije ne bore protiv korupcije, već se bore da osvoje vlast i dobiju taj iznos u stopostotnom procentu.

"Danas ne može da se krade na izborima kao pre, ali se krade posle izbora na dva načina - kroz korupciju i kroz trgovinu glasovima" Da li je to sigurno ili pretpostavljate?
To su mi rekli mnogi tajkuni, a to je i javna tajna.

To događalo i u vaše vreme?
Ne, i to je stvar koja je lako proverljiva. Tačno je da smo mi dobijali novac od privatnika u vreme Slobodana Miloševića, ali tada i finansiranje stranaka nije bilo zakonski regulisano i mi smo morali na neki način da sakupimo novac, a nismo lagali kao što to danas čine neki partijski lideri govoreći da su njihove supruge najveći donatori. Međutim, od 2003. godine postoji jasan sistem finansiranja stranaka, pa je novac koji stranke dobijaju od države sasvim dovoljan za njihovo funkcionisanje, a radi se o preko 10 miliona evra.

Ako je to tako, može li ta "kasta", kako kažete, da zaista brine o Srbiji?
Ta kasta živi u nekoj drugoj Srbiji, ona nije na dohvat pogleda, a kamoli ruke obične Srbije. Tim ljudima je tamo lepo, tamo nema problema ni sa lekovima, ni sa zdravstvenim ustanovama, ni sa putovanjem, niti sa letovanjima. Nemaju problema ni sa čim. Ta njihova Srbija, taj njihov zamak, odvojena je rovom punim krokodila od ostatka naroda. Ta njihova Srbija sutra bi mogla da uđe u EU, ispunjava sve uslove - prebogata je, svi odnosi tamo su uređeni, čak su neki koji se nisu tuširali ni jednom sedmično počeli to da rade.

E sad baš i tuširanje. Ko su ti?
Naprednjaci, metaforično. Oni su od velikih nacionalista, sa odelima od pre dvadeset godina, da bi pokazali bliskost narodu sada postali Evropljani koji imaju modne savetnike, frizere, šminkere. A ovi, takozvani moji, počeli su da se bodre da su veliki Srbi, da se sećaju da su im dede bili neki hajduci, Solunci i poverovali su da je potpuno normalno da neki prapraunuk postane veliki Srbin pod stare dane. Bez obzira što je do juče dok je bio mali aparatčik u nekoj opozicionoj stranci išao po ambasadama i pričao da ga je sramota što je Srbin. E sada takvi "spasavaju" Kosovo izgubljeno pre dvadeset godina.

Ko su ti koji su se stideli srpstva, a sada spasavaju Kosovo?
To vam je cela, možda sa malim izuzecima, ali skoro cela vladajuća elita od predsednika države do predsednika neke najmanje opštine u Srbiji.

"U opticaju su ogromne sume koje ta političarska kasta uzima, a i dalje se bori za vlast samo da bi povećala ili zadržala svoj procenat učešća u tim parama od korupcije" U jednom tekstu svoje dojučerašnje saborce nazvali ste podmuklim politikanskim demagozima koji lažu Ruse, Srbe na KiM, Srbe u Srbiji, Zapad?
To je bila moja dilema, da li su glupi ili su podmukli politikanti, pa sam zaključio da ipak nisu glupi, čim su napravili ovoliki sistem korupcije. Na kraju teksta ipak zaključujem da su glupi, zato što su sebi na leđa stavili krivicu za gubitak Kosova, koja je bila ekskluzivno pravo Slobodana Miloševića. Da li svi lažu? To potvrđuje ono što dolazi iz Vikiliksa, a mi koji smo bili u politici to nažalost dobro znamo jer smo bili svedoci.

Čemu, na primer?
Na primer dođe Havijer Solana, ili ne znam ko iz Evrope, pa mi kaže: "Kako vi tražite podelu Kosova kada sam malopre razgovarao sa Labusom, koji kaže da bi se odmah odrekao Kosova samo da Srbija uđe u EU?", ili dođe od Koštunice koji kaže da bi se odrekao svega samo da to Kosovo bude naše. Mi iz politike smo znali sve to što iznosi Vikiliks, ali narod ne može da veruje šta rade političari posebno na planu diplomatije, kada plaču, kukaju, vadeći se na šefa, na izbore, na ko zna šta sve ne.

U vašoj kolumni u jednom dnevnom listu izgovorili ste veoma oštre reči na račun jednog diplomate?
Iole ozbiljan grad bilo gde na svetu bi mu za ono što je uradio uskratio gostoprimstvo, a kamoli država, jer je prekoračio ne samo sve norme diplomatskog ponašanja, nego i elementarne pristojnosti. Za to se u roku od 12 sati čeka da ga povuče njegovo ministarstvo, ako se u tom roku to ne dogodi znači da je njegovo ponašanje politika njegove države. Potom treba da reaguje srpsko ministarstvo i uskrati mu gostoprimstvo. U moje vreme sličnu stvar uradio je britanski ambasador i bio je povučen, a otkazao sam i poziv rumunskom premijeru Nastaseu zato što je petnaest dana pred posetu uveo vize građanima Srbije, tvrdeći da je to nalog iz Brisela, što je bila laž.

Zašto naša država nije reagovala u ovom najnovijem slučaju?
Zato što je reč o državi koja nema nikakvu strategiju ni oko čega. To je država koja se ponaša kako trenutno duva vetar takozvanog javnog mnjenja. Ovom državom upravlja onaj ko servira podatke o istraživanju javnog mnjenja predsedniku Srbije. Ako mu donese istraživanje da je danas crkva najpopularnija, onda će crkva biti prisutna u medijima u narednih sedam dana. Ako neko sutra kaže da je to vojska, onda će ići da deli sablje oficirima, a ako istraživač jednog dana bude vickast, pa mu odnese istraživanje da je u Srbiji najpopularnija LGBT populacija, onda će on da se skine do pola i da predvodi gej paradu.

U ovoj zemlji ipak ima mnogo problema?
Ima mnogo problema i za najveći broj problema postoje rešenja koje svi znaju, ali se ona ne primenjuju zato što nisu popularna, i onda u toj stalnoj borbi za popularnost politička elita gura ovu zemlju sve niže. Došli smo dotle da se u jedanaestoj godini 21. veka pola nacije fascinira španskim tramvajem čiji je model star dvadeset i nešto godina. Najnoviji primer je nedavno puštanje u saobraćaj mosta u Beški. Za taj most se u novinskom izveštaju kaže da se ne zna koliko će koštati, već će se to znati za dva meseca. Zamislite, gradi se most četiri godine, kasni se sa završetkom godinu i po dana, pri tom to i nije nikakvo herojsko delo, niti građevinsko čudo, jer je takav isti pored njega sagrađen pre 40 godina, a za sve to vreme se ne zna koliko će koštati. U naredna dva meseca biće pregovora koliko kome treba.

"Kod nas se vlada pravi radi zadovoljenja ličnih interesa političara, čiji su likovi u fotošopu doterani do savršenstva, a ispod toga nema ni volje, ni znanja, ni hrabrosti" Između koga će biti pregovori?
Između svih koji imaju bar jedno sedište u parlamentu, bilo da je to vladajuća partija ili neka opoziciona.

Da li ste pre jedanaest godina mogli da zamislite koaliciju sa SPS-om?
Samo u situaciji kada je to od najvišeg nacionalnog interesa, kada ne može da se formira vlada bez njih, a da su oni u toj vladi spremni da igraju ulogu srazmernu njihovom procentu dobijenih glasova na izborima, dakle ulogu statiste.

Izgleda da je tako bilo i kada je formirana ova vlada?
Bio sam u saveznoj vladi sa ideološki nespojivom strankom SNP-om Crne Gore 2000. godine, ali su oni u toj vladi bili ono što je i SPS trebalo da bude u ovoj vladi srazmerno svom izbornom rezultatu, a to znači da budu statisti u kukuruzu. Ovde je SPS ušao u vlast i nametnuo 70 posto svoje ideologije. Priča o jačanju socijalne države je lažna priča. Stopirane su sve reforme koje vode ka nekom normalnijem odnosu u društvu.

Za prošle izbore parola je bila i Kosovo i EU. Šta će sada biti poziv glasačima?
Očigledno je da je ideja da Kosovo bude glavna parola, odbrana Kosova kroz barikade, koje na Kosovu dele Srbe od Srba. Ne vidim da Albanci imaju bilo kakav problem zbog tih barikada. Oni imaju aerodrom, koji ima više letova nego beogradski, mogu da izađu prema Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji, bez ikakvih problema, napravili su bolje puteve nego što su putevi prema ostatku Srbije. Prema tome, Srbi na Kosovu barikadama danas blokiraju sami sebe, a to se predstavlja kao ogromno patriotsko dostignuće. Koja je to diplomatija koja se vodi balvanima i šoderom? To se zove šoder diplomatija, a sve se to radi zato što su sva obećanja o ekonomskom boljitku potpuno neispunjena.

Nije valjda Kosovo izgovor za sve?
Pre tri godine rekli su da će zaposliti 200.000 ljudi. Bila je to nemoguća misija, kao i 1.000 evra po akciji NIS-a. Pošto je narodu jasno da od svega toga nema ništa, uprkos masovnom medijskom pritisku ponovo se vade gusle i ti srpski Crnogorci, koji su izabrali Terazije i Senjak za svoj život, ponovo guslaju o velikom herojstvu i ponovnom spasavanju Kosova. To je potpuna glupost, ali neko će se uhvatiti na taj mamac, jer će i opozicija da priča istu priču, samo što će njena priča ići u pravcu da bi ona bolje spasila Kosovo.

Kakva će izlaznost biti na ovim izborima?
Očekujem najmanju izlaznost za sledeće izbore od kad postoje višestranački izbori u Srbiji, bez obzira na sve manipulacije koje smo videli pri izglasavanju Ustava.

Stalno govorite o pogrešnoj politici prema Kosovu. Šta je trebalo uraditi?
Treba reći građanima istinu i o Kosovu i o EU. Ne postoji primer u evropskoj istoriji da nešto što si izgubio u ratu možeš da povratiš u miru, već samo novim ratom. Pitanje je u čije ime se izgovara rečenica da Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo? Ko može da obaveže nekoga kroz deset-pedeset ili stotinu godina da iz normalnih i zdravih interesa ne učini tako nešto? Tako isto nismo priznavali ni Sloveniju, ni Hrvatsku, pa smo ih priznali i sada smo najbolji prijatelji, držimo se za ruke, šetamo se po Opatiji.

Šta treba uraditi?
Srce me boli što je Kosovo nezavisno. Tim problemom bavio sam se u ime stranke od 1994. godine. Znam šta je problem Kosova i bol kad se tako nešto desi, ali takođe znam i kolika je srpska krivica za gubitak Kosova. Najveća. Milion i po Albanaca uspelo je da svojom pameću, spoljnom politikom bez tradicije, pobedi čuvenu srpsku diplomatiju. No, to ne znači da treba da povučemo Srbe sa Kosova. Naprotiv, Albanci ne žele da žive u Srbiji zato što imaju višedecenijski utisak da su ugnjetavani i Zapad poštuje njihovo pravo na samoopredeljenje. Neka po istim tim principima Srbi sa severa Kosova, koji ne žele da žive u nezavisnom Kosovu, dobiju nešto poput Republike Srpske ili da se napravi to istorijsko odvajanje Srba i Albanaca.

Šta bi bilo sa Srbima južno od Ibra?
Kod njih postoje dva rešenja - njihov opstanak u mestu rođenja sa stalnim strahom da se neko zlo desi ili da se presele, kao što se stotine hiljada Srba s Kosova preselilo na sever Kosova ili u Smederevo, Beograd, Kragujevac, Novi Sad... Bolje je biti preseljen nego da ostaneš tamo gde su grobovi predaka, pa da ti najveće dostignuće bude da umreš tu gde su ti umrli otac ili deda. Srpske svetinje treba da imaju zaštitu međunarodnih institucija i Albanaca, koji bi to prihvatili jer žele da se predstave kao civilizovan narod.

Koliko je to ostvarivo?
Za ostvarivanje tog procesa neophodno je da nađete saveznike. Mogu u tome da vam budu saveznici i Rusija i Kina, ali ne presudni saveznici, jer ako hoćete da budete u EU treba vam saveznik iz EU. Pričao sam o tome sa Gerhardom Šrederom. U prvom susretu rekao sam mu da očekujem da Nemačka bude sponzor našeg pridruživanja zato što ima veliki uticaj u EU, zato što su naše privredne veze najveće i zato što su njihovi interesi na Balkanu mnogo značajniji nego interesi bilo koje druge države članice. Kada smo se ponovo sreli u Beogradu, posle nekoliko meseci, on je doveo 200 privrednika kod nas i to je bio dokaz da je moj predlog prihvaćen. Nakon promene vlasti to je zaboravljeno.

Jeste li još član DS-a?
Koliko znam jesam. Pošto sam se preselio u Beograd, pre skoro godinu dana promenio sam opštinski ogranak čiji sam član, i tada sam razgovarao sa predsednicom svog novog ogranka. Po tome zaključujem da me nisu isključili. Nemam nameru da napustim DS, bez obzira što se ne slažem sa politikom koja se tamo vodi poslednjih sedam-osam godina.

Čujete li se, viđate li se sa nekim ljudima iz stranke?
Da, sa mnogo ljudi iz DS-a, ali ako me pitate da li se čujem ili viđam sa funkcionerima stranke odgovor je ne.

Kada bi vas pozvali da se uključite u politički život da li biste prihvatili?
Na jednoj skupštini DS-a 2005. ili 2006. godine, ne sećam se tačno, neki odbori su me predložili za stalnog člana Glavnog odbora. To je 40 ljudi koji se na skupštini biraju za stalne članove Glavnog odbora gde je oko 500 članova. Ja sam se odazvao tome, pre svega iz poštovanja prema tim ljudima koji su imali hrabrosti da tako nešto predlože i bio sam 41. po broju glasova. Bila je to prilika da me vrh stranke uključi u rad da je bilo volje.

Da li je to odlučio vrh stranke ili broj glasova?
To je odlučio vrh stranke, jer je vodio kampanju da ne uđem u tih 40.

Da li biste se uključili u politički život da vas eventualno pozove neka druga stranka?
Ne. Ako se ikada vratim u politiku motiv će biti ozdravljenje Demokratske stranke.

Da li od svih novih stranaka, koje se sada pojavljuju na političkoj sceni, neka ima šanse da opstane?
Ne. Njihovo pravo je da artikulišu svoj politički život kako žele, ali pouzdano znam da nijedna od tih stranaka nema šansu da dotakne cenzus, a kamoli da ga pređe.

Kako će izgledati nova Vlada Srbije posle izbora?
Jedino u šta sam siguran jeste da neće izgledati dobro, bez obzira ko da je napravi. Poenta je u tome da se postave pravi ciljevi i da se za njihovo ostvarivanje nađu pravi ljudi i pravi mehanizmi. A kod nas se vlada pravi radi zadovoljenja ličnih interesa političara, čiji su likovi u fotošopu doterani do savršenstva, a ispod toga nema ni volje, ni znanja, ni hrabrosti.

Ko će činiti tu novu vladu?
Mislim da je vrlo jasno da ni DS, ni SNS neće moći same da naprave vladu i da će Ivica Dačić biti najbolja udavača i na sledećim izborima. Jasno je da je Tadić rešio da neutrališe Dinkića i da je trenutno aktuelno bildovanje Čede Jovanovića kao novog Dinkića.

Kakve su šanse Mlađana Dinkića na sledećim izborima?
Male su mu šanse da bude izbor Borisa Tadića za koaliciju.

Može li on biti izbor Tome Nikolića za koaliciju?
Ne verujem da je to moguće. Dinkić će imati problem da pređe cenzus. Izaći će mali broj birača, ispod 50 posto, a sa tom izlaznošću male su šanse novih i malih stranaka. Izbori su jedino neponišteno dostignuće 5. oktobra. Danas ne može da se krade na izborima kao pre, ali se krade posle izbora na dva načina - kroz korupciju i kroz trgovinu glasovima.

Kako?
Kroz korupciju kradu tako što političari uzimaju provizije, narukvice, koferčiće ispod stola. Što se trgovine glasovima tiče to ide ovako, recimo, predsednik DS-a osvojene glasove stavi u isti koš sa glasovima SPS-a i napravi koaliciju. Šta mislite ko bi glasao pre četiri godine za DS da je znao da će ona da uđe u koaliciju sa SPS-om i obrnuto? Znalo je samo prvih 50 ljudi u obe stranke, niko drugi. To je isto prevara, izdaja.