Sličan naslov sam imao poslije januarskih parlamentarnih izbora, kada je kretanje cijena na Beogradskoj berzi pokazalo da investitori pozitivno reaguju na izborne rezultate, kao rezultat očekivanja da formiranje Vlade neće biti problem za dalji put Srbije ka EU.

 Izbor radikala Tomislava Nikolića na mjesto predsjednika Skupštine izazvao je potpuno suprotan efekat: indeksi akcija na našoj berzi su danas izgubili 5,2% odnosno 3%, što se obično dešava na berzama kada se desi veoma ozbiljan ekonomski ili politički problem u jednoj zemlji. Kada se taj procenat primjeni na tržišnu kapitalizaciju berze (vrijednost kapitala svih listiranih kompanija), dobije se gubitak vrijednosti srpskih kompanija na berzi od oko 500 miliona EUR u toku jednog dana! Pošto u Srbiji postoji 840.000 registrovanih akcionara (uglavnom građana Srbije), danas je svako od njih u prosjeku izgubio 3% svog kapitala. Tih 840.000 građana takođe će predstavljati glasače na nekim narednim izborima, i ovaj gubitak može ali i ne mora da bitno utiče na njihovu odluku.

 Iako je izlazak na berzu do 10. marta bio obavezan za sva akcionarska društva u Srbiji, i dalje oko 1.000 kompanija nije ispunilo svoju obavezu. Međutim, mnogo je važniji da se radi o stotinama hiljada građana Srbije koji ne mogu da raspolažu slobodno svojom imovinom zbog samovolje menadžera tih firmi. U pitanju je brutalno kršenje ustavnog prava građana i zaista očekujem da će nadležni ograni (prije svih Komisija za hartije od vrijednosti) drastično kazniti one koji ne poštuju zakon. U stvari, kazna bi mogla biti dopunjena (pored obaveze da ta kompanija mora odmah da se listira) i obavezom objavljivanja kvartalnih finansijskih izvještaja kao i insider-skih trgovina menadžmenta (ovo će da ih boli više nego bilo šta drugo). Novosadski sajam, Lukoil-Beopetrol, Politika, Soko Štark, Paraćinka, samo su neke od kompanija koje su ispunile svoje obavezu i ovih dana počinju berzanski život. U svakom slučaju, biće vruće proljeće na berzi, a uvijek možete da uzmete BIP pivo da se rashladite.

 Na BIZ stranici posljednje dvije nedjelje stoji anketa sa pitanjem da li trgujete hartijama od vrijednosti i na kojim berzama? U trenutku kad ovo pišem, odgovor je dalo 1.228 posjetilaca, od kojih je 50,6% odgovorilo da ne trguje na berzi, 26,8% da trguje na Beogradskoj berzi, 4,1% da trguje samo na regionalnim berzama, sledećih 4,4% da trguje i u Beogradu i na ostalim berzama u regionu, dok 14,1% učesnika ankete trguje samo na svjetskim berzama. Želim da se zahvalim svima koji su odgovorili na ovu veoma zanimljivu anketu, pogotovo onima koji su odgovorili negativno - mislim da su time pokazali spremnost da uskoro počnu da ulažu na berzu. Ja trgujem akcijama na Beogradskoj berzi, berzama u Banja Luci, Podgorici, Skoplju i SAD, moj glas je među onih 4,4%.

 Pored standardnih rizika vezanih za ulaganje na berzu u Srbiji (rizik da kompanija čije ste akcije kupili ostvari loše poslovne rezultate, nelikvidnost kupljene hartije), veliki značaj kod donošenja odluke o kupovini, prodaji ili čekanju ima i rizik od promjene deviznog kursa i politički rizik.

 Rast cijena domaćih akcija praćen prošlogodišnjim jačanjem dinara u odnosu na evro omogućio je izuzetne profite investitorima na Beogradskoj berzi u 2006. godini (berzanski indeks Belex15 je skočio za 60% u dinarima, što predstavlja skoro 70% u evrima!). Međutim, aktuelna izborna kampanja praćena izjavama pojedinih partija o neophodnosti slabljenja dinara u odnosu na evro, dovela je do povećane tražnje za devizama i pada vrijednosti dinara u posljednjih par dana. Samim tim, investicija u akcije nominovane u dinarima postaje sve više izložena deviznom riziku za sve investitore koji su ušli u kupovinu akcija prodajom deviza.

 Jedna od većih zabluda vezanih za berzansku trgovinu u Srbiji odnosi se na stav da je neophodno uložiti velike sume novca ili da je ta trgovina rezervisana samo za mali broj domaćih tajkuna, kao i da u Srbiji nema dobrih kompanija za investiranje i da je rizik veoma velik.

 Razloga za takav stav ima mnogo, jedan od najvažnijih je činjenica da država već godinama nije ništa uradila u cilju promovisanja domaćeg tržišta kapitala i same berze. Čak se gore navedene "zablude" mogu smatrati sasvim realnim i normalnim, imajući u vidu potpuno ignorisanje berzanske trgovine u Srbiji od strane "javnog servisa" uz tek poneki medijski izuzetak, tako da su pravila berzanske igre velikoj većini građana potpuno nepoznata.

 Ukupan promet hartijama od vrijednosti na Beogradskoj berzi u 2006. godini dostigao je vrijednost od 100 milijardi dinara (1,25 milijardi EUR), ili oko 5 miliona EUR dnevno. Da li ste vi učestvovali u ovom prometu?

 Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama u Srbiji iznosilo je u ovoj godini oko 55%, što znači da je svaki drugi dinar kojim se trgovalo akcijama srpskih firmi i banaka došao iz inostranstva. Da li je u ovih drugih 45% bio i vaš dinar?

 Miki Rodic

 U petak ujutro na mostu kod Beske poginuo je u saobracajnoj nesreci Milorad Miki Rodic. Miki je putovao na posao u Beograd ali nije uspio da predje taj smrtonosni most, kojim je svaki radni dan vozio iz Novog Sada i nazad. Nije mogao da ostavi svoj grad i da se preseli sa porodicom iako su mu to mnogi savjetovali, jednostavno sudbina ga je vukla nazad.

Drugi najbogatiji čovjek na svijetu, Warren Buffet, stekao je svoje bogatstvo trgujući akcijama, da bi, poslije pedeset godina bavljenja tim poslom, ovog juna odlučio da 85% imovine pokloni u humanitarne svrhe. Čitav život Buffet se bavio izuzetno rizičnim i stresnim poslom investiranja na berzi, da bi se najvećeg dijela odrekao jednim potezom. Njegovo objašnjenje je bilo da se u mladosti zarekao da će to uraditi kad bude zaradio dovoljno, a da on sada ionako ima i više nego što mu treba.