Pariz-Brest-Pariz 1891.

Srećno ti bilo.

"Preterivanje u biciklizmu smrtonosno je za bicikliste kao i predoziranje arsenom. Loše će se završiti"

Bili doktori u pravu.

576 prijava a 206 startovalo, kako se ono kaže: prodata ali neostvarena usluga.

Pratio sam biciklizam, uglavnom TdF, dok nije Lens zglajzo i usrao celu priču, ko da čeka pet godina da sazna ko je stvarno pobedio. Malkice pratim ovih godina zbog Pogačara i Roglića. Preko novina. Štampanih.

ko da čeka pet godina da sazna ko je stvarno pobedio

Pa stvarno je pobedio onaj ko je bio prvi, a dopinguju se svi do jednog.
Ko se ne dopinguje nije kompetitivan.

a dopinguju se svi do jednog

Merio, čuo ili samo tako došao do tog zaključka?

Merio, čuo ili samo tako došao do tog zaključka?

Čuo od drugara koji se bavio biciklizmom.
Batalio je tamo oko punoletstva kad mu je drugar iz tima izginuo tako što se spuštajući se sa Kopa zakucao u kamion.
A i zaključio da ne mož da bude kompetitivan bez dodataka.

Čuo od drugara koji se bavio biciklizmom.

Reprezentativan uzorak, nema šta. Malo mi je bezveze kada se takve stvari generalizuju, pogotovo kada je u pitanju ocrnjivanje hiljada ljudi koji se bave nekim sportom.

Srbija ima idealnu geografiju za biciklizam, čudi me da nismo barem regionalna sila u tom sportu.

nask

Srbija ima idealnu geografiju za biciklizam, čudi me da nismo barem regionalna sila u tom sportu.

Ima određen broj rekreativaca (redovni, sa dobrom opremom i solidnim kilometražama).
U poređenju sa biciklističkim nacijama nije ne znam šta al' nije ni nezanemarljivo s obzirom da se ne kotira nešto visoko među 'popularnim' sportovima kod nas.

E, a film mi je do jaja.

E, a film mi je do jaja.

Gledajući film deluje i da su brzi.

Да ли ту још увек главну реч воде Французи, Чеси и Италијани?

Trek i Cannondale-US, Giant-Tajvan (pod njima ima više marki), Bianchi-Italija, Canyon-Nemačka, Cervélo-Kanada/Nizozemska (njih voze Jumbo Visma tim, oni su uzeli gotovo sve pobede u poslednje tri godine, a u 2023. su uzeli sve). Samo ovu poslednju kombinaciju znam iz glave, ostale sam izguglao.

Давно, као клинац, патио сам што не могу себи да приуштим тркачки бицикл марке рено.

Vidi se da si gradsko dete. Mi iz provincije mislili da od češkog Favorita nema bolje. Burazer kupio njihov desetobrzinac što je početkom sedamdesetih bilo čudo. 10 (deset) brzina bate, pa to samo što ne leti, a bio lagan kao perce jer je imao aluminijumski okvir, takođe čudo u to vreme.

nask

Vidi se da si gradsko dete. Mi iz provincije mislili da od češkog Favorita nema bolje. Burazer kupio njihov desetobrzinac od što je početkom sedamdesetih bilo čudo. 10 (deset) brzina bate, pa to samo što ne leti, a bio lagan kao perce jer je imao aluminijumski okvir, takođe čudo u to vreme.

Џаба ми што сам градско дете када ми је најдаљи домет био словеначки бицикл из Крања. И то са пет брзина.



Зато сам и сањао реноа.

Да, праве легенде смо причали о бициклима које можеш да подигнеш са земље окаченог о мали прст руке колико су лагани.

Хвала ти за листинг произвођача.

И да не отварам нови коментар...

Srbija ima idealnu geografiju za biciklizam, čudi me da nismo barem regionalna sila u tom sportu.

И то је својевремено било боље органозовано од базе па навише. Чукарички (спортско друштво, не само фудбалски клуб, а сада је то раздвојено и спортско друштво лагано умире) некада је имао сасвим пристојне у националним оквирима секције и за кошарку, рукомет, скијање, бокс,... Па и за бициклизам. Неки моји из фамилије су били чланови тог бициклистичког Чукаричког и такмичили се.

Међутим, одавно ту нема више те организације спортског друштва и ентузијаста који би повукли целу ствар. А нема ни пара.

Претпостављам да није боље ни са другим спортским друштвима у оквиру којих су постојали бициклистички клубови и ето ти одговора зашто је код нас данас тако.

Сада се бициклизам у Србији углавном своди на појединце ентузијасте и аматере попут нашег блогодомаћина од којих се неки окупљају и у такмичарским клубовима.

Али ентузијазам сам по себи није довољан.

Нема у Србији ни тако мало бициклистичких клубова колико бисмо можда помислили, али велико је питање како се ради и тренира у тим клубовима па онда сразмерно свему томе имамо или немамо неке међународне успехе.

Вероватно је у питању и новац који треба уложити у тај спорт.

А без добре базе, знаш и сам правило за сваки спорт, нећемо ништа ни постизати ако се све то не промени набоље.

Можда би то могао да буде одговор на твоје питање.


Бициклистички савез Србије - чланови (ЛИНК)

Можда би то могао да буде одговор на твоје питање.

Ali me opet kopka kako to da je Slovenija (broj stanovnika malo više nego grad Beograd i četvrtinu površine Srbije) svetska sila u biciklizmu. Iz tebi očiglednih razloga kapiraš da mi je to vrlo drago u pogledu Slovenije ali mi nije drago u pogledu Srbije. Jbg, i ovako mator volim da maštam i da se nadam.

nask

Можда би то могао да буде одговор на твоје питање.

Ali me opet kopka kako to da je Slovenija (broj stanovnika malo više nego grad Beograd i četvrtinu površine Srbija) svetska sila u biciklizmu. Iz tebi očiglednih razloga kapiraš da mi je to vrlo drago u pogledu Slovenije ali mi nije drago u pogledu Srbije.

Ех, Словенија...

Прва разлика је у традицији и неговању бициклизма као спорта.

А друга разлика је стандард живота. Ти барем то знаш... Чак у СФРЈ стандард живота у Словенији и у Србији се драстично разликовао.

Сећаш се да су и онда имали најмању стопу незапослености од свих бивших СФРЈ република, сети какви су им били возови у поређењу са оним гаравим тандркавим шинобусима у Србији... Организационо, Словенија је за нас из Србије тада била као Швајцарска. А и данас је тако. Сећам се колико су мене изненадиле те разлике када сам ишао да служим ЈНА у Илирској Бистрици.

Па моја жена када је почела да ради у школи као професор 1987. имала је плату у противредности од 1000 дојче марака.

Њена фах колегиница из Словеније такође професорка енгелског у исто то време је имала плату од 2000 дојче марака.

Све то има везе када поредиш Словенију и Србију и питаш се зашто је код њих бициклизам на много вишем ниовоу него у Србији.

Jbg, i ovako mator volim da maštam i da se nadam.

И ја.

И не капирам депресију маторих људи којима и сам сада припадам.

Али то је зато што се много дружимо са децом.

Па знаш оно... С ким си, такав си.

nask

Можда би то могао да буде одговор на твоје питање.

Ali me opet kopka kako to da je Slovenija (broj stanovnika malo više nego grad Beograd i četvrtinu površine Srbije) svetska sila u biciklizmu. Iz tebi očiglednih razloga kapiraš da mi je to vrlo drago u pogledu Slovenije ali mi nije drago u pogledu Srbije. Jbg, i ovako mator volim da maštam i da se nadam.

Slovenci se više drogiraju.
Šta drugo?

Slovenci se više drogiraju.
Šta drugo?

Možda im je Tita menje u glavi, pa imaju više mentalnog prostora i vremena da se bave pametnim stvarima? Recimo životom.

nask

Slovenci se više drogiraju.
Šta drugo?

Možda im je Tita menje u glavi, pa imaju više mentalnog prostora i vremena da se bave pametnim stvarima? Recimo životom.

Iskusno!
Šta drugo?!

Srbija ima idealnu geografiju za biciklizam, čudi me da nismo barem regionalna sila u tom sportu.

Srbi nemaju taj mentalitet discipline, patnje, koja je potrebna za biciklizam.

Malkice pratim ovih godina zbog Pogačara i Roglića.

Da, i Mark Cavendish i Michael Kwiatkowski mi drže pažnju.

shmoo
Организационо, Словенија је за нас из Србије тада била као Швајцарска

'Organizaciono' su Srbiju tada uređivali Srbi. Koji su još onda tvrdili kako zapadno-satanističko-buržoaska biciklistička industrija samo što nije propala.

Све то има везе када поредиш Словенију и Србију и питаш се зашто је код њих бициклизам на много вишем ниовоу него у Србији.

To ima veze sa sistemom gde jedan od čelnih ljudi srpskog sporta izjavi kako ne poštuje ljude koji nisu bili u zatvoru i da samo jaki ljudi mogu tako nešto izdržati. Kao i stavom dobrog dela naše populacije da kad vidi biciklistu svira, psuje, po portalima komentariše kako ih treba zgaziti, zabraniti da se voze putem...
Ili pokušajima da se 'organizaciono' u Beograd uvede iznajmljivanje bicikli (ili električnih trotineta slagaću te) što se na kraju svelo na opštu krađu kao skoro nigde u svetu. Da ne širim temu na krađu ili uništavanje saobraćajnih znakova. Sigurno su nas i na to naterali 'neki sa strane'.

gedza.73

shmoo
Организационо, Словенија је за нас из Србије тада била као Швајцарска

'Organizaciono' su Srbiju tada uređivali Srbi. Koji su još onda tvrdili kako zapadno-satanističko-buržoaska biciklistička industrija samo što nije propala.

Све то има везе када поредиш Словенију и Србију и питаш се зашто је код њих бициклизам на много вишем ниовоу него у Србији.

To ima veze sa sistemom gde jedan od čelnih ljudi srpskog sporta izjavi kako ne poštuje ljude koji nisu bili u zatvoru i da samo jaki ljudi mogu tako nešto izdržati. Kao i stavom dobrog dela naše populacije da kad vidi biciklistu svira, psuje, po portalima komentariše kako ih treba zgaziti, zabraniti da se voze putem...
Ili pokušajima da se 'organizaciono' u Beograd uvede iznajmljivanje bicikli (ili električnih trotineta slagaću te) što se na kraju svelo na opštu krađu kao skoro nigde u svetu. Da ne širim temu na krađu ili uništavanje saobraćajnih znakova. Sigurno su nas i na to naterali 'neki sa strane'.

Дај сад овде једну слику Путина да употпуниш свој доживљај.

Не просеравај се бре више, Геџо, леба ти!

Кога, бре, уопште боли курац за ове твоје идеолошко-дневнополитикантске тлапње на једном блогу који се бави бициклизмом.

Да ли мораш баш сваки блог, ма о чему год тај блог био и коју год тему имао, да усераваш својим булшитима о "Србима комунистима, малим Русима" и осталим глупостима из свог уског репертоара, још уже перцепције света око себе и још ужег менталног оквира?

shmoo
Кога, бре, уопште боли курац за ове твоје идеолошко-дневнополитикантске тлапње на једном блогу који се бави бициклизмом.

'Ideološko-dnevnopolitikanske tlapnje' da poštovan čovek u Srbiji može biti samo onaj koji je neko vreme proveo u zatvoru dovode do jednog od beočuga u lancu koji se odnosi na saobraćajnu (ne)kulturu u nas. Tako karika po karika i ode sve u krasni. Zašto ti mrziš Srbiju i želiš srpskom narodu zlo?

још уже перцепције света

Moja uže percepcija upoređuje odnos prema biciklistima kod nas i kod 'njih'. Aj pogodi na čiju štetu.

gedza.73

shmoo
Кога, бре, уопште боли курац за ове твоје идеолошко-дневнополитикантске тлапње на једном блогу који се бави бициклизмом.

'Ideološko-dnevnopolitikanske tlapnje' da poštovan čovek u Srbiji može biti samo onaj koji je neko vreme proveo u zatvoru dovode do jednog od beočuga u lancu koji se odnosi na saobraćajnu (ne)kulturu u nas. Tako karika po karika i ode sve u krasni. Zašto ti mrziš Srbiju i želiš srpskom narodu zlo?

још уже перцепције света

Moja uže percepcija upoređuje odnos prema biciklistima kod nas i kod 'njih'. Aj pogodi na čiju štetu.

gedžo manjak upornosti ti se ne može osporiti..
nego odgledam sinoć čak dva filma..
počela sam toliko rijetko da idem u kancelariju da kad odem bukvalno to doživim kao uspinjanje na Kilimandžaro sam, satare me načisto.. te sam se onda lijepo izvalila u hotelju i nisam ustajala dok ne odgledah dva filma u cugu..
elem..
Nock at the cabin..
poslednji Šajmalanov film i odličan.. ja njega i inače volim mada mu je većina filmova blesava u sutšini ali zabavna za gledanje..
e ovaj je zabavan ali i sa 100% pogođenom metaforom..
u suštini govori o tome da se ne možemo zatvarati u svoje staklene balone, da se ipak mora boriti za bolje društvo čak i kad to (i pogotovo onda) od nas iziskuje i neku žrtvu..
a sve u kontekstu sve većeg broja ljudi (i sama sam takva) koji se povlači u neku svoju oazu porodice i prijatelja i ne angažuje šire od najuže zajednice iako je svjesna da društvo škripi na svim krivinama jer glupima, zlima i bahatima nije teško da nameću svoje budalaste ideje..

e onda da se izbijem iz bedaka pogledam i
Cocaine bear
e to je već čist plezir, malo gora ima al dobro urnebesan, odlična ekipa, svaka preporuka za kvalitetnu razbibrigu..

e i kad samo kod kvalitetne zajebancije ne znam dal sam pričala.. ljetos u rodnoj grudi pogledan stari film sa Stivom Martinom..
i sad on u nekoj romantičnoj sceni kaže dami Why don't you slip into something more comfortable
a prevod kaže (wait for it) Što se i ti ne razgaćiš..
e dakle ljeto smo proveli jedni drugima sugerišući razgaćavanje (razgaćivanje?)..
svaka čast majstoru, preveo ga je

taj mentalitet discipline, patnje,

Da, patnja. Mislim da je biciklizam jedan od sportova gde je mentalna i fizička patnja prosečnom čoveku teško zamisliva. Plus je najsmrtonosniji sport. Ne zbog dopinga.

Za mene su uprkos svih problema oko dopinga (nadam se uglavnom u prošlosti) biciklisti, pogotovo oni koji voze turove, totalni heroji.



Tom Doumolin Giro 2019.

Koji drugi sportista (sem možda onih u kojima se legalno mlate) bi posle pada, rasečenog kolena od lanca ustao i nastavio da bicikla sledećih 2 sata. Ovo nije čak ni nešto ekstremno šta ti momci i devojke mogu da trpe.

Da, patnja. Mislim da je biciklizam jedan od sportova gde je mentalna i fizička patnja prosečnom čoveku teško zamisliva.

nask

Možda im je Tita menje u glavi, pa imaju više mentalnog prostora i vremena da se bave pametnim stvarima? Recimo životom.

A možda treba da čitamo šta se stvarno dešavalo od `45. do `90. pa bi nam mnoge stvari bile jasnije.

Biciklizam nije reper ni za šta, kao ni skijanje, kao ni vaterpolo, kao ni košarka...

U vaterpolu se zadnjih 30 godina za medalju bore Mađari, Hrvati, Crnogorci i mi.Tu se muvaju i Španci, Italijani i Grci, a od ostatka sveta Ameri i Australijanci.

I sad treba da konstatujemo kako ostatak sveta ne voli da se kupa.

tessa1

Srbi nemaju taj mentalitet discipline, patnje, koja je potrebna za biciklizam.

Mislim da je za biciklizam bitnija mentalna nedisciplina...
A Srbin, ako je motivisan, može da pati koliko god hoće

Evo npr. ja sam triput uspešno prešao granicu između Srbije i Hrvatske, ilegalno, biciklom.

Prvi put je bilo najteže...
Trideseti decembar, temperatura -1 celzijusa, krenem iz NS-a u Zagreb biciklom a imam zabranu ulaska u Hrvatsku (prekoračio boravak pa me proterali...)
Doverglam do Ljube, pa kroz šumu s biciklom na leđima nekako do Iloka, onda kroz Slavoniju do Zagreba... Nisam imao telefon, GPS,.. izgubio se dvaput, jednom kod Županje (stigao do Save) a drugi put u Ivanić gradu...
Na pola puta ostanem bez svetla pa u mraku pratim belu liniju...
Uglavnom, stigao sam do Zagreba polumrtav, pothlađen...al taman za doček nove godine...

Drugi put je bilo bolje... leto, avgust, Dunav rekordno nizak, pun mesec,.. kupim kod Kineza pojas za spasavanje, na njega stavim bicikl, vežem oko struka najlon za pecanje i preplivam oko ponoći od Tikvare do Šarengrada vukući za sobom bicikl pa onda opušteno do Karlovca...

Kad sam treći put (ilegalno) prelazio već je bio počeo migrantski talas, i graničari počeli bolje čuvati granicu... prešao sam legalno u Mađarsku pa preko neke njive u Baranju (još nije bilo žice...)

E sad... zašto sam to radio mogao bih napisati kod jednarecfonmoi, na njenom najnovijem blogu, ali neću!
Svi bi ovde mislili (pogotovo predatortz) da sam idi(j)ot... mada, ionako, verovatno, misle...

Svi bi ovde mislili (pogotovo predatortz) da sam idi(j)ot... mada, ionako, verovatno, misle...

Ne mislim da si idiot, već mentol. Ali ovo što si napisao meni zvučii dovoljno ludo pa bih zaista voleo da čitam o tim tvojim dogodovštinama. Evo jedne opuštene i prikladnog naslova.

kupim kod Kineza pojas za spasavanje, na njega stavim bicikl, vežem oko struka najlon za pecanje i preplivam oko ponoći

Najlon koje debljine?

Pitam za prijatelja somdžiju.

nask

Ne mislim da si idiot, već mentol. Ali ovo što si napisao meni zvučii dovoljno ludo pa bih zaista voleo da čitam o tim tvojim dogodovštinama.

Hvala ti nask! Drago mi je da smatraš da sam samo mentol i ludak, a ne idiot:)

Svašta mi se dešavalo u životu i ponekad pomislim da me Bog namerno maltretira zato što mu je to zabavno... i da mi je od svih bogova zapao baš onaj okrutni, starozavetni...
Eto , i vernik sam i komunjara a to ne može izaći na dobro:)

Npr. letos (da ostanem u temi bloga...) obiđem ostrvo biciklom uzduž i popreko, dosadi mi... kupim čamac (gumenjak) i pentu, pa ću sad da oplovim ceo arhipelag...
U početku je bilo dobro. Odem na neko ostrvce, budem tamo sam.., uživam...
Onda, jedan dan, odem na neko malo ostrvo, privežem čamac, uskočim u more i vidim moj telefon kako pluta pored mene...
Krenem nazad a motor neće da upali, počne da duva južina, talasi metar i po, neki meteorološki fenomen koji su nazvali "Lucifer"... temperatura 40°C
Pokušavam da ga upalim satima i naposletku shvatim da je puklo crevo i da benzin curi. Zakrpim nekako to crevo i konačno upalim motor ali nisam znao da su se neki ljudi zabrinuli za mene, zvali me a ja nedostupan, alarmirali lučku kapetaniju a oni poslali gliser i ronioce da me traže.....
Bilo je nazgodno ploviti ali sam prejahao talase i stigao nazad do svog ostrva.a oni me tamo već prežalili, osećao sam se kao pokojni Toza...
To je bio kraj moje kapatanske karijere:(

S jedne strane drago mi je da se neko brine za mene a sa druge... drugi ljudi znaju biti poprilično opterećenje...

A pokušao sam, svojevremeno, i monaški živeti, sam u šumi, ali svejedno su me i tu našli (ti drugi ljudi) i sve mi iskomplikovali (...

Jutros odem na buvljak i nađem neku knjigu, koju sam čitao davno... Ovako počinje:

Evo jedne opuštene i prikladnog naslova

solo

Najlon koje debljine?

Pitam za prijatelja somdžiju.

Nisam ribolovac ali mislim da to zavisi od težine soma. Ako imaš vagu izmeri koliko si težak pa pogledaj u specifikaciji za najlon...
Samo se nadam da je taj tvoj prijatelj sportski ribolovac:)

Nisam ribolovac ali mislim da to zavisi od težine soma. Ako imaš vagu izmeri koliko si težak pa pogledaj u specifikaciji za najlon...

Pa ti si tvoj najlon proverio na terenu.

To je ipak validna informacija,znaš ono vuče te struja Dunava,vetar,bicikl landara u vodi.....

Nije isto kao i na suvom.

OK je i ako želiš da sakriješ tu informaciju.

Hu kerz!

Hvala ti nask! Drago mi je da smatraš da sam samo mentol i ludak, a ne idiot:)

Ma samo čitam kako se potpisuješ, ko sam ja da išta smatra o ljudima koji su odabrali da idu putem kojim se ređe ide. Sve najbolje na tom putu. Iskreno mislim.

nask

Da, patnja. Mislim da je biciklizam jedan od sportova gde je mentalna i fizička patnja prosečnom čoveku teško zamisliva. Plus je najsmrtonosniji sport. Ne zbog dopinga.

profesionalni bodi bildinhg je najsmrtonosniji sport. zbog dopinga.

docsumann

Da, patnja. Mislim da je biciklizam jedan od sportova gde je mentalna i fizička patnja prosečnom čoveku teško zamisliva. Plus je najsmrtonosniji sport. Ne zbog dopinga.

profesionalni bodi bildinhg je najsmrtonosniji sport. zbog dopinga.

Прати га одмах раме уз раме и дизање тегова.

Ретко који светски првак или олимпијски шампион међу дизачима тегова је дуго живео. Обично умиру у средовечном добу, многи и пре тридесете године живота, чак и када престану да се активно баве својим спортом због дугогодишњег допинга који почиње у раној младости. Свашта им се у организму поремети и упропасти пре времена због те хемије - допинга.

И то се у том спорту такође подразумева као и у профи боди билдингу. Сви они на то гледају као на нормалну појаву.

Ovaj sport se suočava sa rizikom uklanjanja sa Igara zbog stalnih problema sa dopingom. Talahadze je rekao da bi prekršioci trebali dobiti ono što zaslužuju, ali da bi sport trebao biti uključen u Igre u Parizu. (ЛИНК)

(Ћале моје другарице из детињства, Владан Михајловић, био је у оно време, осамдесетих, секретар светске федерације дизача тегова па сам после мог доживљаја тада са дизачима тегова причао са њим о томе. И он се касније такође упокојио а да није доживео 50 година старости.)

Док сам као тинејџер тренирао кајак, зими бисмо, када се заледи Језеро код Аде а богами неки пут и Сава, тренинге имали у спортском центру Кошутњак због трим стазе, базена и теретане на једном месту. Теретану смо често делили са неким другим спортистима, па се тако сећам да је са нама тренинге у теретани у исто време имао и ондашњи првак Европе у бацању кугле, Владимир Милић.

А неки пут са нама су тренирали заједно и чланови клуба дизача тегова Партизан. На једном од тих тренинга у теретани заједно са њима њихов тренер гледа мог другара и мене док дижемо тегове и позове нас да променимо спорт и да постанемо чланови његовог клуба. Пристанемо нас двојица, одемо на њихове тренинге...

И већ после 2-3 тренинга са дизачима тегова донесе тај исти тренер гомиле неких кутијица и флашица са разноразним шареним пилулама за мог другара и мене и почне да нам детаљно објашњава како то да пијемо, у које време, које дозе итд.

Нас двојица га одмах одбијемо. Он нам рекао да онда не можемо да будемо дизачи тегова и чланови њиховог клуба. Ми одговоримо да баш и не морамо, па се вратимо међу кајакаше и кануисте.

Другар и ја смо тада имали 16-17 година.

shmoo

И то је својевремено било боље органозовано од базе па навише. Чукарички (спортско друштво, не само фудбалски клуб, а сада је то раздвојено и спортско друштво лагано умире) некада је имао сасвим пристојне у националним оквирима секције и за кошарку, рукомет, скијање, бокс,... Па и за бициклизам. Неки моји из фамилије су били чланови тог бициклистичког Чукаричког и такмичили се.

И ја сам био једно пет шест година у Чукаричком, све док је на једној трци нека сомина улетела колима међу нас доле испод надвожњака код Аде. Мене је промашио али је један другар из клуба годину дана прележао у кориту. Тад сам баталио организовани спорт али сам после возио још више него док сам био у клубу, једно време и са неким веслачима из Графичара којима је неко објаснио да је педалање баш добар тренинг за њих. Уствари, спојила нас је заједничка нетрпељивост према пецарошима који су стално задимљавали површину и околину Језера у намери да се обрачунају с комарцима, веслачима и поштеним бициклистима.

crossover

shmoo

И то је својевремено било боље органозовано од базе па навише. Чукарички (спортско друштво, не само фудбалски клуб, а сада је то раздвојено и спортско друштво лагано умире) некада је имао сасвим пристојне у националним оквирима секције и за кошарку, рукомет, скијање, бокс,... Па и за бициклизам. Неки моји из фамилије су били чланови тог бициклистичког Чукаричког и такмичили се.

И ја сам био једно пет шест година у Чукаричком, све док је на једној трци нека сомина улетела колима међу нас доле испод надвожњака код Аде. Мене је промашио али је један другар из клуба годину дана прележао у кориту. Тад сам баталио организовани спорт али сам после возио још више него док сам био у клубу,

То је то. Није се имало ни где да се педала. Ни сада није много боље. Кад кренеш бициклом обреновачким друмом, прво се прексрстиш па шта ти бог да успут.

Постоји сада та бициклистичка стаза која иде од Новог Београда до Аде (а мислим да има још понегде у граду) али то није за тренинге него за рекреативце пошто одмах поред стазе шетају људи, деца истрчавају на стазу итд.

једно време и са неким веслачима из Графичара којима је неко објаснио да је педалање баш добар тренинг за њих.

Благо њима.

Јесте то добро, али је нама тренер, када смо га питали за педалање, објаснио укратко да је трчање мајка па би затим сео у свог фићу и возио поред нас док трчимо по Ади диктирајући нам темпо на појединим деоницама вичући кроз отворен прозор на ауту.

(Јбт, тада а и када сам се вратио из војске, могао сам да се трчећи попнем од моје куће код Храма Светог Ђорђа до стадиона Чукаричког на врху Брда и да се ни најмање не задувам.)

Уствари, спојила нас је заједничка нетрпељивост према пецарошима који су стално задимљавали површину и околину Језера у намери да се обрачунају с комарцима, веслачима и поштеним бициклистима.

Ја сам био и остао романтик па сам на тај дим на води против комараца на Језеру гледао као на лагану мистичну измаглицу изнад воде из које ће се појавити моја водена вила у коју ћу се заљубити за читав живот као у филмовима снимљеним по романима Џејн Остин или сестара Бронте. При томе нисам обраћао пажњу на мирисе и тако сам склопио вечни мир са пецарошима.

spominjao sam već na blogu da sam radio svojevremeno za jednu bg firmu, čiji je vlasnik nekoć bio predesdnik dizačkog kluba Partizan.
od njega sam čuo svjedočenje ljekara bugarske reprezentacije, koja je u to vrijeme bila odmah iza SSSR-a po uspjesima .
jednom prilikom, kad su Bugari gostovali kod nas, izvedu ih domaćini na večeru, pa kad su se nakon toga dobro zapili pitaju oni ovog ljekara - Aj' reci pravo šta im daješ?
- Insulin
- A kako?
- Dam im startnu dozu, pa čekam reakciju. Ako im ne bude ništa povećavam dozu. Pa tako sve dok ne padnu u komu.
E onda malo smanjim - I to je mjera.


insulin ima jak anabolički efekat, a praktički je nedetektiv, pošto je on jedan od ključnih hormona koje tijelo već samo proizvodi.
često se zloupotrebljava u bodibildingu i sportovima snage. mnogi postanu šećeraši, pošpto im sopstvena produkcija insulina oitkaže od prevelike vještački upumpane količine.

sličan efekat imaju i steroidi (modifikacije testosterona), gdje testisi prestanu da ga proizvode, upravo zbog enomne količine unjete dopingom. oni se mogu vratiti u funkciju, al za to treba vremena.
skidanje s steroida (testoterona) zna da ima jebene psihičke posljedice. opada motivacija, elan, energija...opći down.

docs, u koju komu, hipo ili hiper? zar to nije opasno? kako je taj doca znao da ce se povratiti iz kome?

docs, u koju komu, hipo ili hiper?

drektno iz svog laičko ugla, rekao bih - hipoglikemčka

kako je taj doca znao da ce se povratiti iz kome?

vjerovatno ima iskustva, a i znanja, kad je već postao ljekar ncionalčnog tima.
pretpostavljam, da to nisu duboke kome.

Другар и ја смо тада имали 16-17 година.

Slična priča ali u AK CZ. Ja čak nisam ni ukapirao sa onim naivnim/glupim mozgom o čemu pričaju. A sve proslavljena imena naše atletike. Zločinci bre.

I bate što su ti momci smrdeli na pokvarenu turšiju za vreme i posle treninga, a prdeli čist ciklon b.

nask

Другар и ја смо тада имали 16-17 година.

Slična priča ali u AK CZ. Ja čak nisam ni ukapirao sa onim naivnim/glupim mozgom o čemu pričaju. A sve proslavljena imena naše atletike. Zločinci bre.

I bate što su ti momci smrdeli na pokvarenu turšiju za vreme i posle treninga, a prdeli čist ciklon b.

Изгледа да су екипни спортови некада ( "у наше време" ) били ипак мало више поштеђени од тога.

А данас више нисам сигуран ни у то гледајући ове модерне гладијаторе на фудбалском терену.

(Претпостављам да је и са кошарком данас исто тако.)

shmoo

Изгледа да су екипни спортови некада ( "у наше време" ) били ипак мало више поштеђени од тога.

А данас више нисам сигуран ни у то гледајући ове модерне гладијаторе на фудбалском терену.

(Претпостављам да је и са кошарком данас исто тако.)

Ma, od OI `84. u LA se američkim sportistima ne proverava da li su dopingovani.

Sve neki džentlmeni u komitetu, pa veruju na reč.

Seti se samo kako su Nemci igrali 1990. u Italiji.

Hemije ima svuda, samo je pitanje količine.

shmoo

То је то. Није се имало ни где да се педала. Ни сада није много боље. Кад кренеш бициклом обреновачким друмом, прво се прексрстиш па шта ти бог да успут.

Ма ово је била званична такмичарска трка, са све обезбеђењем и пандурима на раскрсницама, али се мамлаз провукао негде и направио крш.

Ја сам био и остао романтик па сам на тај дим на води против комараца на Језеру гледао као на лагану мистичну измаглицу изнад воде из које ће се појавити моја водена вила у коју ћу се заљубити за читав живот као у филмовима снимљеним по романима Џејн Остин или сестара Бронте. При томе нисам обраћао пажњу на мирисе и тако сам склопио вечни мир са пецарошима.

Каже тај мој ортак из Графичара да су пар пута хтели душу да испусте од те романтике, кад се спусти дим на воду нема шансе да га избегнеш, штипа за плућа и смрди ко да су запалили даске од клозета, а ти мораш да веслаш кроз ту димчину до Таложника и назад.

Једном, кад су били на припремама у Херцег Новом за неку међународну регату, кренули да тренирају рано изјутра, идеални услови, сунчан дан, нигде никог, море мирно, површина мора равна ко стакло, глува тишина - чист зен. Али, увек се нађе неко ко ће да разјебе склад у космосу, на пар метара од чамца искочи нешто огромно из мора, направи салто и тресне назад у воду. И онда опет још једном, тек из другог пута су схватили да је то делфин Јоца који их је спазио и дошао да се игра. Каже овај мој ортак - замисли да ти тако нешто искочи поред чамца, у животу се нисам тако усро. Тако је настао зент будизам.

hahaha zent budizam. krenulo mi je jutro sa smehom. valjda je to dobar znak.

milisav68
Ma, od OI `84. u LA se američkim sportistima ne proverava da li su dopingovani.
Sve neki džentlmeni u komitetu, pa veruju na reč.

The United States Anti-Doping Agency... USADA...  organization and the national anti-doping organization (NADO) for the United States.

On 24 August, 2012... (USADA) announced that it had imposed on Lance Armstrong a sanction of lifetime ineligibility and disqualification of competitive results achieved since 1 August, 1998.

On 22 October, 2012, the UCI accepted the USADA findings and formally stripped Lance Armstrong of his seven Tour de France.

The Union Cycliste Internationale (UCI]... is the world governing body for sports cycling and oversees international competitive cycling events

Statement From USADA CEO Travis T. Tygart Regarding The U.S. Postal Service Pro Cycling Team Doping Conspiracy
Today, we are sending the ‘Reasoned Decision’ in the Lance Armstrong case and supporting information to the Union Cycliste International (UCI), the World Anti-Doping Agency (WADA), and the World Triathlon Corporation (WTC). The evidence shows beyond any doubt that the US Postal Service Pro Cycling Team ran the most sophisticated, professionalized and successful doping program that sport has ever seen.

The USPS Team doping conspiracy was professionally designed to groom and pressure athletes to use dangerous drugs, to evade detection, to ensure its secrecy and ultimately gain an unfair competitive advantage through superior doping practices. A program organized by individuals who thought they were above the rules and who still play a major and active role in sport today.

Our mission is to protect clean athletes by preserving the integrity of competition not only for today’s athletes but also the athletes of tomorrow. We have heard from many athletes who have faced an unfair dilemma — dope, or don’t compete at the highest levels of the sport. Many of them abandoned their dreams and left sport because they refused to endanger their health and participate in doping. That is a tragic choice no athlete should have to make.

gedza.73

milisav68
Ma, od OI `84. u LA se američkim sportistima ne proverava da li su dopingovani.
Sve neki džentlmeni u komitetu, pa veruju na reč.

The United States Anti-Doping Agency... USADA...  organization and the national anti-doping organization (NADO) for the United States.

Vidi, ovo OI znači Olimpijske igre, što znači da u komitetu vole malo da zažmure.

Drugo, hemija se gura u različitim oblicima i kako se dogovore koliko je dozvoljeno, a Lans Armtrong je samo pretero to dogovoreno/dozvoljeno, odnosno zakačio se sa sponzorima koji su gurali celu ekipu, a on mislio da može da traži više para nego što je dozvoljeno.

U biciklizmu se još od sedamdesetih gura testeteron, a valjda znaš da je to hormon koji proizvodi ljudski organizam (muškarci više, žene manje), i da je tada bilo teško utvrditi/dokazati posle trke da ga je neko uzimao.Vremenom su ta ispitivanja napredovala, pa su se onda preciznije dogovorili koliki maksimum može da bude.

I nije samo biciklizam u pitanju, jednostavno vrhunski sport pomera granice, što zbog opreme, što zbog ishrane, što zbog načina treniranja, ali i zbog raznih dozvoljenih i nedozvoljenih sredstava.

Recimo, Novak Đoković u toku meča pije vodu obogaćenu elektrolitima (što jeste dozvoljeno, ali je generalno prevara), i ta voda mu daje dodatnu energiju (odnosno, pretpostavljam, smanjuje grčeve u mišićima kod velikih napora).

Vidi, ovo OI znači Olimpijske igre, što znači da u komitetu vole malo da zažmure.

In United States Anti-Doping Agency v. Montgomery, a Court of Arbitration for Sport (CAS) Tribunal found Olympic track and field gold medalist and former world record holder Tim Montgomery (Montgomery) guilty of doping. The Tribunal determined, after considering the evidence presented by the United States Anti-Doping Agency (USADA), that Montgomery had taken THG, a prohibited performance enhancing drug known in colloquial parlance as "the Clear." As punishment, Montgomery was banned from competition for two years, stripped of his on-track achievements dating back to March 200l, and ordered to repay an estimated $1 million in earnings.

Jones is also disqualified from all competitive results obtained on and subsequent to Sept. 1, 2000, and must forfeit all medals, results, points and prizes from that date, the anti-doping agency said.

Ovo ispišavanje po Netu je postalo naporno, zemlja plače..


Dobro si me napomenuo zašto da napravim Substack, i uskratim i ovih 5 min ovde, prije neki dan navodim razloge protiv, sad se sjetih razloga za..

tessa1

Ovo ispišavanje po Netu je postalo naporno, zemlja plače..


Dobro si me napomenuo zašto da napravim Substack, i uskratim i ovih 5 min ovde, prije neki dan navodim razloge protiv, sad se sjetih razloga za..

Oooo, jebote!
Ljutiš se ko ljuta paprika.

Dobro si me napomenuo zašto da napravim Substack, i uskratim i ovih 5 min ovde, prije neki dan navodim razloge protiv, sad se sjetih razloga za..

Teško.

Zajebo te Maxa.

Oooo, jebote!
Ljutiš se ko ljuta paprika.

Evo, ovo je moj poslednji komentar na blogu B92, zadnji, kao u ono školi kad su govorili o poslednjoj i zadnjoj klupi, iza je zid, ne može se slagati klupa..

Pet minuta mi je bilo potrebno, ni toliko, samo moram naći ljepšu boju grafita umjesto crne, to ću kasnije.

Ali u ovom svemu najviše nervira, ponižava, pomisao virtuelnih duša da će neko dolaziti na ispišavanje jer nema kud, mora, svakodnevno i isto, ne jedno, dvoje troje, njih deset se ispišava, samo se smjenjuju i 50 gleda i zamišlja da se ono ispišava..


Gospode bože i opsujem i pljunem ujedno..


https://tsynops.substack.com

tessa1

Oooo, jebote!
Ljutiš se ko ljuta paprika.

Evo, ovo je moj poslednji komentar na blogu B92, zadnji, kao u ono školi kad su govorili o poslednjoj i zadnjoj klupi, iza je zid, ne može se slagati klupa..

Pet minuta mi je bilo potrebno, ni toliko, samo moram naći ljepšu boju grafita umjesto crne, to ću kasnije.

Ali u ovom svemu najviše nervira, ponižava, pomisao virtuelnih duša da će neko dolaziti na ispišavanje jer nema kud, mora, svakodnevno i isto, ne jedno, dvoje troje, njih deset se ispišava, samo se smjenjuju i 50 gleda i zamišlja da se ono ispišava..


Gospode bože i opsujem i pljunem ujedno..


https://tsynops.substack.com

Izvini, ali ja tebi ne verujem da je ovo tvoj poslednji komentar na blogu.
Ti ne deluješ kao osoba snažnog karaktera i samodiscipline.
Suviše si plahovita i prečesto reaguješ ishitreno.
I nesmotreno.
Doduše, samodisciplina može i da se trenira.
Ali je uspeh, počesto, neizvestan.

tessa, i ja isto kao i ti. smetaju im 3 zene na blogu. fuj.

zoja444

tessa, i ja isto kao i ti. smetaju im 3 zene na blogu. fuj.

Koje su to tri?

Koje su to tri?

promoter

zoja444

tessa, i ja isto kao i ti. smetaju im 3 zene na blogu. fuj.

Koje su to tri?

Да није Емилија та трећа жена?

Да није Емилија та трећа жена?

Nije definitivno.

Osim ako nije tamnoput.



p.s.

shmoo

promoter

zoja444

tessa, i ja isto kao i ti. smetaju im 3 zene na blogu. fuj.

Koje su to tri?

Да није Емилија та трећа жена?

Isseimarijo

tessa1

Oooo, jebote!
Ljutiš se ko ljuta paprika.

Evo, ovo je moj poslednji komentar na blogu B92, zadnji

Мени је ово познато од раније. Видео сам овакве реченице на Блогу Б92 много пута.

И ниједан једини пут од тога није било ништа.

Зато ти и не верујем.

vcucko

shmoo

promoter

zoja444

tessa, i ja isto kao i ti. smetaju im 3 zene na blogu. fuj.

Koje su to tri?

Да није Емилија та трећа жена?

Isseimarijo

Сећаш се оног вица после Светског првенства у Француској 1998. када је Пеђа Мијатовић против Холандије из пенала декнуо у пречку па се после тога момци вратили кући.

И Пеђа хоће да изађе да се прошета Подгорицом, али не сме од срамоте па се преруши и тако изађе на улицу и налети на неку бабу која му каже:"Ђе си, Пеђо!"

Збуни се Мијатовић, врати се кући, дода на маскирање браду и бркове, изађе на улицу, опет иста баба која му каже:"Ђе си, Пеђо!"

Врати се Мијатовић кући, дода још неке елементе на своју маску и опет на улицу и опет иста баба:"Ђе си, Пеђо!"

"Шта ти је бре, баба, откуд знаш да сам ја Пеђа Мијатовић?"

"Нијесам ја баба, ја сам Дејо Савићевић."

taso, sto ste se okomili na tessu? ima zena pravo da se predomisli. koliko puta si ti napustao blog pa te i zezaju zbog toga.

zoja444

taso, sto ste se okomili na tessu? ima zena pravo da se predomisli. koliko puta si ti napustao blog pa te i zezaju zbog toga.

Ко их јебе кад су глупи буквалисти па све овде речено, то јест написано, схватају дословце баш тако.

Зато ми њихово зезање дође некако као моје зезање са њима.

Ево, да те задовољим...

Ово овде сада је заиста мој последњи/задњи коментар на Блогу Б92.

Је л' ми верујеш?

zasto da ti bude poslednji, pu, pu, pomeri se smesta. idi zadovolji jednurec, napisi nesto o temi, moli te zena vise puta. i veoma je afirmativna prema tebi.

zoja444

zasto da ti bude poslednji, pu, pu, pomeri se smesta. idi zadovolji jednurec, napisi nesto o temi, moli te zena vise puta. i veoma je afirmativna prema tebi.

Улични музичар није жена, колико сам укапирао.

А овде сам написао и понешто о педалању.

(Ево, ево, послушаћу те... Нећу ја да пишем, мрзи ме... Али послушаћу те.)

ljudi, gde vam je sirina uma. i glupi imaju pravo da postoje. inteligencija je i genetski uslovljena pa se i nema izbora. ovde smo uglavnom prosecno inteligentni sa manje ili vise znanja i iskustva.

zoja444

ljudi, gde vam je sirina uma. i glupi imaju pravo da postoje. inteligencija je i genetski uslovljena pa se i nema izbora. ovde smo uglavnom prosecno inteligentni sa manje ili vise znanja i iskustva.

Наравно да глупи имају права да постоје.

Само не треба стално да кукају и да се жале што су глупи све тврдећи и мислећи за себе да су најпаметнији у свијет.

И уз то још и најлепши, најбркатији, најгрлатији, најагресивнији и са највећим споловилом.

(Видети код Виба за најбркатије, најгрлатије и најјаче претке на Балкану. Ја још увек нисам у свом животу упознао Српкињу или Србина који за себе не мисли да је најпаметнији у свијет.)

А испостави се на крају да се увек нађе неко ко има већи само глупи у својој сујети то не могу да схвате.

Ми просечни то капирамо.

Можда не сви, али неки од нас просечних то ипак капирамо.

hehe, a gde su tu srpkinje, zene? sta one imaju? dobra ti je ona prica o pavlu vujisicu.

shmoo

...

И уз то још и најлепши, најбркатији, најгрлатији, најагресивнији и са највећим споловилом.

...

Žene bi trebalo da se hvale sa najmanjim spolovilom?
Valjda!

(Ево, ево, послушаћу те..

i zapamti,nema botovanih

ljudi, gde vam je sirina uma. i glupi imaju pravo da postoje. inteligencija je i genetski uslovljena pa se i nema izbora. ovde smo uglavnom prosecno inteligentni sa manje ili vise znanja i iskustva.

solo

i zapamti,nema botovanih

И ботови имају право на живот.

Поготово откако је паризер појефтинио.

Javio se naš čovek

Prespavo? Javio nam se blogodrugar već u nedelju.

Prespavo? Javio nam se blogodrugar već u nedelju.

gde?
Promaklo.

Ne na blogu već u medijima raznim.

?
Зашто ја више не видим Јутјуб клипове у туђим коментарима на Блогу Б92 нити могу да их качим у својим коментарима и зашто ми, када хоћу да се улогујем, избацује да конекција није сигурна па морам да кликнем на сенд енивеј или тако некако да бих се улоговао?

Pređi na wind. XP

ko ti je provajder za net?

To je pitanje za njihovu tehničku podršku.

Možda i neka viruščina.

Iščekiraj antivirus program.

I na kraju ti ostaje Maxa

solo

Možda i neka viruščina.

Ма јок, то је тако само на Блогу Б92.

И тако је када се улогујем на Блог Б92 и са других машина.

Све сем Блога Б92 функционише као и увек.

I na kraju ti ostaje Maxa

Прешао бих ја одмах на Максу него се бојим да ће Зоја бити љубоморна.

Љубоморне жене су зајебана ствар.

Ма јок, то је тако само на Блогу Б92.

И тако је када се улогујем на Блог Б92 и са других машина.

Све сем Блога Б92 функционише као и увек.

E onda je Angie iskamčila moderaciju.

Popismo Karakas u najavi.

shmoo

Зашто ја више не видим Јутјуб клипове у туђим коментарима на Блогу Б92 нити могу да их качим у својим коментарима и зашто ми, када хоћу да се улогујем, избацује да конекција није сигурна па морам да кликнем на сенд енивеј или тако некако да бих се улоговао?

Sa Majkrosoft Edžom tih problema nema.
Adervajs, sa Hromom i Mozilom isto i kod mene.
Prema tome, koristi Edž dok to majstori ne oprave.
Ispod možeš da pročitaš objašnjenje.

https://support.mozilla.org/en-US/kb/insecure-password-warning-firefox?as=u&utm_source=inproduct

solo

Ма јок, то је тако само на Блогу Б92.

И тако је када се улогујем на Блог Б92 и са других машина.

Све сем Блога Б92 функционише као и увек.

E onda je Angie iskamčila moderaciju.

Popismo Karakas u najavi.

Опуштено.

promoter

shmoo

Зашто ја више не видим Јутјуб клипове у туђим коментарима на Блогу Б92 нити могу да их качим у својим коментарима и зашто ми, када хоћу да се улогујем, избацује да конекција није сигурна па морам да кликнем на сенд енивеј или тако некако да бих се улоговао?

Sa Majkrosoft Edžom tih problema nema.
Adervajs, sa Hromom i Mozilom isto i kod mene.
Prema tome, koristi Edž dok to majstori ne oprave.
Ispod možeš da pročitaš objašnjenje.

https://support.mozilla.org/en-US/kb/insecure-password-warning-firefox?as=u&utm_source=inproduct

Хвала!

ulicni-muzicar

shmoo

pobeđuje onaj ko uopšte ne spava... 71 sat!

Tri dana i tri noći u sedlu: 71 sat i 37 minuta. 1.198 kilometara, sa prosekom od 16,78 km/h.

Седамдесетих година прошлог века припадници војске и полиције Уједињеног краљевства користили су посебан метод мучења за ухапшене припаднике ИРА у циљу изнуђивања признања или откривања битних информација. Тај метод се састојао од различитих психо тортура - урлање сатима у лице везаном човека претећи смрћу његовим најближима, понижавања на различите начине итд.

Један од поступака у том хибридном психо мучењу је био да затвореника натерају да стоји лицем окренут према зиду и да само врховима прстију на рукама овлаш додирује зид не дозвољавајући му да промени положај ни на секунд нити да заспи.

Кажу записи из архива да су прве кризе код затвореника обично наступале после 24 сата без сна, после 48 сати неспавања затвореник би упадао у веома тешко стање, а 72 сата нико није преживео.

Ето, па да упоредимо са ових 71 сат окретања педала на бициклу без сна.

Pa lakše je dok se vozi. Lakše se odupireš snu...

Могуће.

Ипак је то другачије него стајање уза зид док врхови прстију на рукама само овлаш дотичу зид које се подразумевало у овом мучењу затвореника званично названом Алстерски хибрид.

А можда је на ПБП могло макар мало и да се дремне док се педала на правцима.

К'о ови Турци у хладњачама на аутопуту.

Meni je rekord oko 46 sati motanja (sa pauzama, naravno) bez sna. Ali mnogo je teško. Tako da ne znam da li bih mogao da doguram do 50 sati.

Jednom davno, ja sam izdurao preko 50 sati (od petka popodne do nedelje kasne uveče).

Bez odmora, a sad mi se čini i bez jela, svo to vreme sam, balansirajući na visokoj i nehumano uzanoj skeli, crnim flomasterom crtao po zidu naručeni, 11 metara dugačak i preko 2 metra visok crtež. U jednom tenutku primetio sam da je zid, koji je po mom zahtevu prethodno bio prekrečen u sivo, sav prošaran crvenim flekama. Nije izgledalo loše (sivo-crno-crveno), ali odakle bre ta crvena?! Tek kad sam sišao sa skele da dohvatim pali flomaster, video sam da mi je desna podlattica skroz krvava. Meso se pojavilo.

Ja jesam pozitivista, ali ne i dogmaski pozitivista - za izuzetke sam otvoren, tako da uopšte ne isključujem mogućnost da sam, ne samo zbog izdržljivosti, već i zbog rezultata koji je znatno nadilazio moje realne mogućnosti, tada bio posednut.

Verujem da bez posednuća slične vrste, ni ti breventi ne bi bili mogući.

ulicni-muzicar

Meni je rekord oko 46 sati motanja (sa pauzama, naravno) bez sna. Ali mnogo je teško.

st.jepan

Jednom davno, ja sam izdurao preko 50 sati (od petka popodne do nedelje kasne uveče).
Bez odmora, a sad mi se čini i bez jela, svo to vreme sam, balansirajući na visokoj i nehumano uzanoj skeli, crnim flomasterom crtao po zidu naručeni, 11 metara dugačak i preko 2 metra visok crtež.

Verujem da bez posednuća slične vrste, ni ti breventi ne bi bili mogući.

Мислим да је у питању ово што Стјепан каже.

Ради тада у нама нешто (назовимо га адреналин или како год) што нас тера да идемо и преко те границе за коју смо пре тога мислили да је крајња граница наше издржљивости.

Ради тада у нама нешто (назовимо га адреналин или како год) што нас тера да идемо и преко те границе за коју смо пре тога мислили да је крајња граница наше издржљивости.

Ja sam jednom igrao preferans 72 sata bez prestanka.
I puno puta 48+ sati, ali ovo gore mi je rekord.
E sad, bez obzira na sve negativno, kad je čovek mlad podnosi stvari ali ko zna kako to utiče na zdravlje, srce i ostalo dugoročno, ali
mi je pomoglo da razvijem kondiciju što se tiče držanja koncentracije
što je jako bitno u mojoj struci
jer kad je frka i treba da se stvari reše na o-ruk, biti sposoban da držiš koncentraciju npr. 16 sati je jako korisno
kad svi prolupaju od umora.

bene_geserit

Ради тада у нама нешто (назовимо га адреналин или како год) што нас тера да идемо и преко те границе за коју смо пре тога мислили да је крајња граница наше издржљивости.

Ja sam jednom igrao preferans 72 sata bez prestanka.
I puno puta 48+ sati, ali ovo gore mi je rekord.
E sad, bez obzira na sve negativno, kad je čovek mlad podnosi stvari ali ko zna kako to utiče na zdravlje, srce i ostalo dugoročno, ali
mi je pomoglo da razvijem kondiciju što se tiče držanja koncentracije
što je jako bitno u mojoj struci
jer kad je frka i treba da se stvari reše na o-ruk, biti sposoban da držiš koncentraciju npr. 16 sati je jako korisno
kad svi prolupaju od umora.

Ваљда нам тада, у тим тренуцима када прелазимо ту границу, читав организам прелази на посебан режим рада какав нема свакодневно.

И онда се само поставља питање колико организам може да функционише у том посебном режиму рада, а то је вероватно код свакога од нас различито.

И у томе је опет најважније оно што се тада догађа у мозгу.

Физичка издржљивост у тим ситуацијама када терамо организам преко те границе за коју смо мислили да је крајња граница издржљивости нашег организма последица су искључиво онога што нам се догађа у мозгу у тим тренуцима.

Рађени су у доба Хладног рата неки екперименти у војне сврхе са дугим периодима неспавања испитаника уз помоћ неких стимулативних средстава (неких гасова) али су последице неких од тих експеримената (СССР) биле толико застрашујуће да их ја не бих сада овде качио јер желим вечерас да спавам мирно и без кошмара.

Сан и спавање је нешто са чиме никако не треба искушавати сопствени мозак јер немамо појма куда може да нас тај мозак одведе ако му се превише дуго ускраћује то ресетовање које ми називамо сан и спавање.

shmoo

bene_geserit

Ради тада у нама нешто (назовимо га адреналин или како год) што нас тера да идемо и преко те границе за коју смо пре тога мислили да је крајња граница наше издржљивости.

Ja sam jednom igrao preferans 72 sata bez prestanka.
I puno puta 48+ sati, ali ovo gore mi je rekord.
E sad, bez obzira na sve negativno, kad je čovek mlad podnosi stvari ali ko zna kako to utiče na zdravlje, srce i ostalo dugoročno, ali
mi je pomoglo da razvijem kondiciju što se tiče držanja koncentracije
što je jako bitno u mojoj struci
jer kad je frka i treba da se stvari reše na o-ruk, biti sposoban da držiš koncentraciju npr. 16 sati je jako korisno
kad svi prolupaju od umora.

Ваљда нам тада, у тим тренуцима, организам прелази на посебан режим рада какав нема свакодневно.

И онда се само поставља питање колико организам може да функционише у том посебном режиму рада,. а то је вероватно код свакога од нас различито.

Ma naravno, možeš kako hoćeš, al ne možeš dokle hoćeš.

Nismo svi "sastavljeni" od istog materjala.

Neko će da vrti pedale 50km, a neko će da skoči 2,5m u vis.