Došlo je krajnje vreme neki bi rekli pošljednje. Ne mož’ brate ni sopstvenu ruku da zavučeš u tuđ džep.Siroti penzioneri samo što se u tramvaju ne izvinjavaju džeparošima jer nemaju ni sto dinara pri sebi. Domaćice nemaju kintu da ih okreneš naopačke. Kad džeparošima pomenu ludog muža i gladnu decu svi se redom sažale. 'Teli bi da im daju iz svog džepa ali ne mogu jer su im isti zašiveni da ih oni drugi ne bi izdžeparili.

I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni - i posta čovek duša živa.
I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu..
"Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi - ako u koji dan okusiš s njega čoveče, umrećeš."
I Gospod Bog pusti tvrd san, te Adam zaspa - pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom.
I Gospod Bog stvori ženu od rebra koje uze, i dovede je k Adamu.
A Adam reče: Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela.
"Neka joj bude ime Čovečica, stvorena je od čoveka. Od mene, čoveka tvog sluge Gospode."

Mogao bih da pišem o psihologiji gubitnika,paćenika,neradnika,lenčuga,ljudi bez ideje i stava.

Ljudski šljam se okuplja oko govna kao podguzne muve.

Da li sam ja idiot?

Ili sam može biti mazohista?

Svaki put kad odem u kokošinjac da nahranim moje lepe kokoc presretne me onaj petleći džukac.

    Fred Melcher je bio poslednja generacija one Amerike, koja nam je bila saveznik i koju smo toliko voleli.

    Rođen je 1918. godine u porodici siromašnih doseljenika iz Nemačke, ubrzo pošto je njegov otac, kao američki regrut u prvom svetskom ratu, umro na brodu za Evropu od posledica španske groznice. Oca nikad nije upoznao.

    Postoji jedan tajni vetar u Beogradu za koga skoro niko nezna. Osim retkih ribara i alasa. Niko, nikad nije čuo za njega. Mi obični smrtnici koji šetamo ulicama ovog grada nismo ga ni osetili ni doživeli.
   Nekad se spusti od Zemuna , pored Kalemegdana pa nizvodno prema Pančevačkom mostu.Nekad duva uzvodno, od Šveba i Bele stena prema Beogradu. Znaju ga dobro oni koji žive pored Dunava i od Dunava i kad on duva nikako ne sedaju u svoje čamce.

Zašto je propao socijalizam,kako nestaje demokratija ?

Nešto po završetku drugog svetskog rata u kome su pobedili partizani i oni koji su se njima priklonili bili su svi prilično jednaki.

Da li.

Za Titove generale i njhove supruge u tim poratnim godinama postojali su diplomatski magacini u koje je su stizali štofovi ,konzerve i ostale namirnice iz američkih ratnih rezervi.

Partizanke nastanjene na dedinju nisu marile da im šiju predratna šnajderke.

Ostali su se snabdevali na tačkice.

Kilo leba,nešto brašna malo masti ...

Svi

Te 1975.U ondašnjoj Jugi se pristojno živelo. Radnička klasa je išla na more. Jugoplastika je štancovala „japanke“, i šlaufe. Jugoton je štancovao ploče.Radio Šabac je emitovao želje slušalaca, naravno ako prvo uplatite određeni iznos. Česi su donosili dušeke na naduvavanje i pumpe za iste.Čehinjice su bile lepe ali su ih roditelji držali „na kratko“.

    Tog leta, Meri , ja i naša ćerka Margareta stanovali smo u Dalmatinskoj ulici dok se naš stan renovirao. Margareta je imala malo manje od dve godine i bila je jako živahno dete. Hteo sam da je vodim na ulicu, da se izjuri ali tih dana temperatura nije spadala ispod 35 celzijusa.Tek predveče a to će reći nešto pre 22 časa vrelina bi počela da popušta.