misao

misao

 

    Brža od svetlosti.Ubojitija od mača.Jača od čelika.Krhkija od stakla.Nežnija od oblaka.

    Misao je pokret u baletu, trag vajarskog dleta, ton odsviran na violini. Ona se javlja u sudaru boja na slikarskom platnu, prvim crtežima na zidovima Altamire u obliku ribolikog stvorenja iz Lepenskog Vira na obali Dunava.

 

    Ništa od ovih otrcanih definicija nije u stanju da kaže -Šta je to misao niti kako je nastajala. 

    Bez obzira da li  je dolazila polako ili u bljesku kao munja, nepovratno je pokrenula ljudsku vrstu u smeru čiji se ishod još i ne nazire.

    Misao je ono što je odvojilo naše pretke od animalnog sveta.

    Nagoni i uslovni refleksi ostali su zakopani duboko u nama ustupajući mesto razmišljanju i racionalnom rasuđivanju.

   Treba biti naivan pa verovati u ovu teoriju. Pre će biti da misao biva često potisnuta a na površinu isplivavaju instikti, uslovni refleksi i nagoni. Ima još ljudi koji su uvereni da od razmišljanja može da se dobije rak mozga pa se iz predostrožnosti ne bave tim poslom.

   Kad i kako se  pojavila misao? Da li u trenutku kad je smrt postala izvesna a život u magnovenju slutio kraju?

Ideja o večnom životu utemeljena na biološkim ciklusima umiranja i ponovnog rađanja ulivala je čoveku novu nadu.

    Nova misao se zvala Bog.

    Jalova nada za smrtnike, tračak svetla za bolesne. Njegova reč se prenosila kroz usta proroka i opominjala neverne na teške posledice ovakvog čina.

„U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.“

Novi zavet

Jevanđelje po Jovanu 1.1

   Reč se u stvari pojaviila mnogo ranije. U trenutku kad su glasovi prestali da budu oponašanje zvukova iz prirode i spajajući se međusobno počeli da grade vokalne tvorevine. Tad su se neraskidivo vezali za misli.

    Artikulisanjem reči  stvoreni su uslovi za komunikaciju. Sve pre toga bilo je interakcija. Prosta akcija i reakcija. Uslovni refleks koji je omogućio puko preživljavanje.

    Tek su zapisane misli postale osnov civilizacije.

A civilizacije su nastajale i nestajale. Misli su se gubile i nestajale u tami vekova.

   

 

    Nema napretka u razvitku čoveka.Matematički opisano bila bi to jedna uzlazna spirala koja u jednom trenutku dolazi do klimaksa a onda se survava na polaznu tačku.

 - Knjiga Propovednikova

Reči propovednika, sina Davidovog cara u Jerusalimu.

1:2  Taština nad taštinama, veli propovednik, taština nad taštinama, sve je taština.

1:3  Kakva je korist čoveku od svega truda njegovog, kojim se trudi pod suncem?

1:4  Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek.

1:5  Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi.

1:6  Vetar ide na jug i obrće se, i u obrtanju svom vraća se.

1:7  Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se vraćaju da opet teku.

1:8  Sve je mučno, da čovek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati.

1:9  Šta je bilo to će biti, šta se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem.  

    Razlog za takvo verovanje je u činjenici što se evolucija čoveka privremeno zaustavila ili se status kvo produžio na neodređeno vreme. Uostalom i dinosaurusi su čekali najmanje 180 miliona godina na trenutak svog nestanka.

    Pojam vremena je vrlo relativna kategorija. Biološki sat je uvek u raskoraku sa mentalnim.

    Evolucija nije linearna pojava.Ona naizgled miruje dok se spoljni uticaji značajno ne promene a onda naglo ubrzava i prelazi u revoluciju. Kad biološka vrsta uspe da se prilagodi, ona preživljava. U protivnom izumire. Ako bi se ljudskoj vrsti dogodila nekakva kataklizma i preživele samo jedinke sa novomutiranim genima to i ne bi više bila ista vrsta.

     Sa novim receptorima pojavila bi se i nova misao. Tesno vezana za čula, misao je često njhov rob.

    Postoje ljudi koji „misle u krug“ i nikad iz njega ne izađu. Izlazak iz racionalnog i prelazak na iracionalni nivo dat je samo retkim „srećnicima“.

Fenomenom misli i mišljenja bave se psihologija i filozofija. Obe čini se sa podjednakim neuspehom. Suštinu misli još niko nije ni dotakao a kamoli objasnio.

    Misao obuhvata nebrojano segmenata. Od racionalne, koja može da se materijalizuje i pretvori u konkretne pronalaske do potpuno iracionalne koja živi samo na papiru. Između ovih krajnosti postoji čitava gama mentalnih aktivnosti koje tvore misli.

    Na svu sreću ne postoji način da se odvoje korisne od beskorisnih misli. Takođe na sreću ne postoji sprava koja čita tuđe misli i saopštava ih sagovorniku. Komunikacija mislima uništila bi našu privatnost a moguće i civilizaciju. Naše najnežnije misli postale bi dostupne svima dajući im mogućnost da nas psihički povređuju. Ljubav bi izgubila svaki smisao. Jer ljubav je tajna.

    Jedino ljubav nije misao. Ljubav je više kao dijareja. Nikad se ne zna kad počinje ni koliko će da traje.