No comment (edited)

Već dva dana razmišljam o tome da napišem blog na temu: "Gde kod nas postoji mesto gde se može diskutovati o vesti o smrti Pere Lukovića, čak i na ovakav način?"

Juče sam održao prezentaciju na poslu koja se bavila integracijom ChatGPT-a u ono čime se bavimo, i bilo je super. Ovaj alat sam prvi put otkrio upravo na blogu koji piše Maksa.

Imam još nekoliko sličnih primera gde mi je ovaj blog direktno pomogao u rešavanju nekih pitanja, poput one priče  "O Nostalgiji" koju je sa nama podelio Nsarski.

Samo činjenica da ovaj blog opstaje toliko dugo, govori o potrebi za ovakvom vrstom komunikacije i o mogućnosti pronalaženja korisnih informacija.

Kao što majmun u ogledalu može naići na svoj odraz i izazvati introspekciju, tako i naši razmišljanja mogu izazvati dublje samoproučavanje i uvide u naše stavove i delovanje i zato je toliko pičkaranja ovde.

Bez obzira na nedostatke, stojim iza tvrdnje da je ovaj blog, u poređenju sa Twitterom, znatno korisniji i informativniji. Imajući u vidu da ovaj blog prate i čitaju ljudi sa ozbiljnim profesionalnim pozadinama, njihova analiza naših rasprava i kvaliteta diskusija govori da im je to jos uvek interesantno. Nekoliko njih mi je to potvrdilo.