Razglednica iz Berlina

Berlin je oduvek bio nekako poseban ni nalik na ostali deo Nemacke gde vas je strah da sednete na zemlju da je ne isprljate a ljudi se ponasaju kao hebeni roboti koji rade, putuju, jedu ali ne pricaju medjusobno. Naravno nama se posebno dopadaju Krojcberg i Fridrihsajn jer u prvom zive turci i pankeri, a u drugom gotovo iskljucivo pankeri i taj deo Berlina je za nas novosadjane uvek bio kao druga kuca. Mi smo nekako uvek bili za tu finiju verziju panka tako da je prirodno da nam Fridrihshajn vise odgovara od anarhicnog Krojcberga.To potvrdjuje i cinjenica da samo u Fridrihshajnu danas zivi i radi vise od 70 novosadjana starih izmedju 25 - 35 godina. Citava jedna generacija , odnosno najbolji deo te generacije dosao je da zivi ovde Dosli su u razlicito vreme,neki devedesetih kad su ih ratovi i strah od mobilizacije poterali ovamo,drugi posle 2000 kad su shvatili da se iza obecanja o boljem zivotu krije licemerje laz i korupcija. Zajednicko im je to da ne zele da se vrate u svoju zemlju i da uglavnom nemaju ni papire a ni stalni posao. Sreo sam prekjuce dvoje svojih prijatelja na mostu koji razdvaja Krojcberg od Fridrihshajna guraju u kolicima malu bebu.Otisli smo na kafu ,rekose da im je bolje nego kod kuce,zive u kolektivnom stanu ( stan u kome zivi veci broj ljudi a ponekad i citave porodice),rekonstruisan je i otkupljen od drzave posle 1995 kad je u Nemackoj zabranjeno dalje skvotiranje. Inace oba ova kraja poznata su po alternativcima Fridrihshajn je pocetkom devedesetih bio skoro potpuno napusten,jer se nalazi u istocnom delu grada,pa su ljudi prebegli cim je pao zid.Prazne zgrade naselili su pankeri koji su odmah organizovali zivot onako kako su zeleli ne pitajuci za dozvolu. Kad je policija pokusala nasilno da ih iseli izbile su demonstracije koje su prerasle u sukob sa policijom.Ulicne borbe trajale su gotovo tri nedelje, a policija se na kraju povukla.godine 1995 je postignut odredjeni kompromis koji je dozvoljavao kolektivno stanovanje i da skvoteri ostanu u svojim stanovima pod uslovom da ih renoviraju.

Danas su u ta dva dela grad stanarine najjeftinije pa i ne cudi saroliki sastav stanovnistva. Iz parka u Fridrihshajnu svakog 1: maja krecu demonstarcije koje se gotovo redovno zavrse sukobom sa pandurima.

Krojcberg je posebna prica vecinu stanovnistva cine Turci i ostali imigranti ,ima tu Indijaca Pakistanaca ,ali i ljudi iz istocne Evrope i naravno gomila pankera. Tu su nastali prvi skvotovi u zapadnom Berlinu a sezdesetih godina su tu ziveli i glavni akteri studentskog pokreta ali i buduci clanovi RAF-a.

J

Jos i danas ima nekoliko ogromnih skvotova Betanija i Kopi su najoveci i najpoznatiji. Kopi je najpoznatiji skvot ne samo u Berlinu vec verujem i u citavoj Evropi a vec nekoliko godina traje bitka za njegov opstanak. Ljudi koji u njemu zive odlucni su da ga sacuvaju dok oni koji imaju velike pare zele da sruse tu zgradu (staru vise od 400 godina) i da na tom mestu podignu trzni centar. Ucestvovao sam naravnio polovinom juna u velikoj internacionalnoj akciji solidarnosti sa Kopijem a imao sam prilike da pre nekoliko dana posetim te ljude i uverim se u njihovu odlucnost da sacuvaju svoju kucu.

Par stotina metara od hostela u kojem smo odseli pre tri dana desile su se malo drugacije demonstracije. Pod firmom borbe protiv terorizma turska zajednica je odrzala demonstracije koje su se zavrsile pokusajem napada na Kurdsku kucu ( restoran i kulturni centar) policija je sprecila sukob vecih razmera, a nekoliko demonstranata je uhapseno. Ocigledno je da je vrh vojske u Turskoj iscenirao citavu pricu oko borbe za ocuvanje sekularnosti da bi pokazao islamistima svoju snagu. Iako su oni ponovo pobedili na izborima morali su naravno da pristanu na kompromis sto je dovelo do Turske intervencije protiv Kurda. To naravno dugorocno razbija islamiste jer oni nemaju adekvatan odgovor na nacionalizam kojim se vojska sluzi da bi im smanjila uticaj. Sve to desava se zato da bi grupa u vrhu vojske ucvrstila svoj polozaj i odrzala svoje privilegije. Za turke ne postoji izbor jer birati izmedju vojske i Erdogana izmedju nacionalizma i verskog fundamentalizma je kao birati da li hoces da ti odseku glavu ili te streljaju.Upravo to rekao mi je jedan prijatelj Turcin neposredno posle demonstracija. Ne mogu, a da ne napravim paralelu izmedju turske vojske koja instrumentalizuje svoju dijasporu za sitnosopstvenicke ciljeve i aktuelne vlade Srbije koja iz istih razloga instrumentalizuje politicare i gradjane jednog dela BiH.
Ipak u ovom delu Berlina taj jedinstveni multikulturalizam nije ugrozen jer ipak vecina ljudi ovde nema nameru da ucestvuje u politickim igrama,a pogotovo onim koji su hiljadama kilometara daleko. Otkako smo stigli nisam obisao ni jednu turisticku destinaciju,ali sam video puno stvari koje turisti ne mogu i ne zele da vide. Video sam jedan zivot na marginama kapitalizma,video sam stotione i hiljade ljudi koji su spremni da brane svoj tesko izboreni nacin zivota od nasrtaja krupnog kapitala,video sam pankere na ulicama ljude koji se ne stide svojih opredeljena one koji imaju sta da kazu i to glasno govore. Video sam i ziveo alternativu :)