opet se takmičimo

gosti autori: biljana pajić i milica iličić margarita

Polako se pakujemo – čeka nas dug put na relaciji Beograd-Štutgart-Beograd! Povod je još jedno međunarodno takmičenje u irskom plesu (feis) na kome ćemo učestvovati. Već smo pisali o tome kako jedno ovakvo takmičenje najčešće izgleda, a imali ste prilike da vidite i naš foto-blog o utiscima sa poslednjeg na kome smo bili – Vienna Feis 2012.

Ovogodišnje takmičenje u Štutgartu, Stuttgart Open Feis 2013 po drugi put organizuju dve nemačke plesne škole, Rince Cara i Halpin School. Očekuje se veliki broj učesnika, što iz Nemačke, što iz ostatka Evrope, a među njima će biti i naših 17 plesača. Neki od njih su već iskusni takmičari, sa mnoštvom osvojenih nagrada i godinama plesnog iskustva za sobom, a neki će se prvi put oprobati u ovom vidu irskog plesa. Predstavljamo vam utiske dvoje od njih – Baneta (25), koji nas je prošle godine u Beču sve učinio ponosnim pobedivši jaku konkurenciju u tradicionalnim set plesovima, i Dragoslavu (20), našu mladu i ambicioznu plesačicu, koja igra tek godinu dana, a već pokazuje veliki napredak i prvi put putuje s nama na takmičenje.


Kako teku pripreme za takmičenja? Uživate li u njima, i koliko se sami pripremate kod kuće?

Dragoslava: Treninzi predviđeni za takmičarske plesove su divno iskustvo i uživam u njima! Trudim se da svaki ples odigram kao da sam stvarno ispred sudija i druga šansa ne postoji. Jedni druge snimamo, i do narednog treninga imam vremena da radim na svojim greškama, ispravljajući ih i na redovnim treninzima, i kod kuće. Priprema za takmičenje me i dodatno motiviše, jer sam u prilici da posmatram plesače iz starijih grupa i uživo vidim vežbanje koraka koji deluju neizvodljivo kada gledam neki snimak. Zbog ovoga mi zajedno sa umorom raste i želja za plesom!

Bane: Veoma sam zadovoljan pripremama za takmičenje. I plesači i treneri su svesni i koncentrisani na treninzima. Pređašnje iskustvo tu igra veliku ulogu: nem panike, jer dobro znamo šta želimo da postignemo i idemo pravo ka tom cilju.

Posebno su mi drage vežbe u kojima više plesača igra različite plesove koji mogu da se igraju uz istu muziku. To je odlična vežba za ono što nas čeka na takmičenju, a i prilično je zabavno. Drago mi je i da se trenutno fokusiramo na tehniku. Meni to uvek prija, i znam da tu imam još puno prostora da napredujem. Mesec dana pre takmičenja počeo sam svakodnevno da vežbam i kod kuće, bar jednom prolazeći svaku koreografiju koju ću igrati na sceni. Ovo je dobra psihička vežba: cilj mi je da kad izađem na scenu i muzika krene, koraci teku sami od sebe, te mogu u potpunosti da se koncentrišem na trenutak u kome se nalazim. U Beču mi je to uspelo u jednom plesu, i osećaj je jednostavno savršen.


Šta očekuješ od sebe na svom prvom takmičenju?

Dragoslava: Nemam velika očekivanja jer ne znam kako ću se osećati kad prvi put zakoračim na binu. Ako budem zadovoljna i samouverena očekujem da ću odigrati bolje nego ikad, ali čak i onda ne znam kako ću se plasirati u odnosu na druge. Želim da mi ovo takmičenje bude smernica, ocena mog trenutnog nivoa i naravno podsticaj da vežbam još više.
A kakva su tvoja očekivanja, u odnosu na prethodna takmičenja?

Bane: To je jako čudno, zapravo. Nakon Beča sam sa jedne strane bio ushićen osvojenim prvim mestom na tradicionalnom setu, a sa druge strane spušten na zemlju nedostatkom plasmana u jednom plesu na koji sam u to vreme bio posebno ponosan. Ovako mešane emocije učinile su da shvatim da mogu da postignem sve za šta sam dovoljno odlučan, samo ako idem korak po korak, svestan svog cilja. Već par treninga nakon Beča sam popravio neke elemente tehnike na kojima sam veoma dugo stagnirao. S druge strane sam zauzeo i malo ponizniji stav. Jasno mi je da, ma koliko se trudio, uvek može da postoji neko negde ko se više trudio, i da tako i treba da bude.


Kakvu konkurenciju očekuješ?

Dragoslava: Pretpostavljam da će konkurencija biti jaka ali da se neću osećati loše s obzirom da sam u početničkoj kategoriji i da će verovatno mnogo njih biti prvi put na ovakvom takmičenju.

Bane: Iskreno, nisam razmišljao o tome. Štutgart je velik feš, i sigurno će biti dobrih plesača. Ja, lično, više volim kada je konkurencija jaka. Mislim da to pozitivno utiče i na mene i na celu trupu, a lično bih voleo da se Pavel, Izraelac koji se takmičio u Beču, pojavi na revanš. U pitanju je momak koji fenomenalno igra, i koji je pokupio gomilu prvih mesta u Primary kategoriji. On i ja smo zajedno igrali Blackbird na sceni, i on je na žalost u jednom trenutku pogrešio korak. Voleo bih da obojica odigramo set bez greške nekom prilikom.


U kojoj kategoriji bi najviše voleo/la da se visoko plasiraš? Da li očekuješ da će se to desiti?

Dragoslava: Igraću više soft plesova i jedan hard i svi su mi dragi na drugačiji način, ali bih najviše volela da se dobro plasira Ceili tim u kome sam. Osećam se mnogo bolje u grupi nego kao solista jer uvek imam na koga da se oslonim i mogućnost da nekome budem oslonac, a pored toga zaista dam sve od sebe znajući da svako zavisi od svakog drugog člana tima. A ako bilo koji od mojih samostalnih nastupa bude zapažen biću najsrećnije biće na planeti.

Bane: Tradicionalni set plesovi su mi bili i ostali najdraži u irskom plesu. Ovaj put ću igrati Job of Journeywork, koji mi je prilično zahtevan. Daću sve od sebe, pa ćemo videti. Neću biti razočaran ako ne osvojim mesto, posebno ako neko drugi iz trupe osvoji nešto lepo u toj kategoriji.


Imaš li tremu? Ako da, šta te najviše uzbuđuje ili plaši?

Dragoslava: Tremu imam svaki put kad dođe na mene red da igram. S jedne strane se plašim početka plesa jer me toliko ljudi gleda i očekuje da sve bude kako treba, a s druge strane jedva čekam da krenem da igram, jer od tog trenutka nestaje i nervoza i sve ostalo što me dekoncentriše, i ostaju samo muzika i koraci. Neverovatno je koliko ta trema pozitivno utiče. Ako nema te treme, desi mi se da se zbunim i pogrešim. U drugim oblastima mi je ovakva nervoza uvek odmagala, ali ovde je veoma dobro došla.

Bane: Trema je za mene neizostavan deo takmičenja. Nikako nema straha, više čak ni onog da ću se obrukati na sceni ako pogrešim. Znam da dobro igram, a sudije će već oceniti koliko je to dobro u odnosu na ostale. Ali uzbuđenje svakako postoji: sat vremena pre takmičenja me ne pitajte ništa, jer ne umem da sastavim rečenicu!Najuzbudljiviji trenutak nastupa na sceni, tokom čekanja u lesi, znajući sa kime ćeš igrati na sceni, i znajući da je u pitanju dobar plesač.


Zašto voliš takmičenja?

Dragoslava: Takmičenja su odlična prilika da svako vidi na kom je nivou i koliko je napredovao, i jako me motivišu. Osim toga, mislim da će i samo putovanje biti predivno iskustvo jer ću biti okružena genijalnim ljudima koji su i zaslužni za moju ljubav prema irskom plesu, upoznaću plesače iz drugih delova sveta, obići ću grad u kome nisam ranije bila… Za mene je sve to neizostavan deo takmičenja.

Bane: Kad su me istu stvar pitali u srednjoj školi, rekao sam im - zbog soka i sendviča koje nam podele posle. Držim se toga. :)


ovo je iz steva centra, bili si gosti dixilend orkestru:)