O komsiji...

Komsija, kao takav, poznata je institucija na svim meridijanima. Biti komsija nije obicna stvar. To je zvanje. Ima raznih vrsta komsija. Tu je mladi bracni par sa dvoje male dece, od svih napustena brkata baba, studentkinje iz iznajmeljenog stana, samohrana majka sa osmoga sprata... Ali ja ovde ne govorim o tim komsijama. Ja pricam o Komsiji sa velikim k. To je vrsta koja ne izumire, borac za prava solitera, verni prijatelj buba svaba i pacova. To je cuvar nikad koriscenog atomskog sklonista, vasa savest ako bacite pikavac na stepeniste, cuvar kljuceva od svih ormarica. Komsija ce ustati pre vas, kad god vi ustali, i pogledace vas kroz zamagljen prozor svog stana u prizemlju. I nestace. Ali cete vi biti spokojniji. Komsija ce na vreme iskljuciti lift samo njemu znanom tehnikom, kada se pojave uljezi sa trosedom ili ves masinom. Komsiju cete vidjati uvek i u svako doba dana kako sa stanarima prica o problemima zgrade. Naravno, on ce ih resiti. Na ovaj ili onaj nacin. Ili ce uciniti da na iste nekako zaboravite. Komsija pazi gde vi bacate djubre i kulturno ce vas opomenuti ako ste kesu s djubretom bacili u malu betonsku kantu ispred zgrade a ne u kontejner sto metara nize. Iako je kanta prazna. Komsija uvek ima oko sezdeset godina. Od rodjenja. On zna cene artikala u svim okolnim dragstorima. I reci ce vam ih. Ako ga pitate. Komsija retko kad pobesni. On glasom hipnotise i ubedjuje. Striktno drzi pod kontrolom svako nepoznato lice koje udje u zgradu i sazna kod koga je isto doslo u posetu. Komsija uvek bazdi na neku rakiju, ali nikada nije pijan. On i to kontrolise. Njegov najbolji drug je postar. Postar omogucuje Komsiji da na vreme sazna ko je od koga dobio postu i ko uporno ne placa struju. Takvog ce Komsija sam iskljuciti. Bez elektrodistribucije. Komsija je udovac, ali njegov stan je uredan i cist. Vi nikada necete videti njegov stan iznutra, ali ce vas opori miris davno zaboravljenog parfema blago ocesati kad budete prolazili pored otvorenih vrata njegovog stana. I znacete da je sve u redu. Znacete da je sve pod kontrolom. Znacete...

Za uvo:  Jeff Wayne's Musical Version of The War of the Worlds (1978)

Malo je reci da je ovo remek-delo. Ovo je album za sva vremena, muzicka gromada isklesana preciznim producentsim dletom Jeff Waynea i duboko oblikovana magicnim glasom Richarda Burtona. Verovatno je vrlo malo ljudi na ovoj kugli koji nisu culi fantasticnu temu koja otvara album. Samo sto dobar deo njih nikad nije saznao o cemu se tu radi. Vrhunski masterpiece naucne fantastike. Nazalost, neponovljivo!                                                                              Ocena: 97/100

Za oko:  The Deer Hunter, Michael Cimino (1978)

Jedna od najboljih drama ikad snimljenih. Ipak, traje samo 180 minuta. Ovo je film o ratu. O ratu kao takvom, bez smisla i pojma, o ratu u nama samima, o ratu dve kulture. Film boli. Zuljace vas udobna fotelja dok ga budete gledali, pecice vas oci. Ali necete prestati da ga gledate. Godinama... Film ima tu privilegiju da poseduje jednu od najlepsih muzickih tema ikada komponovanih. E, to recima necu moci da vam opisem. Preslusajte i pogledajte obavezno. Ponovo...    Ocena: 96/100