Lik i delo: Deda Mraz i irvas Rudolf

Moj novogodišnji gost na blogu je profesor dr Ljubiša Rajić, šef Odseka za skandinavske studije Beogradskog univerziteta i član Norveške akademije nauka, čovek koga veoma poštujem zbog intelektualne i građanske hrabrosti, britkog uma i duhovitosti. Za unapredjenje nordijske kulture i uspostvaljenje veza sa Skandinavijom, profesor Rajić odlikovan je od Švedske ordenom Viteza kraljevskog reda polarne zvezde prvog reda, od Finske je dobio odlikovanje Vitez bele ruže, ima norvešku Medalju kralja Svetog Olafa, nagradu švedskog autorskog fonda, norvešku nagradu Akademika...

Srećnu Novu godinu svim blogerima i posetiocima ovog našeg malog mista, čestitam sa dva teksta Ljubiše Rajića. Prvi je o liku i delu irvasa Rudolfa, drugi o Deda Mrazu.

IRVAS, PREVOZNIK DEDA MRAZA

POREKLO: Po laponskom predanju, zla sestra Hahčešeadne je tukla svoju ženku irvasa dok ju je muzla, pa joj je ona zato pobegla. Zbog zlog postupanja sa irvasom ni njena dobra sestra Njavešeadne ni drugi Laponci nisu hteli da joj pomognu, i kad je ostarila i onemoćala - umrla je od gladi. Tako je od odbeglog irvasa nastao divlji irvas, a zlo bilo kažnjeno. To je prva poznata pobuna životinja u Skandinaviji.Poznije tvrdnje da pripitomljeni irvas potiče od divljeg primerka iz porodice Cervidae, reda Artiodactyla, nije tačna, jer narod zna istinu šta god biolozi tvrdili. Irvasi su inače u rodu sa losom, koga kod nas još uvek brkaju sa lososom.Druga vrsta irvasa je nastala genetskom mutacijom u Diznijevom studiju, i oni žive u crtaćima o Deda Mrazu, u božićnim reklamama i na božićnim čestitkama. Postoji i hipoteza da je Diznijev irvas mutirao iz takozvanog Božićnog jarca koji je po Evropi pratio delitelja poklona i radovao se kada zla deca ne dobiju poklon. Taj jarac je provučen kroz moralno hemijsko čišćenje i savremenu pedagogiju, pa sada i zla deca dobijaju poklone kako se ne bi kvarila predbožićna prodaja.

BRAČNO STANJE I PORODIČNE PRILIKE: Irvas živi u zadružnoj porodici i gadno se bije za svoj harem. Pošto oba pola imaju rogove, izgleda da bračna vernost ipak nije preovlađujuća crta seksualnog ponašanja. Lovačka predanja kažu da irvasi osete kada će doći proleće, pa prave decu usklađeno sa tim kalendarom. Mladunčad mogu već sat po rođenju da prate majku kamo god ona krene (samo majke znaju šta takav akcioni radijus znači).Na osnovu činjenice da ženke vode krdo u prolećnu i jesenju selidbu i da Rudolf ima crven nos, što ukazuje na sklonost ka alkoholu i time hroničnu nesposobnost da brine o porodici i vodi je, predložena je hipoteza po kojoj je Dizni, iz seksističkih razloga, irvasu na čelu zaprege dao ime Rudolf i time prikrio da je on, u stvari, ona. Njeno pravo ime je Svetlana, njen nos je crven od puke hladnoće, a već i samo ime kazuje da ona svetli i vodi zapregu. Takva formalna zamena pola je klasičan patrijarhalan trik potiskivanja Drugog. To je inače vrlo zanimljiva hipoteza, jer ukazuje na moguću raniju fazu matrijarhata u razvoju irvasovske zajednice.

OBRAZOVANJE I KARIJERA: Nije poznato da irvasi dobijaju neko posebno obrazovanje. Po mišljenju pravoslavno-nacionalnih studenata to je zato što su zatomnili svoju samobitnost, napustili ideju irvasovske sabornosti i priklonili se zapadnjačkom zaumlju, a što je sve počelo davanjem prava ženkama da predvode stado. Vrhunac karijere jednog irvasa jeste da bude kožna prostirka ili prekrivač u salonima ljubitelja lova koji danas kreću u lov na tu užasno opasnu divlju zver naoružani puškama za krupnu divljač, čuturama sa konjakom i digitalnim fotoaparatima.

KARAKTERNE ODLIKE I STRANAČKA PRIPADNOST: Zbog toga što irvasi vole da se dvaput godišnje sele prelazeći i do 1000 km, psiholozi smatraju da su oni kolektivno nestabilne ličnosti, a ekonomisti da su fleksibilne ličnosti koje se prilagođavaju prilikama na tržištu hrane. Biolozi tvrde da se irvasi sele zbog hormona. Ne bave se politikom, ali im ipak redovnu deru kožu, što ih čini duhovno bliskim ovcama koje na našim prostorima šišaju do gole kože.

POSAO I HOBIJI: Pitomi irvasi su zaposleni kod Laponaca stočara, a divlji u zavodima za zaštitu prirode. Jedan manji broj pitomih živi od glume tokom turističke sezone kada po planinama izigravaju divlje irvase. Diznijevi irvasi rade kod Deda Mraza, ali po holivudskom pristupu ne vuku sanke kao pravi irvasi sa konopcem između nogu nego kao konji sa amom. Deda Mraz ih, iako ostavlja poklone u čarapama ispred vrata, tera da sleću kroz odžake. To je veoma nepraktično, ali ništa čudno u Norveškoj u kojoj su se donedavno, po tvrđenju tamošnjih žitelja, ljudi rađali sa skijama na nogama, što je za majku veoma bolan i često opasan proces.

STANDARD: Irvasi su niža radna snaga: tegle, nose, muzu ih, kolju ih za jelo, koriste njihove rogove i kosti, love ih iz sporta. Nemaju nikakvu organizaciju i nikakva sindikalna prava, čak ni godišnji odmor. Oni koji rade za Deda Mraza nemaju dodatak za prekovremeni rad i rad u vreme praznika, a oni koji lete nemaju ni letački dodatak ni povlašćeni radni staž. Po ministru za rad to je nužno zlo u procesu tranzicije i stabilizacije privrede.Irvasi se hrane travom, lišajima, lišćem i korenjem mada nikad nisu živeli u Srbiji pod bivšim režimom. Ne zna se šta jedu irvasi koji žive na Severnom polu kod Deda Mraza, ali kako on inače postupa sa njima malo je verovatno da im daje da jedu.

PRIJATELJI I NEPRIJATELJI U SVETU: Najodaniji prijatelji irvasa su Laponci, ali su trgovinski najviše vezani za SAD. Najveći prirodni neprijatelji su im medved, žderavac, vuk i čovek.

IDEALI I PLANOVI ZA BUDUĆNOST: Osnovni ideal irvasa je da im se ljudi skinu s vrata i prestanu da im deru kožu, ali je on teško ostvariv čak i pred Evropskim sudom za ljudska prava (koji se oglasio nenadležnim jer, mada su zemlje u kojima oni žive deo EU i Saveta Evrope, irvasi nisu ljudi). Pošto nemaju svoje posebne interesne organizacije, mala je verovatnoća da će irvasi trajnije rešiti svoj status i izboriti se za svoja irvasovska prava.

DEDA MRAZ

POREKLO: Deda Mraz je biće sa više porekla, ličnosti i likova. Prvo se rodio kao čovek u četvrtom veku u oblasti Mira u Liciji (danas u Turskoj), dobio ime Nikola - od tada se po Evropi bavi verskim poslovima pod imenima Nikola Barijski, Nikola Mirski i Sveti Nikola. U Holandiji je posle reformacije iz bezbednosnih razloga promenio ime u Sinterklaas, i zatim se jednim delom svoje ličnosti iselio sa holandskim iseljenicima za Novi Amsterdam (danas grad Njujork), gde se prekrstio u Santa Klaus, a drugim delom ostao u severozapadnoj Evropi, gde je, u obličju čoveka ili poluživotinje, katkad konkurisao Hristu kao davalac poklona, katkad išao s njim kao pratilac, u Nemačkoj pod pseudonimom Bertel, Knecht Ruprecht i Weihnachtsmann, u Engleskoj kao Klapperbock i Old Hob, a u Belgiji, Holandiji i skandinavskim zemljama kao Božić Bata. Njegovo četvrto "ja" pojavilo se u nepoznato vreme negde u Skandinaviji u obliku patuljka i uzelo ime Božićni patuljak. Santa Claus je u XIX veku odlučio da promeni ime u Father Christmas i da početkom ovog stoleća jednim delom ostane u SAD, a da se drugim delom vrati u Evropu kao veliki patuljak. Pošto je sporo putovao, u neke zemlje je stigao tek iza Drugog svetskog rata. Nastanio se prvo u velikim gradovima, a onda krenuo dalje na selo i u svet u liku dizajniranom u Diznijevom studiju i uz sponzorstvo trgovačkog staleža.

U Srbiji se sreo sa Svetim Nikolom, ali taj susret sa jednim od svojih "ja" nije izazvao krizu ličnosti, pošto su se podelili: Sveti Nikola radi za Nikoljdan, a Deda Mraz za Novu godinu. Porodične prilike nepoznate.

OBRAZOVANJE I KARIJERA: Kao mlad putovao u Palestinu i Egipat, a 1087. njegove mošti ukrali italijanski mornari ili trgovci i preneli ih u Bari. Bio u zatvoru za vreme cara Dioklecijana, a za vreme Konstantina Velikog oslobođen i bio na saboru u Nikeji 325. Nije služio vojsku.

Karijeru počeo kao mirijski episkop i napredovao do sveca opšte namene: glavni svetac Rusije i Grčke, gradova Friburga i Moskve, dece, mornara, trgovaca, neudatih devojaka i drugih kojima su potrebne njegove usluge. U drugim obličjima napredovao do delioca poklona, reklamne figure i igračke.

KARAKTER I STRANAČKA PRIPADNOST: Po predanju, u jednoj ruci nosio korpu sa orasima i jabukama, nagradama za dobru decu, a u drugoj prut, nagradu za zlu decu. Pošto su pedagogija i dečija prava napredovali, odustao od pruta, a proširio asortiman nagrada. Ne pripada nijednoj stranci. Prilagođava ime i izgled političkim prilikama (kod nas uzeo ime Deda Mraz da ne jedi komuniste).

POSAO I HOBIJI: U početku karijere izvodio čudesa za siromašne i nesrećne, na primer dao miraz u zlatu trima siromašnim sestrama i time ih spasao od prostitucije i oživeo troje dece. Onda prešao na davanje poklona. Martin Luter ga je zbog sukoba sa katolicima naterao da podelu poklona premesti za Božić i prepusti Isusu. Kad su pokloni iz domaće radinosti krajem prošlog stoleća zamenjeni kupovnim, sklopio je ugovor sa trgovcima o trajnoj poslovnoj saradnji oko Božića i drugih trgovačkih slavlja i od tada radi samo za Božić i Novu godinu. Njegovi pokloni mogu da se zamene trećeg dana Božića, u vreme prigodne rasprodaje. Nemilosrdno izrabljuje patuljke koji mu prave igračke za decu, ali u Diznijevim filmovima oni deluju srećno kao i u drugim propagandnim filmovima. Povremeno se viđa i u porno filmovima, ali je opšte mišljenje da je to njegov dvojnik koji se lažno predstavlja (mada je za zimsku kratkodnevicu bio vezan i određeni kult plodnosti, pa ko zna). Ne daje izjave o poslu. Nema poznate hobije.

STANDARD: Živi sam na Severnom polu na ničijoj zemlji sa patuljcima i za prevoz koristi irvase koji lete, što i nije neki uspeh posle toliko vekova rada. Deo godine provodi u Diznijevom studiju. Voli da putuje, ali samo oko Božića i Nove godine.

PRIJATELJI: Počasni član trgovačke komore. Kafedžije ga cene zbog ića i pića koji se troše u velikim količinama da bi se slavio Isus, spasitelj gladnih i poniženih. Zahvalni su mu i nenadareni slikari čestitki zbog pozajmice lika. Najviše ga vole deca, a na njegovu pojavu roditelji se hvataju za novčanik ako imaju para, a za glavu ako ih nemaju.

UGLED: Za Srbe nije učinio ništa, jer se iz koristoljublja slizao sa komunistima i svu pažnju preneo na Novu godinu po novom kalendaru umesto da bude za Mali Božić po starom, kada se pokloni ne daju. Katolici mu ne veruju jer deluje suviše protestantski. Izetbegović ga proglasio nemuslimanskom pojavom. Levičari mu zameraju što se slizao sa trgovcima.

PLANOVI:Ideal mu je Božić sa poklonima tokom 365 dana. Namerava i dalje da pomaže obrt kapitala i pojavljuje se u reklamama.