Ima tako nekih pesama koje vam se zavuku u memoriju, uđu pod kožu i u dušu, a da pritom ne znate ni zašto, ni kada, ni kako, ni ko je autor, ni ko ih peva i izvodi.  Jedna od takvih je, mene što se tiče:  O, Marijana, slatka mala Marijana.... Niti znam kada sam je prvi put čuo, a pogotovo zapevao, jedino znam da kad god je i danas čujem uzburka mi stare taloge emocija  iz rane mladosti ili još ranije iz detinjstva.

Kažu Beograđani da sunce kad nadilazi da obasjava Beograd stavlja povez na oči ... astronomi sa Zvezdare potvrđuju i misle da to čini jer se boji da ga ne obuzme tuga i ne zgasne kad ugleda ono na vodi ...

Muljavo vreme napolju ... Lebdi neka trula kišica. Nit zima, nit znaci proleća. Kao da se sve zaglavilo u sivilu... Šta vele vesti? Zaustaviti građanske proteste zbog toga što „nije trenutak“, jer navodno slabe pregovaračku poziciju Srbije pred finalizaciju „dijaloga“ s Prištinom? Ne znam. Tako reče Jelena Milić jutros, u utorak, 12.02.2019. godine. Aman. Nije li tokom poslednjih 30-ak godina dovoljno opstruiran svaki pokušaj demokratizacije ovog društva, i to najčešće pod izgovorom da ti razmaženi zahtevi ne bi trebalo da se plasiraju „baš sad“, kad se oko Kosova bije odsudna bitka. 

Pretpostavljam da ste svi upoznati sa incidentom u Splitu (napad na vaterpoliste Crvene Zvezde na Rivi, napad koji srećom nije rezultirao povredama, ali je lepo ilustrovao linije podela koje su još zdravo žive na Balkanu, hvala na pitanju). To da budala ima znamo, to da one često prave idiotluke, takođe znamo, znamo i da ih se ponekad kazni a znamo da, kada je slučaj ovako medijski vidljiv, mnogi koji imaju uticaja na tokove našeg suživota, tj oni koji imaju pristup medijima, osuđuju napade. Ovog puta je zabeleženo da čak i Vlada Republike Hrvatske osuđuje napad i to najoštrije, ali želeo bih skrenuti pažnju na to da je neposredni uzrok napada to što je neko video Zvezdin grb na majcama momaka koji su sedeli u kafiću.

Da ponovim: neko je video Zvezdin grb na majci i napao je.

Koliko razumem, sve osude, ako su iskrene, pa i osuda Vlade RH koju komentarišem, bi trebalo da znače da je sasvim OK u Splitu nositi Zvezdinu majcu.

Ili možda nije?

Čim smo se Gaj i ja uselili u taj stan u staroj zgradi Bramford osetila sam onaj isti nemir što se prvi put javio još dok sam bila u katoličkom ženskom liceju. Sestra Veronika, naša vaspitačica, nama devojčicama, a sve smo bile u pubertetu, uvek je govorila o grehu i samo o grehu. Vas tako mlade i nevine Svevišnji voli, govorila je stojeći za katedrom namrštenog izraza na bledom licu, na kome se isticao dugački nos i prodorne sive oči. A Sotona? Šta vama nevinim devojčicama radi Sotona? pitala je. Nismo znale i u grobnoj tišini, strepeći, čekale smo da nam sestra Veronika kaže šta nama nevinim devojčicama radi Sotona.

Dobra vest je sinoć stigla.

Momak, maloletnik koji je priveden zbog toga što je na građanskom protestu prošle subote nosio od plastičnih cevi napravljenu maketu vešala posle pet dana pušten je iz pritvora..

Makar i sa zakašnjenjem, makar uz ubeđenje da je sam pritvor bio lišen svakog smisla, taj potez vlasti delovalo je kao iskra razuma. Makar i uz dileme ko je i u kojoj proceduri ukinuo pritvor, da li je do toga došlo tek nakon što je majka pritvorenog mladića pisala predsedniku Vučiću odnosno da je podledica toga, mada, bar po ustavom utvrđenom toku stvari

o zivotu. Pokusavam da se izmestim sa strane i posmatram svoju situaciju realno. Kao Vudi Alenov film. I prija mi. Ima nesto u tom njegovom filozofskom pristupu zivotu koje moze da se primeni u realnoj situaciji. Znaci nije on samo film. I zasto sam ovo poceo? ... ah, da. Slusam ovih dana (u zargonu) Sarlot Ganzbur.

mnogo je volim =) ... 

Ima necega velicanstvenog u toj njegovoj dekadenciji ... mislim na Serza LINK i

Pošto sam već preuzeo na sebe blogersku 988 službu obaveštenja, što da ne nastavim u istom ritmu. Vaj d fak not, što bi rekla Dubravka Filipovski. 

Ne znam da li su scenaristi mislili na simboliku godine kada su je snimali ali svakako se uklopila u kineski horoskop. Serija 'Kuda idu divlje svinje' snimljena je 1971. godine. Godine svinje.

"U parku " Manjež" biće velelepan spomenik Stefanu Nemanji! Monumentalan, 10 metara visok!"

"Na Savskom trgu biće spomenik Stefanu Nemanji,veličanstven, vidljiv i sa Slavije! Monumentalan, 15 metara visok!" 

"Pred ulazom u nekadašnju Glavnu železničku stanicu biće spomenik Stefanu Nemanji! Monumentalan, 28 metara visok!"

Sve citirano su vesti koje su preneli mnogi naši mediji. Prvu u 2015., drugu početkom 2018., treću upravo, u 2019. Izvor je svaki put bio isti čovek, samo u različitim statusima, nekad kao gradski menadžer, nekad kao zamenik gradonačelnika.

Iliti  nekultura kulta ličnosti.

 "Znanje, ali i moral, odgovornost i pre svega ljudskost i čestitost, osobine su koje u svakom od nas traži naš predsednik. I ne treba da mi kaže bilo šta. Ako me je predložio na funkciju, onda znam šta mi je činiti", rekao je Babić. 

Da je ovo rekao neki Sovjet o Staljinu za vreme Staljinizma rekli bi mu da ne  preteruje sa dupeuvlačenjem.

Prošlo je više godina od zadnjih američkih predsedničkih izbora, a afera ruskog mešanja u njihov ishod još uvek je ništa manje aktuelna. Jer, demokratska kongresna većina i dalje uveliko preti Trampu impičmentom, sve zbog navodnog nestašluka nekolicine ruskih hakera, koliko god sve to na prvi pogled uopšte i delovalo neverovatno. Sad tema bloga i nisu toliko ti sami izbori, već pre pitanje da li je moguće da se tako nešto uopšte i dešava :), odnosno, koliko su se možda ranije i neke druge zemlje mešale u tuđe izbore, uključujući u to i same SAD. A opet, zašto stati samo kod izbora - zašto se ne bi otišlo dalje, do nekih dalekosežnijih i dugoročnijih spoljnih uticaja, počev od smena vladara, ukrupnjavanja ili cepkanja država, pa sve do promene čitavih političkih uređenja i sistema (evo i aktuelnog primera Venecuele). Jer, tu, između ostalih, i Rusija konja za trku ima, bar kada su u igri teorije zavere o uticaju SAD na njenu unutrašnju politiku.