Setih se

Na bozicno jutro, sneno i mutno,

u kaputu ocevom, malcice prevelikom,

dosao sam na njena vrata ,da joj kazem -bas da odlazim!

Jer niko nije znao sakrit suze k'o Marina,

imala je oci boje vena

boje vena,

boje Dunava.

A ja, ja ne mogu bez nje ,

boze,boze -spasi me !

Prljavo kazaliste