Neobjavljeni rat stanovništvu!

Tj na kojim osobama je radio ako nije na ovim?

Ma da nije to isit onaj genijalac koji je pre desetak godina pokupio sa neta Punk'd Spam o "opasnostima aditiva", pa celu Srbiju (koja se upravo usudila da izađe iz podruma posle Pomračenja Sunca) uzbunjivao "opasnostima limunske kiseline", zloglasnog E330, kojim se truju mladi naraštaji kako bi se lakše potlačili od zlog Zapada. Ili tako već nekako na temu - bežte u podrume za Pomračenje i Pobacajte sve Limune!

Ubr, da ne bude da je novi Bauk e407, baš potpuno "Čist", istražuje se i proverava, ali nema pomena o tlapnjama

" konzervans se nalazi na listi zabranjenih aditiva u zemljama Evropske unije"

(I to ne samo stoga što nije reč o konzervansu ☻)

zloglasnog E330

Kako se proizvodi E330 - limunska kiselina?

iza_duge

Ali izvolite -- birajte između botulizma i upotrebe nitrata koji su efikasni protiv Clostridium botulinum i Staphilococus aureus, pa onda pričajte nešto protiv aditiva.

Ma naravno, diže se galama na aditive, a za to vreme recimo, preko granice prođe gomila sumnjivih pesticida.

I uopšte, kontrola hrane je nikakva, valja ko šta stigne, a galama se podigne tek kad neko umre od direktnih posledica.

Imaš sad priče ovog Miroslava, a nigde argumenata. I tako pomami i obmani narod.

Treba preslušati emisiju. Čovek je vrlo korektno govorio, nije izjavljivao ništa što nije tačno. Mada nije rekao ništa novo, sve je to poznato odavno osim novog propisa koji ne obavezuje kontrolu nadležnog veterinarskog inspektora u procesu proizvodnje što je za naše uslove ravno katastrofi.
Osnovna je stvar da se u Srbiji ne sprovodi adekvatna veterinarska kontrola u lancu proizvodnje, što je isto poznato.

E, sad Filip malo dramatizuje na način kako to već tabloidi rade...

U emisiji je gostovao Zoran Stanković. I tačne su neke pojedinosti na koje je ukazao. Saglasna sam sa tim da ima propusta svuda. Malo je zbrkano govorio, ali mogu da se izdvoje neke ispravne konkretne stvari.

A Filip citira Miroslava Stojišića, na šta sam se ja osvrnula. Ukucajte njegovo ime i pročitajte njegove izjave. To je slično onome što radi Goran Papović, koji ponekad blage veze nema o onom o čemu priča.

A Filip citira Miroslava Stojišića,

Da... da, izvini, nisam ni zapazio. Filip to sve nagura i izmeša, evo sad je ubacio i prinudna iseljenja.

Malo je zbrkano govorio,

Ma da, kad ga voditelj tera ko da je na trkama. Onog gosta od prošle nedelje nije mogao da ubrza, pa sad da nadoknadi

milisav68

iza_duge

Ali izvolite -- birajte između botulizma i upotrebe nitrata koji su efikasni protiv Clostridium botulinum i Staphilococus aureus, pa onda pričajte nešto protiv aditiva.

Ma naravno, diže se galama na aditive, a za to vreme recimo, preko granice prođe gomila sumnjivih pesticida.

I uopšte, kontrola hrane je nikakva, valja ko šta stigne, a galama se podigne tek kad neko umre od direktnih posledica.

Citiraću deo teksta koji se odnosi na upotrebu pesticida, a u vezi je sa razmatranjem istina i zabluda, razlika između organski gajene hrane i one nastale konvencionalnim načinom uzgoja.

«Mnoge pristalice organski gajene hrane ukazuju da je njihova hrana sigurnija, jer ima niži nivo pesticida. Međutim, nivo pesticida u hrani nije visok. Da bi se zaštitili potrošači, FDA postavlja nivo tolerancije pesticida u hrani i obavlja česte studije pri čemu se hrana analizira da se ne bi prekoračila postavljena granica.

Pesticidi se mogu locirati na površini namirnica, kao i ispod površine. Ostaci koje pranje može ukloniti zavisi od njihove lokacije, količine i temperature vode za ispiranje. Većina ljudi će naravno, oprati svoje voće i povrće vodom pre nego što ih pojede. FDA testira neoprane proizvode.

Da li pesticidi koji se mogu naći u „konvencionalnoj“ hrani predstavljaju pretnju zdravlju?

Količina namirnica koju pojedinac uzima nosi sa sobom zanemarljivo malu količinu pesticida da bi oni imali ikakav efekat na organizam. Niko ne bi trebalo da izbegava voće i povrće iz straha od pesticida, jer zdravstvene prednosti ovih namirnica zasenjuju svaki mogući rizik.

Naučnici se slažu u jednom: rizik od ostataka pesticida, ako postoji, minimalan je, nije vredan brige, a kupovinom „organske“ hrane i plaćanjem više cene, taj rizik se ne smanjuje.
S druge strane, upotreba sredstava za zaštitu bilja smanjuje rizike po zdravlje sprečavanjem rasta štetnih mikroorganizama, uključujući i plesni koje proizvode toksine. Studija iz 1999. godine pokazuje smanjenje mikotoksina u hrani nakon tretiranja pojedinih useva fungicidima.

A pre svega, svi pesticidi koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji prolaze rigorozne serije testova pre nego što se puste u upotrebu i nadležne ustanove određuju tačnu količinu zaostalih pesticida u proizvodima koja je dozvoljena pri pravilnoj upotrebi preparata.
Retki su pesticidi u organskoj proizvodnji koji su u potpunosti ispitani.

Lista dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja koja se koriste u organskoj proizvodnji obuhvata 24 fungicida sa 5 aktivnih materija i to Bacillus subtilis soj ST1/3, bakar (oksihlorid, hidroksid, sulfat, oksid), mineralno ulje, Pythium oligandrum i sumpor. Na toj listi su i 8 preparata za suzbijanje insekata sa 5 aktivnih materija i to Bacillus thuringiensis subspec. kurstaki, i Bacillus thuringiensis subspec. tenebrionis, mineralno (parafinsko), mineralno (belo) ulje i dr. (link: eur-lex.europa.eu/legal-cntent/HR/TXT/?uri=celex:32008R0889; 2. prilog).

Većina studija sprovedenih od 1970. godine pa nadalje, otkriva da ostaci pesticida ne prekoračuju granicu.
1997. godine, tragovi su otkriveni u 77% „konvencionalnih“ namirnica i 35% organski obeležene hrane, ali samo po jedan uzorak iz obe grupe premašio je dozvoljenu količinu.

Testovi FDA potvrđuju prisustvo pesticida u 60% voća i povrća, a samo u 1,2% hrane su prekršeni nivoi.
2005. godine FDA u svom programu regulatornog monitoringa otkriva ostatke pesticida u 37,3 % domaćih uzoraka ( nivoi prekoračeni u 2,4%) i 28,2 % uvezenih uzoraka. Karakteristično je da su doze prekoračene u namirnicama za koje nije uspostavljena tolerancija.

Slične nalaze, a ponegde i manje ostatke pesticida, prijavljuje Evropska komisija u okviru kombinovanih programa monitoringa 17 nacionalnih vlada, nekoliko godina kasnije.

Zaključak: profesionalna izloženost pesticidima predstavlja mnogo veći rizik po zdravlje pojedinca u odnosu na rizik (koncentracija zaostalih pesticida) nastao konzumacijom proizvoda bilo onih iz organskog, bilo onih iz konvencionalnog uzgoja.

U dokumentovanim studijama (CDPR 2005), najviše je prijavljenih slučajeva – terenskih radnika obolelih pri radu sa grožđem, među kojima su i oni koji se bave organskim vinogradarstvom, a koji koriste sumpor, inače dozvoljen u organskoj proizvodnji.»

Pesticidi se mogu locirati na površini namirnica, kao i ispod površine.

pa zavisi o kojoj je namernici rec- ako su to poljoprivredni proizvodi koji rastu blizu tla, kao recimo salata, ona je mnogo vise kontaminirana, da tako kazem, kao i proizvodi koji sadrze mnogo vode, kao paradajz, npr, jer on u svom plodu zadrzava mnogo vise pesticida- tacnije u tom soku), nego npr kukuruz.

mene najvise plasi to sto ne verujem u tacnost podataka, ako se uposte redovno i svuda vrse provere,...narocito za uvezenu hranu, kao sto je meso,...za matijevica vec godinama postoji negativno brojanje, da mu je kvalitet mesa katastrofalan, nabudzen kojekakvim hemijama, pa nikom nista, kao i u svim mesarama velikih lanaca, kao sto su idea, maxi, dis,...svuda gde je jeftinije.

iza_duge

A pre svega, svi pesticidi koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji prolaze rigorozne serije testova pre nego što se puste u upotrebu i nadležne ustanove određuju tačnu količinu zaostalih pesticida u proizvodima koja je dozvoljena pri pravilnoj upotrebi preparata.
Retki su pesticidi u organskoj proizvodnji koji su u potpunosti ispitani.

Rođaka koja radi u Farkaždinu se jednom prilikom vozila autobusom do posla, i sedne na sedište do vozača, a on je zamoli da sedne negde drugde. Zašto? Vozi bojni otrov koji stoji tu ispod sedišta, pa bolje da sedne negde dalje. Šta će ti bojni otrov? Pa za krompir, svu zlaticu pobije, ništa nema da brineš. Ona u čudu pita, čekaj, a kako vi to jedete? a čovek će mrtav ladan

"Ma ne jedemo mi to, taman posla, sve to Beograd pojede"..

Industrija muva li muva, ali nju bar neko nekako kontroliše. Ono što se pojavljuje na pijaci kao "kupite od našeg seljaka ono što je raslo u prirodi a ne tu hemiju iz supermarketa" je često mnogo ozbiljniji rizik..

Filip Mladenović

"Dramatizuje"?

Evo kako se gradjanstvo u Nišu organizovalo u otporu neobjavljenom ratu:

Meštani Pasi Poljane organizovaće sakupljanje dobrovoljnih novčanih priloga kako bi komšiji Venku Panajotovu (60) pomogli da vrati kuću, koju mu je izvršitelj prodao zbog duga za struju od 750.000 dinara.

Može objašnjenje kako se to dogura do duga od 750 hiljada, kada se struja seče za deset do dvadeset puta manje neplaćene iznose?

I kako bi tačno prošao s takvim dugom u državama koje ne ratuju protiv svog stanovništva?

iza_duge
i ne možeš nešto da proizvedeš bez aditiva.

Оваква безусловна одбрана адитива не стоји.

Адитиви не служе потрошачу. Служе произвођачу да би од гована направио питу.

A prosečan konzument ne jede kilogram šunke dnevno.

Шунка се, гле чуда, може направити и без адитива.

Filip Mladenović

medjutim92

Filip Mladenović

"Dramatizuje"?

Evo kako se gradjanstvo u Nišu organizovalo u otporu neobjavljenom ratu:

Meštani Pasi Poljane organizovaće sakupljanje dobrovoljnih novčanih priloga kako bi komšiji Venku Panajotovu (60) pomogli da vrati kuću, koju mu je izvršitelj prodao zbog duga za struju od 750.000 dinara.

Može objašnjenje kako se to dogura do duga od 750 hiljada, kada se struja seče za deset do dvadeset puta manje neplaćene iznose?

I kako bi tačno prošao s takvim dugom u državama koje ne ratuju protiv svog stanovništva?

Reprogram nije uspeo, jer je otac ostao bez posla zbog tzv. tranzicije. Eufemizam za neobjavljeni rat sopstvenom narodu!

Iz reprograma duga nije uplatio dve rate jer mu je supruga preminula i imao je troskove sahrane.
Skotovi to nisu hteli da uvaze!!!

Filip Mladenović

Reprogram nije uspeo, jer je otac ostao bez posla zbog tzv. tranzicije. Eufemizam za neobjavljeni rat sopstvenom narodu!

Ne pričam o reprogramu, jer reprogram podrazumeva dug koji postoji.

Moje pitanje je kako dođavola neko dođe do duga od 750 hiljada dinara za struju, pošto znam ljude kojima su struju sekli za daleko manje iznose.

Moje pitanje je kako dođavola neko dođe do duga od 750 hiljada dinara za struju,

tako sto nema da plati!

medjutim92

Ne pričam o reprogramu, jer reprogram podrazumeva dug koji postoji.

Moje pitanje je kako dođavola neko dođe do duga od 750 hiljada dinara za struju, pošto znam ljude kojima su struju sekli za daleko manje iznose.

To je dug jos iz devedesetih, pa kamata na kamatu, pa zatezna kamata... nagomilalo se.
Dug je sporan, jer se dve trećine odnose na zatezne kamate koje zakon ne priznaje.

Pitanje je koliki je bio 'osnovnii' dug.

To je dug jos iz devedesetih

onda je pitanje, koliko od tog duga jos uvek vazi.

Ne pričam o reprogramu, jer reprogram podrazumeva dug koji postoji.

Moje pitanje je kako dođavola neko dođe do duga od 750 hiljada dinara za struju, pošto znam ljude kojima su struju sekli za daleko manje iznose.

Tako što nema para da angažuje advokata koji duguje 8 miliona državi za poreze i doprinose.

medjutim92

Moje pitanje je kako dođavola neko dođe do duga od 750 hiljada dinara za struju, pošto znam ljude kojima su struju sekli za daleko manje iznose.

Ma isekli su im struju, tri godine je nisu imali, pa su ušli u reprogram....a neko možda bacio oko na kuću ili plac....

Novosti - ceo tekst

nikvet pn

iza_duge
i ne možeš nešto da proizvedeš bez aditiva.

Оваква безусловна одбрана адитива не стоји.

Адитиви не служе потрошачу. Служе произвођачу да би од гована направио питу.

A prosečan konzument ne jede kilogram šunke dnevno.

Шунка се, гле чуда, може направити и без адитива.

Nema bezuslovne odbrane aditiva, nego je bez veze posmatrati ih sa skepsom i misliti da se od njih umire, kada se izvagaju sve koristi i štete njihove primene.

Aditivi su sistematizovani u nekoliko grupa i pravim neznalicama, kada se za neki od njih umesto E oznaka objasni šta je ta supstanca po sastavu, bude čudno da neki od njih predstavljaju sastavni, prirodni deo nekog kompleksa, biljke itd. Primera ima dosta. Kada biste sadržaj jedne jabuke predstavili kroz sklop E brojeva, ona bi onima sklonim senzacionalizmu predstavljala otrov.

U industriji mesa nitrati se koriste kao konzervansi. Nije nađena, za sada, adekvatna zamena za njih.
Neki drugi vid konzervisanja podrazumeva upotrebu velikih količina soli.

Postavljaju se tri uslova: trajnost proizvoda, zdravstvena bezbednost (stvaranje neadekvatnih uslova za razvoj štetnih mikroorganizama), organoleptika (lep ukus, miris na sveže, fina boja).
I vaga.

Mala količina nitrata i potpuno izbacivanje rizika oboljevanja od botulizma (ili svođenje na minimalnu meru) ili ...

.

Ovakve teme treba sistematski obraditi

Filip M. i iza_duge isto ko Nikolić777 i Ferero.
Ti nedeljama čitaš blogove i čekaš u potaji da Filip objavi svoj, pa se onda raspišeš sve u šesnes.

medjutim92

Filip Mladenović

Reprogram nije uspeo, jer je otac ostao bez posla zbog tzv. tranzicije. Eufemizam za neobjavljeni rat sopstvenom narodu!

Ne pričam o reprogramu, jer reprogram podrazumeva dug koji postoji.

Moje pitanje je kako dođavola neko dođe do duga od 750 hiljada dinara za struju, pošto znam ljude kojima su struju sekli za daleko manje iznose.

Neki tako što poslušaju mudre vođe opozicije da bojkotuju zločinački Miloševićev režim.
Posle te vođe dođu do vinograda a narod do prinudne naplate.