Dragi moji, 

Stomačni virusi koji skoro svima nama naprave dar-mar dok smo na letovanju, pogotovo ako je podneblje pustinjsko, osim sto nam upropaste barem jedan dan na moru imaju i jednu svetliju misiju.

Nje najčešće nismo svesni, pa je retko koristimo. Da letos nije bilo jednog takvog dar-mara u mom slučaju i jednodnevne zabrane ulaska u vodu, sasvim sigurno bih ostao siromašniji za neke zanimljive detalje koji su se sami nudili u okruženju, niti bi bilo pričice koja sledi.

Neki od vas su je vec čitali na ovom mestu, ali je sada odenuta u nešto

NISI - pesma sa DVD-a u pripremi

 

 

Pozdrav :)

D.

Otrgnuce - pesma sa DVD-a u pripremi

Pozdrav!

D.

Dragi moji, odlucio sam da neko vreme sa vama komuniciram na dole prilozeni nacin. Razlog je - privodjenje kraju izrade audio-vizuelnog izdanja jedne moje ranije objavljene zbirke pesama. Jednu kockicu iz tog mozaika zelim da podelim sa vama. Bice ih jos ovde mozda jos, ali cu se truditi da ne preteram. Ako vam sve otkrijem, ko ce mi doci na promociju? :) 

Kažu da dve fele persona nikako ne treba pitati za brojke - žene za godine i đake za ocene, ali se nadam da ćete mi oprostiti ako vas diskretno upitam kakvi ste đaci bili u školi. Oproštaju se nadam jer to ne pitam ni iz kakve zle namere niti iz neizdržive radoznalosti, već iz jednog opštedruštvenog razloga. Posebno me zanima koje ste ocene imali iz istorije. Znate, to je onaj

Oduvek su me impresionirali ljudi koji za ono što rade nemaju nikakvo logično objašnjenje, ali ipak nastavljaju po svome. Ako ih pitate zašto čine nešto što nema nikakvog smisla niti ikome išta znači, osim što svima komplikuje život, bez mnogo dvoumljenja i s prkosom u glasu odgovoriće vam da „to tako treba". Ne znaju kome, ali znaju da „treba".
Mađarska železnica je, valjda

Na skoro pustoj peščanoj plaži, dok se sunce spremalo da snažnim ritualnim zamahom svojim crvenim plaštom obznani smiraj još jednog letnjeg dana, dvoje ljudi završavahu svoje delo. Činili su to s toliko pažnje i ljubavi da na trenutak pomislih kako će svoj zamak premazati nekom meni nepoznatom tečnošću i poneti ga sa sobom, kao božanski dar tog neponovljivog predvečerja.

Ali,

Poslednjih godina su u našim sredinama, pre svega u onim manjim, na videlo isplivale neke veoma zanimljive pojave. Tako se, na primer, među nama, budimpeštanskim Srbima, iskristalisalo nekoliko unikatnih kategorija ljubitelja kulture.
1. grupa: oni koji odlaze samo na kulturne programe koje lično organizuju. Sve ostalo im je je, ahhh, dosadno, a i veliko je pitanje da li je dovoljno

Više nisam siguran da li nepozdravljanje poznanika bez nekog naročitog razloga, spada samo u domen domaćeg nevaspitanja i lične nekulture, ili u jednom takvom činu ulogu igraju i neke pojave iz domena psihijatrije. Postoje ljudi sa kojima nikada niste bili u sukobu i koji vas verovatno ne mrze, ali ipak znate da ćete, kada ih negde sretnete, od njih teško izvući koju reč ili mig u znak

Siguran sam da svako od vas, dragi moji budimski i peštanski sugradjani, poznaje Bilju. Kako koju Bilju? Pa, onu koja živi tu, na šestom ćošku. Mislim, od mene na šestom, ako se ne računaju i one nove ćoškaste građevine oko peštanskog Korvin mozija. A ako se računaju, onda to ispadne mnogo više ćoškova. Ali, broj u ovom slučaju, a ni inače uopšte nije važan, pogotovo