Puce koplje na tri polovine

Tako bese citirala Gorica pre neko jutro narodnu poeziju i bas se to dogodi sirotim radikalima. Cudna koincidencija, neko bi rekao zlurada. Isto tako cudna slucajnost sto ce moj prvi text biti o propasti radikalskog pokreta u miloj nam Otadzbini. No, jednostavno je takav splet bremenitih okolnosti, tako su se stvari postavile i otvorile da se prosto mora po neka na tu temu prozboriti. Cini se da je "osnivac" digao ruke od svog, skoro dve decenije starog, ceda ili je procena da je dosao trenutak za marginalizovanje i pozicioniranje stranke tamo gde ja komplementarnima u EU mesto- negde oko ivice cenzusa. Eh, a tu se onda desava svasta, galimatijas raskosnih politickih lupetanja, grotesknih emotivnih nastupa... da se covek uvali u fotelju, uzme onaj daljinski, pa redom. Primecujem na ulici neku vrstu relaksacije, mozda tripujem, ali mi se nekako cini da su ljudi vise nasmejani. Ne znam, mozda neka nesvesna reakcija olaksanja, nesto osecaju da se dobro dogadja, a nemaju bas neko racionalno objasnjenje. Narod nas dobri. Priznajem, malo mi je muka od glorifikovanja  T. Nikolica i formiranja misljenja kako je potpuno reformatorski nastrojen i kako bi on sada odveo radikale prema zapadu, to su trucanja bez sustinske pozadine i ne piju vodu ni u kom sl. A imamo i totalno "hamletovsku" dilemu mladoga Vucica. On je u potpuno shizofrenoj situaciji. Plasim se za njega. To su dileme i prekretnice koje mladoga politicara mogu odvesti u ko zna kom pravcu. Valja mu biti mudar i odmeren, vec dugo je na sceni, snaci ce se mladi Vucic. Sva je prilika da se prica tek otvara i da nam sledi politicki triler iz radikalske kuhinje koji cemo pomno pratiti.