Ako se dobro secam- demokratijom se u staroj Grchkoj bavio povlashceni obrazovani sloj gradjana, (vladavina mudrosti i znanja)- znachi shta izglasa vecina od onih koji neshto znaju. Nikako vecina plebsa.

A kod nas je situacija- bez da bilo koga omalovazavam, da je vecina , neobrazovana, nacionalistichki i primitivno nastrojena, zatucana, sa teshkim istorijskim nasledjem u shvatanju problematike, a josh je drzava u katasrofalnoj situaciji, gde ni ona osnovna konstrukcija nije postavljena.

Pa sada ja pitam, kakva vecina ovde moze bilo shta efikasno u dobrom smislu da izglasa

Pre nego izadjem, svako jutro pogledam kroz prozor, jer sa njega vidim celu ulicu na padini, da li je krenuo autobus, kako bih kroz ne probudjeni mozak provukla info, koliko mi treba da se sjurim do stanice.

Tu sad postoji faktor raspolozenja mog malog sina, koga prvo vodim u shkolu i zauzetosti lifta, koji sada svi stanari besomuchno dozivaju u istoj histeriji stizanja na vreme.

Pre ovog momenta, predhodi jutarnji ritual, koji je to davno prestao da bude i vishe je refleksno obavljanje radnji po zvukovima: pip, pip, pip,...visoko frekventni poziv digitalnog , mrskog

Mr Loader:

gost autor-krkar.

http://blog.b92.net/text/12731/Srbija%20-%20zemlja%20veselih%20aborid%C5%BEina/

 Sinoc  je u, do zadnjeg prostora za stajanje popunjenoj, velelpnoj dvorani Kodak Theatre u Los Andjelesu, spushtena josh jednom zavesa svetlucavih konfeta, posle krunisanja pobednika sezone i tako zaustavljena velika mashinerija zvana American Idol, barem shto se takmicharskog dela tiche.

  Kodak Theatre

Ceo program je bio fantastichno odradjen i uz ciku, vrisku, stajace ovacije i burnim apauzom odobravanja iz publike, otpraceno je svo

Ovaj blog je napisao nas novi bloger, drumas.

Sve obichno.

Sasvim.

I dan i grad u njemu

i nebo nad njim.

Ni jedne mrlje od oblachka, prosharane bljeskavim zutim, sakrivenog sunca.

Nishta.

Obichna ulica i obichan pas u njoj.

Njushka beznadezno po djubretu, bachenog sa prozora zgrade, pored koje se zatekao.

Saobracaj uobichajeno tutnji, poneka sirena nervoznog vozacha talasa kroz naviknuti napon buke.

Na

Smatram da je ovom tekstu mesto na naslovnoj strani, te bez pitanja autora-jer nema opciju privatnih poruka- dovodim u goste novog blogera pod nikom krkar.