Chat GPT4 - karving skijanje i analogija sa guranjem auta

Spiridon

newimprovedtadejus

što bi moj bivši zet rekao i fakat čovjek je mator naučio da skija al skijao bolje od 90% na stazi..
elem mislim da tu ne pomažu puno klipovi i podrobna objašnjenja (mada možeš možda auto pod ručnu pa udri, šta je najgore što može da se desi he he)..
nego se moraš osloboditi straha..
strah od ljudi pravi loše skijaše.. skijanje je ipak opasan sport i ne može ako ćeš da kalkulišeš..
dobro pomaže malo i taj rad kukova pa ako si antisluhista, tačnije antiritmičar i to će malo smetati..
pomaže i ako si felksibilan, mnogo ukočenima se vidi, pa neka joga nešto..
al najviše je u glavi ja bih rekla, nema elegancije u strahu i to ti je..
ja inače vozim mnogo opreznije otkad imam djecu jer prosto kalkulišem, jbg šta sad s gipsom ko će ovo i ono, a zadnjih godina i više gledam gdje su oni i prebrojavam po stazi..
kad više ne bude tih obaveza pa raspizdim niz brdo ihaaaaaaaaaaa.. eto nečemu i da se radujemo u starosti jedino da ne bude da kosti baš puno zaškripe.. bumo vidjeli

ima dosta istine ovde. Kenjanje i klipovi su ok ali ako nisi opusten i ne uzivas, dzaba ti sve. Naravno, ima ljudi koji su talentovani vise ili manje.

Istina je da su kukovi veoma vazni i taj prenos tezine na napred. 90 % skijasa ne kapira da nisu dovoljno nagnuti napred ... posebno u zaokretu.

ima jedna vezba koju radim bas za taj balans u kukovima LINK

meni je pomagalo kad sam prelazila na karving tip skije da zamisljam da hocu da "napadnem" brdo, dakle ne samo da da se nagnem naprijed nego da probam da vizualizujem cijelu padinu i pokusam da joj idem u susret..
uz to mi je pomagalo i da prenaglaseno koristim ruke.. kad si na pola zavoja i vec okreces taj neki trenutak kad treba da prebacis tezinu na drugu bogu tu bih napravila kao mali skok sa podizanjem naglasenim obe ruke, kao da cu da skocim..
vremenom onda smiris ruke ali taj neki mini skok s rukama mi je omeksao zavoj..
ali generalno da, ide iz kuka, treba malo i ritma ali prije svega treba pobjediti strah i vizualizovati padinu kao nesto cemu ides u susret..
mada ne znam dal bih nekoga mogla da naucim..
klince sam ucila osnovama, plug, privuci skiju, osloni se na donju nogu, guraj petom.. nismo stigli do neke velike elegancije ali se i primjecuje da srednji ima najvise sluha.. najstariji je najsigurniji ali ukocen a najmladji je uzas zivi, nema straha i ne kapira opasnost pa je muka ziva kad se raspizdi nizbrdo..
njega cu vratiti kod instruktora..

meni je pomagalo kad sam prelazila na karving tip skije da zamisljam da hocu da "napadnem" brdo, dakle ne samo da da se nagnem naprijed nego da probam da vizualizujem cijelu padinu i pokusam da joj idem u susret..

Dobro, to je tehnika skijanja i na onim starim skijama. Sa ovim novijim ti je olakšana kontrola ivice, jer su skije fleksibilne i lakše ulaze u krivinu, manje moraš da gaziš skiju, ali je sve ostalo isto, premeštanje težine na spoljnju nogu i unutrašnju kantni u zaokretu, rad sa štapovima, naginjanje, ali ne glavom i gornjim delom tela neko sredinom, razdvajanje kretranja gornjeg dela od donjeg, ono što zovu coiling, itd.

A da li radiš dobro ili ne, imaš tri glavna indikatora: kad napraviš zaokret staneš i pogledaš svoj trag, ako vidiš samo dve jasne tanke crte, to je otprilike to, a ako nisu crte nego širi trag onda ti nije dobar ugao, ne koristiš kantnu nego su ti skije pod suvuše malim uglom u osnosu na stazu. Drugi indikator, ako ti u zaokretu vrhovi skija počnu da vrludaju, to znači da ti je težište pomereno suviše unazad. I treće, ako ti u zaokretu repovi skija počnu da proklizavaju pa onda i cela skija (to se zove skidding), to isto znači da ne korisitš kantnu kako treba kao i to da suviše agresivno ulaziš u krivinu, što je znak da si se utronjala.

I ovo je sve samo početak, ima tu još mnogo toga što te odvaja kao srednje lošeg od solidnog skijaša.

E, sad, najveća greška koju sam primetio (i kod sebe i kod većine osrednjih skijaša) je vezana za ovo što kaže spira, biti opušten i uživati. To je direktno skopčano sa izborom težine staze srazmerno tehničkom nivou. 90% vremena treba provesti na stazama koje su ti lake za skijanje i obratiti pažnju na tehniku. Za većinu nas to su zelene i lakše plave staze. Ostatak vremena provedeš gde hoćeš. Mnogi od nas vole adrenalinski deo skijanja i onda čim kako tako proskijaju zabodu se na plave i crne staze, a tehnika im nije na tom nivou. To je onda mahom gubljenje vremena što se tiče unapređenja skijaške tehnike, zatim prilika da se steknu loše navike kojih je posle teško otarasiti se i na kraju nepotreban rizik od povrede.

Ja sam, kao i vi verovatno, samouk kasni skijaš, čitao sam i neke knjige, ali iskreno mislim da dobro skijanje tako ne može da se nauči. Moraš da platiš instruktora. Jer ima tu puno elemenata koji se spolja teško vide ili se ne vide uopšte, mora neko ko zna to da uoči i da ti objasni i da ti da prave vežbe da to drljaš dok sam ne ukapiraš. Zato sam obe moje klinke dao u školu skijanja, umesto da ih ja, kao, učim, jer hej, skijam double diamond crne staze kroz šumu! Mislim, skijam, ali to je više borba za opstanak nego skijanje.

Ova starija sad već skija bolje od mene, dobro ova manja se uglavnom dernja, inati i izvoljeva, ne voli da ustaje rano, ali stići će i ona, jer je krenula na vreme. Jedini problem je što je to zadovoljstvo prilično skupo, bar ovde kod nas.

srdjan.pajic

Ja sam, kao i vi verovatno, samouk kasni skijaš, čitao sam i neke knjige, ali iskreno mislim da dobro skijanje tako ne može da se nauči. Moraš da platiš instruktora. Jer ima tu puno elemenata koji se spolja teško vide ili se ne vide uopšte, mora neko ko zna to da uoči i da ti objasni i da ti da prave vežbe da to drljaš dok sam ne ukapiraš. Zato sam ja obe moje klinke dao u školu skijanja, umesto da ih ja, kao, učim, jer hej, ja skijam doiuble diamond crne staze kroz šumu. Mislim, skijam, ali to je više borba za opstanak nego skijanje..

ma bogami ne, mene ćeralo u školu skijanja solidnih 7, 8 godina dok jelda nismo odlučili da je bolje da se koljemo, jebo skijanje..
u BL su i danas žive te škole i opet neka dječica uče..
i elem..
drugačije se učilo tada (ne samo u smislu da su nas tad sve samo ne lemali a danas sve cico maco)..
elem, tad je skija imala onaj 90 stepeni ugao i bila oštra, tehnika je bila prvo plug, onda zareži petom vanjske noge, spoji vrhove, pripoji skiju.. pa to sve uradi brže.. nije bilo (jer nije moglo na onim skijama) ovo lelujavog elemnta koji na karvingu može..
recept za nagni se naprijed je bio pritišći pancericu dok te ne zaboli cjevanica..

danas ih plugu uče sa onim lancima na špicu skije i uče ih korištenje ruku (ne znam tu radi li se, avion, kućica)..
dakle sad se uči kako cijelo tijelo da koristiš a posebno ruke a manje je akcenat na nogama i skijama..

dio je sigurno i nove tehnike učenja al dio je i što je ona skija bila grublja, morao si dobro da guraš da okreneš, ova više i sama ide, sad moraš da kontrolišeš da ne pobjegne..
u tom smislu treba više akcenta na to attack the hill nego što je prije trebalo..

i vjerujemd a samouk možeš da naučiš samo je stvar te urođene spremnosti da preuzmeš rizik..
raspižđivanje brdom ne preporučujem naravno al jbg ne može se dobro skijati ako ćeš da zentara budeš, to je prosto tako

i vjerujemd a samouk možeš da naučiš samo je stvar te urođene spremnosti da preuzmeš rizik..

Možeš da naučiš sam, ja video svojim očima ... ali u specijalnim uslovima. Pretprošle godine išli na skijanje sa nekim prijateljima čija ćerka nije stala na skije nikad. Bilo je brige hoće moći da prati, kako sa čekanjem i sve to ali mala posle pola sata probanja po-ki-da-la skijala ko ovaj moj koji je učio sa instruktorima, možda čak i za koju notu gracioznije.

Trik je da je mala od najmanjih nogu vrlo vrlo ozbiljno i ambiciozno trenirala klizanje, dva treninga dnevno sednam dana u nedelji i tako godinama, čak se i takmičila po regionu. Njoj je osečaj za ravnotežu tako nepogrešivo duboko zavaren u lizard brain da su joj skije bile potpuna smejurija, mislim, prvo godinama "skijaš" na dva noža na ledu koji ne prašta i odjednom ti to zamene sa dve široke daske na snegu. Ja sam to očekivao ali da nisam video možda ne bih verovao.

Trik je da je mala od najmanjih nogu vrlo vrlo ozbiljno i ambiciozno trenirala klizanje, dva treninga dnevno sednam dana u nedelji i tako godinama, čak se i takmičila po regionu

E, da, ovo sam totalno zaboravio, i ova moja starija je počela sa klizanjem nekoliko godina pre klizanja i to joj je dosta pomoglo u početku. Kasnije već više nije imalo toliko veze. I meni je dosta pomoglo, jer sam i ja klizao od pre osnovne škole (hvala ćalcu koji je igrao hokej pa nas je na led vukao još kao jako male) a na skije prvi put stao sa skoro 30. I iznenadio sa koliko je slično.

danas ih plugu uče sa onim lancima na špicu skije i uče ih korištenje ruku (ne znam tu radi li se, avion, kućica)..
dakle sad se uči kako cijelo tijelo da koristiš a posebno ruke a manje je akcenat na nogama i skijama..

Dobro, tehnika obuke se razvila i promenila, svašta sad ima, mada ovde gde mi deca idu u školu ne korista ništa od tih tehničkih pomagala.

Mene su na kopu moje kolege pećinari "učile" skijanju tako što su mi prvo dali one 2m duge lang lauf elanove skije i pancerice, odveli na padinu gde smo platili žicmena za ceo dan, i rekli ovuda pa dole, i krivudaj nemoj pravo. Naravno, to nije baš funkcionisalo pa nas je pod svoje uzeo drugar Mića zvani Pandur, koji nam je svaki dan držao po jedno pola sata pokaznih vežbi, plug, kosi smuk, itd, i onda nas ostavi da se lomatamo ostatak dana. I ja sam posle nedelju dana tako proskijao, doduše loše i kilavo. Tek ovde u Koloradu dosta godina kasnije sam počeo malo ozbiljnije time da se zanimam i naučio kako tako.

Tako da ostajem snažno pri tvrdnji da možeš samouk da naučiš donekle, ali da ti u nekom trenutku treba pomoć stručnjaka, da skijanje podigneš na viši nivo, ako ti je to cilj, naravno. I što je taj trenutak ranije u skijaškom životu to je bolje.

danas ih plugu uče sa onim lancima na špicu skije i uče ih korištenje ruku (ne znam tu radi li se, avion, kućica)..
dakle sad se uči kako cijelo tijelo da koristiš a posebno ruke a manje je akcenat na nogama i skijama..

Da, ovde štapove dobiju tek posle nekoliko godina skijanja. Ovde je to razvrstano u nekih 6 nivoa. A koje ako ti dete nije baš zaluđeno ide jedan nivo po sezoni, mada obaraju pa ponavljaš ove više nivoe, a nekad i preskaču ako ti je dete solidno. Sa štapovima počinju na 5. nivou. Posle ide takmičarsko skijanje, ali to je sasvim druga priča.

Ne znam detaljno metodologiju, mi ostavimo decu ujutro rano i odemo da se skijamo sami, i samo ih pokupimo pred kraj dana. Jedino poslednjih par godina naletim na grupu dece gde mi je klinka, na nekim netrivijlanim crnim stazama na udaljenim vrhovima gde je manja gužva, i sve što vidim je da iz šume iskoči instruktor, onda njih šest klinaca poiskaču, par brzih zaokreta na stazi i jedno po jedno se vrate u šumu, a iz njih ide drugi instruktor, koji valjda skuplja ove što se skrše ili zalutaju.

lepa fotka.

onda dobijes ovo:

pa dobro, nije sve u perfetktnom snimku, nesto je i u utisku....meni je ona gornja slicka mnogo ekspresivnija.

E, sad, najveća greška koju sam primetio (i kod sebe i kod većine osrednjih skijaša) je vezana za ovo što kaže spira, biti opušten i uživati. To je direktno skopčano sa izborom težine staze srazmerno tehničkom nivou. 90% vremena treba provesti na stazama koje su ti lake za skijanje i obratiti pažnju na tehniku. Za većinu nas to su zelene i lakše plave staze. Ostatak vremena provedeš gde hoćeš. Mnogi od nas vole adrenalinski deo skijanja i onda čim kako tako proskijaju zabodu se na plave i crne staze, a tehnika im nije na tom nivou. To je onda mahom gubljenje vremena što se tiče unapređenja skijaške tehnike, zatim prilika da se steknu loše navike kojih je posle teško otarasiti se i na kraju nepotreban rizik od povrede.

To je to.

Negde pre 10-11 godina (nikad nije kasno, a glas napacenih kolena je tu imao presudnu ulogu) sam ukapirao da mi je uzivanje najvece ne kada se lomim preko zaledjenih hupsera pod uglom od nonsense stepeni, nego kad lagano (ali brzo) "jurim" plavo-zelenim stazama sa vetrom u (khm,khm,...) kosi...

Spiridon

Ostatak vremena provedeš gde hoćeš. Mnogi od nas vole adrenalinski deo skijanja i onda čim kako tako proskijaju zabodu se na plave i crne staze, a tehnika im nije na tom nivou. To je onda mahom gubljenje vremena što se tiče unapređenja skijaške tehnike, zatim prilika da se steknu loše navike kojih je posle teško otarasiti se i na kraju nepotreban rizik od povrede.

ja takvo skijanje zovem "sve za ljubav"

Par puta sam isao, dakle na insistitanje starijeg sina, na jako zajebane crne staze (vise je off-piste ali skroz zajeban). Ogromni zaledjeni kupseri (grbe) sa jako uskim prolazima izmedju stena. Posle takvog iskustva uvek sam imao problem da objasnim kako se osecam, a ova slika mi je bila u glavi.

jer hej, skijam double diamond crne staze kroz šumu! Mislim, skijam, ali to je više borba za opstanak nego skijanje.

tako ga i ja zovem ... prezivljavanje

... 90 % skijasa ne kapira da nisu dovoljno nagnuti napred ... posebno u zaokretu...

Postale te teže crne rutina mojoj starijoj ćerci i meni (ne te najteže - jednom ja učio "skakutanje" i pošto mi je brzo i doblo išlo skrenem na najuži deo kroz šumu, mis-ošacujem jedan bump i pomislim da ću odskočiti metar-dva, na 4-6 metra krivina, i voila leti-miško, plus na nepoznatom terenu što se tiče dužine pa se malo i okrene na vazduhu i atarira na, jelte, jelku, koja jes uglavnom bila u snegu ali mi je pocepala odeću - nisam se uopšte povredio.

I kažemo ajmo sad da učimo snow-boarding, fino izgleda kad klinci rade. I to nenaginjanje napred, a kao fol hrabri i izabrali strmiju ali finu strminu, pa skoro zaleđenu, i ja svako malo "prosto" sednem na dupe - epicentar trtica.

Pa tako jedno 20-30 puta, kliknu nam stare raznoteže in i krene fina zabava.

Al to mesto na trtici, kad se ljudski oladilo, počelo da boli i žiga ko da mi je neko neževe zabadao - i sećam se da je danima bolelo.

I taman dobro naučili i jedne sezone kažemo ajmo kod Spire u Švajcarsku, nismo nikad bili, priča se da je Davos fin grad. Spuštamo se jednom dana pero-lakom stazom, ali jako lepom za oči, šuma, ka Klostersu (tu naš kralj Čarls, i naš Klaus Švab pa slični dizajniraju razne great resete) i kaže ćerka: zar ti se ne čini da je daska malo dosadna prema skijama, i stvarno jeste, vrati se ona na skije, za dan i ja, nama lepše, kakva god da je staza ...

... a nama francuske, "seljačke" gde što je teža manje je održavaju, više leže, i po Davosu (nama dosadan do zla boga) zaključimo da su Švajcarci previše uredni i nismo više tamo išli na skijanje.

Mislim da smo išli još samo jednu sezonu uopšte na skijanje, ufatilo nas ronjenje pod svoje pa smo u transovima počeli da ganjamo te adrenaline. Na tom poslednjem, evo fotke, stao sin prvi put na skije. Hotel nam pored ove plave staze koja je pri dnu široka, fina i isto perolaka i kaže mu tajo da ćemo se zajedno spustiti - stavim ga sebi između nogu - jes da je imao 35 Kg ili i koju više ovde, ja već uveliko pretežak, al fino se spustimo tih poslednjih par stotina metara, trk na žičaru pa do vrha.

Ja sam zaboravio da je ta plava pri vrhu dosta strma, ostala u sećanju kao jako laka pošto je jako široka i uređenja, krenemo, pa krenemo da ubrzavamo - nekontrolisano, jelte, njemu skije počnu da "landaraju" levos-desnos pa ga odignem od staze sasvim, uz dalje ubrzavanje, i potpuno izgubim navigacionu kontrolu, nači 110% je isgubim, pa nas pri brzini ok 750 Km/h kontrolisano oborim da ne ubijemo nekog, ili uzletimo pa se izgubimo - kaže sin posle toga neće-više-da-skija-sa-tatom.

Trivija, na istoj sam stazi n godina ranije i padao pri suludim brzinama i zaustavljao se po 100m and beyond - u temi, kad sam prvi put dobiJo okeish carving skije - opet isti zajeb, vido klince kako fino voze i pri velikim berzinama pišu prstima Rat i Mir po stazi pa ka kažem i ja ću, samo ja ću Anu Karenjinu - i fino mi išlo dok nisam pao prvi put, pa drugi, ... onda sam mao usporio i počeo ponovo da uživam u skijanju

Pa sam se onda još ugojio, ... i nastavio da se gojim do te poslednje sezone pre vešanja skija o klinci i kupovanja ronilačkih oprema ...

Klinci dole su mi jedva prepoznatljivi danas, davno bilo, a i sve mi je public na Fejsu pa se neće ljutiti - a svakako pozdravljaju čika Spiru i sve Blogere:

srdjan.pajic

danas ih plugu uče sa onim lancima na špicu skije i uče ih korištenje ruku (ne znam tu radi li se, avion, kućica)..
dakle sad se uči kako cijelo tijelo da koristiš a posebno ruke a manje je akcenat na nogama i skijama..

Dobro, tehnika obuke se razvila i promenila, svašta sad ima, mada ovde gde mi deca idu u školu ne korista ništa od tih tehničkih pomagala.

Mene su na kopu moje kolege pećinari "učile" skijanju tako što su mi prvo dali one 2m duge lang lauf elanove skije i pancerice, odveli na padinu gde smo platili žicmena za ceo dan, i rekli ovuda pa dole, i krivudaj nemoj pravo. Naravno, to nije baš funkcionisalo pa nas je pod svoje uzeo drugar Mića zvani Pandur, koji nam je svaki dan držao po jedno pola sata pokaznih vežbi, plug, kosi smuk, itd, i onda nas ostavi da se lomatamo ostatak dana. I ja sam posle nedelju dana tako proskijao, doduše loše i kilavo. Tek ovde u Koloradu dosta godina kasnije sam počeo malo ozbiljnije time da se zanimam i naučio kako tako.

Tako da ostajem snažno pri tvrdnji da možeš samouk da naučiš donekle, ali da ti u nekom trenutku treba pomoć stručnjaka, da skijanje podigneš na viši nivo, ako ti je to cilj, naravno. I što je taj trenutak ranije u skijaškom životu to je bolje.

moram da priznam da ga godinama nisam vidjela na skijama al taj moj bivši zet (a inače jeste bio čovjek vanredno talentovan za svašta) nije učio da skija uopšte dok je moja šveca učila od nekih relativno manjih nogu (počele smo tipa kad je ona imala recimo 11 a ja 6, tako nekako)..
elem on je za kratko neko vrijeme bio bolji od nje koja je učila od malena i bojala se..
realno je bio bolji, elegantniji na stranu sigurniji.. naravno zajebavao je ihaaaa..
e onda je i ona u međuvremenu pošto novi partner ski zaluđenik isto digla nivo na baš pristojno ali skijaju 3 4 nedelje svake godine i to ono, izađu na stazu pa deru po 8 sati maltene..
što će reći uz puno vježbe svi mogu.. ko je talentovan (čitaj, ima neki urođen ritam i koordinaciju i ne boji se) on će naučiti kako god i kad god.. ko se boji taj nikad neće biti elegantan na stazi pa kad god počeo i koliko god vježbao..
ergo tebi samo treba više sati na stazi..
ne znam pošto vam je tu.. po Evropi skijanje nije više skup sport jer prosto ima hialjada i hiljada km staza i može da se nađe za smješne pare, ovako kako spira kaže AU je probably najboji izbor al i kod Francuza ima baš povoljnih dobrih skijališta plus i Italijana..
ja sam najčešće ipak u rodnoj grudi i moram da kažem da je Jahja (još poznatija i kao Jahorina) utegla staze svaka čast, prva liga i liftovi odlični, odlični e jedino što su dve gondole a što je sranje jer moraš da skidaš skije al nama je to ajde pošto ionako djeca i mora malo pauza odmora.. al održavaju vrhunski zaista..
e al ih jebe vrijeme, okrene na jugo preko noći i piši propalo i to ih stalno userava..
opet.. stari roditelji itd. pa trpimo..
al šta htjedoh.. pasevi jesu skupi, i u Bosni su te cjene otišle u pm ali mimo toga i u poređenju sa ljetnjim i gradskim turizmom nije više tako strašno.. ima za svaki džep u evropi definitivno i onda samo treba kilometraža..
ako ima želje tj, nema straha naučiće svako ko hoće..
i instruktor tu ne pomaže..
mojoj šveci i rekao instruktor jedne godine ja više nemam čemu da vas naučim, sve je to tu samo se treba malo osloboditi.. i oslodobila se..
samo trebaju kilometri..
il da si prirodno spreman da pogineš, onda ide brže

srdjan.pajic

danas ih plugu uče sa onim lancima na špicu skije i uče ih korištenje ruku (ne znam tu radi li se, avion, kućica)..
dakle sad se uči kako cijelo tijelo da koristiš a posebno ruke a manje je akcenat na nogama i skijama..

Da, ovde štapove dobiju tek posle nekoliko godina skijanja. Ovde je to razvrstano u nekih 6 nivoa. A koje ako ti dete nije baš zaluđeno ide jedan nivo po sezoni, mada obaraju pa ponavljaš ove više nivoe, a nekad i preskaču ako ti je dete solidno. Sa štapovima počinju na 5. nivou. Posle ide takmičarsko skijanje, ali to je sasvim druga priča.

Ne znam detaljno metodologiju, mi ostavimo decu ujutro rano i odemo da se skijamo sami, i samo ih pokupimo pred kraj dana. Jedino poslednjih par godina naletim na grupu dece gde mi je klinka, na nekim netrivijlanim crnim stazama na udaljenim vrhovima gde je manja gužva, i sve što vidim je da iz šume iskoči instruktor, onda njih šest klinaca poiskaču, par brzih zaokreta na stazi i jedno po jedno se vrate u šumu, a iz njih ide drugi instruktor, koji valjda skuplja ove što se skrše ili zalutaju.

ja sam najmanjeg posadila na skije sa 2 godine, najstarijeg sa 5, srednjeg se ne sjećam (tako prolaze srednja djeca)..
pa sam kibicirala evo ima 10 godina..
koliko provaljujem štapovi ili ne zavisi od visine.. ko kasnije kreće daće mu.. dobro osim baš prvi dan ono kad ih drže za štapove..
ovima malenima ni ne prave tako male štapove plus nema smisla.. oni ni ne mogu da padnu nego se preture bukvalno..
e al eto opet i to nije garant da kao ma biće super.. ovaj moj najmanji je bio super do tako jedno možda 7 godina.. onda je prosto počeo da propižđuje nizbrdo bez kontrole da sam odlučila da mora opet kod instruktora, ja ne mogu da ga kontrolišem..
otme mu se zavoj a on onda pusti spust a mi smo uglavnom na crvenim stazama i to onda baš nije za pustiti.. ajde, nije mu se nikad oteo s vrha i uvijek bude prekida pa stane al očigledno to tako ne može i ne bih znala reći u ćemu je problem.. i inače je malo jurodiv al ja ga definitivno ne mogu prizvati u pamet tako da će morati opet škola..

Po meni je i "Cervinia" u italiji takodje fenomenalna (druga starna je Zermat). Visoko je i suncano, a staze su plave. Uzivancija.

Ja bih dodao Madonu. Meni se ono najbolje svidelo. Samo kod žabara u po bela dana na preko 2000m visine ispred restorana živ gitara-bas-bubanj bend svira Proud Mary i Sex Machine. Dobra stvar u Italiji je i što italijani ručak shvataju religiozno pa nešto malo pre 12 SVI nestanu sa staza da jedu i imaš oko sat i po bez ikakve gužve i čekanja reda igde.

Spiridon

I taman dobro naučili i jedne sezone kažemo ajmo kod Spire u Švajcarsku, nismo nikad bili, priča se da je Davos fin grad.

od svega nabrojanog Švica je najlosija opcija (osim ako ne idete u Zermat).

Po meni najbolja fora su "Les 3 Vallées" (Val Thorens, des Menuires, de Méribel et de Courchevel).

selo Val Thorens je na 2,300 metara i to pocinje skijanje. Posle ga penje na 3,500 metara i td. To ako nema snega, nema ga nigde.

Po meni je i "Cervinia" u italiji takodje fenomenalna (druga starna je Zermat). Visoko je i suncano, a staze su plave. Uzivancija.

I nama najbolja fora, i uglavnom smo tamo išli - od ranijih radova 2-3 puta Chamonix - volimo zbog grada ali nije convinient za decu ako se odsedne u gradu, par puta La Plagne - ladnoooo bilo pa nam više nije padalo na pamet, iako hvale lokaciju mi bili u vidljivosti od 7 metara na -273 stepena, pa onda samo Les 3 Vallées, nasadimo se na gonji deo Courchevela i uživamo.

Iskreno - Davos nije bio loš za skijanje, nego nama grad nije legao, baš nekako bio dosadan.

A Zermat - nisam nikad bio, a baš bih voleo.

ovde kod nas (u EU) kruzi prica da ja skijanje u USA nerealno skupo i da imaju cak sistem kao sa avionskim kartama. Ako kupujes nepopsredno pred dolazak cena se povecava.

Da, skijane je postalo i ovde popriličan luksuz, pogotovu ako dolaziš u Kolorado odnekud skijanja radi pa moraš i smeštaj da platiš. Nama je to glavna zimska aktivnost pa onda gledamo da kupimo passove i platimo te škole još na leto, kad su cene nešto niže. I ja barem gledam da iskoristim pass što više mogu. Ali je skindža dobra jer su nam centri na dosta velikoj nadmorskoj visini pa još uvek ima solidnog snega koji se ne topi brzo, plus je to onaj suvi paperjasti sneg po kome je milina skijati. Mada sezone postaju definitivno kraće.

Imaju sad da se kupe oni neki ski pasovi sa kojima možeš da skijaš bile gde u svetu kao i ovde u USA, ali meni je to preskupo, i do sada sam samo koristio passove za lokalne centre. Nama lokalcima je sranje i što je na putevima ka centrima redovno gužva, pa svi nešto gledamo da izbegnemo vožnju ako ikako možemo. Ja recimo idem na skijanje sredinom nedelje.

Inače, poslednjih nekoliko godina, od kovida čini mi se, uvek vidim nekog našeg čoveka među ovim žicmenima i osobljem. A od Snežane sam saznao da ima dosta veliki srpski komjuniniti po ovim velikim ski centrima, Vejlu, Aspenu, Brekenridžu, koji su tu, da tako to kažem, ostali da žive.

srdjan.pajic

ovde kod nas (u EU) kruzi prica da ja skijanje u USA nerealno skupo i da imaju cak sistem kao sa avionskim kartama. Ako kupujes nepopsredno pred dolazak cena se povecava.

Da, skijane je postalo i ovde popriličan luksuz, pogotovu ako dolaziš u Kolorado odnekud skijanja radi pa moraš i smeštaj da platiš. Nama je to glavna zimska aktivnost pa onda gledamo da kupimo passove i platimo te škole još na leto, kad su cene nešto niže. I ja barem gledam da iskoristim pass što više mogu. Ali je skindža dobra jer su nam centri na dosta velikoj nadmorskoj visini pa još uvek ima solidnog snega koji se ne topi brzo, plus je to onaj suvi paperjasti sneg po kome je milina skijati. Mada sezone postaju definitivno kraće.

Imaju sad da se kupe oni neki ski pasovi sa kojima možeš da skijaš bile gde u svetu kao i ovde u USA, ali meni je to preskupo, i do sada sam samo koristio passove za lokalne centre. Nama lokalcima je sranje i što je na putevima ka centrima redovno gužva, pa svi nešto gledamo da izbegnemo vožnju ako ikako možemo. Ja recimo idem na skijanje sredinom nedelje.

Inače, poslednjih nekoliko godina, od kovida čini mi se, uvek vidim nekog našeg čoveka među ovim žicmenima i osobljem. A od Snežane sam saznao da ima dosta veliki srpski komjuniniti po ovim velikim ski centrima, Vejlu, Aspenu, Brekenridžu, koji su tu, da tako to kažem, ostali da žive.

ne komunjari..
kako je postao luksuz ako sam kažeš da ne možeš da priđeš kolima vikendom..
ide više ljudi nego ikad i tako je u cijelom svijetu.. postaje pristupačnije..

that said kanda jeste skuplje nego u Evropi al jbg vi i zarađujete više nego u Evropi pa je to tačno otprilike tu negdje - ovde 50 do 100 dan a tu kanda 150+..
a što kad uporediš sa trškom hrane i ulaznica u gradskom turizmu dođe sasvim uporedivo a onda i objašnjava zašto svake godine sve više i više i više ljudi skija..

ne komunjari..
kako je postao luksuz ako sam kažeš da ne možeš da priđeš kolima vikendom..
ide više ljudi nego ikad i tako je u cijelom svijetu.. postaje pristupačnije..

Jeste bre luksuz, vidim ja to najbolje po mom novčaniku, a nisam poredio sa drugim granama turizma, no sumnjam da išta može da se poredi sa skijanjem (dobro, možda skijanje na vodi na Maldivima). Ali imamo puno relativno bogatih ljudi u lokalu koji vole skijanje a samo jedan glavni put do ovih najvećih centara, po zlu čuveni I-70 i tu je uvek gužva (ja zato tamo vikendom i ne idem godinama, nego u ovaj moj najbliži do koga ide gradski autobus), plus kao što rekoh uglavnom idem sredinom nedelje, i vikendom kad je škola skijanja za decu.

U samim centrima nikad nije neka naročita gužva sem kad su praznici pa svi navale, onda je pakao. Na lift odavno nisam čekao duže od par minuta a i to samo na početku dana dok se svi ne raštrkaju po okolnim vrhovim, i na kraju, kad krenu da zatvaraju te udaljene vrhove pa se svi vrate na prvi. Najveći deo čekanja je dok se voziš na liftu i to je sranje, spori liftovi, mislim da liftovska infrastruktura nije kao tu kod vas.

A te dnevne pasove slabo ko kupuje sem onih koji bi samo malo želja da ih mine da im dupe vidi snega. Prošle godine je dnevni pas bio u većini centara za narod oko 200, u ovim boljim, za klasnog nerijatelja, je bilo do 250+, to 150 je samo na kraju sezone u nekim levim centrima. Sezonski pas je sad oko $700-$800 za jedan centar, a ako hoćeš da kupiš taj neki Ikon pass to je od oko soma pa naviše. Znači samo za pasove jedno 2 i po do tri soma za nas četvoro (za decu pasovi nisu uključeni u cenu škole skijanja), mada ima i onih 4-passova, za četiri dana, koji su malo jeftiniji, ali ako skijaš više od 4 dana u sezoni ne isplati se.

Smeštaj bolje da ne znaš koliko je, ali dobro to ne plaćamo, škola skijanja za decu je nešto preko soma, ili soma i po, po detetu u ovom našem lokalnom centru koji je verovatno najjeftiniji, plus deci moraš da rentiraš opremu, uglavnom, kad se to sve sabere i nama to izađe poprilično para, skijanje definitivno nije sport za sve. Ali za to mora da se nađe, jer, skijanje... i zato me pusti da na miru komuljarim i žalim se kako je sve u pičku materinu skupo. E jedino na šta ne mogu da se žalim je samo skijanje, jer je do jaja, manjeviše u bilo koji centar da odeš, dakle, sneg, klima, staze, liftovi, ponašanje ljudi na stazi i oko staze, klopa u kafanama je isto dobra, mada bezobrazno skupa, mi zato uglavnom nosimo svoje, kao pravi paradajz turisti.


(Inače, pasovi svake godine jedno 50 dolara skuplji...)

Usput, probao sa ove nove BOA pancerice (2 modela ...Salomon i K2). Nisu me rasplakale.

Slabo se razumem u pancerice i ski opremu, evo za 20 godina koliko skijam ovde, a skijao sam bukvalno svake godine, vozim druge skije i druge pancerice. Prošle godine sam kupio nove kad više u servisu nisu hteli pipnu moje prve skije, uzeo sam one neke Blizard Rustler 11, znam samo da se prave u Ukrajini (da pomognem ratne napore ukrajinske braće! ), dizajnirane u Austriji, i imale su solidne reviewe, ocenio sam da su taman za moj nivo, a baja u prodavnici se složio. I stvarno je razlika ko dupe i oko između njih i dvaes godina starih rosinjolki koje sam imao od kada skijam ovde, ove bukvalno same idu. Isto i za pancerice, ništa specijalno, neke nordikine, evo sad ne mogu da se setim ni koji model beše, znam samo da su udobne, mada sam morao da ih na par mesta malo šimujem a i da ih punchnem par puta.

Nego, imam sad neki mini artritis u palcu na nozi i oblačenje i svlačenje pancerica je ko da me je sveta inkvizicija dovatila pod svoje, dođe mi da ga ko Bidža odsečem baštenskim makazama. I video sam da su ponovo oživele pancerice koje se zakopčavaju pozadi, a oblače se kao papuče. Kažu da su to konačno napravili da valja, i planiram da se počastim sa time ako je to stvarno tako... E, starosti, teška li si, mada, ok, da se ne žalim preterano jer kad obujem palac me više ne boli i mogu ceo dan da skijam.

Za pasove, jeste, niko normalan ovde ne kupuje dnevne pasove ako ide na skijanje iole redovno. A sa tim sezoncima imaš i popust na dnevni pas za prijatelje, mada je i sa tim preskupo, ali ako ti dođe gost možeš da ga odvedeš na skindžu i olakšaš mu malo život finansijski, ili sebi ako častiš gosta. Dečiji su malo jeftiniji, ali ne značajno.

Do kovida je ovde bilo baš dosta turista iz Evrope, ali od tada slabije. Mislim, ima entuzijasta bogatuna, ali ne toliko kao pre. Verovatno i zato što ubismo ljude sa cenama, a skijanje realno nije bolje nego tu kod vas, bar koliko ja mogu iz priče da ocenim.

A kad bih rešio da dođem sa ženom i decom (da "skijam Evropu", gde bi mi preporučio?

(btw, dobra ti je ona fotka! Je nešto nemam svojih da se pohvalim kako do jaja skijam , imam samo neke klipove koje sam snimao dok sam se spuštao niz neke strmoglave staze, keva kad mi je to videla zamalo fras da je strefi, i gomilu klipova sa ćerom koja ide ispred ko blesava, ali me mrzi sad to da dižem na youtube).

srdjan.pajic

Usput, probao sa ove nove BOA pancerice (2 modela ...Salomon i K2). Nisu me rasplakale.

Slabo se razumem u pancerice i ski opremu, evo za 20 godina koliko skijam ovde, a skijao sam bukvalno svake godine, vozim druge skije i druge pancerice. Prošle godine sam kupio nove kad više u servisu nisu hteli pipnu moje prve skije, uzeo sam one neke Blizard Rustler 11, znam samo da se prave u Ukrajini (da pomognem ratne napore ukrajinske braće! ), dizajnirane u Austriji, i imale su solidne reviewe, ocenio sam da su taman za moj nivo, a baja u prodavnici se složio. I stvarno je razlika ko dupe i oko između njih i dvaes godina starih rosinjolki koje sam imao od kada skijam ovde, ove bukvalno same idu. Isto i za pancerice, ništa specijalno, neke nordikine, evo sad ne mogu da se setim ni koji model beše, znam samo da su udobne, mada sam morao da ih na par mesta malo šimujem a i da ih punchnem par puta.

Nego, imam sad neki mini artritis u palcu na nozi i oblačenje i svlačenje pancerica je ko da me je sveta inkvizicija dovatila pod svoje, dođe mi da ga ko Bidža odsečem baštenskim makazama. I video sam da su ponovo oživele pancerice koje se zakopčavaju pozadi, a oblače se kao papuče. Kažu da su to konačno napravili da valja, i planiram da se počastim sa time ako je to stvarno tako... E, starosti, teška li si, mada, ok, da se ne žalim preterano jer kad obujem palac me više ne boli i mogu ceo dan da skijam.

Za pasove, jeste, niko normalan ovde ne kupuje dnevne pasove ako ide na skijanje iole redovno. A sa tim sezoncima imaš i popust na dnevni pas za prijatelje, mada je i sa tim preskupo, ali ako ti dođe gost možeš da ga odvedeš na skindžu i olakšaš mu malo život finansijski, ili sebi ako častiš gosta. Dečiji su malo jeftiniji, ali ne značajno.

Do kovida je ovde bilo baš dosta turista iz Evrope, ali od tada slabije. Mislim, ima entuzijasta bogatuna, ali ne toliko kao pre. Verovatno i zato što ubismo ljude sa cenama, a skijanje realno nije bolje nego tu kod vas, bar koliko ja mogu iz priče da ocenim.

A kad bih rešio da dođem sa ženom i decom (da "skijam Evropu", gde bi mi preporučio?

(btw, dobra ti je ona fotka! Je nešto nemam svojih da se pohvalim kako do jaja skijam , imam samo neke klipove koje sam snimao dok sam se spuštao niz neke strmoglave staze, keva kad mi je to videla zamalo fras da je strefi, i gomilu klipova sa ćerom koja ide ispred ko blesava, ali me mrzi sad to da dižem na youtube).

e đedo, mi omladina moramo da guglamo šta vam je taj artritis..
istina kod nas mladih oće išijalgija neka.. samodijagnostifikovana.. imam još od porođaja jebenih problema sa išijatikusom i kukovima a koljena sam davno sjebala baš na skijanju i sad sam ušla u prekrasnu fazu gdje mi malo drndanje koljena izgleda negdje napravi neki otok mali koji pritišće taj živac koji ide iz dupeta do pete i kad to krene da sjeva.. kakav užas..
e trenutno sam u toj upaljenoj fazi, ne vidim da išta pomaže osim da sačekam da sjebem nešto drugo pa mi mozak od očaja presane da registruje bol u koljenu..
bogami ne znam kako ću se ospodobiti do skijanja da me ne zajebava al eto vidjećemo..

inače zavidim na tom powder snjegu i tim skidžama.. ovde bogami sve češće tvrdo nabijeni polu led jer jebiga stalno ojužava i ne možeš onda da ga održiš u powder formi tj. mora dobro da ti se posreći da je uvatiš..

a pasova što se tiče.. pa jes čudno.. meni je logično da imaš neke vikend, pa week pa ten days pakete a ne sezona.. možda ljudi slabije idu ako nisu lokalni.. ne znam..
po evropi se svuda podrazumijevaju ti paketi, dal si došao na vikend, 7 dana, 10 dana il šta već..
doće to manje više na isto dok poplaćaš sve te mini tripove..
možda što je ovde realno sve bliže i sve može brzo da se stigne pa ne idu ljudi tako kao ti u jedan centar pa stalno..
kako god.. pogledo te bog s tom planinčugom tu.. ja sirota kad smo selili u London, u žurbi i neplaniranju pakovanja, ostavim pola kuće za sobom al zato spakujem one sanke ko djeda mrazove, neke slovenačke, velike drvene baš lijepe, i baš smo ih voljeli.. e elem.. kao sankaćemo.. buahahhahhaha.. u Londonu mislim da se niko u istoriji nikad snakao nije, nema šanse ni dva centimetra snjega da se uhvati a prvo skijalište ako bi vozio (a i to je smješno) je 8 sati vožnje..
e al zato ima voliš ski train voliš cheap flight, malo zagađenja i stićeš đe oćeš..
a mi opremu iznajmljujemo jer da tovarim pet kompleta na avion šansone nema..
možda kad se osposobe da nosi svako svoje ovako no way..
pa uzmem lijepo šta imaju i ne kukam..

srki ti mora da si jako dobar cim teras ovo cudo =) freeride, Radius okreta 20 metara, sirina kod cipele 112. Sineee
Svaka cast

U, je, pošto znam da sam sasvim prosečan samouki skijaš, a ne ovo obdareno biće na kome inisistira tadujes ne bi li me, i sebe, ubedila da instruktor ne treba samo ako se dovoljno trudiš, ni maksino dete-klizačica koja se preko noći transformiše u malu Albertu Tombu), naterao si me da odem u garažu i proverim koje sam to skije tačno kupio. I nisu 11, nego 9, dakle all purpose obične skije. Ne znam odakle mi ovo 11 u memoriji pamćenja, moguće da sam i to gledao kad sam kupovao skije prošle godine.

Super, hvala na infou za ski EU, pribeležio.

Tadejus: da, ovde je situacija sa pasovima takva da imaš samo te dnevne pasove, koji koštaju da umreš, onde imaš 4-pasove (za 4 bilo koja dana, mada ima limit kad ne možeš da skijaš, i oni su tu oko 400 (zavisi to sve od centra, ovaj moj je među jeftinijima), ali te ne možeš da kupiš više kad krene sezona. I onda su sledeći sezonski pasovi, za jedan centar, ili za nekoliko njih, ovde u lokalu. I onda idu ti univerzalni pasovi gde možeš da skijaš svuda. Ima i nekih podvarijanti, na primer pasovi za skijanje samo tokom radnih dana, koji su malo jeftiniji.

Powdera što se tiče, nije ni ovde svaki dan tako napuderisano, nego bude možda nekoliko dana u sezoni kad je raj na zemlji za skijanje, nekad je bilo više (za powder je mnogo bolja Juta, i kod nas Steamboat Springs). Ostatak je slično kao kod vas, mislim, jedino što su veće nadmorske visine i onda dobar deo godine temperatura ne ide dovoljno visoko da krene da se topi pa da se posle zamrzava u led pretvara, nego ostaje tako relativno svež i suv, mada je na ovim stazama koje se groomuju naravno utaban. Kad sam počeo da skijam, tamo neke 2002 ili 3, centri su radili bogami rutinski do kraja maja, neki i do jula, a otvarali se u oktobru. Sad tog više nema, već u aprilu je skijanje relativno sranje, kačamak tipa, i ja tad obično zatvaram radnju. Jer nemam vremena da se cimam do onih baš visokih centara koji rastegnu sezonu do maja, ako i ne i duže.

Za artritis ne pitaj ništa, nemam pojma odakle mi to, lekar misli da je anatomski, a ja ne mogu da se setim da li sam se nekad drknuo u taj zglob. Nije vezano za godine (kad bi se zezali), jer je to jedini zglob koji imam u takvom stanju. Probao sam svašta, najviše mi pomažu tvrde cipele (jedno vreme sam nosio i pločicu od karbon fajbera u patiki da je dodatno ukrutim, ali sam to batalio jer nije baš udobno). Dao mi je i neki diklofenak gel, ali to nisam nikad probao, uvalio ga sestri za koleno... No, mimo toga, još mogu da skijam, ne boli me ništa sem ako se ne skrljam negde, a pre dve godine sam prvi put sjebao nešto na skijanju, MCL, ne toliko mojom greškom nego me neki bilmez na stazi presekao i odvukao mi skiju, zabo sam se ko palačinka, na nos, vez se nije otvorio, samo osetio kako se nešto kida u kolenu. I to je tek počela sezona... mesec dana sam se se ladio, ratio PT, a onda navalio, da nadoknadim, i bilo je ok posle, sem što sam se navukao nekog iracionalnog straha i dugo nisam smeo na neke opasnije staze.

a pre dve godine sam prvi put sjebao nešto na skijanju, MCL, ne toliko mojom greškom nego me neki bilmez na stazi presekao i odvukao mi skiju, zabo sam se ko palačinka, na nos, vez se nije otvorio, samo osetio kako se nešto kida u kolenu. I to je tek počela sezona... mesec dana sam se se ladio, ratio PT, a onda navalio, da nadoknadim

tako je to u životu i na filmu, uvek neki bilmez koji sreću kvari
nego, zar može pokidan MCL da se reši samo fizikalnom terapijom bez operacije?

bene_geserit

a pre dve godine sam prvi put sjebao nešto na skijanju, MCL, ne toliko mojom greškom nego me neki bilmez na stazi presekao i odvukao mi skiju, zabo sam se ko palačinka, na nos, vez se nije otvorio, samo osetio kako se nešto kida u kolenu. I to je tek počela sezona... mesec dana sam se se ladio, ratio PT, a onda navalio, da nadoknadim

tako je to u životu i na filmu, uvek neki bilmez koji sreću kvari
nego, zar može pokidan MCL da se reši samo fizikalnom terapijom bez operacije?

Izgleda da može, ako nije kompletno poderan. Ja sam čak nastavio da skijam posle tog incidenta, i nije toliko bolelo, do uveče, ali onda me razvalilo. ACL je mnogo zajebaniji (a kažu i mnogo češća povreda u skijanju od MCL tear-a).

Pošto ste pokrili ove fensi varijante, da dodam ...
Znaš kako sam se ja prvi put skijao?
U selu, ćale mi napravio skije i vezove. Da, napravio. Na šta su ličile te skije i vezovi je posebna priča, žao mi što nisam sačuvao neku sliku.
Padina ispred kuće, prilično dugačka za malo dete.
E a kad se spustiš treba se popeti, a nema ski lifta. Par spuštanja i smuči ti se život.
E onda je smislio da napravi i ski lift. Po nekim otpadima krenuo da skuplja šta mu treba od materjala. Tu sam mu negde udario kočnicu na plan, sulud kakav je bio, rekao da neću više u selo, i da hoću da se skijam na Goču.
Btw. imam neke slike od mog dede po majci od pre WW2 sa skijanja, jebešmimater ako nisu imali bolju opremu nego ja 40 godina kasnije.

Onda smo prešli na varijantu skijanje ko sav normalan svet, kupili stvarne daske i vezove i cokule, sve nešto jeftino naravno. Sa odećom se najviše škrtarilo.
Na Goču bila neka mala al široka staza odmah onde kod hotela, taman za decu, nisu bili napravili onu dugačku stazu ko danas. Ski lift onaj sa drškama na sajli, najprimitivniji mogući (takav je ćale hteo da pravi u selu), nezgodan za malu decu i žensku čeljad tj. treba ti solidno veštine da se lepo zakačiš sa drškom iza leđa.
A onda smo išli i na Kop, naravno u varijanti švercovanje u sobi kod nekog a bez ski pasa pošto na žičarama sve rade neki drugari iz Raške koje ćale zna.

Jedino što nikad nismo imali kola kod mene u familiji, ćale imao dozvolu ali nikad nije vozio, pa se išlo svuda autobusom.
Tako smo jednom prilikom na Kopu, pričao sam već, izgubili poslednji autobus, tj. nije došao jer je bila mećava, a nismo imali smeštaj, i pametno krenuo moj tata sa dva mala deteta skijama ka Jošaničkoj banji, padao sneg, mećava, put pokriven. Vukovi zavijaju (ko Novaku Đokoviću, jedino ih nismo videli). Idemo tako beskonačno dugo, mi već 1000 puta pitali "još koliko veliki Štrumfe?", a nismo prešli četvrtinu puta. I na sreću pokupi nas tip sa grtalicom. Rekao mom tati da je lud, i da ga ne bi pokupio da nema te male dece sa njim. Mi seli u kabinu od grtalice, a ćale pozadi negde sa skijama i stigli nekako do Jošaničke banje, odatle imalo autobusa. Mama posle htela da ga "ubije".

bene_geserit

Pošto ste pokrili ove fensi varijante, da dodam ...
Znaš kako sam se ja prvi put skijao?
U selu, ćale mi napravio skije i vezove. Da, napravio. Na šta su ličile te skije i vezovi je posebna priča, žao mi što nisam sačuvao neku sliku.
Padina ispred kuće, prilično dugačka za malo dete.
E a kad se spustiš treba se popeti, a nema ski lifta. Par spuštanja i smuči ti se život.
E onda je smislio da napravi i ski lift. Po nekim otpadima krenuo da skuplja šta mu treba od materjala. Tu sam mu negde udario kočnicu na plan, sulud kakav je bio, rekao da neću više u selo, i da hoću da se skijam na Goču.
Btw. imam neke slike od mog dede po majci od pre WW2 sa skijanja, jebešmimater ako nisu imali bolju opremu nego ja 40 godina kasnije.

Onda smo prešli na varijantu skijanje ko sav normalan svet, kupili stvarne daske i vezove i cokule, sve nešto jeftino naravno. Sa odećom se najviše škrtarilo.
Na Goču bila neka mala al široka staza odmah onde kod hotela, taman za decu, nisu bili napravili onu dugačku stazu ko danas. Ski lift onaj sa drškama na sajli, najprimitivniji mogući (takav je ćale hteo da pravi u selu), nezgodan za malu decu i žensku čeljad tj. treba ti solidno veštine da se lepo zakačiš sa drškom iza leđa.
A onda smo išli i na Kop, naravno u varijanti švercovanje u sobi kod nekog a bez ski pasa pošto na žičarama sve rade neki drugari iz Raške koje ćale zna.

Jedino što nikad nismo imali kola kod mene u familiji, ćale imao dozvolu ali nikad nije vozio, pa se išlo svuda autobusom.
Tako smo jednom prilikom na Kopu, pričao sam već, izgubili poslednji autobus, tj. nije došao jer je bila mećava, a nismo imali smeštaj, i pametno krenuo moj tata sa dva mala deteta skijama ka Jošaničkoj banji, padao sneg, mećava, put pokriven. Vukovi zavijaju (ko Novaku Đokoviću, jedino ih nismo videli). Idemo tako beskonačno dugo, mi već 1000 puta pitali "još koliko veliki Štrumfe?", a nismo prešli četvrtinu puta. I na sreću pokupi nas tip sa grtalicom. Rekao mom tati da je lud, i da ga ne bi pokupio da nema te male dece sa njim. Mi seli u kabinu od grtalice, a ćale pozadi negde sa skijama i stigli nekako do Jošaničke banje, odatle imalo autobusa. Mama posle htela da ga "ubije".

umalo novu tastaturu da sjebem koliko je suza suzu stizala..
kakve si ti samo nečovječnosti preko glave preturao..
muke..
e i da kažem i to da onomad nije bilo kao mi smo imali jeftine skije.. ne kaki.. skije su bile elan, vezovi ako se dobro sjećam atomik, i drugih nije bilo..
tek kasnije je bilo nešto tipa uh rc takmičarske il tako već nekako al ne kad si ti bio dijete..
i nije moglo da se kupi polovno..
pa je i to skijanje tada činilo luksuzom..
danas možeš ladno da iznajmiš ski odjeću u dekatlonu (naravno i opremu)..
i po meni je to super.. ako ćeš da odeš once in a blue moon što da stalno kupuješ i skladištiš gluposti, iznajmiš šta ti treba i super..
no dobro to je već druga tema

newimprovedtadejus

...
e i da kažem i to da onomad nije bilo kao mi smo imali jeftine skije.. ne kaki.. skije su bile elan, vezovi ako se dobro sjećam atomik, i drugih nije bilo..
tek kasnije je bilo nešto tipa uh rc takmičarske il tako već nekako al ne kad si ti bio dijete..
i nije moglo da se kupi polovno..
...

Slabo se ti sećaš!
Istina, možda je tako bilo u tvom selu.
Skije su bile i Atomik, i Knajsl, i Rosinjol, i ...
Ko nije mogao da ih kupi, mogao je da ih iznajmi.
Vezovi su bili razni - amaterski ili profesionalni, oni koji su se izvrtali u stanu samo na prednjem delu (ozbiljniji, 'profesionalni') i oni bezbedniji, amaterskiji, kod kojih se izvrtao prednji i zadnji kraj.
To su obično imali lošiji skijaši čime bi im lakše iskakale gojzerice iz vezova u slučaju preopterećenja.
Ja sam imao skije Elan RC Professional ... ne sećam se koji broj.
Davno je sve obvo bilo pa se više ne sećam detalja, sve sam morao da prodam zbog povrede kolena.
Nema boljeg odmora od skijanja.

umalo novu tastaturu da sjebem koliko je suza suzu stizala..
kakve si ti samo nečovječnosti preko glave preturao..
muke..

Jeste, vala i mane je ganuo, osetio sam se kao pripadnik povlaštene crvene buržoazije, makar i iz nehigijenskog naselja potekao. Nama tata nije morao da pravi terene za zimske sportove jer sam bukvalno pored kuće imao nadaleko čuven kanal Kalovita, dobro, zamišljen je kao kanal ali je postao govnovod kako je Krnjača rasla. E, tu sam, drugovi i drugarice napravio prve klizačke korake, doduše vodilo nas i u halu Pionir, jer imalo se moglo se. I u Kekecu je izašla priča o nama, jer je to bilo jedinstveno u gradu, da je učitelj (Voja) samoinicijativno i bez odobrenja Partije i druga Tita na čelu počeo da vodi decu u kontrasmeni da nauče da klizaju.

A na Kaloviti, sećam se ko juče da je bilo, ćale igra hokej sa drugim ćalcima, svojim drugarima iz detinjstva, a mi, druga generacija, pored njih to isto, sa improvizovanim štapovima i nekim krš klizaljkama, ko je šta imao, golovi od kamenja, a roditelji čak imali neke zavarane golove koji su ličili na prave hokejašle. I jedino što je moralo da se pazi je da se ne priđe suviše blizu onim govnoispustima, jer je tu tanak led, ako ga uopšte ima, jer može da se upadne, dakle u govna. Povremeno se tako neko dete i udavilo, jer nije pazilo, a pored nije bilo nikog da ga izvuče.

Ali je zato sankanje u Krnji bilo sranje, skijane nismo ni znali šta je, močvara ravna ko daska, sem ako nas ne odvede tajko na Profile, to jest na dunavski nasip, koji je za nas izgledao kao skijaški centar u Kranjskoj gori.


Posle kad sam se preselio u brdovitro Mirijebo, sine, ko sa lanca pušten, zimi nisu moglu u kuću da me uteraju, ono, ceo dan napolju, kad dođem da jedem panatlone ko kod transformersa, ploče od leda... Posle nam sjebaše padinu sa onim Maksijem, skratili nam pistu, ali nema veze, onoliko Mirjevo, još neizgrađeno, stvarno si mogao da biraš gde ćeš da se do jaja sankaš.

A i mi smo pravili "skije", to jest "skijice", od gajbica piva, slomiš one prečke za koje se se drži gajbica, pa pošto je ugao onda imaš i zakrivljen vrh na skijici, znači skoro ko prave skije, kraće, doduše pre nego što su izmišljene karving skije. Bez vezova, a kasnije smo i to počeli da dodajemo, ono, konopac kroz rupe na tom odlomku od gajbice, ko se kako snašao. I nisam bio loš. A onda sam pao i slomio ključnu kost, majko mila što je to nezgodan prelom.

Ali na klizanje smo nastavili ida idemo, jer je to bilo idealno za muvanje devojčica, pogotovo ako si iole umeo da klizaš, pa ljubazno i šmekerski ponudiš svoje kavaljersko-instruktorske usluge koleginici koja je prvi put došla na klizanje, uz malo sreće sa drugaricama...

No, posle je tu i bagra počela da dolazi, neki moroni iz Koteža i Padinske Skele, da mlate i otimaju klizaljke, i ja jednom zamalo batine da dobijem kad su hteli da mi skinu klizaljke, posle više nisam išao, sem možda par puta, uglavnom one večernje termine, jer je to još bilo pristojno. A i na faksu na onom nazovi fizičkom vaspitanju sam odabrao klizanje i to je bilo super, nikad lakši potpis u indeks nisam dobio.

e i da kažem i to da onomad nije bilo kao mi smo imali jeftine skije.. ne kaki.. skije su bile elan, vezovi ako se dobro sjećam atomik, i drugih nije bilo..

Moj speleoklub je bio deo Planinarskog saveza Beograda, a svi smo bili ujedno članovi PSD Avale. Avala je imala svoju kuću na Kopaoniku, tako da smo se mi, kao članovi, jelte, uvaljivali za džabe tamo pred kraj sezone, nedelju ili dve dana. Naravno, nisam imao svoje skije nego su mi dali drugari, kao i pancerice, i tako sam uz druga Miću Pandura počeo. I za pasove smo se snalazili, podmitimo žicmena i on nas pusti ceo dan da radimo na nekoj manjoj stazi, ne sećam se više imena ni topografskih odrednica. Bilo je tu i GSS-ovaca koji su bili svi solidni skijaši pa je po neko hteo i da ti pokaže nešto, neku vežbicu da drljaš, i to je bilo dragoceno. Tamo sam sastavio mislim dve ili tri sezone, posle emigrirao u Kolorado, pa posle par godina počeo ovde da skijam, samouko i uporno, baš kao što se to ovde zalažeš.

E, Tadejus, samo da ti se pohvalim da sam završio onaj čas koji sam uzeo an lokalnom faksu (Optical Electronics, to je na zavšnoj godini redovnih studija), i da sam na fajnalsu ispao najbolji u razredu (i to ne ono marginalno, nego 95/100, dok je srednji broj poena bio 57/100. Uradio sam i projekat, dizajnirao 1000km dugačak optički link, full duplex, za 10Gb/s sa 10e-10 maksimalno dozvoljenim bit error rate-om, i to sam tako dobro odradio da mogu mirne duše da krenu da kopaju kanal za fiber optiku i da naručuju komponente . Čak sam išao na faks jedno jutro da držim prezentaciju i branim projekat pred komisijom (koja se sastojala od profe).

Što se kaže, bez starca nema udarca.

Sad samo da puste da uzmem sledeći čas koji sam planirao, to jest da ga ponude onlajn, kao ovaj što su ponudili.

Inače, super je osećaj, vratiti se u klupu pod stare dane, usput sam svašta naučio. Pozlatilo se onom ko izmisli professional development.

srdjan.pajic

E, Tadejus, samo da ti se pohvalim da sam završio onaj čas koji sam uzeo an lokalnom faksu (Optical Electronics, to je na zavšnoj godini redovnih studija), i da sam na fajnalsu ispao najbolji u razredu (i to ne ono marginalno, nego 95/100, dok je srednji broj poena bio 57/100. Uradio sam i projekat, dizajnirao 1000km dugačak optički link, full duplex, za 10Gb/s sa 10e-10 maksimalno dozvoljenim bit error rate-om, i to sam tako dobro odradio da mogu mirne duše da krenu da kopaju kanal za fiber optiku i da naručuju komponente . Čak sam išao na faks jedno jutro da držim prezentaciju i branim projekat pred komisijom (koja se sastojala od profe).

Što se kaže, bez starca nema udarca.

Sad samo da puste da uzmem sledeći čas koji sam planirao, to jest da ga ponude onlajn, kao ovaj što su ponudili.

Inače, super je osećaj, vratiti se u klupu pod stare dane, usput sam svašta naučio. Pozlatilo se onom ko izmisli professional development.

bravo srki, to će ti bog na onom svijetu sve nagraditi..
šalu na stranu ja se ovih dana jedino intenzivno bavim beskrajnim intervjuima za posao.. specijaliziram za ove 25 krugova do zelene trave gdje nenadano objavljujemo hire freeze..
jeza..
baš sam se smorila i ne radim ništa pametno dok ne vidim kuću.. a kad vidim onda ću da vidim i čega sledećeg da se dovatim al kod mene kanda od ML ne moš pobjeći..

e i konstatujem da fakat jeste bez starine novaka nema udarca.. analogije sjevaju nenadno.. al thinking out of the box nije prednost nas starina..
rješavala sa djetetom taj puzzle (niko nije teo da se uvati u kolo, link)
i ja stalno gledam da uhvatim nekakav sistem il patern al onda se toga slijepo držim..
a kod njega totalno drugačije mozak radi.. ništa od šema ne priznaje.. tipa ako je nešto na 4 slova ja ko mutava gledam da uguram 4 i ne razmišljam uopšte da može drugačije.. a njemu se podrazumijeva da ne mora sva 4..
krivim komuljarluk..
naučilo da se mora šema ispoštovati do kraja pa to ti je

ti se zezaj ali nama na DIF-u najtezi predmet je bio biomehanika skijanja

Ne potcenjujem,dapače.

Ovde je sve u znaku predizbornog sankanja bez snega, daleko nam skijanje - nekima.

Odabrani su već na Kopu i Jahorini.

Kako se kome zalomila pogača.

Ima nade. Premija sledećeg loto izvlačenja u Srbiji je oko 5 miliona evra.

Biće bolje.

i Jahorini.

sveta planina za rastafarijanace

solo

ti se zezaj ali nama na DIF-u najtezi predmet je bio biomehanika skijanja

Ne potcenjujem,dapače.

Ovde je sve u znaku predizbornog sankanja bez snega, daleko nam skijanje - nekima.

Odabrani su već na Kopu i Jahorini.

Kako se kome zalomila pogača.

Ima nade. Premija sledećeg loto izvlačenja u Srbiji je oko 5 miliona evra.

Biće bolje.

Ja idem na Kopaonik u sredu.

Ja idem na Kopaonik u sredu.

Ima se, može se.



Karvinguješ?

solo

Ja idem na Kopaonik u sredu.

Ima se, može se.



Karvinguješ?

Na žalost, više ne.
Koleno mi je povređeno odavno.

Čekaj, pa ovo je moja slika?
Prepoznao sam svoj kačamak!
Jeeeee!

solo

A šta kažu karvingaši dok karvinguju?

Ja ću, kao i uvek, da glasam za naše.

неће моћи....ТА...акробатика
јер кретање неби допуштало,
брзину прву ретко редукујем
па лагацко....к'о снега гртало

Г. Spiridon-е

Omega?

Yo!

Ma isključi i ti Spiro.

Jebeš komentare za kurac nisu.

solo

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Omega?

Yo!

Ma isključi i ti Spiro.

Jebeš komentare za kurac nisu.

Домаћине, послушај Солоа.

У праву је за ово што каже о коментарима овде.

cekaj ovo malo pile na skijama je ona beba?

Da!

kako je cuftica porasla.

Jeste ćuftakis porastao.

Evo nas dvoje pre par meseci, špartamo kroz Milano a ona nosi pola igračaka sa sobom u rancu .

kakav secer, svaka cast...normalno da nosi svoje igracke, pa nece valjda da ih ostavi, ovako je opremljena,...mnogo je slatka.

kakav secer, svaka cast...normalno da nosi svoje igracke, pa nece valjda da ih ostavi, ovako je opremljena,...mnogo je slatka.

Hvala. :)

Vreme leti, to je katastrofa. Počela su deca da primećuju kako brzo prolazi vreme. To mi je neverovatno. Menu su osnovna i srednja škola trajale kao jedan ceo život a klinci danas komentarišu kako je pre 2024. HEJ! Kako je MENI pre 2024, a ne vama. Šalim se.

Počela su deca da primećuju kako brzo prolazi vreme. To mi je neverovatno. Menu su osnovna i srednja škola trajale kao jedan ceo život a klinci danas komentarišu kako je pre 2024.

isto, kao da se Zemlja brze okrece:),....meni su isto Osnovna i Srednja traaaajale, a moja deca, koja nisu tako mala kao tvoja isto kazu, kako brzo prolazi vreme, ja rekoh samo nama starijima,...ovaj mali, kada je zavrsio srednju, nije mu bilo jasno da je prosla.

Mislim da je stvar u tome da nam više nikada nije dosadno (između ostalog).

Mislim da je stvar u tome da nam više nikada nije dosadno (između ostalog).

ne znam, meni nikada nije bilo dosadno.

Ma kako nije bre? Vreme bez televizora, kompjutera, telefona... pa si onda izigrao sve igre kod kuće a drugove ne puštaju napolje i onda se smaraš, razvlačiš po kući, smišljaš šta ćeš. pa jedno, pa drugo ili ono kada izađete napolje, pa ste sve izigrali, i otpadate tako na travi, klupi ili stepenicama i pričate stotinu puta ispričane priče. Par takvi sati traje ko današnja nedelja u kojoj deca imaju po šest časova u šestom razredu ili pet časova u drugom (!?), dok se dokotrljaju kući 14h, ručak, domaći, 17, trening, večera 20h, sat vremena online sa drugarima na igrici i spavanje. Nema ni jedne jedine rupe da budeš pravo dete.

Ma kako nije bre?

nije, al najozbiljnije,...skola, gomila vanskolskih aktivnosti- da ne nabrajam i ne nerivarm pucanstvo, kod kuce domaci, crtaci, besomucno igranje, napolje zanimacije,...kako sam rasla, jos su se sirila interesovanja i mogucnosti,...sport, diskoteke, momci i devojke,...pa gde da stane dosada, jos mo mi mnogo citali, vozali sa bajsom, isli na pecanje,...ovo je krajnje skracena verzija:)

sad kada razmislim, pa nikada nisam imala neku ozbiljnu pauzu, samo one leti....a ni tada nije bilo dosadno, dapace.

Je l' ti neko nekada od odrasih rekao "uhvati se zauši pa igraj"?

Meni jeste, dosta puta.

Je l' ti neko nekada od odrasih rekao "uhvati se zauši pa igraj"?

Meni jeste, dosta puta.

nije.

alselone

i Bene, na sličnim skijama. Zbog toga je moj doment crvena staza. Mislim, mogu ja da spustim i na crnoj, ali mi ne prija. Jako moram da se trudim i ne uživam nego se mučim. Zbog toga sam klince dao rano u školu, kako bi jednog dana mogli da uživaju i na teškim stazama.

Prošle godine je proskijala i srednja. Ona je veoma talentovana za sport, kada bi nastavila da gura, mogla bi da dotera i do profesionalnog sporta po izboru. Treći dan prvog odlaska na skijanje smo se spustili sa Karamana i to bez ikakvih problema, peti dan sa Pančića uz manje probleme.

Krenula je i najmlađa generacija:


Skijanje sa njima je jedan od najlepših osećaja, sloboda, ljubav, očinstvo, svašta... i onda to po kao po obavezi ukrstimo sa nekim lepim obrokom. Klinci kao i ja su "morning persons" pa nam je doručak najvažniji obrok u danu.

Ja sam uzeo gibanicu, ćerka čorbicu a sin jaja, smazali i terali dalje, a popodne za pauzu kod Skituljka na pitu sa borovnicama. :)

Meni ovo liči na 4 gibanice?! Oću reći kad bi isekao na 4 dela, kao burek, ladno bi u pekari prodao četvorici normalnih mušterija, i oni bi bili zadovoljni

A reko bih i da je i sin krenuo tajinim stopama (za ćerkicu ne smem ništa da kažem)