a nije sporedna.

I najlepše nešto nešto.

Ima li išta lepše od mame i bebe?

Ovo je blog o dojenju.

Bilo je tu i blogera!
I to sa naslovne!
I to u gaćama!
Zezao sam ih da ću da objavim blog Blogeri u gaćama :)

I vratili smo se kući pred sam početak finala u vaterpolu.

Mnogi blogeri uglavnom samo komentarišu, ali ima i dosta onih koji pišu tekstove. Neki budu konstruktivni, neki provokativni, neki kritikuju, neko i ispadne duhovit, nekome promene status, neki se druže i van bloga (dvoje su se tako smuvali),

srpskom, rodnoravnopravnom i/ili rodnosenzitivnom

Iliti prosidba

Bilja: Čini mi se da  smo samo  zbog njega  manje-više i otišli na taj Exit pre 5 godina.  Ili se ja ne sećam više ničega značajnog osim Iggy Pop-a. Matori, mršavi, kosati, go do pojasa i filmski ružan.. Majstor.. Posle potpunog ludila u kojem mu se (na sigurno veliku radost obezbeđenja) nekoliko desetina ljudi popelo na binu, majstor je kolabirao i odneli su ga. Procedura je verovatno standardna; krv mu zamene novom (od mlade device uzetom off course) i eto njega sutra.. veselo skakuće po bini, u recimo Roterdamu..Nego, šta sam ono htela.. Mačku je ubila radoznalost, a mene će digresije..

Elem... Ključni trenutak.. Now I wanna be your dog. Gomila ekstatično skače, oblaci prašine u vazduhu, neizostavna cigareta u ruci... U trenutku osećam da mi neko izvlači cigaretu iz ruke. Okrećem se, znam da je ON. OK! Znam da mrzi što pušim, ali stvarno... Dosad mi nije otimao cigarete i bacao ih. Koj’ ti je q..? Pomislila sam. Hvala bogu nisam rekla. Jer bi to verovatno ušlo u anale kao najgluplji odgovor na pitanje koje je se nije čulo od buke i stajalo negde između mene i njega koji je klečao na prašnjavom kamenju, držao me za ruku, među gomilom sveta koji besomučno skače i držao u drugoj  ruci PRSTEN. Mali, savršeni prsten od platine sa tri kamenčića!  Sve je bilo savršeno, kliznuo je na prst kao da je pravljen za mene i tu se ugnezdio...Svetlucao je na srebrnasto (grozim se zlata)... Prava pesma, pravo mesto, pravi čovek. Ne sećam se više ničega. Verovatno smo se ljubili.. Dugo! Ljudi su nas gledali. Neki aplaudirali. I čestitali nam.. poznati i nepoznati. I više se stvarno ničega ne sećam.

A kako je to stvarno izgledalo?

Zato što

Nekada se stvari odvijaju neočekivanim brzinom.

Jedna od posledica (nadam se trenutnog) iznenadnog odlaska blogokolege mungosa je

Tunis, kao i sve arapske zemlje, raj je za ljubitelje cenjkanja i majušnih radnji punih svega i svačega...

ili ipak, ne?

Dok muž kod kuće čuva dete, žena na poslu piše blogove!

Evo i linka na tekst (po službenoj dužnosti :))