vienna feis

gošće autorke: biljana pajić i arijana obradović

Istina je – irski ples je više sport nego ples! Uz svu fizičku spremnost i sate i sate treninga, tu su i takmičenja koja mnogo više podsećaju na sportska nadmetanja nego na ples kao umetnost. Nama se, kao plesačima, to dopada. Takmičarski duh je uvek dobro razvijati do izvesnih granica, a s obzirom na neophodne pripreme, tempo treninga i stečeno znanje nam daju dobru osnovu da taj naš sport kasnije razvijemo u umetnost na sceni pred publikom.

Pred nama je jedno veliko međunarodno takmičenje – Vienna Feis 2012, na kome se očekuje preko 350 takmičara iz cele Evrope. Ovdašnjoj publici pojam irskog plesnog takmičenja nije baš najbolje poznat. Stoga, da biste znali na čemu nam to želite sreću, za šta nam to držite palčeve, i na čemu ćete nam čestitati kad se vratimo – objašnjavamo vam kakva su to takmičenja u pitanju i kako sve to izgleda iz našeg ugla.

Irsko plesno takmičenje se zove feš (piše se „feis“) i nekada je bilo karakteristično samo za irsko podneblje. Kasnije, sa širenjem irskog plesa i na druge zemlje sveta, počeli su da se organizuju regionalni „feševi” po Americi, Australiji, Evropi itd.

Feš obično za domaćina ima jednu plesnu školu, koja obavlja svu organizaciju i poziva druge škole iz regiona (često i šire) da se pridruže. Takmičenje se održava najčešće u sportskoj hali, dovoljno velikoj da ima dve ili tri plesne scene, na kojima se istovremeno odvijaju takmičenja u različitim kategorijama. Za svaku scenu je zadužen po jedan sudija, a kako bi suđenje bilo što objektivnije, sudije s vremena na vreme menjaju mesta.

Plesači se dele u starosne kategorije (razlikuju se od takmičenja do takmičenja), ali i prema nivou plesa. U evropskom sistemu takmičenja postoje četiri nivoa znanja irskog plesa, redom od najjednostavnijeg do najkomplikovanijeg: Beginners, Primary, Intermediate i Open. Nivoi se razlikuju po tempu muzike i težini koraka, ali i po tehnici plesa.

Tipovi plesova koji se igraju na feševima se dele pre svega na solo i grupne plesove. Od soft shoe solo plesova igraju se Reel, Light Jig, Single Jig i Slip Jig, a od hard shoe plesova Treble Jig i Hornpipe. Treble Reel se često javlja kao kategorija slobodnog stila. Tu su takođe i tradicionalni set-plesovi. Osim regularnih solo-takmičenja, za Intermediate i Open nivo se takođe organizuju i šampionati, gde plesači igraju jedan soft shoe, jedan hard shoe i jedan set ples. Od grupnih plesova se igraju ceili plesovi, koji se, u zavisnosti od broja ljudi koji ih izvode, dele na 2-hand, 3-hand, 4-hand plesove itd.

Kostimi za takmičenja su vrlo specifični. Nekada se na feš nosilo „najlepše nedeljno odelo“, a do danas je to evoluiralo u šarene šljašteće haljine za devojke i kitnjaste prsluke za momke. Kako se na solo takmičenjima uvek igra u paru – sa još jednim plesačem, koji je najčešće iz neke druge škole i igra potpuno drugačije korake – vrlo je važno privući sudijinu pažnju, pa otuda šljokice, cirkoni i šareniš.

Na naš prvi feš smo otišli pre tačno godinu dana, i to u Beč. Tog oktobra smo probili led kao prvi srpski plesači na međunarodnom takmičenju u irskom plesu i vratili se sa jednom zlatnom, tri srebrne i jednom bronzanom medaljom. Ali medalje u celoj priči smatramo najmanje bitnim – posebno nam je bilo važno samo iskustvo takmičenja, upoznavanje mnoštva zanimljivih ljudi, druženje i međusobno zbližavanje. Sve to se odražava i na nas kao plesače-pojedince, ali i kao članove tima. Te godine smo u Beču uz naših dvanaest takmičara imali i moralnu podršku – Dušana, koji je išao samo da navija, pomaže i fotografiše. I iz njegovog ugla kao posmatrača je put u Beč predstavljao veliko iskustvo. „Mislim da će sledeći put sada kada svi znaju kako sve to izgleda biti mnogo bolje,“ rekao je Dušan vrativši se iz Beča.

Tek nešto više od pola godine kasnije, obreli smo se u avionu na liniji Budimpešta-Milano. Ovoga puta devetnaest takmičara, među kojima i Dušan. „Na ovom fešu nisam bio samo posmatrač već i učesnik, i totalno je drugačiji osećaj od onog za koji sam mislio da će biti, nisam bio toliko pod tremom, mada u jednom trenutku pred nastup mi je klecnulo koleno :) ,“ priznao nam je po povratku iz Italije. Aca je nakon ovog takmičenja bio prilično zadovoljan onim što je postigao. Ipak, njegovo iskustvo kaže da takmičenje ume da postane veoma napeto „jer na kraju - to je nepun minut tvog igranja!“

Istina je da je kod takmičenja izvesna doza napetosti neizbežna. Svaki nastup nosi sa sobom malo treme, a na takmičenju je ona pojačana činjenicom da plesač pred sobom nema laičku publiku, već stručnog sudiju, koji strogo ocenjuje svaki njegov pokret. Na takvu tremu je retko ko imun, pa tako ni naša plesačica Jovana, koja iza sebe ima zavidnu plesačku karijeru, nije izuzetak: „Kad je došao red na mene, prvih par minuta mi je srce kucalo, mislila sam da će mi iskočiti iz grudi, ali čim sam prvi ples završila sve je prošlo divno, divno!“

Na kraju od svih osećanja ipak ostaje samo euforija i želja za novim takmičenja, novim koracima, novim plesovima i boljim rezultatima. Na takmičenje idemo pod parolom „važno je učestvovati“, ali do tada vredno vežbamo svoje korake i usavršavamo svoju tehniku – rečju, ne prepuštamo ništa slučaju. Ako se ipak nešto omakne, ne očajavamo. Znamo da je pred nama još duga i uspešna takmičarska karijera. Srećom, čovek za irski ples nikada nije previše star! :)

Jasno vam je da nam posle takmičenja nastupi dođu kao odmor – možemo da se opustimo, pomalo improvizujemo, glumimo, pustimo ruku tu i tamo da odleti ako baš želimo. A do tada – stroga disciplina i intenzivni treninzi, dok nam medalje i osvojena mesta ne podgreju motivaciju za dalje.

*****

Prošlo je još jedno, treće po redu, međunarodno takmičenje na kome smo učestvovali. Treća sreća, kažu. Srećni smo u svakom slučaju što smo bili deo nečeg tako lepog i velikog, a još srećniji što smo se vratili sa mnoštvom pozitivnih utisaka, od kojih su neki medalje i pehari. Jači smo nego ikad, a sa toliko metala u arsenalu ne treba nam stajati na put :)

Kako je protekao taj iznad svega veseli vikend, zabeležio je objektiv Arijane Obradović, naše ne samo talentovane plesačice i solistkinje, već i nezvaničnog fotografa svakog grupnog putovanja. Ovo su njeni utisci u slici i reči.

Obavezan alat na takmičenju

Prvo što smo videli kad smo ušli bilo je...

Svaki trenutak se koristi za vežbanje!

Pripremanje za feis - prelazak iz obične devojke u starkama u irsku plesačicu

I oni koji se nisu takmičili učestvovali su u spremanju

Neki su se spremali veče pred takmičenje

I mi momke za trku imamo!

Takmičenje počinje - momci oštre svoje cipelice

Ovako se usmeno preslišavaju irski plesači

I mališani treba da se izbore sa tremom...

Zagrevanje u bekstejdžu

U isto vreme plesači i kamermani

Solidarnost svojstvena samo našoj trupi - rehabilitaciona masaža posle nastupa

Performance on the podium is equal to the power and precision perfection in performance on the stage." ~Nepoznati autor

Navijačka ekipa prati dodelu nagrada

Čak i kada vas kolega pobedi nema ljutnje - samo zagrljala i iskrenih čestitki!

Naši momci zlata vrede - bukvalno! Zasluženo zlato i srebro.

Aplauz u bojama Irske.

Dečica sa medaljama i njihovim trenerima

Ponos - glavni trener i njeni okićeni plesači

I na kraju - zasluženo opuštanje!