Po tome što nisam mogao da se setim šta sam radio prethodnog trenutka, osvojio me utisak da se dešava nešto čudno. Okrenem se... Okrenem se, pažljivo, na sve strane. Sve sama praznina. Praznina bez oblika, bez zvuka, mirisa... Bez ičega. Dugo gledam oko sebe, ispitujem... Zaista praznina. Čak, ne mogu da kažem kako je sve nestalo, jer nisam siguran da je, prethodno, nešto postojalo.

Draft resolution on the genocide in Srebrenica

1. Decides to designate 11 July as the International Day of Reflection and Remembrance of the 1995 Genocide in Srebrenica to be observed annually.
2. Unreservedly condemns any denial of the Srebrenica genocide and calls on member states to preserve the established facts, including through their education systems, by developing appropriate programs, also in remembrance, towards preventing revisionism and the appearance of genocides in it FUTURE.
3. It also unreservedly condemns actions that glorify those convicted

Muamera Sulejmanović

SARAJEVO, 6. april 2013.

Radi se o žudnji života za samim sobom. Oni retki trenuci kada pred silovitim osećanjem životnosti padaju sve zapreke, opsene, kulise...

Dvadesetak godina posle rata Sarajevo je opet ozareno i rascvetalo kao nekad.

Strašno, strašno!

Kakav AV?

Strašan AV

napućen i ljut sav!

Strašno, strašno!

Ne

...onda ništa!

Preživeli smo (još jedan) smak sveta! Ja sam za svaki slučaj spustio roletne (kome se jednom Sunce pomrači i crne rupe se boji).

CERN je pokrenuo LHC - džinovski akcelerator čestica (ko drugome crnu rupu kopa...), ja sam istovrameno imao košmar, na svu sreću,