Jutros sam na posao došao nešto ranije nego obično. Poručio sam sebi kafu u obližnjem restoranu i počeo da preslušavam  audio zapis. To inače retko kad radim ali s’obzirom da sam juče otišao kući mnogo pre isteka radnog vremena hteo sam da se uverim da je sve u redu. Moj posao je inače jako dosadan ali dok ne nađem drugi moraću da se strpim. Pogledao sam letimično listu poziva na kompjuteru ali nije izgledalo da ima ičeg važnog.

Ništa novo na kugli zemaljskoj.

Malo zavisti, malo mržnje,malo sujete.

Puna usta nepravde.

Ajd’ da se ne zezamo.Debeli raspojasni bizMismen otkude Niš kupio 2-3 televizije za 180 milona evra. Mora biti da ih mu je tata dao ili je sam zaradio.

Otkud vinska mušica u mojoj rakiji?

Šta je to u  malom biću što ga vodi prema piću ?

Već par dana mojom fejzbuk ulicom provlači se  tekst potpomognut upozorenjem :   -Obavezno pročitati

Kako sam po prirodi radoznao odlučim se da kliknem na link. Kad tamo međutim.

Vidim da je trend masovno zapošljavanje pa ko velim aj’ i ja da dam neki doprinos. Kako nisam stručnjak za knjigovodstvo, nisam ni Ikea, a nisam ni Koreanac pa da radnike ne puštam na pišanje smislio sam jedno neformalno rešenje.

Da li postoji samo jedan univerzum ili ih ima više ? Da li se dodiruju ili čak prožimaju a da jedan za drugog ne znaju?

Da li postoje paralelni svetovi ovde u Srbiji?

Krajem devedesetih Meri se intenzivno družila sa mnogo strankinja koje su bile udate ovde. Jedna od njih  bila je Frančeska. Rođena u Londonu u porodici  intelektualaca. I sama je bila veoma dobro obrazovana. Kad bi govorila, naravno na engleskom, imala je tako dobru dikciju da je bilo zadovoljstvo slušati je. Često sam u šali tvrdio da govori bolji engleski nego princ Čarls. Živela je u Pančevu sa našim drugom Gojkom i sinom Lukom, koji je imao četiri ili pet godina. Neposredno pred bombardovanje javio se Frančeskin tata telefonom: “Slušaj Frančeska, skupite stvari i dođite odmah za London.  Ameri će izgleda stvarno da bombarduju“.