2017-03-12 10:10:48

Narod o Krstiću

Srđan Fuchs RSS / 12.03.2017. u 11:10

Zaista čovek ne zna šta je jadnije kod kolege Krstića - da li njegova agitacija za kolegu Vučića, da li njegov odvratno nadobudan stav prema kući i porodici kod koje je u gostima a gde je većini pride zabranio da sede u sobi u kojoj je On, o najlepši i najlucidniji i najelitniji Nebojša, te da li ova sada sofistizacija sa izjednačavanjem atributa vlade u kojoj se zaposlio u odnosu na one pređašnje - dakle, mislim da je vreme da mu neko kaže otvoreno - Krstiću, fašista si postao, jadno.

 
2018-01-07 17:12:38

Šeron

mikele9 RSS / 07.01.2018. u 18:12

Muvam se pešaka po LA, pipl iz automobila usporava da vidi to čudo od čoveka koji hoda, pešači po LA! Verovatno su mnogi ako ne i većina, mislili da sam lud, frik neki. Svakih pola kilometra zastanem i pripalim dugi Lucky i nastavim. A ono se protegloooo i oteglo! Čak ni trotoara nema svuda pa idem uz ivicu puta, trube mi, okrećem se i s osmehom na licu im odmahujem. Posle nekoliko kilometara naiđem na kafe bar, ima i baštu sa suncobranima. Ulegnem, sednem, ne, pre nego što sam seo, uđem i priđem šanku, kad ono veliki automat za espreso. Obradujem se onoliko!

 
2019-04-03 22:26:50

Da su mi

natasa_tasic_10 RSS / 03.04.2019. u 23:26

 

0.jpg

 
2017-12-01 11:07:36

Zlato iz Oza

jinks RSS / 01.12.2017. u 12:07

oz1.jpg

Malo je onih koji nikada nisu čuli za „Čarobnjaka iz Oza" ili bar delom nisu odgledali čuvenu holivudsku adaptaciju ove knjige. Setićete se, verovatno, i Kanzasa koji više nije u Kanzasu, uplašenog lava, dobrih i zlih veštica, kao i Mančkina koji veselo skakuću po putu popločanom zlatnim ciglama. Sad, na stranu i kuriozitet po kome „Čarobnjak iz Oza", u stvari, predstavlja i prvi holivudski spektakl snimljen u Tehnikoloru, poznat i po, za američke prilike možda donekle i neprimerenoj rečenici: „Ne postoji mesto na svetu kao što je dom" (mislim, ako se uzme u obzir činjenica da godišnje iz ostatka sveta uvoze na stotine hiljada radnika svih mogućih struka). Ipak, blog je o nečem sasvim drugom.

 
2019-11-15 11:04:19

Dobri, odlučni ljudi

Boris Drenca RSS / 15.11.2019. u 12:04

Fraza 'Neko bi trebalo da učini nešto' nije, sama po sebi, od pomoći. Ljudi koji je koriste nikada ne dodaju 'a taj neko sam ja'.

Teri Pračet

 MV5BYmJhNTZkZDUtMDFlOS00MDlkLTg2MmItYjM4Nzk4OTlmOGI2XkEyXkFqcGdeQXVyNzQwNzQwMjA@._V1_.jpg

 
2017-08-19 12:59:31

Putevi radikalizacije

princi RSS / 19.08.2017. u 13:59

Ovog jutra nudim na uvid novi tekst, iz Voxa, o putevima radikalizacije mladih. Zašto se ljudi radikalizuju, zašto postaju deo ISISa ili KKK, svejedno? Naravno, kao što je dosta nas ovde pričalo svih ovih godina, radikalizacija klinaca nema ništa s religijom. Da nema Kurana, našli bi albume Judas Priest ili nekakve opskurne mudrace. Islam je potpuno efemeran u čitavom tom problemu. Ali radikalizacija itekako ima sa problemima ljudi, kako društvenim tako i ličnim. 

Društveni problemi se pre svega odnose na očekivanja ljudi. Primerice, kako se to u tekstu navodi, Ameri se

 
2017-09-16 04:38:35

Знао сам те људе

marco_de.manccini RSS / 16.09.2017. u 05:38

Не сећам се када сам последњи пут гледао тај филм. Давно, пре двадесетак година. Али сад, мотајући кроз главу, чини ми се да памтим сваки детаљ.

- Вожња без речи.
- Слика празног плаца.
- Он хода натрашке с оне стране улице.
- Воки-токи испред банке.
- Који аутомобил?
- Плава коса и ружичасти џемпер.
- Инверзни пип-шоу у којем њено тело остаје покривено, а његова душа бива огољена.
- Син прстићима "крати" Настасјину косу и продужава покрет руке претварајући га у загрљај.

 
2019-02-10 12:47:23

Rozmarina ispovest

Vojislav Stojković RSS / 10.02.2019. u 13:47

Čim smo se Gaj i ja uselili u taj stan u staroj zgradi Bramford osetila sam onaj isti nemir što se prvi put javio još dok sam bila u katoličkom ženskom liceju. Sestra Veronika, naša vaspitačica, nama devojčicama, a sve smo bile u pubertetu, uvek je govorila o grehu i samo o grehu. Vas tako mlade i nevine Svevišnji voli, govorila je stojeći za katedrom namrštenog izraza na bledom licu, na kome se isticao dugački nos i prodorne sive oči. A Sotona? Šta vama nevinim devojčicama radi Sotona? pitala je. Nismo znale i u grobnoj tišini, strepeći, čekale smo da nam sestra Veronika kaže šta nama nevinim devojčicama radi Sotona.

 
2017-10-26 23:59:21

[88] Najgori film na svijetu

bojan ljubomir jugovic RSS / 27.10.2017. u 00:59

- "I'm not gonna put up with that. I'm gonna do what I wanna do and that's it. What do you think I should do?"

                                                                                                   

Kako postoje mnogobrojna izuzetna ostvarenja u filmskoj umjetnosti, isto tako postoje i brojni filmovi koji su katastrofalno loši. Za jedan od najgorih filmova u istoriji, prema mnogim filmskim kritičarima i postojećim top listama na tu temu, konkuriše prvijenac Tomija Vizua (Tommy Wiseau) "Soba" (The Room) snimljen 2003. godine u kojem reditelj, pored toga što potpisuje i scenario i produkciju, tumači i glavnu ulogu.  Interesantno je da mi je pažnju privukao, na jednom ne tako očekivanom mjestu, tokom čitanja teksta koji se bavio izabranim kultnim filmskim ostvarenjima koje bi svako onaj ko želi postati filmadžija trebao da pogleda. Naime, "Soba" se probila na listu kultnih filmova kao djelo koje treba obavezno pogledati da se spozna šta sve nikako ne treba raditi tokom pravljenja filma.

            Pripremajući ovu temu doslovno sam plakao od smijeha (otud i želja da podijelim iskustvo sa blogerima) surfajući internetom u potrazi za informacijama i moram reći da iako film (još uvijek) nisam odgledao u potpunosti, u ovom prikazu, koji se mahom bazira na odabranim insertima (link1 i link2) i na par tekstova uključujući i Wikipediju, prepričaću čitavu radnju filma, tako da svima onima koji žele pogledati "Sobu" bez prethodnih spojlera savjetujem da preskoče ovaj blog.

 
2017-11-02 12:27:48

Beogradski fantom

jinks RSS / 02.11.2017. u 13:27

bf1.jpg

Blog, naravno, nije samo o poznatom beogradskom fantomu, koji je obeležio deset za mnoge nezaboravnih beogradskih dana sa kraja sedamdesetih (dobro, za neke su svi beogradski dani sa kraja sedamdesetih nezaboravni) vozeći ukradeni Porše po gradu do tada neviđenim brzinama. I to u trenutku u kome se sve naizgled bilo složilo - egzotični auto, lepo vreme, neuobičajene trke po centralnim ulicama, a kao šlag na torti i činjenica da baš tih dana drug Tito nije bio u gradu (poseta 1979. Kastru i Kubi). Što je sve verovatno dodatno i doprinelo osećaju novootkrivene slobode mnogih kibicera okupljenih na Slaviji, Autokomandi i Terazijama.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana