(ANTI)FAŠIZAM I ULIČARENJE

Za 11.10. najavljivani su raznorazni (anti)fašistički skupovi, šetnje, prozivke, prebrojavanja i ostali oblici utvrdjivanja i dokazivanja brojčanog potencijala sukobljenih ideoloških grupacija. Ipak, ministar za red i mir Gospodin Ivica Dačić preduhitrio je i jedne i druge, fašistima uskrativši blagoslov za "šetnju spasa", a antifašistima preporučivši da, ako baš moraju, održe svoj happening na nekom drugom mestu.

 Pre nego što nastavim dalje, imam potrebu da se jasno ideološki legitimišem. Sebe smatram izrazitim antifašistom, sa ništa manje ideološkog naboja od bilo koga ko će se sutra pojaviti na antifašističkom mitingu. Fašizam smatram najvećim moralnim posrnućem čovečanstva u istoriji savremenog sveta, i na mojoj "crnoj listi" fašizam je na vrhu.

Rekao bih da je ministar Ivica pametno postupio. Nekako me ne privlače pozivi na izlazak na ulicu. Od 2000. godine nekako se razvio taj trend uličarenja. Svako kome nesto nije bilo po volji isterivao bi pravdu po kolovozima i trotoarima, uz ispisane transparente a neretko i kontejnere, žardinjere i ostali javni inventar Gradske čistoće i Zelenila. Šta se tu dešava i rešava? Rekao bih da je uličarenje postalo trend pre svega zbog svoje lakoce i jednostavnosti. Ne treba mnogo pameti i organizacije da se odradi neki šatro protest. To je prosta formalnost. Način da se otalja nesto sto se mora. A naravno da ne daje nikakve rezultate, osim možda kada se prebroje frakture i druge povrede. Zato se neću se osećati loše što sutra neću biti viđen na antifašističkom skupu, iako u potpunosti delim ubedjenja organizatora.

 Ni jednima ni drugima nije mesto na ulici. Antifašistički skup najavljivan je kao kontra fašističkom spasonosnom maršu. Mislim da je pogrešno udarati kontru onima koji su samo uživaoci nazadne ideologije, nastale mnogo pre nego što je iko od njih bio rođen. Pravi potez je udariti kontru samoj ideologiji! Šta je sa kampanjama i edukacijama kojima ce se klinci vakcinisati protiv fašizma. Svaka čast Inicijativi mladih na velikom trudu, ali mora to još šire i glasnije.

 Nisam ni pristalica zabrana. Nema te zabrane koja ce od fašista napraviti liberale, i obratno. Fašistima treba dozvoliti da se međusobno organizuju, naravno uz strogu kontrolu njihovog rada. Zabrane bi samo potpirivale njihove frustracije, čineći ih socijalno opasnijim nego što su to danas. Neka se sastaju po svojim prostorijama i inhaliraju otrove svojih ubeđenja. I ovo je moja ključna reč: Ukoliko nadležni organi uspostave efikasnu kontrolu i nadzor fašističkih grupa, a antifašistička koalicija radila na edukaciji mladih generacija od najranijeg uzrasta, broj profašistički orijentisanih će se prirodnim putem smanjivati.

 A deca se ne edukuju na ulici!