Eksperimenti u blogovanju| Literatura| Život 
/
27.12.2020. u 16:02
KADA NEĆE BREG MUHAMEDU, NI MUHAMED BREGU
horheakimov
/
27.12.2020. u 16:02
…ako ima Boga, u paklu gorećeš...
Ali Boga nema.
- Moramo prestati da se srećemo po uskim prolazima na Breginom brdu – rekao sam Nataliji, na koju sam slučajno naleteo u pasažu koji spaja Rožajsku i Puškinovu, između visokih zidova nalik na one u tipičnom kosovskom/albanskom selu, a ne elitnom delu glavnog grada.
- Ovo je jedini uski prolaz na ovom brdu koje nikako ne može biti Bregino, on ima samo dve vile, onu u kojoj obitava i onu u koju ti dolaziš – odgovorila mi je s osmehom.
- I onu preko puta one u koju ti dolaziš, to je poslednja akvizicija, već je dovodi u red za izdavanje strancima, neću se ustezati pred tobom, stranim špijunima, to je znači tri, minimum. I tehnički nije ovo jedini uski prolaz, postoji i onaj koji spaja Andru (Nikolića) i Sanju (Živanovića) kod niza kloniranih kućica koje služe kao, rekoh da se neću ustezati pred tobom, jebarnik za pripadnike vojnobezbedonosne agencije, namerno malim slovima.
- Istina za prolaz, nisam se setila, mada nije baš kao ovaj. Kako znaš za treću vilu?
- Rekla mi je Klaudija.
- Odakle pa ona zna? – pitala je Natalija, loše sakrivši tragove ljubomore u glasu.
- Znaš da ona povremeno odlazi u onu vilu u kojoj je živeo jedan od prvih srpskih obaveštajaca, ne onaj nesrećnik iz Crne ruke, nego Jovan S. Milovanović, pionir domaćeg inteligence buissnesa, što bi se reklo, mada pravo je pitanje koliko je to kod nas posao, a koliko nasledna bolest. Verujem da joj je boravak u vili u Puškinovoj, koja se naslušala, a zašto ne poverovati i nagledala, kroz svoja ogledala, sati i sati poverljivih razgovora i korespodencija, sve to pohranivši u sebe kao jedan veliki USB s prozorima, doneo makar putem zračenja zidova, lamperije i tapeta, neku moć da pronikne u tajne planove komšija, ako ne na celom brdu a ono makar u radijusu od nekoliko desetina metara. Klaudija mi je ispričala, prema njenim saznanjima, da je gotovo izvesno da će Brega polako kupovati nekretnine po osunčanom delu Senjačkog brda, na takozvanom jugozapadnom bregu, od milošte nazvanom Bregino brdo, jer bi možda previše bilo nazvati ga Bregin breg, to zvuči kao oksimoron ili makar moronski. Polako će u mislima prisvajati, zatim pripisivati a tek na kraju plaćati parcele na svoje ime, novcem, većim delom skupljenim, od tantijema i čergarenja po belom svetu u belom odelu, neko bi sročio dok Bregina cipela okolo truje, što je samo po sebi na ivici nezakonitog prihodovanja, umalo ne rekoh pridodavanja, i vlasti na to gledaju blagonaklono dok god se plaćaju računi za struju i vodu za grejanje unutrašnjih i spoljašnjih bazena i poneku ratu poreza na imovinu kao i donaciju ordinirajućoj stranci, a manjim delom od talenta, mada i to pitanje je diskutabilno dok god postoje oni koji prepoznaju pozajmljeni, pa zašto ne biti iskren, i kradeni materijal drugih autora, ne bih se složio da je to postmodernizam u muzici, polako će se širiti kao psorijaza dok ne zahvati barem 15% teritorije Senjaka, za tako nešto je dao naznake sa onom albanskom pesmom, ko ume da prati, još davne 1981., godine u kojoj samo slepci, pritom ne mislim na slepe i slabovide ljude, nego na slepce to jest slaboumne zapravo dijabole drugim rečima, nisu primetili da kreće konačni raspad po AVNOJ-skim šavovima, uključujući i AP derivate, što se sa ove vremenske distance i potvrdilo, izuzimajući našu severnu pokrajinu, mada je ne bih baš izuzimao, pre će biti da vremenska distanca u datom slučaju nije bila dovoljna, i kad otkupi srce Senjaka onda će se samoinicijativno otcepiti od, ovo se može precrtati, Jugoslavije, Srbije, Beograda i gradske opštine Savski venac, jer nikada njegov cilj i nije bio da bude neko i nešto ovde, a to što mu je uspelo, samo mu je otežalo da bude neko i nešto negde gde se to zaista računa, na primer u Engleskoj, pošto već pričamo o muzici.
Brega je imao zamisao da bude Lenon, a ne Brega, rekla mi je Klaudija, draga Natalija.
Ali je postao Brega, a to se spletom nesrećnih okolnosti po sve u SFRJ, a po njega relativno srećnim spletom, umalo ne rekoh sletom, dogodilo vrlo rano, gotovo na brzaka. Kažem relativno srećnim, a tako mi je i Klaudija naglasila da ti prenesem kad te sretnem u ovom uskom prolazu, takoreći portalu istine, koji spaja Puškinovu i Rožajsku, imena sve govore, semantika je neumoljiva, biće još reči kasnije, dakle, srećnim jer je vrlo mlad mogao doći do gomile novaca, čitaj mercedesa, koji su vlažni san svakog preduzetnika ovdašnjeg i verovatno do jedrih drugarica, moguće i kamarada, mada pravom preduzetniku koji ima za cilj sticanje bogatstva kako bi se na zadnja vrata, zapravo otpozadi bolje rečeno, parama, stiglo na mesto iza kandila, to jest postalo ikona, a minimum sto godina posle smrti i mit, oni vlažni snovi, tu se Klaudija naivno kreveljila za tren, što bolje da nije radila s obzirom na njene zube, nisu prioritet. Nekome je pečalba samo da preživi, to je uboga raja, sledeći nivo je mercedes, ili makar audi, nadnivo sa stranim tablicama, sledeći nivo je da budeš gazda, nadnivo gazda preko grane, iznad toga je ktitor neke bogomolje, umalo ne rekoh bogomoljke, zatim deo ikonostasa iste takve građevine, iza čega sledi smrt, neumoljiva kao bilo koji deo lingvistike i na kraju ako te raja, ona s početka gradacije, ne zaboravi za sto godina postaješ mit ili mitsko biće, sve zavisi. Ovde bih dodao, to je Klaudija zaboravila da spomene, da za žene u ikonostasu i mitomaniji ima samo jedno upražnjeno mesto, tamo gde bi stajala Bogorodica, dok za kuronje, zašto se snebivati, ima više desetina slotova, što je još jedan od pokazatelja neravnopravnog tretmana, i da je ako pričamo o izvorima, a ne o ženama koje su siledžije, i zašto ne iskoristiti ovde dovitljivu koincidenciju, i hibridi, proizveli u ikone, to mesto zauzela Brena, o kojoj sam ti već pričao, kako sam je sreo jednom na Bežanijskom groblju u zapaljivom raspoloženju, dok sam živeo preko reke, koja, Brena, ne reka, gle još jedne beskrupulozne slučajnosti, sa Bregom, osim zaštićenog geografskog porekla, deli i rečcu Bre!, koja je, ako je verovati napornom Momi, citiram po sećanju: …rečca koja služi da izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, ohrabrenje, sokoljenje i za preklinjanje. U tom malom (nije malo kod Brege i Brene, moja korekcija) „Bre!“ smo mi, sa svim manama i vrlinama – čini se, ono je naša suština… Mada ništa ne verujem alkoholičarima, jer iz njih pre govori loza ili bronza, a ne zdrav razum, još manje ratnim profiterima, a pijancima koji su se perfidno okoristili o tuđu muku i nesreću ponajmanje, ovde bih se mogao donekle složiti sa iznesenim stanovištem uz mali amandman na kraju da cela definicija neodoljivo miriše na zapaljenu kosu šizofreničara ili u najboljem slučaju bipolarno poremećenog mediokriteta, umalo ne rekoh mediokretena, a moraš priznati da to ne može da bude nikome na ponos kao što bi se dalo naslutiti iz citata.
Izvini, gde sam ono bio stao pre nego sam krenuo da dopunjavam Klaudiju, koju po sili slučaja ne treba dopunjavati zbog toga što ona jedina odlazi u kuću u kojoj je informacija bila na zidu zakucana umesto ikone, a iza nje, na suprotnom zidu, naravno, kontraobaveštenje – dok je na zidu ove Bregine vile, iz koje upravo dolazim, zakucana ni manje ni više albanska zastava, prosto iz razloga što je žena, pazi sad, Francuza koji radi u Interpolu, ti mi reci da nije špijun, ili je jednostavno poslat da prati kretanja onog malog nacoša koji se zove slično kao kakav bujon, što je opet u neku ruku praćenje i prismotra, dakle špijunaža u užem smislu, sopstvenog subverzivnog elementa, samo u stranoj državi, znači njegova žena je Albanka, koja je pobegla od kuće sa 18 godina, završila u Francuskoj, ne zna se kako, tamo se srećno udala i sada živi i radi u Breginoj vili u engleskom stilu sa sveže pokošenom travom i (očišćenim) bazenom, samo spoljašnjim, priupitao sam Nataliju čisto da vidim koliko pomno prati lavirinte nadolazećih digresija i meandriranje istine i shodno tome da procenim koliko je zagrejana za mene, nije ona bez povoda ljubomorna na Klaudiju, mlađa je od nje, ima sve zube, još uvek, odlazi u bolje vile, naravno da sam znao gde sam stao. - Kod Brege Lenona – odgovorila je Natalija, opet kroz osmeh, krajnje zainteresovana.
- Tako je – osokolio sam je, kako kaže gorepomenuti polu-slikar polu-pisac, stari lisac, zašto se malo ne posprdnuti sa onima koji su se za tako nešto borili. Dakle da nastavim. Brega je hteo da bude Lenon i krenuo je iz Jugoslavije u pečalbu, s idejom da vile u engleskom stilu ima u Engleskoj ali je uspeo da stigne samo do Francuske, a vile, bitna je množina, ima samo na Senjaku. To je kao neka zla kob, limitirajući faktor, kao što postoje, između ostalog limitirajući faktori i za širenje po Senjaku. Američka internacionalna škola ga pritiska sa zapada, zgrada nemačke ambasade mu ne dozvoljava da se širi prema severu, Institut za higijenu i tehnologiju mesa koji je ovde zalutao ali se neće udostojiti da se izmesti u neko Zemun Polje ili Besni Fok deluje iz pozadine, dok se po Engleskoj šire muzikanti nivoa Eda Širana kupujući redom imanja oko sopstvenog. Hteo je on mercedes, ali dobar je i audi. Ovde treba biti iskren i reći da je, bez obzira na nepremostivost Lamanša, Brega došao do mercedesa, i to ne bilo kakvog nego skupocenog kabrioleta i što je još važnije, sa francuskim tablicama. U nastavku bi bilo fer spomenuti i Volvo XC90 koji mu je nešto kao vozilo za pijacu, iz kog je, jednom prilikom sam tome svedočio, gledajući samo svoja posla, izašlo barem pet, ako ne i više tinejdžerki, za koje bih, da ne znam da su mu ćerke i drugarice ćerki mogao svašta da pomislim, a to što je on takoreći u novembru svog života, ništa ne znači u današnje vreme ljigave farmakoindustrije, da ne kažem mafije, mada to treba reći i isticati kad god je prilika.
- Ali Lenon se rađa – doskoči Natalija i pridobi kod mene dodatne simpatije, iako…
- To je i Klaudija rekla – rekao sam, što ju je pomalo sneveselilo.
Rekla je da Brega nikada nije prežalio što je Lenon postao Lenon umesto njega i da je iz istog razloga prestao da ide, u papučama i penjoaru, u goste kod Pece Popovića, koji živi tu preko parka, u Vajara Đoke, samo zato što je Petar na stazicu koja vodi od kapije do terase okačio jednu od onih lažnih tabli: Ulica Džona Lenona.
- Baš je đoka – dobacila je Natalija kroz smeh i dodatno popravila utisak kod mene.
- Ne bih se mogao više složiti sa tobom – rekao sam joj dok smo se pozdravljali jer njoj je smena počinjala, meni se nedavano završila i svako je žurio na svoju stranu uskog prolaza koji spaja Puškinovu i Rožajsku na Senjaku, elitnom delu glavnog grada. Pala mi je na pamet, izlazeći iz prolaza, posve slučajno, bez namere da zvučim pretenciozno, šta više, naoko krajnje skromna misao, a to je da jedna kuvarica, jedna kućna pomoćnica i jedan baštovan, ako su dovoljno pronicljivi i umeju da prate nadolazeće digresije i meandriranje istine, mogu da zamene, do momenta poništavanja, bilo koju obaveštajnu ili kontraobaveštajnu službu, bilo koje države ili samoinicijativno otcepljene teritorije.
Blogovi autora
- LEKARI DANAS SVE VIŠE LEČE BOLESTI, A SVE MANJE LJUDE (11)
- POVREMENI GUBITAK KRATKOTRAJNOG PAMĆENJA (27)
- KADA JE OVO PROČITAO, GROF OD MONTE KRISTA JE USTAO I... (3)
- DA SU SVI TELEGRAMI BILI ISPORUČENI NA VREME (9)
- BIO JE SAMO TIHI DEČAK SA OSTRVA, NEKADA DAVNO (5)
- BASNA O PIJANOM DEDA MRAZU I VRAGOLASTOM IRVASU (3)
- KRAJ KOLOVOZA (11/11) (3)
- KRAJ KOLOVOZA (10/11) (7)
- KRAJ KOLOVOZA (9/11) (11)
- KRAJ KOLOVOZA (8/11) (49)
- KRAJ KOLOVOZA (7/11) (45)
- KRAJ KOLOVOZA (6/11) (57)
- KRAJ KOLOVOZA (5/11) (93)
- KRAJ KOLOVOZA (4/11) (7)
- KRAJ KOLOVOZA (3/11) (27)
- KRAJ KOLOVOZA (2/11) (31)
- KRAJ KOLOVOZA (1/11) (23)
- POSLEDNJI DAN (red version) (3)
- POSLEDNJI DAN (green version) (3)
- VIDEO REKORDER KOJI KIDA VRPCU (3/3) (1)
Najnovije VIP blogeri
- дисциплинабилношћу милосета
Черевићан - GPT-4
Spiridon - ..
Spiridon - The Big Reset
Spiridon - SAVSKI NASIP A ONDA NOVO PLIVALIŠTE ...
Đorđe Bobić - Saveznici i Jugoslovenska Ratna Drama
Colin_bgd - МОДЕРАН ЛАПОТ
razmisljam - 23.03.2023.
angie01 - plagijatori šta da rade kad univerzitet cepidlači ...
Đorđe Bobić - "Neplanirano" pljeskanje po dupetu ili kada se "Car" ukopa
angie01
Najnovije blogeri
- Nate!
zilikaka - Урбани, чаршијанци и остали калдрмаши
omega68 - LEKARI DANAS SVE VIŠE LEČE BOLESTI, A SVE MANJE LJUDE
horheakimov - Tamna Šuma u Plamenu (Warhammer 40K)
docsumann - Bumerski vodič za praznike: Gde ćeš za Osmi i Deveti mart?
Nebojša Milikić - Prava, osmomartovska...
Filip Mladenović - POVREMENI GUBITAK KRATKOTRAJNOG PAMĆENJA
horheakimov - Memorijalizacija Holokausta u vremenu reintegracije fašizma
Nebojša Milikić - MM + DB = RTS
Filip Mladenović - NENADANI SUSRET U BUDIMPEŠTANSKOM METROU
Dragan Jakovljević.
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Život (2)
- Gradjanske inicijative (1)
- Muzika (1)
- Ekologija (1)
- Eksperimenti u blogovanju (1)
- Ekonomija (1)
- Religija (1)
- Životinjski svet (1)
- Moj grad (1)
- Tehnologija (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org