SRPSKI RULET - PONOVLJENA INICIJATIVA!

Milutin Milošević

Moje kolege imaju terapeutsku zajednicu za odvikavanje od upotrebe droga u Novom Sadu. Kažu da im dolazi više od polovine mladih koji imaju problem sa kockanjem, ne sa drogom.

pa nije cudo, kada je to glavna ponuda,...ides ulicom i ono imas, kockarnica, kockarnica, apoteka, kockarnica, kockarnica, kockarnica, patike,...pa tako beskonacno,...kod nas u kraju oko skole 10 kockarnica,...morali skolu da ogradjuju unutar parcele koja joj pripada, kako bi se nekako nategla zakonska udaljenost za kockarnicu,...kada vidim one poznate face da glume u reklamama za kockarnice, smuci mi se svaki put....sada kockarnice ucestvuju i u nekim navdno humanitarnim akcijama, sto ih verovatno oslobadja od poreza.

Filip Mladenović

Posebna, i to tragična priča su učenici 7. i 8. razreda osnovne škole, kao i srednjoškolci, koji pozajmljuju novac drugarima da se klade i za to uzimaju kamatu, kao pravi zelenaši. Deo vršnjačkog nasilja je uzrokovan nemogućnošću vraćanja tih dugova.

Ako postojeći zakoni o zabrani ulaska u kladionicu mlađim od 18 godina ne mogu da zadrže učenike osnovnih škola i srednjoškolce, kako će to učiniti podizanje granice na 21?

Kao i obično kod većine ovakvih inicijativa, da se poštoje postojeći zakon polovina problema o kojima se priča ne bi postojala.

Nema razlike između neprimenjene aktuelne mere i neprimenjene buduće mere, koliko god buduća bila drakonska i samim tim privlačna.

Milutin Milošević

Moje kolege imaju terapeutsku zajednicu za odvikavanje od upotrebe droga u Novom Sadu. Kažu da im dolazi više od polovine mladih koji imaju problem sa kockanjem, ne sa drogom.

strasno

elita je vrlo poucna. saznala sam nocas da se cupanje obrva za sat vremena placa 250 evra, da neko ima honorar 5000 nedeljno, da je napravljena prevara nacije radi transfera fudbalera a ne radi pomoci zrtvama nasilja...

nekima je rijaliti profesija. odskocna daska da posle zive od novca fanova. rijaliti je stvarno fenomen. ceka se samo neko samoubistvo i ubistvo.

zoja444

elita je vrlo poucna. saznala sam nocas da se cupanje obrva za sat vremena placa 250 evra, da neko ima honorar 5000 nedeljno, da je napravljena prevara nacije radi transfera fudbalera a ne radi pomoci zrtvama nasilja...

Gde si to saznala?
Kako se saznaju te gluposti?
Gde to čitaš?
Kakvi su to skrnavi sajtovi?

Малолетници су на удару, како год... Непосредно или посредно.

16. децембар 2022...

shmoo

П.С. - Пре неколико година док сам се после 4 године као разредни спремао да испратим још једну генерацију осмака, дође ми у школу мајка једне девојчице и исприча следеће:

Каже, звони јој телефон у стану ујутро, зове неки непознати човек и пита је када ће да се иселе из стана јер он као власник стана намерава да га прода. Какав власник стана пита жена када смо власници ми, породица која ту станује. Не, госпођо, каже јој тај непознати лик. Власник стана је ваш супруг по папирима, а ваш супруг ми је пре неколико дана продао ваш стан за 4 и по хиљаде евра.

(Стан од 60 квадрата, београдско предграђе у којем се квадрат не продаје испод 1200 евра.)

Жена се избезумила. Двоје деце, ћерка у 8. разреду, син у трећем основне.

А шта се догодило. Њен супруг, који се месецима пре тога није вадио из кладионице, заиста је продао стан за 4 и по хиљаде евра неком лику из кладионице мислећи да ће са тим парама кладећи се и даље да се извади из свих дуговања. Потписали папире, озваничили,...

И прс'о је у кладионици, наравно, и тих 4 и по хиљаде евра.

Прича има срећан крај јер су онда дошли свекар и девер те жене, убедили некако тог лика да се поништи уговор о продаји стана, платили му и мало више од 4 и по хиљаде евра, натерали свог сина и брата да сву имовину породице препише на жену, снају, а онда су њих двојица развалили од батина свог сина и брата, човека од 45-50 година старости.

Мислим да тај муж и отац двоје деце ни данас није престао да повремено улази у кладионицу, али барем сада не може више на тај начин да се поиграва са туђим животима.

И није ово једини овакав случај за људе у чије сам животе ето ушао стицајем околности као наставник и разредни старешина.

А нисам никада ни бројао колико је до сада било деце коцкара којима сам ја платио екскурзију јер тати детета баш некако у том тренутку нешто није ишла коцка од руке, па не само што дете није могло са својим другарима и другарицама да иде на екскурзију, него је то дете често долазило и гладно у школу.

(Наравно, тој деци сам сваки пут говорио да смо ето изненада добили још један гратис за екскурзију и мислим да та некадашња деца, сада одрасли људи, и данас верују у то што сам им тада рекао.)

ЛИНК

И пошто од државних институција нема вајде, очигледно, онда ћемо морати сами да узмемо ствар у своје руке и да идемо тежим и дужим путем, нема нам друге... Почевши са тим другим начином код деце од најранијег узраста.

Лаза Лазаревић

Први пут с оцем на јутрење


— Било ми је — вели — онда девет година. Ни сам се не сећам свега баш натанко. Причаћу вам колико сам запамтио. И моја од мене старија сестра зна за то, а мој млађи брат баш ништа. Нисам пао на теме да му казујем!

Мени је мати причала много штошта кад сам одрастао па је запиткивао. Отац, наравно, никад ни словца!

Он, тј. мој отац, носио се, разуме се, турски. Чисто га гледам како се облачи: џемадан од црвене кадифе с неколико катова златна гајтана; поврх њега ћурче од зелене чохе. Силај ишаран златом, за њега заденута једна харбија с дршком од слонове кости, и један ножић са сребрним цагријама и с дршком од слонове кости. Поврх силаја транболос, па ресе од њега бију по левом боку. Чакшире са свиленим гајтаном и бућметом, па широки пачалуци прекрилили до пола ногу у белој чарапи и плитким ципелама. На главу тури тунос, па га мало накриви на леву страну, у рукама му абонос-чибук с такумом од ћилибара, а с десне стране под појас подвучена, златом и ђинђувама извезена дуванкеса. Прави кицош!

Нарави је био — отац ми је, истина, али кад сам већ почео причати, не вреди шепртљати -, нарави је био чудновате. Озбиљан преко јего, па само заповеда, и то он једанпут што рекне, па ако не урадиш, — бежи куд знаш! Осорљив и увек хоће да буде на његову, тј. нико се није ни усуђивао доказивати што противно њему. Кад се здраво наљути, а он псује алилуј. Тукао је само шамаром, и то само једанпут, али, брате, кад одалами, од часа се прућиш! Лако се наљути; натушти се, гриска доњу усну, десни брк суче и издиже га навише, веђе му се састале на челу, а оне црне очи севају. Јао! Да онда неко дође да му каже да нисам знао „алекције”! Не знам чега сам се тако бојао, напослетку баш и да ме ћуши једанпут, па шта? Али ја стрепим од оних очију: кад их превали, па као из праћке, а ти, не знаш зашто ни крошто, цептиш као прут!

Никад се није смејао, бар не као други свет. Знам, један, пут држи он на крилу мог малог братића. Дао му сахат да се игра, а мој Ђокица окупио па гура оцу сахат у уста и дерња се из петних жила што он неће да отвори уста. Ја и сестра да умремо од смеха, а то се и оцу даде нешто на смех па неколико пута развуче мало леву страну од уста, и око левога ока набра му се кожа. То је била велика реткост, и ето тако се он смејао кад се десило штогод где би неки други развалио вилице да би се чуло у Тетребову механу.

А знам, опет, кад је умро мој чича с којим је бабо ортачки радио и кога је јако волео. Моја стрина, мати, својте, ми деца -удри кукај, плачи, запевај, стоји нас вриска, а мој бабо ништа, ама баш ни сузе да пусти, ни „ух!” да рече. Само кад га понеше из куће, а баби заигра доња усна, дршће, дршће; прислонио се на врата, блед као крпа, па ћути.

Што рекне, неће попустити ни за главу. Па макар да се он каје у себи. Знам кад је отпустио Проку момка из службе. Видим да се каје и да му је жао, али попустити неће. Тога Проку је најволео од свију момака. Знам само једанпут да га је ударио што, точећи ракију, није добро заврнуо славину на петачци, па скоро аков ракије истекао. Иначе никад ни да га је кљуцнуо! Све му је поверавао, слао га у села по вересију и којешта. — А знате што га је отпустио? — На правди бога!... Видео га да игра крајцара! — Тек ћете се ви после чудити!

То о Ђурђеву дне. Дошао Прока у дућан да му се наново потпише буквар. Бабо извади деведесет гроша, па каже: „На, ево ти ајлука! Мени више не требаш; иди па тражи где се може играти крајцара!” Турио Прока фес на очи, плаче као киша и моли. Дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? — Боже сахрани! Извади само још један дукат па му даде: „На, па пут за уши!” Оде Прока, а он се каје у себи што истера на правди бога најваљанијег момка.

Никад се није шалио; ни с нама децом, ни с мајком, ни с ким другим. Чудно је живео с мојом мајком. Није то да рекнеш да је он, не дај, боже, као што има људи, па хоће да дари и тако што, него онако некако: увек хладан, осорљив, гори од туђина, па то ти је! А она, сирота, добра, брате, као светац, па пиљи у њега као ноје у јаје. Кад се он што обрецне, она да свисне од плача, па још мора да крије сузе и од нас и од њега. Никад и никуда није с њоме ишао, нити је она смела поменути да је куда поведе. Није трпео ни да се она што меша у трговину и његова посла. Каже она једанпут:

— Митре, што не даш Станоју ракију? Скоро ће и нова, па где ћеш је?

А тек се он издрачи на њу:

— Јеси ли ти гладна или ти је чега мало? Новци су у твојим рукама, па кад ти нестане, а ти кажи! А у мој се посао не плећи!

Покуњи се мати па ћути.

Са светом је такође мало говорио. У кафани имао је своје друштво, и само међ' њима што рекне покоју. Кума Илију је поштовао што може бити; и то је једини човек који му је смео рећи шта је хтео, и кога се мој отац чисто прибојавао.

Нас је децу, као и мајку, волео, није фајде, то се види, али нас је држао престрого. Ја се не сећам никад и никаква знака нежности од њега. Покривао нас је истина, ноћу кад се откријемо, и није нам дао да се надносимо над бунар и пењемо на дуд, — али шта ми је то? То раде и други очеви, али купују деци и шећерлемета, златне хартије и лопту од гумаластике што скаче с врх јаблана!

У цркву је ишао само на Ђурђевдан, у кафану свако вече. Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па хајд! Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема. То је моју сироту мајку и сестру пекло — ја вам се онда још нисам разумевао у лумповању. — Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору. Седе у креветима — не смеју ни свећу да упале. Љути се он, болан, кад види да свећа гори. Чуо сам једанпут, кад дође доцне кући, где прогунђа:

— Шта ће та свећа у ово доба?

— Па да се видиш свући, Митре, — каже моја мати.

— А зар ја не знам упалити свеће, или сам, ваљда, пијан, па не умем наћи?

— Па није, Митре — увија се моја мати — него као велим...

— А шта велиш? Ваљда да ми комшилук мисли да ми лежи мртвац у кући!

Какав мртвац! Ви мислите он то збиља мисли? Мари он и за суседство! Него не да он да моја мати води рачуна о његову доласку и одласку, па не зна од зла како ће да почне. Хтео би да мати спава, само да он може без бриге банчити. Пекло је то и њега, види се то.

Пио је врло мало, и то само вино. Ракију, и кад огледа за куповину, испљује, па накисели лице. Ни за кафу није богзна како марио... Па шта је радио сву ноћ по механчинама? питате ви.

Несрећа, па то ти је! Да је пио, чини ми се, ни по јада. Него... Видећете!

То је мојој мајци пола века укинуло. Плаче неких пута да свисне. А никоме да се појада.

Једанпут дође он, тако, доцне кући... Ништа!... Сутрадан — ништа... Кад, мој брате, опази мајка да он нема сахата! Прекиде се жена, пита га:

— А где ти је, Митре, сахат?

Он се намргодио. Гледа на страну, каже:

— Послао сам га у Београд да се оправи.

— Па добро је ишао, Митре.

— Ваљда ја нисам ћорав ни луд; ваљда ја знам кад сахат иде и кад не иде!

Моја мати шта ће, ућута.

Кука после с мојом сестром: „Е, тешко мени! Даће све што имамо, па под старост да перем туђе кошуље!”

Једанпут опет — јали је било десет, јали није — а њега ето из кафане. Накривио једну астраханску шубару, преко прсију златан ланац с прста дебео, за појасом један сребрњак искићен златом и драгим камењем. Уђе он, а као да му се набрала кожа око левог ока. Нешто је добре воље.

Како уђе, извади сахат иза појаса, као санћим да види колико је.

— Зар си повратио?... — трже се. — Зар ти је већ оправљен сахат?

— Оправљен! — каже он.

— А какав ти је то ланац?

— Ланац као сваки ланац — каже он, али некако мекано, није да се издире.

— Знам, — каже моја мати — а откуд ти?

— Купио сам!

— А та шубара? То има само у Миће казначеја.

— Купио сам и њу!

— Продао ти?

— Продао!

— А какав...?

Али ту мој отац погледа некако преко ока моју мајку. Она умуче.

Он се узе скидати. Гледам испод јоргана. Извади иза појаса један замотуљак колик песница па баци на сто, и оно звекну: сам самцит дукат, брате!

— На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу. Моја мати узе ону хартију некако само с два прста, као кад диже прљаву дечју пелену.

— А шта ћу — каже сестри — с овим новцима? Ово је проклето!... Ово је ђаволско!... Ово ће ђаво однети како је и донео!...

Као што видите, нема ту среће ни живота!

И тако је моја мати била несрећна, и ми смо сви уз њу били несрећни...

Некад, причала ми је мати, био је он сасвим други човек; а и ја се сећам, као кроз маглу, како ме је често држао на крилу док сам био сасвим мали, правио ми од зове свирајку и водио ме са собом на колима у ливаду. Али, каже мајка, откако се поче дружити с Мићом казначејем, Крстом из Макевине улице, Олбректом апотекаром и још тако некима, све се окрену и пође како не треба.

Обрецује се. Не трпи никаква запиткивања, одмах испречи: „Гледај своја посла!”, или: „Имаш ли ти друге каке бриге?”

Није фајде, казао сам ја: видео је он сам да не ваља шта ради; али га узео будибокснама на своју руку, па га не пушта.

Па ипак, смешно је казати, али опет, опет је он био добар човек. Јесте, богами! Али тако...

Једанпут врати се он у неко доба кући. Није сам! Чуди се моја мати. Прође он још с неким поред врата, нешто полако гунђају. Одоше у авлију. Чујемо ми мало после коњски топот и рзање. Не знам ја шта је то.

Кад он после уђе, ја почех хркати и моја се сестра учини да спава. Назва добро вече, па ућута. Ћути он, ћути мајка чекам ја.

Онда моја мати отпоче, а глас јој промукао:

— Одведоше вранца!

— Одведоше — каже он.

Опет ћуте, само мати час по усекњује се, а ја чисто осећам како плаче.

— Митре, тако ти Бога, тако ти ове наше деце, остави се, брате, друговања с ђаволом. Ко се њега држи, губи и овај и онај свет. Ено ти Јове карташа па гледај! Онакав газда, па сад спао на то да прегрће туђу шишарку и да купује по селима коже за Чифуте. Зар ти, забога, није жао да ја под старост чекам од другог кору хлеба и да ова наша дечица служе туђину?... — Па онда поче јецати.

— А шта си ти узела мене заклињати децом и плакати нада мном живим? Шта слиниш за једном дркелом? Није он мене стекао него ја њега! Сутра, ако хоћеш, да купим десет!

Моја мати плаче још јаче:

— Знам, Митре брате, — каже она милостивно — али хоће душмани све да однесу. Остави се, брате, тако ти ове наше нејачи, проклете карте! Знаш да смо ми на нашој грбини и крвавим знојем стекли ово крова над главом, па зар да ме којекакве изелице из мог добра истерају?...

— А ко те тера?

Не тера ме нико, брате, али ће ме истерати ако тако и даље радиш. То је занат од Бога проклет!

— Ама ја сам теби сто пута казао да ми не попујеш и да слиниш без невоље! Није мени, ваљда, врана попила памет, да ми треба жена тутор!

Ћути племенита душа. Гуши се. Ни суза нема више. Оне теку кроз прси, падају на срце и камене се.

Дан за даном, а оно све по старом. Доносио је често пуне фишеке новаца. Губио је такође. Долазио је често без прстења, без сахата, без златна силаја. Доносио је други пут и по два-три ахата и по неколико прстенова. Једанпут: једне чизме, једну ћурдију; други пут: коњско седло; после, опет: туце сребрних кашика; а једном: пуно буре лакерде и — свакојаких других комендија. Једанпут доведе увече вранца, оног истог, нашег.

Сутра му купио нове 'амове: висе ремени до ниже колена и бију га ројте по вилицама. Упрегао га у кола, а столицу турио на дућанска врата, па кроз варош рррррр!, да све излеће калдрма испод ногу.

Ми смо већ били огуглали, само је мати плакала и бринула се. Како да није, болан? Трговина забатаљена. Момак се један по један одпушта. Све иде као у несрећној кући, а новци се троше као киша.

Почеше, богме, они његови пајташи долазити и нашој кући. Затворе се у велику собу, упале по неколико свећа, звечи дукат, пуши се дуван, клизи карта, а наш момак Стојан не престаје пећи им кафе (а сутрадан показује по неколико дуката што је надобијао напојнице). А наша мати седи с нама у другој соби; очи јој црвене, лице бледо, руке суве, и час по понавља: „Боже, ти нама буди пријатељ!”

И тако се он сасвим отпади од куће. Само ћути. Матери никад не гледа у очи. Нас децу не милује, ни осорне речи да рекне, а камоли благе. Све бежи од куће. Само нам пара даје колико које хоћемо. Ако иштем да купим легрштер, а он извади по читаву плету. За јело је куповао све што је било најлепше у вароши. Моје хаљине најлепше у целој вароши. Али опет нешто ми је тако тешко било гледајући моју мајку и сестру: чисто постареле, бледе тужне, озбиљне. Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду. А и нама су жене слабо долазиле већ само људи и то готово све само оне „лоле” и „пуста'ије”, као што их је моја мати звала. Дућан готово и не ради. „Зар ја — каже мој отац”. — Да мерим гејаку за дваест пара чивита? Ено му Чифута — Мати не сме ништа више ни да прослови. Каже, једанпут и казао:

— Јеси чула, ти, разумеј српски што ћу ти рећи: ако ти мени цигло једанпут још што о томе прословиш, ја ћу себи наћи кућу; па се иселити; а ти овде попуј коме хоћеш! У-пам-ти до-бро!”

Ћути она, сирота, као заливена. Стегла срце, копни из дана дан, а све се моли Богу: „Боже, ти мене немој оставити!”

Е, па ваљда видите шта ће из свега да буде!

Дођоше они сви једно вече. Дође с њима још некакав П. Зелембаћ, некакав свињарски трговац који, веле, „ради с Пештом”. Бркове ушиљио, косу остраг разделио, а золуфе пустио, до јагодица. Дебео у лицу, шишкав у телу; накривио некакав шеширић, а преко прслука златан ланац; исти онакав какав је: бабо имао. На руци му некакав прстен, цакли се, брате, не да, у се погледати. Гега се кад иде; говори крупно и промукло, а све се смеши оним малим, као јед зеленим очима, да те некакав страх ухвати као од совуљаге.

Дођоше они, велим. Стојан одмах уз огњиште, па пеци кафу.

Запалише четири свеће. Удари дим од дувана као из димњака. Пију кафу, ћуте као Турци, само карта клизи, и чујеш како звечи дукат.

То је била страшна ноћ.

Ми се с мајком затворили у другу собу. Она више не плаче. Ни сестра. Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено. Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро.

Неколико пута улазио је наш отац у нашу собу. Био је сав знојав. Раздрљио џемадан, распучио кошуљу па му се виде густе црне длаке на грудима. Намрчио се као Турчин.

— Дај још! — вели мојој мајци.

Она стегла срце. Чути као камен, отвара ковчег па шаком сипа у његову, а он везује у мараму.

Гледа узверено и на страну, одлаже ногама као ја кад ме друштво чека напољу, а ја стојим док ми сеша не одсече хлеба. Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође, прогунђа као за се: „Још само ово!” И онда чисто бежи из собе. Али „још ово”, уђе ти он, чини ми се, пети пут у нашу собу, а тако око три сахата по поноћи.

— Дај! — вели мајци, а дошао у лицу као земља.

Мати пође ковчегу, а ноге јој клецају, све се навија. Онда ја видех, испод јоргана, како се онај мој велики отац стресе и како се прихвати за пећ.

— Брже! — каже мајци, а одлаже ногама и рукавом брише зној.

Мати му пружи.

— Дај све! — рече он.

— Последњих десет дуката! — рече она. Али то не беше више глас, ни шапат, већ нешто налик на ропац.

Он скопа оне новце и управо истрча из собе.

Моја мати клону крај ковчега и онесвести се. Сестра врисну. Ја скочих из постеље. И Ђокица скочи. Седосмо доле на патос крај ње; љубисмо је у руку: „Нано, нано!”

Она метну руку на моју главу и шапуташе нешто. Онда скочи, упали свитац па прижеже кандило пред светим Ђорђем.

— Одите, децо, молите се Богу да нас избави од пропасти! — рече она. Глас јој звони као звоно, а очи светле као вечерњача на небу.

Ми потрчасмо њој под икону и сви клекосмо, а Ђокица клекао пред мајку, окренуо се лицем њој, крсти се и, сироче, чита наглас ону половину Оченаша што је већ био научио. Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу. Из њених очију теку два млаза суза. Оне беху управљене на свеца и на небо. Тамо горе беше нешто што је она видела; тамо њен Бог ког је она гледала и који је њу гледао. И онда јој се по лицу разли некакво блаженство и некаква светлост, и мени се учини да је Бог помилова руком, и да се светац насмеши, и да аждаја под његовим копљем зе'ну. После ми заблеснуше очи, Па падох ничице на крај њене хаљине и на њену леву руку, којом ме придржа, и молих се по стоти пут: „Боже, ти видиш моју мајку! Боже, молим ти се за бабу!” И онда, а не знам зашто „Боже, убиј онога Зелембаћа!”

Дуго смо се тако молили.

После моја мати уста, попе се на столицу па целива светог Ђорђа. И моја сестра то исто учини, а после диже и мене и Ђокицу, те и ми целивасмо. Онда мати узе суву киту босиока што је стајала за иконом и стакленце с богојављенском водицом што је висило под иконом, покваси оном водом босиљак, па, нешто шапћући прекрсти њиме собу. Онда полако отвори врата на прстима дође до велике собе, па прекрсти китом врата од ње.

Еј, како ми је онда лако било! Како сам се осећао блажен као окупан! Ама што ми сад не може више да буде онако?

Истом што мати прекрсти врата од велике собе, а унутра диже жагор. Не може ништа да се разуме, само што Зелембаћ једанпут викну, колико игда може:

— А ко мене може натерати да играм више? Камо тога?

После опет наста нејасан жагор и свађа. Онда чусмо како се врата отворише, гунђање и кораке.

Али бабо не уђе у собу. Залуд ми чекасмо. И дан забели ја и Ђокица заспасмо, а он још не дође.

Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило. Осећао сам се страшно уморан и празан, али не могах више затворити очију. Устанем.

Све изгледа некако свечано, па тужно. Напољу мирно, свеж зрак пада кроз отворен прозор, а пред иконом дршће пламичак у кандилу. Моја мати и сестра бледе као крпе, очи им влажне, лице као од воска, крше прсте, иду на прстима и ништа не говоре, само што шапућу неке побожне речи. Не донеше нам доручак, не питају јесмо ли гладни, не шаље ме мати у школу.

— Шта је ово? — питао сам се ја. — Је ли овде мртвац у кући или се мој покојни стриц вратио па га ваља наново сахрањивати.

Онда претрнух кад се сетих шта је ноћас било и механички прошаптах: „Боже, знаш оно за бабу;” и опет: „Боже, ама убиј оног Зелембаћа!”

Не мислећи ништа, обучем се и изиђем из собе. И нехотично пођем вратима од велике собе, али се очас тргох, јер осетих како ме мајка дохвати за руку.

Ја се окретох, али она не рече ништа, само тури прст на уста; онда ме одведе до врата од куће, па ме пусти. Она се врати натраг у собу, а ја стајах на вратима. Гледам за њом — не знам шта да мислим.

Онда се наново пришуњам на прстима до велике собе, па провирим кроз кључаоницу.

Гледам.

Сто насред собе. Око њега разбацане столице; две или три претурене. По поду лежи тисућу карата, разгажене и неразгажене цигаре једна разбијена кафена шоља и испод једне карте вири дукат. Застор на столу свучен с једне стране скоро до половине. По њему разбацане карте, испреваљиване шоље, пуно трина и непела од дувана. Стоји још неколико празних тањира, само на једном дуван истресен из луле. Четири празна свећњака; само у једном што букти дебела хартија којом је свећа била омотана и црн дим мирно се уздиже и дохвата за таван.

На једној столици за столом, леђима окренут вратима, седи мој отац. Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом, па се не миче.

Гледао сам тако дуго, али он ама да је мрднуо. Само видех како му се слабине купе и надимају. Чудно сам и мрачно нешто мислио. Чинило ми се, на пример, — а не знам, управо, зашто — да је он мртав, па сам се чудио како мртвац дише. После ми се чинило да му је она снажна рука од кабасте хартије, да не може више њом ударати, — и све тако којешта.

Бог зна докле бих ја тако вирио да ме се опет не дотакну мајчина рука. Ништа ми не рече, само оним благим очима показа пут врата.

Ја — не знам зашто — одједанпут скидох капу, пољубих је у руку, па изиђох напоље.

Тај дан био је субота.

Кад изиђох на улицу, иде свет као и обично; сваки гледа своја посла. Силни сељаци дотерали којешта на пијацу. Трговци завирују у вреће и пипају јагњад. Новак пандур дере се и одређује где ће ко да притера кола. Деца краду трешње. Сретен ћата иде добошарем по вароши и чита да се забрањује пуштати свиње по улицама. Тривко извадио јагње па виче: „Ходи, вруће!”, а пијани Јоза игра у једној барици.

— А што је, море, ваш дућан затворен? — запита ме Игњат ћурчија који у тај пар прође.

— Тако! — кажем ја.

— Да није болестан Митар?

— Није — кажем ја.

— Отишао, ваљда, некуд?

— У село — рекох ја, па побегох у авлију.

Ето ти затим два такозвана „девера”, тј. мојих другова које је послао господин да виде што нисам дошао у школу.

Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере.

— Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи имао је посла.

О, ова рука! Да ми је да је се сит наљубим, кад она спава, кад ме не види!

Шта је било у нашој кући за време док сам био у школи — не знам... То јест, знам: јер кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио: моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не кува се ни ручак; пролазе на прстима покрај велике собе и само отхукују — исто онако као кад ми је стриц умро. Ђокица у авлији везао мачки џезву за реп, па се увесељава њеном трком. Момци шију гуњеве у својој одаји, а Стојан се извалио у сено па хрче као да је по ноћи.

Мој отац још исто онако седи, не миче се. Затегло му се ћурче преко широких леђа, а око појаса се размиче од дубока даха.

Одавно је већ било звонило на вечерње.

Дан се клони својему крају, а у нашој души иста она пучина, — нигде краја да видиш, само што се облаци све гушће гомилају. Све постаје несносније, страшније и очајније. — Боже, ти на добро окрени!

Ја сам седео на прагу пред кућом. Држао сам у руци некакву школску књижицу, али је нисам читао. Видео сам на прозору бледо лице моје матере наслоњено на суву јој ручицу. У ушима ми је зујало. Нисам умео ништа да мислим.

Уједанпут шкљоцну брава. Моје мајке неста с прозора. Ја претрнух.

Врата се од велике собе отворише. На прагу стајаше он, мој отац!

Фес мало затурио, па му вири испод њега коса и пада му високо чело. Бркови се опустили, лице потамнело, па остарело. Али очи, очи! Ни налик на оне пређашње! Чисто посукнуле, утекле у главу, упола покривене трепавицама, полако се крећу, нестално и бесмислено гледају, не траже ништа, не мисле ништа. У њима нешто празно, налик на дурбин коме су полупана стакла. На лицу некакав тужан и милостиван осмејак — није то никад пре било! Такав је изгледао мој стриц кад је пред смрт искао да га причесте.

Полако пређе ходник, отвори врата од наше собе, промоли само главу унутра, па се, не рекавши ништа, брзо повуче. Затвори врата па изиђе на улицу и лагано се упути кум-Илијиној кући.

Причао ми је после Тома, кум-Илијин син, да се мој отац с његовим затворио у једну собу, да су нешто дуго полако разговарали, да им је после донето хартије и мастила, да су нешто писали, ударали печате и тако даље. Али шта је то било, то се не зна нити ће икад ико знати.

Око десет и по сахата ми смо сви лежали у постељи, само мати што је седела с рукама у крилу и безначајним погледом гледала у свећу. У то доба шкрипнуше авлијска врата. Мати брзо пирну у свећу, па и сама леже у кревет.

Мени је испод јоргана куцало срце као да неко бије чекићем у грудима.

Врата се отворише и мој отац уђе. Обрте се једном-два по соби, па онда, не палећи свеће, скиде се и леже. Дуго сам још слушао како се преврће по кревету, па сам после заспао.

Не знам колико сам тако спавао, кад осетих нешто мокро на челу. Отворим очи и погледам: пун месец гледа право у собу, а његов паучинаст зрак пао на лице моје мајке. Очи јој затворене, лице као у неког тешког болесника, а груди јој се немирно дижу.

Више ње стоји мој отац. Упро поглед у њу и не миче се. Мало после приђе нашем кревету. Гледа нас све, гледа моју сестру. Дође опет насред собе, опет погледа уокруг, па прошапута:

— Спавају! — Али се трже од свог шапата и као да се ока мени насред собе. Дуго је тако стајао не мичући се, само што опазим покаткад како му се'ну очи, гледајући час на нас час на матер.

Али ми ниједно ни увом да макнусмо!

Онда он пође поребарке на прстима чивилуку, а не скида ока с нас; скиде пажљиво онај сребрњак, тури га под џубе натуче фес на очи, па брзо и целом ногом ступајући изиђе напоље.

Али тек што се врата притворише, а моја се мати исправи у кревету. За њом се диже и сестра. Као какви дуси!

Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима; за њом приста и сеша.

— Остани код деце! — прошапута мајка, па изиђе напоље. Ја скочих па и сам пођох на врата. Сеша ме ухвати за руку, али ја се отргох и рекох јој:

— Остани код деце!

Кад изиђох напоље, притрчим плоту, па све поред плота а испод вишања довучем се до бунара и чучнем иза њега.

Ноћ је била у бога дивота! Небо се сија, месец се цакли, ваздух свеж — нигде се ништа не миче. Онда видех бабу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет оде даље. Стаде најзад под кров од амбара, па извади пиштољ.

Али у истих мах, не знам откуд, створи се моја мајка уз њега.

Пренерази се човек. Упро поглед у њу па блеји.

— Митре брате, господару мој, шта си то наумио? Мој отац уздрхта. Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку, а глас му као разбијено звоно.

— Иди, Марице, остави ме... Ја сам пропао!

Како си пропао, господару, Бог с тобом! Што говориш тако!...

— Све сам дао! — рече он па рашири руке.

— Па ако си, брате, ти си и стекао! Мој отац устукну један корак, па блене у моју матер.

— Ама све, — рече он — све, све!

— Ако ће! — рече моја мати.

— И коња! — рече он.

— Кљусину! — каже моја мати.

— И ливаду!

— Пустолину!

Он се примаче мојој мајци. Гледа је у очи, чисто прожиже. Али она као један божји светац.

— И кућу! — рече он, па разрогачи очи.

— Ако ће! — рече моја мати. — Да си ти жив и здрав!

— Марице!

— Митре!

— Шта ти то велиш, Марице?

— Велим: да Бог поживи тебе и ону нашу дечицу! Није нас хранила ни кућа ни ливада, него ти, хранитељу наш! Нећемо ми бити ниједно гладни док си ти међ нама!

Мој отац као да се мало занесе, па се наслони лактом на раме материно.

— Марице, — поче он — зар ти?... — Загрцну се, па покри очи рукама и ућута.

Мајка га ухвати за руку:

— Кад смо се ми узели, нисмо имали ништа осим оне поњаве, једне тепсије и два-три корита, а данас, хвала Богу, пуна кућа!

Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине.

— Па зар си заборавио на чардак пун шишарке?

— Пун је! — каже отац гласом меканим као свила, а рукав превуче преко очију и спусти руку.

— Па шта ради она моја ниска дуката? Што ће онај лежећи новац? Узми га у трговину!

— Уложићемо у жито!

— Па зар смо ми неки престари људи? Здрави смо, хвала Богу, а здрава су нам дечица. Молићемо се Богу, па радити.

— Као поштени људи!

— Ниси ти неки туњез, као што има људи. Не дам ја самих твојих руку за сав капитал Параносов, па да је још онолики!

— Па ћемо опет стећи кућу!

— Извешћемо нашу децу на пут — каже мати.

— Па ме неће мртвог клети... Откад их нисам видео!

— Ходи да их видиш! — рече мати, па га као неко дете поведе за руку.

Али ја у три корака већ у соби. Само што пришаптах мојој сестри: „Лези!”, па повукох јорган на главу.

Управо њих двоје ступају преко прага, а на цркви грунуше звона на јутрење. Громко се разлеже кроз тиху ноћ и потресе се душа хришћанска. И као талас суво грање, тако њихов звук односи бољу и печал, кида узе таштине, а скрушена душа разговара се с небом...

— Сине, устани да идемо у цркву!...

Кад сам ишао лане у Београд по еспап, видео сам у Топчидеру Перу Зелембаћа у робијашким хаљинама. — Туца камен!

1879. г.

~ КРАЈ ~

solo

...biće i poroka.

Тако је.

Исто као и себичних саможивих џукела од људи којима су туђи животи само тек јефтина роба широке потрошње на снижењу, да не кажем на понижењу.

Докле год се ти пороци тичу само тих одраслих људи који сами бирају шта ће и како ће урадити са сопственим животом, како то неко рече овде, то није проблем.

Проблем настаје када због сопственог избора повуку још много других људи са собом у та говна у којима су сами одлучили ничим изазвани да се ваљају па због тога онда толико других око њих, а нарочито деце, испаштају ни криви ни дужни.

Komunjare uvek misle da država treba da spašava ljude od sebe samih.
Nema lične odgovornosti u komunizmu, uvek je neko drugi kriv.
A lek za sve je - država sa što većim ingerencijama.

I predloženi registar i veći broj terenskih inspektora su nešto uobičajeno i standardno za uredjene, pravne države.

A to iziskuje Đuro šta?

Pare!

Kolko para tolko muzike.

Kapitalizam?

Para ima: poveća se porez na profit tolikog broja kladionica i eto rešenja!

Pa ajde.

neko ide u crkvu nekou kladionicu, uvjek imaš izbor odrasli ljudi sami biraju

Апсолутно сам за слободан избор, али натурање коцкања кроз коцкарнице које бљеште на сваком кораку не оставља ту слободу..

Мислим да зато не би било лоше да се број коцкарница знатно смањи и да се оне склоне са улице у неке дискретне просторије пошто се садашње бљештаве коцкарнице не обраћају рекреативном коцкару који с времена на време може себи да дозволи да изгуби улог у који игра, већ зависним очајницима којима је продата лажна нада.

Мислим да зато не би било лоше да се број коцкарница знатно смањи и да се оне склоне са улице у неке дискретне просторије пошто се садашње бљештаве коцкарнице се не обраћају рекреативном коцкару који с времена на време може себи да дозволи да изгуби улог у који игра, већ зависним очајницима којима је продата лажна нада.

Misliš ako sklone kockarnicu u sporednu ulicu, zavisni očajnici neće umeti da je nađu?

Апсолутно сам за слободан избор, али натурање коцкања кроз коцкарнице које бљеште на сваком кораку не оставља ту слободу..

Zapravo, ostavlja. Samo treba raditi sa klincima. Mnogo toga šljašti i sija, ali meni ne pada na pamet da unutra ulazim. Imam izgrađene stavove o tome.

Slažem se sa Filipom da treba pooštriti kontrolu zabrane ulaska maloletnika u kladionice.
Samo, to je jedan deo posla. Pre njega treba da postoji onaj mnogo bitniji - prevencija. Roditelji treba, od malih nogu, da usađuju deci norme ponašanja. Da ih uče tome šta je prihvatljivo, a šta ne. Kroz razgovor, nikako nametanjem. Nametanje, naročito kod tinejdžera, izaziva inat.

U naše vreme kladionica nije bilo. Reklamiranje svakog oblika kockanja, duvana i alkohola bilo je zabranjeno.
Svi smo u generaciji imali one koji su kockali, koji su pili, one koji su pušili, koji su se drogirali.
Prosto, u opštoj populaciji postoji određen procenat labilnih i povodljivih, a oni uvek nađu način da zadovolje potrebe koje im njihova slabost zahteva.

Ovo je po meni važna tema. Kockarnicama bi trebalo pre svega odrapiti porez koji bi se izračunavao u odnosu na promet, recimo 50-60%. Drugo, zabrana reklamiranja.
Onda nek rade.

Naravno s tim parama se mnogo stvari finansira i naišlo bi na ogroman otpor.

principessa_etrusca

neko ide u crkvu nekou kladionicu, uvjek imaš izbor odrasli ljudi sami biraju

Апсолутно сам за слободан избор, али натурање коцкања кроз коцкарнице које бљеште на сваком кораку не оставља ту слободу..

Мислим да зато не би било лоше да се број коцкарница знатно смањи и да се оне склоне са улице у неке дискретне просторије пошто се садашње бљештаве коцкарнице се не обраћају рекреативном коцкару који с времена на време може себи да дозволи да изгуби улог у који игра, већ зависним очајницима којима је продата лажна нада.

Iako se retko Principessa i ja u necemu slazemo, ovde je apsolutno u pravu. To sto kockarnice postoje na svaka 3 metra drasticno suzava mentalni prostor slobodnog izbora u pogledu (ne)koriscenja istih.

Iako, naravno, ima puno kockarnica po Londonu, kad god skoknem do Beograda kolicina, broj, i lokacija istih (i svaki put sve ih je vise) u mom beogradskom kraju me uvek zaista zaprepasti...

Zapravo, ostavlja. Samo treba raditi sa klincima. Mnogo toga šljašti i sija, ali meni ne pada na pamet da unutra ulazim. Imam izgrađene stavove o tome.

neke stvari ipak mogu biti regulisane na širem nivou, pošto je statistika neumoljiva kod velikih brojeva...
recimo, u Engleskoj su pažljiim praćenjem ustanovili da je povećanje gojaznosti u populacije povezano sa automatima za grickalice i džank foof (upravo sistemom manjeg otpora i "lake" ponude)

ništa ne treba zabranjivati (čak ni teške droge), al određeni vid regulacije mora da postoji.
mislim ne puštaš ni porniće na javnoservisnim TV u 20h...

neke stvari država treba da reguliše, ne radi zarade, već radi zdravlje stanovništva.

neke stvari država treba da reguliše, ne radi zarade, već radi zdravlje stanovništva.

Država je to sasvim korektno regulisala.
Međutim, katastrofalno je loša u segmentu kontrole onoga što je dobro definisala zakonima.
Kontrola je nepostojeća, a bez nje su zakoni besmisleni.

docs, ko jos brine o zdravlju ljudi? sve je to prevara. i ono klasicno pitanje: da li bi zeleo da te operise drogirani ili pijani hirurg? p.s. nesto sam ogorcena danas, izvinjenje zbog tona.

bene_geserit

Komunjare uvek misle da država treba da spašava ljude od sebe samih.
Nema lične odgovornosti u komunizmu, uvek je neko drugi kriv.
A lek za sve je - država sa što većim ingerencijama.

ne sviraj..

niko ne kaže da nema lične odgovornosti, samo da ćemo kao zajednica bolje živjeti ako one sa slabijom kočnicom mi malo prikočimo..
i najliberalnija od najliberalnijih država to radi..
kapiram da i ona amazonska plemena imaju neka pravila da obuzdaju neobuzdane za dobro svih..
e sad što fića uvijek nađe neki retardiran način da se "zalaže" to je druga stvar

zoja444

docs, ko jos brine o zdravlju ljudi? sve je to prevara. i ono klasicno pitanje: da li bi zeleo da te operise drogirani ili pijani hirurg? p.s. nesto sam ogorcena danas, izvinjenje zbog tona.

ne znam ko brine, al znam ko bi trebao da brine.

i ono klasicno pitanje: da li bi zeleo da te operise drogirani ili pijani hirurg?

kao što ne mož da voziš pijan, a bogami ni radiš, tako ne možeš ni drtogiran.
to su bejzik stvari.

međutim šta ćeš da radiš u slobodno vrijeme, tvoja je stvar, sve dok ne počne da utiče na tvoju radnu sposobnost

docsumann

tako ne možeš ni drtogiran.

zavisi čime si se drogirao... ameri su konstantno nečim drogirani.. eno onaj siroma SBF u tvorza propade, ne daju mu aderal da krka..
bukvalno svi su na nečem..
e sad gdje povlačiš crtu šta je droga a šta medikamenti.. oće dobro da bude zamagljeno..

predatortz

neke stvari država treba da reguliše, ne radi zarade, već radi zdravlje stanovništva.

Država je to sasvim korektno regulisala.
Međutim, katastrofalno je loša u segmentu kontrole onoga što je dobro definisala zakonima.
Kontrola je nepostojeća, a bez nje su zakoni besmisleni.

ne slažem se.

previše je medijskog prostora dato kladionicama.

"koncept" kojem naginjem je ovakav - nema lakog zarađivanja od poroka. znači, ako je i legalizovala drogu, država ne treba automatski da potspješuje upotrebu narkotika, već naprotiv, da je u onoj mjeri koja narkomanija postoji čini manje rizičnom i zdravstveno bezbjednijom, uz to paralelno radeći na njenom nenasilnom suzbijanju (čiste igle, provjera supstance, savjetovališta isl. mislim ima zemalja gdje to već funkcioniše -)

zavisi čime si se drogirao... ameri su konstantno nečim drogirani.. eno onaj siroma SBF u tvorza propade, ne daju mu aderal da krka..
bukvalno svi su na nečem..

ok, al zna se kako koja droga utiče na psiho-fizički sistem

možeš da voziš pod amfetaminima (sem ako već nisi nespavao 20 i kusur sati), vjerovatno i MDMA, kao i mnogim tabletama koje su prvenstveno lijekovi

al ti neće dozvoliti da voziš pod alkoholom, heroinom, LSD-jem, kokainom...kanabis-diskutabilno (zavisi od količine)



al te stavri su posao struke, koja propisuje šta ometa normalnu radnu sposobnost

"koncept" kojem naginjem je ovakav - nema lakog zarađivanja od poroka. znači, ako je i legalizovala drogu, država ne treba automatski da potspješuje upotrebu narkotika, već naprotiv, da je u onoj mjeri koja narkomanija postoji čini manje rizičnom i zdravstveno bezbjednijom, uz to paralelno radeći na njenom nenasilnom suzbijanju (čiste igle, provjera supstance, savjetovališta isl. mislim ima zemalja gdje to već funkcioniše -)

Koncept iza kog bih ja stao je dosta radikalniji. Totalna zabrana i narkotika i kocke, plus rigorozna kontrola i žestoke kazne za dilere i organizatore kocke i klađenja.
Možda zvuči kao talibanizam, ali u tom talibanizmu bi bilo mnogo manje unesrećenih porodica i mrtvih mladih ljudi.

Totalna zabrana i narkotika i kocke, plus rigorozna kontrola i žestoke kazne za dilere i organizatore kocke i klađenja.

to je dokazano promašen sistem.

čak su i UN to priznale zvaničnim dokumentom.
totalna prohibicija može da ima uspjeha samo kod totalitarnih režima.

Možda zvuči kao talibanizam, ali u tom talibanizmu bi bilo mnogo manje unesrećenih porodica i mrtvih mladih ljudi.

mislim da opet griješiš, da bi to funkcionisalo morao bi da uspostaviš toliko represivan i kontrolisan sistem da bi imao opštu distopiju.

a i zašto bi se u svom plemenitom naumu zaustavio samo na droge i alkohol, možda postoje još slavina čije bi zavrtzanje smanjilo nesreće društva

a i zašto bi se u svom plemenitom naumu zaustavio samo na droge i alkohol, možda postoje još slavina čije bi zavrtzanje smanjilo nesreće društva

Ako ikad bude neko glasanje oko toga nominujem da se uvede zabrana proizvodnje i puštanja u promet mirođije.

ja bih zabranila i one el. trotinete ili kako se vec zovu. ne zna se sta je gore, kad voze trotoarom ili putem.

i puštanja u promet mirođije.

bozemesacuvaj,...pa kako jedes boraniju bez mirodjiju...na primer?....ili mlade krompirice sa mileramom????


....ja sam vec deo zivota MRZELA mirodjiju, ono, ko da je miris od tvora, ne mozes da zamislis,...a onda sam progledala.

...ne znam u cemu je fora, u nekom opstem statusu,...dp 18 godina sam prezirala hranu, bila kao prut, kao mala, moji su imali scena svakoga dana za bukvalno svaki obrok- horor, nisam volela apsolutno nista, puter, mleko, najmanju zilicu u mesu, svo povrce-katastrifa,... samo sam jela ustipke i neko bakino punjeno pile-pazi kada baka puni pile 3 pita nedeljno da ja nesto pojedem, a bez suza i ucenjivanja,...a onda mi se iz nepoznatog razloga otvorila dizna i krenulo nekom progresijom da obuhvata sve vise namernica i jela,...to, cega sam se sve iskreno gadila, do povracanja, znaci nista prenemaganje, je za ozbiljno istrazivanje,....sada sam master klope u svakom smislu, ne jedem jedino tripice,...i przene bube.

mirodjija je famozna biljka-ono, drogeraski fantasticna.....dobro, dobro, bosiljak je najomiljeniji,..al ne moze sve da kitis bosiljkom.

bozemesacuvaj,...pa kako jedes boraniju bez mirodjiju...na primer?

E da, zaboravio sam - zabrana proizvodnje i puštanja u promet mirođije i boranije. Hvala Anđo.

....ja sam vec deo zivota MRZELA mirodjiju, ono, ko da je miris od tvora, ne mozes da zamislis,...a onda sam progledala. ...ne znam u cemu je fora

Kovid ti je sjebao čulo mirisa i ukusa i prestala je da ti smeta.

al ne moze sve da kitis bosiljkom.

Gde to piše?

da li bi zeleo da te operise drogirani ili pijani hirurg? p.s. nesto sam ogorcena danas,

I hirurg je besan i ogorčen.

E da, zaboravio sam - zabrana proizvodnje i puštanja u promet mirođije i boranije.

veruj mi da te razumem, nemas pojma koliko sam tanjira boranije slozila u klonjoaz i to teskim trikovima, kako bi me pustili napolje- ne smem ni da kazem, kako sam odlazila do kupatila sa punim, a vracala se sa praznim tanjirom i prvila aranzman na stolu, kako sam pojela....sada boraniju-obozavam, od nje pravim sta 'osec i nikada ne ostane ni mrvica.

Kovid ti je sjebao čulo mirisa i ukusa i prestala je da ti smeta.

sunce, kakav Covid, nije mi ni prisao,...a iznenadna ljubav prema mirodjiji traje vec neko duze vreme.

ne znas sta propustas....i sto se boranije tice,...ono zapecena iz rerne, ili corba od boranije, ili sos od boranije ili salata.

ja imam brata, koji je taj k;asicar, samo poznato i odabrano- tezak smarac u tom smislu, a voli da jede, srecom, nasao zenu koja dobro kuva i ugadja mu,...al zato, kod mene uredno jede sve kerefeke.

Gde to piše?

pa ti rokaj, niko ti ne brani, ja sam zagovarac slobode u svim oblastima, pa i u kuvanju i najezim se kada neko nudi " originalne " recepte,..al brate, ne ide bosiljak u sve i to ti je ta istina,...moras da imas osJecaj za to sta sa cime mozes da improvizujes.

ne ide bosiljak u sve

Bosiljak kao i luk ne ide samo u neke vrlo retke torte.

E da, zaboravio sam - zabrana proizvodnje i puštanja u promet mirođije i boranije

+1

Bosiljak kao i luk ne ide samo u neke vrlo retke torte.

rekoh ti, ako volis-ti rokaj.

Ovo je po meni važna tema. Kockarnicama bi trebalo pre svega odrapiti porez koji bi se izračunavao u odnosu na promet, recimo 50-60%. Drugo, zabrana reklamiranja.
Onda nek rade.

i šta , preći će na internet , pojavit će se crno tržište kockarnica i kladionca... država duradi nešto nikad nije rješenje
prije dvije godine renovirao sam automat klub hrvatskke lutrije ( ko podizvođać naravno) nova instalacija struje , mreže ,alarma.., i sad rekli nam klub mora cjelo vrijeme raditi , nema zatvaranja. meni bilo skroz idiotski , zatvorite ga na 7 dana neg da se jebemo 14 skačuči preko gospođa u ranim šezdesetim , "švicarskih penzosa" birijaša i krizeraša ...kad ono jebote 15 dana istih 30 likova i pokoji padobranac , obiteljska atmosfera. ja bi prije ušao tek da promjenim euro u kune ( imali najbolji kurs) poslje ulazio da uzmem kafu iz automata jeftina a najbolja u gradu, poslje svatio da ti automat klubovi imju najbolje kafe aparate automate , da se tu ne šteka na dozeru a da je cjena mala . e sad ja bi ograničio pravo na igru svakako i da svako mora gurnuti osobnu u neki čitač a on odredi more ili nemore
a nemore
ako
dobivaš socijalnu pomoć
ako imaš besplatno zdravstveno ( a hrvatska je tu široke ruke , realno zdravsvo joj je najbolji sektor)
ako imaš bilo kakvi vid subvencije uključiujući i minimalac pa ne plačaš davanja odnosno imaš subvencionirana davanja
ako ti pemziju dopunjuje država
ako ti je firma u bilo kakvom programu "očuvanja radnih mjesta "
dakle ako država silom nekom otima novce ( pod pretnjom zatvorom ,zapljenom sudom..) da bi dala tebi , nemaš pravo da se kockaš tuđim novcem
sve ostalo, vaša para vaš čar, ako neko i raskući djedovinu , neko će se na njoj skučiti, ako neko maltretira ženu, neko drugi će lakše do pičke doči . ako su nekom djeca gladna , ranije će morat sticati radne navike i vidjet kud vode poroci
država nema pravo na moralno zgražanje, nija vam ona ispovjednik.

zabrana proizvodnje i puštanja u promet mirođije i boranije

i arugule i cilantra (a da se ja pitam dodao bi i celer, ali bi onda žena ubila)

i najliberalnija od najliberalnijih država to radi..
kapiram da i ona amazonska plemena imaju neka pravila da obuzdaju neobuzdane za dobro svih

Moja poenta je zapravo suprotna.
Ne možeš da napraviš društvo individua i da preneseš mehanizme zaštite pojedinca od samog sebe na državu. To u praksi ne može da funkcioniše.

Ta kontrola mora da bude na nivou društva a ne države i njenih, u praksi nesporovodivih, zakona.
Da napraviš određena ponašanja društveno neprihvatljivim, ali to ima onaj deo gde komšije i rodbina zabijaju nos u tvoja posla.
Npr. ja imam nekog brata od strica, par godina starijeg, koji mi je bio stalno društvo za basket, fudbal, preferans, zajebanciju. Otkad je ostavio ženu sa dvoje male dece zbog neke Makedonke (prodao kuću, uzeo pare i otišao sa makedonkom i njenim detetom u Australiju, iz koje se vratio posle godinu dana, kad ga je valjda ova izmuzla dovoljno) prekinuo sam bilo kakvu komunikaciju sa njim.
U mom univerzumu takvo ponašanje nije prihvatljivo i ta osoba mora da bude izopštena iz društva, makar mog.

Proglašavati porok za bolest, pa valjda svi treba da budemo bolećivi prema tom nekom, zajebi me toga.
Imao sam u porodici okorelog kockara (izgubio stan na kocki, na kraju izvršio samoubistvo zbog kockarskih dugova) pa sam imao to prilike da gledam iz prve ruke.

i arugule i cilantra (a da se ja pitam dodao bi i celer, ali bi onda žena ubila)

mislis rukola i korijander-famozne stavri,...pa sta ti tu smeta,...o celeru da ne pricam.

Ne možeš da napraviš društvo individua i da preneseš mehanizme zaštite pojedinca od samog sebe na državu. To u praksi ne može da funkcioniše

opet lupas- pa drzavu-sistem- ti placas, ona mora da vodi racuna o takvim stvarima, kao sto nije dozvoljeno da se maloletnicima prodaje alkohol i cigarete, a droga je navodno zabranjena svima, isto tako mora da vodi racuna da su kladzi na nekom odredjenom mestu i ne u takvom broju,...ti u BGDU si bukvalno opkoljen kladionicama i to svuda,...zna se sta je Kasino i kako mozes u njega da udjes,..sta tupis vise bre.

kakve bre makedonke i kladza na svakih 5 koraka, pored parkica, skola, stambenih zgrada, o cemu ti pricas!

Proglašavati porok za bolest

porok niko nije proglasio za bolest- nego jeste bolest,..kocka isto kao alkoholizam, droga,...obrazuj se malo,...a ovaj porok-i ne samo taj- ti drzava nudi kao zvake,...tako je u svim raspalim siromasnim zemljama, siromastvo je zahebana pojava.

pa drzavu-sistem- ti placas, ona mora da vodi racuna o takvim stvarima

I kako to funkcioniše?
Stalno vam (vama komunjarama) neka imaginarna država nešto "mora" ali u praksi to ne radi. Da li ste se ikada zapitali zbog čega je tako?

kao sto nije dozvoljeno da se maloletnicima prodaje alkohol i cigarete

Ovde gde sam ja SVI tinejdžeri imaju fake ID-eve i vise po kockarnicama i pabovima ko želi i ko nema samokontrole.
Stvar slabo do nikako funkcioniše.

mirodjija mora obavezno u grasak.

I kako to funkcioniše?
Stalno vam (vama komunjarama) neka imaginarna država nešto "mora" ali u praksi to ne radi. Da li ste se ikada zapitali zbog čega je tako?

opet lupas- u kojoj praksi to ne radi- u Kolumbiji, Bukina Faso?

za sta ti sluzi drzava,..za sta tacno placas sve sluzbe koje rade u sistemu?

Ovde gde sam ja SVI tinejdžeri imaju fake ID-eve i vise po kockarnicama i pabovima ko želi i ko nema samokontrole.
Stvar slabo do nikako funkcioniše.

ma znam, da je i kod tebe tako, uvek je sve i kod tebe, samo gore:)))

porok niko nije proglasio za bolest- nego jeste bolest

Jeste, sve je bolest, osim trandži, to nije bolest već "socijalni identitet".

Jeste, sve je bolest, osim trandži, to nije bolest već "socijalni identitet".

bene, kako mozes da insitiras na zatupljenosti?...je l ti kapiras sta su hormoni i kako te oni odredjuju?...je l mozes da uklaviris nekako, da ti ljudi nisu ni bolesni ni krivi za to kako su se rodili, nego su kombinacije njihovih roditelja napravile takav status,...znaci, od kada je sveta i veka, radjaju se ljudi u pogresnom telu, uslovno receno.

Interesantno koliko su "bolesti" izmislili u zadnje vreme, npr. Oppositional defiant disorder (ODD) i sl. budalaštine.
Ali zato nikako, ali nikako nije bolest kad neko odluči da mu odseku onu stvar (ode kobaja a sa njom i jaja), naprave rupu tu negde, telo pokušava da zaraste naravno pa tu rupu moraju da drže otvorenom da je spreče da zaraste.
Ma to nije bolest uopšte, bolest je kad se tinejdžer buni protiv autoriteta roditelja.

da ti ljudi nisu ni bolesni ni krivi

Slušaj je samo, "krivi", ko je pominjao krivicu osim tebe?

To kako i zašto se neko razboleo ne znaš, ali ako gajiš risky life-style koji povećava verovatnoću da se razboliš, teško da nema tvoje krivice.
Ako pušiš 3 pakle dnevno 30 godina a onda oboliš od raka pluća da li si kriv što si se razboleo.
Ako povlađuješ najnižim porivima tako što provodiš vreme u kockarnici umesto nešto smislenije da radiš u životu, pa onda više "ne možeš" bez toga (mada je to za diskusiju, mislim da itekako možeš i da se rešava dobrim batinama) da li ima tvoje krivice?

Colin_bgd

principessa_etrusca

neko ide u crkvu nekou kladionicu, uvjek imaš izbor odrasli ljudi sami biraju

Апсолутно сам за слободан избор, али натурање коцкања кроз коцкарнице које бљеште на сваком кораку не оставља ту слободу..

Мислим да зато не би било лоше да се број коцкарница знатно смањи и да се оне склоне са улице у неке дискретне просторије пошто се садашње бљештаве коцкарнице се не обраћају рекреативном коцкару који с времена на време може себи да дозволи да изгуби улог у који игра, већ зависним очајницима којима је продата лажна нада.

Iako se retko Principessa i ja u necemu slazemo, ovde je apsolutno u pravu. To sto kockarnice postoje na svaka 3 metra drasticno suzava mentalni prostor slobodnog izbora u pogledu (ne)koriscenja istih.

Iako, naravno, ima puno kockarnica po Londonu, kad god skoknem do Beograda kolicina, broj, i lokacija istih (i svaki put sve ih je vise) u mom beogradskom kraju me uvek zaista zaprepasti...

Изгледа да се овде ипак слажемо

Велики ланци спортских кладионица у Лондону имају укупно неколико стотина радњи, Вилијам Хил 120, Ладброкс 120, Пади Пауер 117, Корал 99, са препознатљивим логом, али дискретних, без икаквих светлећих реклама, и оног београдског Лас Вегас блинга, и нигде их нисам видела начичкане једну до друге.

У неколико пута мањем Београду нпр. Адмирал има 59 радњи,, Балкан Бет 66, Олимп 10, Макс Бет 59, Октагон Бет 12, Моцарт 147, Планет Вин 36, Сокер 82, Меркур 10, Пин Бет 16, Таш 16, Зеро Бет 5, Меридиан 49 итд, не само по неколико у истој улици, већ некада буквално нагураних једна до друге у низу.

У неколико пута мањем Београду нпр. Адмирал има 59 радњи,, Балкан Бет 66, Олимп 10, Макс Бет 59, Октагон Бет 12, Моцарт 147, Планет Вин 36, Сокер 82, Меркур 10, Пин Бет 16, Таш 16, Зеро Бет 5, Меридиан 49 итд, не само по неколико у истој улици, већ некада буквално нагураних једна до друге у низу.

Da ne brinete za kladionice u Beogradu, neće one niđe jer su vlasnici ili u SNS kartelu ili u debelom talu sa njima. Kod mene u kraju je jedna od tih kladionica bila uvek lokalni izborni štab SNS-a dok se ovi nisu oparili i sad imaju prostorije sa neonskim SNS natpisom iznad. Dodatno, kladionice kao mesto gde se radi sa kešom su vrlo likvidne perionice para i kao takve im rade veliki posao.

kladionice kao mesto gde se radi sa kešom su i vrlo likvidne perionice para kao takve im rade veliki posao.

Ovo je suština!

zoja444

mirodjija mora obavezno u grasak.

Normalno!
Ali ne sme da se pretera.
Kako ne bi preuzela osnovni ukus.
Takođe, mirođija mora i u kisele krastavčiće.

Ako povlađuješ najnižim porivima tako što provodiš vreme u kockarnici umesto nešto smislenije da radiš u životu, pa onda više "ne možeš" bez toga (mada je to za diskusiju, mislim da itekako možeš i da se rešava dobrim batinama) da li ima tvoje krivice?

s tobom ne vredi,..ako je tebi normalno, da je svaka skola opkoljena sa kladzama i gde god da se maknes, ne mozes da promasis kladionicu, da se one najvise reklamiruju, navlace na mogucnost zarade u siromasnom drustvu- kao i svuda sto je u slicnim sredinama-onda ok,...evo, objasnjeno ti je zasto je to tako,...i dileri su na istim mestima na regrutaciji i niko im nista ne radi,.... sa kockom prezupcis u mentalnom smislu, ne dobijas lucenje adrenalina, ili cega vec u tom slucaju, na koje je orgnizam navikao ako prestanes i to dovodi do poremecaja,...i to lece lekari,..al vidim, tebi je blizi metod s lopatom.

Ako povlađuješ najnižim porivima tako što provodiš vreme u kockarnici umesto nešto smislenije da radiš u životu, pa onda više "ne možeš" bez toga (mada je to za diskusiju, mislim da itekako možeš i da se rešava dobrim batinama) da li ima tvoje krivice?

"Dobre batine", kada ti klinci imaju 16,17 godina, garantuju samo jedno - krah porodice!
Dobre batine ne mogu da budu deo rešenja. Ja sebe ne mogu da zamislim da bijem sinove, momke koji su me nadrasli visinom. Da li su ušli u kladionice? Sigurno jesu!
Skoro da nećeš naći klinca tog uzrasta koji nije "bacio tiket".
Zašto je to tako?
Pa, zato što im je to dostupno. Skupe po 50 dindži, uortače se, naprave neku triper kombinaciju ubeđeni da će da zgrnu lovu.
Neki brzo izađu iz toga, neki ne. U razredu mog starijeg sina, a dobra gimnazija je u pitanju, nikakav MOC ili druge go kurac škole, par momaka već ima ozbiljnih problema sa kockom.
Država ne reaguje iz razloga koji je naveo Maksa.
Kako je najlakše oprati lovu od droge? Pa, kroz kladionice, kafiće, restorane...
Ima par kafića kod mene u Zemunu u kojim nikad više od dva gosta video nisam. Logika kaže da ne bi mogli izdržati ni mesec poslovanja. A oni ne da posluju, nego svako malo menjaju kafanski mobilijar, šank, rasvetu...
Kako?
Pa tako što služe samo za to da nakucaju pazara od prljavog novca koliko im se hoće, predaju taj pazar u banku i bingo - lova od dopa postaje čista lova!

Da, kladionice jesu ogroman problem srpskog društva! To su institucije za legalizaciju prljave love, koja je u Srtbiji u ogromnom procentu u odnosu na ukupnu količinu love koja se vrti.

Ako neko misli da će kladionice nestati promenom vlasti, odmah ću mu reći da se zajebao.
Em ih je i pre bilo previše, em taj biznis sa pranjem love nije započeo sa ovom vlašću, em se ni jedna vlast neće odreći tolike količine novca koja se tu vrti.

Drugi, ne manji, problem je nekontrolisana gradnja. Beograd na vodi kao kruna multinacionalne mafijaške asocijacije.
Ko tu, kojim novcem gradi i odakle ponosnim vlasnicima stanova lova da iskeširaju po 5,6,10 K evra po kvadratu, to ni Bog sveti ne zna!
Odnosno, znamo svi!
Imaćemo situaciju da u centru grada bude koncentrisana tolika količina smutljivaca, bandita, pevaljki, kurvi i dilera, da neće biti mesta na planeti gde ćeš moći da nađeš nešto slično.
Ja tamo ne bih uzeo stan, ne da mi ga poklone, nego da mi pride daju kintu u iznosu te nekrenine.
Gde da uselim?
Među kurve, narko dilere i polusvet?
Koji će mi to kurac u životu?

"Dobre batine", kada ti klinci imaju 16,17 godina, garantuju samo jedno - krah porodice!

"Dobre batine" se ne dobijaju, samo prosleđuju s kolena na koleno.

Kako je najlakše oprati lovu od droge? Pa, kroz kladionice, kafiće, restorane...

Kladionice su savršene, u restoranima i kafićima imaš neke ulaze i izlaze, npr. ako si prodao 1000 flašica kokakole za 2 dana neko može da te cima da vidi da li si imao ulaz od 1000 flašica kokakole i sve prateće papire. Kladionica - naštampaš koliko hoćeš tiketa pa nek oni dokazuju da to nisu živi ljudi, ali svakako neće doći dotle zato što je sistem duboko umešan u celu stvar. Zaboga u zemlji u kojoj je ceo državni i partijski aparat skočio da brani odgajivača gandže ne bih očekivao da će neko da trkeljiše njihove sopstvene kladionice.

ali svakako neće doći dotle zato što je sistem duboko umešan u celu stvar.

I to je otišlo toliko po dubini da bi se moglo rešiti samo građanskim ratom. Institucionalno, bez prekih mera, nikad!
A u tom građanskom ratu bi išao profesorima, lekarima, studentima na mafiju, delove policije, vojske, navijače...
Čije su šanse veće?

Sad kad bi, nekim čudom (hajde da maštamo), poreske i druge institucije uzele pod kontrolu i mere firme povezane sa smutljivcima i krenule da kontrolišu poslovanje, skoro pola zaposlenih u Srbiji bi ostalo bez posla. Što iz firmi pod direktnom kontrolom bande, što ovih koje uslužno posluju sa takvim firmama.

Ovo je problem koji nadilazi mogućnosti opozicije i građana. Đinđić je bio mnogo jači kao figura, mnogo odlučniji od svih ovih danas u zbiru, kritična masa željna promena je postojala. Ubiše ga, zapravo streljala ga duboka država.

Danas, šta imamo?
Opoziciju sa harizmom morskog krastavca i amorfnu masu koju nema ko da usmeri.

Veoma zajebana situacija kojoj ne vidim ni blisko, ni kvalitetno rešenje.

zabrana opojnih supstanci (droga, alkohola...) samo stvara mogućnost za enormno bogaćenje mafije.
a svoje bogatsvo mafija koristi za koorupciju političara, policijskih šefova, sudija...
tako se stvara začarani krug, u kom borba protiv trgovine drogom, samo omogućuje narko kartelima da postanu sve moćniji i finansijskih i politički.

recimo na primjeru CG, mene je najviše bojazan ne zbog političke smotanosti novih vladajućih stranak (čega ima, itekako), već što mafija ne gubi vrijeme kao država.
oni se konsoliduju u hodu.
dok se mi obračunavamo s predstavnicima bivše vlasti koji su sarađivali s mafijom, mafija već traži veze u novoj garnituri političara na vlasti.

i za razliku od državnih činovnika koji se protiv mafije bore 8 sati dnevno, mafijaši će raditi danonoćno dok ne izguraju svoje planove.

maksa83

ceo državni i partijski aparat skočio da brani odgajivača gandže

Паметно. А не као у Колумбији и Мексику држава против картела ратује па гину. Најмање толико је Вучић српских живота спасао.

nikvet pn

maksa83

ceo državni i partijski aparat skočio da brani odgajivača gandže

Паметно. А не као у Колумбији и Мексику картел против државе ратује па гину. Најмање толико је Вучић српских живота спасао.

hapsićemo za džoint - A.Vulin

nikvet pn

maksa83

ceo državni i partijski aparat skočio da brani odgajivača gandže

Паметно. А не као у Колумбији и Мексику држава против картела ратује па гину. Најмање толико је Вучић српских живота спасао.

Plus, vutra je organska.
Potsticaj domaćoj proizvodnji, a ne da se Šiptari bogate od srpske omladine!

hapsićemo za džoint - A.Vulin

I smota...

magnus

sve ostalo, vaša para vaš čar

ma jok..
savladao si činjenicu da je funkcija države da radi raspodjelu..
ok..
al nisi još stigao do funkcije zvane rješavanje problema ekstenalija..
školski primjer je kad tvornica rokne otrov u rijeku pa podavi ribu.. moraš da joj kažeš, znaš prijatelju, to neće moći..
suptilniji primjer je kad tata prokocka stan pa djeca odu na ulicu, pa em sad moraš da ih hraniš, skućiš, em biju drugu djecu u školi, sutra liječe traume nesretnog djetinjstva.. itd itd..
e onda normalna društva imaju organizovanu državu koja uradi studiju ekonomskog uticaja svega pa i kladže.. pa kažu ok, da ih poguramo u mračne sokake to nas košta toliko a da ih pustimo da divljaju gdje oće to nas u dugom roku košta toliko a u kratkom toliko.. jeftinije nam da ih poguramo u mračne sokake..
danas to u srbiji garant više i ne rade..
al dobro, doće možda opet nekad i do toga..
ako preteknemo od ovih alavih što ne mogu nikako da dobace dalje od tena za 700 evara

newimprovedtadejus

magnus

sve ostalo, vaša para vaš čar

ma jok..
savladao si činjenicu da je funkcija države da radi raspodjelu..
ok..
al nisi još stigao do funkcije zvane rješavanje problema ekstenalija..
školski primjer je kad tvornica rokne otrov u rijeku pa podavi ribu.. moraš da joj kažeš, znaš prijatelju, to neće moći..
suptilniji primjer je kad tata prokocka stan pa djeca odu na ulicu, pa em sad moraš da ih hraniš, skućiš, em biju drugu djecu u školi, sutra liječe traume nesretnog djetinjstva.. itd itd..
e onda normalna društva imaju organizovanu državu koja uradi studiju ekonomskog uticaja svega pa i kladže.. pa kažu ok, da ih poguramo u mračne sokake to nas košta toliko a da ih pustimo da divljaju gdje oće to nas u dugom roku košta toliko a u kratkom toliko.. jeftinije nam da ih poguramo u mračne sokake..
danas to u srbiji garant više i ne rade..
al dobro, doće možda opet nekad i do toga..
ako preteknemo od ovih alavih što ne mogu nikako da dobace dalje od tena za 700 evara

Šta je to ten?

Šta je to ten?

Ne ten, tene... Taj izraz se u Bosni koristio za patike. Teniske ili ti tene. Godinama ga nisam čuo i slatko sam se nasmejao sad kad ga tadejus napisa.

predatortz

Šta je to ten?

Ne ten, tene... Taj izraz se u Bosni koristio za patike. Teniske ili ti tene. Godinama ga nisam čuo i slatko sam se nasmejao sad kad ga tadejus napisa.

e mi nismo u BL govorili tene, to je sarajevski izraz (možda i kod tebe bio) ali meni isto simpa..
ne sjećam se kako smo mi govorili, možda prosto patike.. ZG je bilo tenisice, to isto definitivno nismo govorili

newimprovedtadejus

predatortz

Šta je to ten?

Ne ten, tene... Taj izraz se u Bosni koristio za patike. Teniske ili ti tene. Godinama ga nisam čuo i slatko sam se nasmejao sad kad ga tadejus napisa.

e mi nismo u BL govorili tene, to je sarajevski izraz (možda i kod tebe bio) ali meni isto simpa..
ne sjećam se kako smo mi govorili, možda prosto patike.. ZG je bilo tenisice, to isto definitivno nismo govorili

Bilo ga je i u Tuzli. Odnosio se na one patike koje su bile deo obavezne opreme za fizičko u osnovnim školama za dečake. One plave, nalik na starke, samo u mnogo lošijoj izvedbi.
Verovatno su ih nekad koristili teniseri, pa smo ih zvali teniske, ili skraćeno tene.
Posle smo ih zvali šiptarke, jer su bile najjeftinije i nosili su ih Šipci fizikalci.

edit:

OVE


Mi, do neke godine nismo smeli fizičko da radimo u drugim patikama. Mislim da je to bilo tokom cele moje osnovne škole, dakle do 1984.

predatortz

Bilo ga je i u Tuzli. Odnosio se na one patike koje su bile deo obavezne opreme za fizičko u osnovnim školama za dečake. One plave, nalik na starke, samo u mnogo lošijoj izvedbi.
Verovatno su ih nekad koristili teniseri, pa smo ih zvali teniske, ili skraćeno tene.
Posle smo ih zvali šiptarke, jer su bile najjeftinije i nosili su ih Šipci fizikalci.

šangajke.. te platnene.. al ne nužno plave..

šangajke.. te platnene.. al ne nužno plave..

Ne, šangajke su bile mnogo kvalitetnije. Ove je, koliko se sećam, radilo Borovo. Eno ti slika gore.

predatortz

šangajke.. te platnene.. al ne nužno plave..

Ne, šangajke su bile mnogo kvalitetnije. Ove je, koliko se sećam, radilo Borovo. Eno ti slika gore.

e to je otišlo dok sam ja došla na red..
startas je bio.. imali su i neki revival, valjali startaske za 100 evara, baš ću da pogledam jel ima još..
ja kad sam bila školarac već je bilo sve to vrlo pristojno..
te startaske u poređenju sa današnjim recimo superga bre patika i po..
eeeeeeeeee da


edit
ima brate ladno još uvijek
https://startas-shoes.com/gb/
ladno ću da kupim ove cvjetne

suptilniji primjer je kad tata prokocka stan

... ili npr. zašto svaka civilizovana država dozvoli sebi jednom ili nijednom da se opeče na Ponzi šemu, ili zašto ne može svaki Đoka da stavi ušteđevinu u hedž fond, ili...

šangajke.. te platnene.. al ne nužno plave..

maksa83

Da ne brinete za kladionice u Beogradu, neće one niđe jer su vlasnici ili u SNS kartelu ili u debelom talu sa njima.

Heh, SNS je uvek kriv za sve.

Prve privatne kladionice su nastale devedesitih, ekspanziju doživele dvehiljaditih.Recimo Mozzart je osnovan 2010.

Tako da da, neće one niđe, ko god da je na vlasti.

Heh, SNS je uvek kriv za sve.

Izvini zbog krave, nisam znao da je sveta.

Prve privatne kladionice su nastale devedesitih, ekspanziju doživele dvehiljaditih.Recimo Mozzart je osnovan 2010.

Da, pre njih je u kladionici kod mene izborni štab držao SPS, pa DS, pa na kraju SNS.

Čekaj, zapravo nije.

maksa83

Izvini zbog krave, nisam znao da je sveta.

Ma jok, nego ti kažem da gledaš u vrh svog prsta.

Da, pre njih je u kladionici kod mene izborni štab držao SPS, pa DS, pa na kraju SNS.

Čekaj, zapravo nije.

Nije, nego ti se sad neko smeje u lice, a i kladionice imaju brži/bolji internet nego MZ i škole, pa može brže da se reaguje.

Valjda tebi ne moram da objašnjavam da porno sajtovi imaju najbolje servere, a da su kladionice tu negde odmah iza.

Valjda tebi ne moram da objašnjavam da porno sajtovi imaju najbolje servere, a da su kladionice tu negde odmah iza.

Sticajem okolnosti gledao sam taj svet iz malo veće blizine i onlajn kladionice nisu neki uzor ni brzine ni stabilnosti ni pouzdanosti. Po mojoj proceni od sistema široke potrošnje najjače servere i najbolju tehnologiju i zapravo najljući hajtek imaju trenutno striming servisi (Netflixi i ostali Dizxniji i Amazoni). Lejtensi od 5 sekundi je ništa strašno u kockarskom svetu ali kada nešto kasni 250 milisekundi to je već znak za uzbunu u finansijskom/trejding svetu, i to u onom najnižem ritejl sektoru "za običan svet". Ovi veliki plaćaju držanje svojih servera na samim berzama i to po principu 1/dužina_mrežnog_kabla, oni "razmišljaju" u jednocifrenim milisekundama.

A sam SNS je još u ranim radovima prekrajao zakone o igrama na sreću za njihov račun sakativši pritom državnu lutriju gde bi mogla da postoji kakva takva kontrola. Ali gde bismo onda propirali sav taj keš drugovi...

maksa83

Lejtensi od 5 sekundi je ništa strašno u kockarskom svetu ali kada nešto kasni 250 milisekundi to je već znak za uzbunu u finansijskom/trejding svetu, i to u onom najnižem ritejl sektoru "za običan svet". Ovi veliki plaćaju držanje svojih servera na samim berzama i to po principu 1/dužina_mrežnog_kabla, oni "razmišljaju" u jednocifrenim milisekundama.

Da, to znam, to si već pisao, i mislio sam da se to podrazumeva, u smislu da je bog sebi prvo stvorio bradu.

A na Netflix sam zaboravio.

Ali, i dalje mislim da ne grešim za naše uslove.Kladionice > škole > MZ (kao glasačka mesta).

A sam SNS je još u ranim radovima prekrajao zakone o igrama na sreću za njihov račun sakativši pritom državnu lutriju gde bi mogla da postoji kakva takva kontrola. Ali gde bismo onda propirali sav taj keš drugovi...

Naravno, učili su od najboljih, zato je tu Siniša Mali, učenik Aleksandra Vlahovića, koji je učenik Danka Đunića.

Ali, i dalje mislim da ne grešim za naše uslove.Kladionice > škole > MZ (kao glasačka mesta).

Je l' još uvek pričamo o najjačim serverima? Ako ne - kladionica kod mene nije bila glasačko mesto nego izborni štab SNS-a u nekoliko izbora, sad da l' na nivou opštine ili MZ nemam pojma. Mesto je bilo za tu priliku skroz oblepljeno SNS plakatima svaki put a za stolovima su sedeli neki ljudi i nešto mrsili. To nema nikakve veze sa brzinom Interneta i jačinom servera nego "političkom afilijacijom" - Đuka Bizon je radio i za Mozzart i Meridian - polusvet povezan sa polusvetom.

Ne znam kakvi su zakoni kod nas i da li sva kladioničarska infrastruktura mora da bude na teritoriji Srbije (u Americi npr. tvoji serveri moraju fizički da budu tamo gde si dobio licencu klađenje, bio to indijanski kazino od 500 kvadrata ili država Arizona, serveri ne smeju da budu izvan toga, dakle nikakvi klaudovi i sl. Ovi naši ako su pametni i zakon dozvoljava drže stvari u klaudu jer je priroda opterećenja takva da ti "snaga" treba povremeno kada su bitne lige i utakmice a ne sve vreme, za šta je klaud i izmišljen uostalom (ok, izmišljen je da bi ti Amazon prodavao svoju serversku snagu koja im zvrji neiskorišćena kad nije Božić). Tako da najverovatnije ne da nemaju najjače servere nego nemaju nikakve, kao i većina drugih firmi uostalom. To je došlo dotle da sada više zapravo pojma nemaš na kom se gvožđu nešto vrti - imaš Amazon/Gugl/MS klaud pa preko njega generički servis tipa Heroku na kom trči tvoja aplikacija, serveri više što se tebe tiče fizički ne postoje nego samo neka logička mesta gde ti aplouduješ Docker kontejnere i onda koliko para toliko i muzike, tj. koliko ti muzike treba toliko para platiš.

Inače klađenje je u Americi vrlo vrlo VRLO tvrdo regulisano, tamo tako nema zajebancije sa tim da to nije normalno od toga gde šta može i sme pa do licenciranja softvera i praćenja novca od početka do kraja.

bene_geserit

Komunjare uvek misle da država treba da spašava ljude od sebe samih.
Nema lične odgovornosti u komunizmu, uvek je neko drugi kriv.
A lek za sve je - država sa što većim ingerencijama.

I zato su u komunističkim Sjedinjenim državama pravljeni gradovi-kockarnice, van domašaja normalnih državnih institucija.

i ono klasicno pitanje: da li bi zeleo da te operise drogirani ili pijani hirurg?

Dobro plaćeni hirurg kao recimo u Engleskoj ili Americi.

maksa83

Je l' još uvek pričamo o najjačim serverima? Ako ne - kladionica kod mene nije bila glasačko mesto nego izborni štab SNS-a

Moja greška, pročitao sam ukoso, mislio sam da je glasačko mesto.

srpski rulet je ono sto se nehotice desilo na auto-putu

Ono se nehotice ne može uraditi! Čak i da se na neki način (mada ne vidim koji) vozač nađe na autoputu u pogrešnom smeru, ne vozi 6 km brzom trakom, nego gleda kako da se što pre dokopa zaustavne, okrene vozilo i izađe sa autoputa.
Ono je učinio idiot!
sad, da li je bio pijan, drogiran ili prosto retardiran to je druga stvar.

Edit:

Uzgred, za vikend sam išao na Zlatibor. U petak, u odlasku, naišli smo na tešku saobraćajnu nezgodu, a u nedelju u povratku na još težu, sa smrtnim ishodom. Sve na relaciji od Užica prema Milošu Velikom.
Kako ljudi voze, policiji treba dozvoliti da zaustavlja i bije na licu mesta, a u pojedine ludake i da puca. Jer oni idioti, a bilo ih je ne malo, za život i nisu. Bolje je upucati par budala nego čekati da isti ubiju neku porodicu!

mozda se radi o samoubicama, ili nekome ko je kupio dozvolu...

zoja444

mozda se radi o samoubicama, ili nekome ko je kupio dozvolu...

Ako je samoubica, neka se ubije pištoljem, skoči sa zgrade, sa mosta...
Od mlade žene, ni krive ni dužne, će napraviti doživotnog invalida! Osobu sa teškom traumom, u svakom slučaju.

mislis da samoubice u tom trenutku ocaja i beznadja, razmisljaju o drugima? ako im sopstveni zivot nije svetinja, sto bi im bio tudji.

zoja444

mislis da samoubice u tom trenutku ocaja i beznadja, razmisljaju o drugima? ako im sopstveni zivot nije svetinja, sto bi im bio tudji.

Onda to nisu samoubice. Ubice su!

mozda se radi o samoubicama, ili nekome ko je kupio dozvolu..

Jel primećuješ kako drviš Zoja?

sta znaci to: drvis?

sta znaci to: drvis?

Drviti

Drkati. Sinonim sa šljiviti, šamarati majmuna, budžiti šamana. Istovremeno može da znači jako jako smarati. Pričati o nebitnim stvarima. Dosađivati.

Drviti kurac

Još jedan izraz iz bogate riznice pojmova u srpskom jeziku koji su vezani za muški polni organ. Nije teško zaključiti da je pojam vezan za neki besmisleni, uzaludni posao, trivijalnost, bespotrebno filozofiranje...
Sinonimi - sviranje kurcu, mršenje muda, palamuđenje...

drviti (srpski, ćir. drviti)
Glagol

Značenja:

govoriti previše i bez veze [1]

Sinonimi:

bavrljati, verglati, lupati gluposti, nar. srati nar., fam. trabunjati fam., prtljati, kreketati, laparati, sliniti, brabonjati nar., klapusati, ret. benetati ret., baljezgati fam., brbljati, landarati ret., tralalakati, gnjaviti, ne zaklapati (usta), lupetati, lajati, buncati, balaviti, trkljati, burgijati, pretresati, bljuzgati, reg. brslati reg., preklapati, cvrkutati, lopatati reg., valatati reg., kuretati fam., govnogrizati nar., lelemuditi nar., trkeljati, bubati, čapliskati reg., laprdati fam., trtljati, bestijati reg., tandrkati fam., leventati, izr. pričati tralalajke arh. izr., drobiti fam., kenjati nar., gluparati fam., trubecati, blablablakati ret., blejati ret., trućati, avetinjati reg., torokati, budaliti, čantrati fam., prdlati nar., alakati reg., mlatiti praznu slamu izr., klepetati ret., lapandati reg., šupljirati, brgljati reg., arh. praznosloviti arh., mleti, žuboriti, žvakati, naklapati, jesti govna nar., slinaviti, baliti, mlatiti, kokodakati, laminjati reg., tupiti, bestinjati reg., drndati fam., žarg. provaljivati (se) žarg., beštijati reg., mlatiti gloginje izr., nagvaždati reg., drombuljati, zjaliti, palamuditi nar., proseravati se nar., govoriti gluposti, benaviti reg., lupati, bubetati, brstiti, prdeti nar., luparati, kloparati, vesti, valjati, tlapiti, izvaljivati (se) žarg., klaparati, budalisati, govoriti koješta, frfljati, bulazniti fam., gakati [1]

samo da se zna da jedno dete opet trpi nasilje u o.s. "vladislav ribnikar". treci dan skole. ja bih da se obavesti policija a ne samo pp sluzba i razredna. i tako svaki put.