Ne želeći da sumnjam u sve velike uvide o svetu koji nas okružuje, a  koje nam je časni Albert podario, ipak moram da kažem da je on samo jedan od posmatrača. I ne samo Albert, već i Isak, a i mnogi drugi pre i posle njih dvojice. Da nije kvantne fizike, još uvek bi verovali da u realnom svetu postoje čvrsti zakoni koji ga tumače. A onda je velikim naučnicima, njihovim sledbenicima i učenicima sreću pokvarlila jedna obična mačka (mačak?), koju je Ervin Šredinger u svom misaonom eksperimentu strpau u kutiju. Da li je  ta Šredingerova maca živa ili mrtva može se saznati samo ako se otvori kutija, do tog trenutka moguće je i jedno i drugo - i da je živa i da je mrtva. 

 
2010-03-30 16:14:47
Budućnost| Literatura| Mediji

La biblioteca de Babel

Vojislav Stojković RSS / 30.03.2010. u 17:14

Verovatno se i vama dogodilo da krenete u svoju omiljenu knjižaru, u kojoj godinama razgledate i kupujete knjige, a kada tamo stignete sa čuđenjem konstatujete da vaše knjižare više nema.  Već desetak godina knjižare po Srbiji nestaju. U centru Beogradu prva je nestala Jugoslovenska knjiga iz Palate Albanija, a zatim su jedna po jedna nestajale Nolitve knjižare, knjižara Kultura, Rad i druge. Na mestima gde su nekada bile knjižare sada su parfimerije i butici modne i sprtske odeće i obuće. U neravnopravnoj borbi sa brendiranim parfemima, trenerkama i patikama knjiga je poražena.

Međutim, ne nestaju samo knjižare, već i velike izdavačke kuće i štamparije ( Prosveta, Nolit, Filip Višnjić, BIGZ ...).

Da li je reč samo o posledicama tranzicije ili su to znaci da je štampana knjiga, kakvu poznajemo više od pet vekova, u ozbiljnoj  krizi, ne samo u Srbiji, već i u svetu?  

 

Brend za šljivovicu su nam oteli Nemci i Česi,  kiseli kupus  Šveđani, ojkanje Hrvati, a za naš ajvar  trenutno se bore Makedonci i Bugari.  Znači, malo nam je toga vrednog, a specifično srpskog,  ostalo.  Kako nismo naročito radan, a ni organizovan narod,  teško  da možemo u dogledno vreme proizvesti bilo šta novo što bi svet prepoznao i vrednovao kao poseban srpski brend.  Na izvikanu i u pesmama opevanu  obdarenost i potentnost  srpskih muškaraca ne vredi  trošiti reči, dovoljno je o tome pitati Srpkinje ili pogledati statističke podatke o natalitetu u poslednjih par decenija. Treba li onda odustati od borbe za srpske brendove?  Nikako.  Tu  je još uvek naša vekovna tradicija -  neiscrpno vrelo mogućnosti za brendiranje. Zato, ne budimo spori i lenji i na vreme  zaštitimo naše najveće tradicionalne vrednosti, dok nam i njih neko ne preotme.

 
2014-02-10 19:26:58
Planeta| Politika

Dokle više?

Vojislav Stojković RSS / 10.02.2014. u 20:26

U Kosovskoj Mitrovici uhapsilo Olivera Ivanovića za navodne ratne zločine od pre 15 godina. Glavni tužitelj Haškog tribunala Serž Bramerc traži reviziju oslobađajuće  pravosnažne presude generalu Momčilu Perišiću, bivšem načelnika GŠ VJ. Haški tribunal je osudio gotovo kompletan politički i vojni  vrh Republike Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine iz devedesetih. Hrvatsko tužilaštvo je ovih dana podiglo tajnu optužnicu i Interpolovu poternicu protiv generala VRS Manojla Milovanovića. Hrvatskoj ne pada na pamet da povuče optužnicu za genocid protiv Srbije, iako je sa svoje teritorije u "Bljesku" i "Oluji" proterala 300.000 svojih građana Srba. Socijalnie nemire, zbog gladi i bede  u Tuzli, Sarajevu, Zenici, Mostaru ... usmeravaju protiv Dejtonskog sporazuma i Republike Srpske. U Ukrajini policija bije svakog ko govori srpski. Gavrila Principa naknadno proglašavaju teroristom, a Srbiju odgovornom za početak Velikog rata. Nema  tog  filma iz holivudske produkcije u kome se, makar i u sporednoj ulozi,  pojavljuje kakav terorista i negativac, a da on nije ili pripadnik Al Kaide ili Srbin.

 

 Odmah na početku da kažem – ovo je blog koji nije trebao biti napisan. Otvara pitanja koja se  obično  guraju  pod tepih ili u stare plakare.  Ipak, i tepisi se povremeno moraju istresti, a plakari srediti. Nije zgodno kad se ispod tepiha, onda kad im vreme nije, pojave krvave mrlje, a iz plakara ispadnu kosturi.

 

Uzmimo primera radi: ja sam pilot... Ne, ne, bolje je - vi ste napr. pilot.  

Postati pilot - san je vaš iz detinjstva. Mnogi je dečak, a i poneka devojčica, to sanjao i kad bi ga upitali šta će biti kad poraste, odgovarao je, na radost ponosnog mu oca, biću pilot. Za većinu je to ostao samo san, ali kod vas su se geni i mnoge vam crte ličnosti složile u dobitnu kombinaciju. Naporno ste se školovali, izbegavali maladalačke stranputice, sve moguće poroke, niste eksperimentisali sa lakim drogama, niste obijali trafike, niste bili navijač... Ni danas ne pušite, ne pijete, niste član ni jedne stranke.... odričete se svega u čemu bi ponekad, ama bar ponekad uživali, jer i vi ste čovek. Jednom rečju živite asketski, a sve zbog poziva kome ste u celini posvećeni. Zbog vašeg poziva trpi i vaša porodica, supruga i deca, a o majci koja večito brine i od te brige je prerano ostarila, da i ne govorimo. Iako pilotirate na avionima starim od osamnaest do tridesetiosam godina, jer vi ste pilot u Jat airwaisu, nikad, ama baš nikad, niste imali ni jedan akcident. Ni pticu u vazduhu niste poplašili.

A onda, jednog lepog dana osvane tekst u novinama.

 

Izveštaj obaveštajne službe SAD br. PTYX 7228936745-42216WWN:  Sledi razgovor s lečnikom Đ.N.  koji je u vreme incidenta vodio kliniku u gradu. „Da, tog dana u 11 sati primio sam poziv pomoćnika direktora mesne osnovne škole. Bio sam školski lečnik, pa su se prvo obratili meni. Pomoćnik direktora bio je strašno uzrujan. Rekao mi je da su učenici celog jednog razreda pali u nesvest. Samo je učiteljica ostala pri svesti. Bila je tako zbunjena da on nije mogao shvatiti o čemu se tačno radi. Ali jedno je bilo sigurno: šesnaestero dece iznenada se onesvestilo...

 

Od  kako je slika šišanja do glave srpke teniske elite u beogradskoj «Areni» obišla Srbiju i čitav svet, za očekivati je da taj čin postane srpski brend i nova srpska tradicija. Zato se odamh postavilo pitanje: Kada i zbog kakvog bi velikog nacionalnog i ličnog uspeha pojedini srpski ministri bili spemni da se ošišaju na nulu. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je već dao odgovor. On  će se ošišati do glave kada Srbija uđe u EU.

  A šta je sa ostalima?

 

U Srbiji, čini se, još jedino penzioneri  imaju kakvu-takvu kupovnu moć. Da nije tako ne bi ih agresivni marketing bankarske mafije uzeo za prioriitetnu ciljnu grupu. Nije to, naravno prvi put. Sećate li se izvesne bankarke Dafine, od milja nazvane, „Penzionerska majka“? Naravno da se sećate. A sećate li se šta nas je sve zajedno, i nas i Srbiju, snašlo kada su i penzioneri opljačkani, kada im je na prevaru uzeta i poslednja ušteđevina ispod slamarice? Snašli su nas beda, glad i ratovi.

 

Postoji li okupacija jedne države vojnom silom, nad drugom državom ili delom njene teritorije, a bez ispaljenog metka i bez žrtava? Naravno da postoji, ali samo u teoriji. Suština vojne misli jednog poznatog i vrlo starog kineskog teoretičara jeste primena «čiste moći», tako da se neprijatelj potčini bez borbe, «da se ne pokreće mehanika», kako je taj pre 25 vekova  pisao i govorio. U praksi takvi slučajevi su retki, ako ih uopšte ima. Tako, recimo, a primer je do bola svima nama poznat, da bi okupirli, a zatim i otcepili Kosovo i Metohiju od Srbije,19 zemlja članica NATO su ne samo pokrenuli, već i primenili  silnu "mehaniku". Do danas je ostala vojna tajna koliko je NATO avijacija imala borbenih letova nad SRJ i koliko je raketa i kasetnih bombi sa osiromašenim uranijom ispalila da bi slomila otpor jedne slabašne evropske državice i njene vojske. Broj civilnih i nedužnih žrtava, kako diljem Srbije, tako i Kosova, također je ostao nepoznat.  Eto tako su to radile države stare demokratije i njihovi liberalni predsednici Toni Bler i Bili Klinton. Naravno, ni njihove verne saveznike ne treba zaboraviti. 

Međutim, kad današnja Rusija i njen predsednik Putin, napadaju i okupiraju, oni to rade primenom "čiste moći", bez  žrtava i bez ispaljenog metka.

 

Vojislav Stojković

Vojislav Stojković
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  25.10.2006 VIP izbora:  128 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva