Gost autor

Da Beograđani znaju ...

Đorđe Bobić RSS / 22.09.2020. u 10:27

КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА ЗАЈЕДНИЦА БЕОГРАДА

Генералном секретару КПЗ и Председнику жирија ЗБ

 Поштована господо Ајдачићу и Аврамовићу.

Присуствовао сам данас, на средини прве галерије, 49. додели награда Златни беочуг (за трајни допринос култури Београда) и Повеља, као један од многих ранијих добитника Беочуга и као човек с поштовањем према прегаоцима у пољу културе. Награђивање неки виде као увек релативно, а понекад као релативизовано у томе да ли је неко већ довољно заслужио или је пак испред или иза неког другог у реду за награђивање, по мишљењу компетентних или оних који мисле да то довољно јесу. Никад, међутим, награде не добијају, и не треба да добијају, не смеју да добијају, они који су оличење супротности ономе што се награђује.

И поред најбоље воље никако не могу да се сетим да је била седница Жирија награде Златни беочуг, којој сам наводно присуствовао 16. марта 2020, када је донет посебан предлог да г. Горан Весић добије Повељу за трајни допринос култури Београда. Поготово нисам имао баш никакву назнаку образложења за такву Повељу за г. Весића онако како је данас прочитано на додели награда и признања у Позоришту, са заслугама – да интерпретирам отприлике и збирно – за ''улепшавање и развој'' Београда. Као и, на жалост, његово обраћање захвалности. Навика једног немалог броја посленика у српској култури да желе бити близу извора буџетског новца, и тиме исцрпљују своју етику, позната ми је одавно али ми је макар исто толико и одбојна.

Сви чланови Жирија (18) покривају одиста широк круг профила делатника у култури Београда. Имајући у виду чињеницу да сам био једини архитекта у Жирију, свако чак сасвим незлонамеран би логично помислио да сам лично сагласан са избором добитника, чак и да сам можда био ''предводник'' у доношењу одлуке. Но, моје јавно деловање годинама уназад, па и широко јавно доступно коментарисање учинка г. Горана Весића у Београду и на Београду, јасно говори да је то било немогуће. Осим у случају злоупотребе, непосредне или посредне, свеједно, мог чланства у Жирију и доношења одлуке и писања образложења мимо мог увида.

Истом приликом посебно признање – Повељу добио је и Завод за заштиту споменика културе града Београда. Иако је његов рад годинама уназад јавности и стручњацима често веома споран, Повеља је вероватно у вези са 60-годишњицом рада Завода па се критеријуми дијахронијски мешају и противрече, односно чине суд, какав год био, недовољно изоштреним.

Због претходно наведеног, од овог тренутка, у дану доделе награда и признања у вези са Београдом, не сматрам се више ни у каквој вези са телима Културно-просветне заједнице Београда. Моја претходна интенција да се дијалогом између у понечем супростављених појединаца или група ствари можда побољшавају и решавају очигледно је у овом поводу злоупотребљена. И то Београђани треба да знају, не због мене него због истине.

арх. Бојан Ковачевић

Београд, 21. септембар 2020.



Komentari (2)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 12:17 22.09.2020

ма...зна се

како су критеријуми дијахронијски измешани у противречју

окићени ..........(све доките кита)
има једних што у том ....уживају,
(похвала уме понекад д'омане)
те други онда повређени бивају

п.с.
- авај правдо и Богу си тешка
Đorđe Bobić Đorđe Bobić 19:28 22.09.2020

Re: ма...зна се

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana