prvi deo (2007.)

drugi deo (2.10.2008.)

Iako je

Leta 2001. naišao sam u Mladenovac biciklom. Na Bukulji, tik nad Aranđelovcem, malo sam se slupao pa morah da sačekam zamenu točka, tako da je povratak u Beograd bio odložen za jedan dan. Ovaj incident, kasnije će se ispostaviti, imao je neočekivane posledice (pored same činjenice da

Dođoh kući. Veče je. Treći dnevnik je. Nisam gledao TV mesecima. Na njemu kažu da su se kosovski policajci u Gnjilanu vratili na radna mesta posle godinu dana plaćenog odsustva. Sećate li se tih policajaca? Srbija im je rekla da odbiju onomad. Od 129, 125 ponovo su policajci. U Gnjilanu je za Vidovdan srušena spomen-česma vitezovima s Kosova polja. Tako Kurir kaže. Ima i fotografija. Ne piše kada je česma u Gnjilanu podignuta. Verujem da nije od 1941. do 1990. godine. Kad god je, inat se inatom vraća:

- Eto, došao sam da se prijavim to je sve, znate i sami šta je onda

Svi mi ovde u Srbiji, a bogami i naši po dijaspori, znamo opšte poznatu činjenicu da bismo onih godina sankcija bili prvaci Evrope u fudbalu, prvaci svega u košarci, vaterpolu, streljaštvu, i još ponekom sportu. Kad su nestale sankcije to je postalo jasno i čitavom svetu, a naš fudbal čini izuzetak koji samo potvrđuje zaključak (a on ionako nije jasan ni sam sebi, a pred neiskusnim okom stranaca koji ga igraju doveden je i do neprepoznatljivosti). Elem, možda se neko u skupštini (da, sa malim s) od ovih i dosetio da primeti: dok je Sloba vladao – pobeđivali

У разговору са једном Маријом на тему секса поменуо сам да чак мислим да не знам шта ја заправо волим, да има пар неких детаља, али да нисам сасвим сигуран шта ја то заиста волим. На питање зашто је то тако?

Čovek je razumno biće. On ustaje ujutru da krene na posao. Kupa se vodom koju zagreva struja, iako već deceniju i duže ne moramo da trošimo struju u ove svrhe. Tu je i sapun sa reklame, koji bi bio duplo kvalitetniji i zdraviji da je novac kompanije utrošen na marketing iskorišćen za unapređenje tehnologije kojom se proizvodi. Zatim čovek odlazi na posao automobilom koji već 20 godina ne

Ove godine obeležavam 15 godina pretresanja na ulici. Ili je to bilo prošle? Odrastao u Zemunu, šetao se Beogradom, i gde sam bio, šta sam radio... bio sam sumnjiv. Za to vreme oko mene svašta se nešto događalo, i ne bih da preterujem, ali verovatno sam proveravan više puta od tih koji su svašta događali. Čak mi se čini da su se uvek čudili što nema šta da se proveri. Onda i pričaju lepo sa mnom, kažu: nema potrebe za tim stavom. Ima, veruj mi. Ne, ovo ne pišem sad, kažem im. Kad pitaju zašto, kažem pogodi... šetam gradom. Pa opet, nikada nisam bezobrazan. Ne gledam

U istoj nedelji dve studentkinje su mi se obratile za pomoć. Prvoj je bio potreban dodatak radu o egoizmu, sa primerima iz života koje bi dodala osnovnom prikazu iz literature. Drugoj je trebalo nekoliko saveta i komentara u vezi sa završnim radom - TV prilogom, na privatnoj školi novinarstva... Postavljam ove dve jednosatne intervencije bez želje da od njih napravim viđenije blogove...

Egoizam danas

Egoizam i njegov antipod altruizam svakako da su prisutni i danas kao pojmovi koji označavaju karakterne osobine, ili tek crte, ljudi sa kraja

faces on the street
whom to begin with
whom to end it with
and live
and seek
for further on...

Tadeuss P. Blanque

Nivo I - nazovimo ga dečačkim

Na ovom nivou razumevanja nisu potrebni dodatni komentari. Svako na ovom nivou primetiće besmislenost naslovne izjave, i preći preko nje, bez osmeha, bez ljutnje,

deca mnoga imaju taj neki trenutak u životu
kada udare šutnu počupaju i ugrizu da povrede
da ti suze od bola udare na oči

nisu to deca zla
samo su nejaka i uživaju u trenutku
kada mogu da povrede nekog većeg
toliko većeg od sebe

oduševljava ih činjenica
da imaju tu moć

nemaju snage da podignu teret
da se otrgnu iz ruke
da rasklope trosed ili ponesu torbu brata ili sestre
ali imaju dovoljno snage da povrede

deci sam uvek uspevao
lako i brzo
da objasnim da me zaista boli
i da bih bio zahvalan