Porodični razgovor !

Kasno je subotnje veče. Taman se završio TV Dnevnik našeg omiljenog javnog servisa, RTS-a, kad zazvoni telefon.

Alo, alo...!

Sa druge strane „žice“ ču se glas našeg omiljenog političkog lidera, inače nešto daljeg rodjaka, Steve, koji je pre samo pre par minuta govorio na Tv-u:

„ Zdravo striko...šta se radi kod Vas...ima li šta novo“, upita kao da smo se juče poslednji put čuli, a ne ono u maju kad su bili izbori, pa se prebrojavali sigurni glasovi.

„Nema ništa sinko, taljigamo...borimo se...nisu nam isekli struju, Dara (žena mi!) sprema kakvu takvu zimnicu....Braca (sin mi) čeka posao..ništa posebno. Otkud ti?“

„Ma zbog Brace te i zovem....zbog posla, ti znaš da smo sad ušli u vlast sa ovim smrdama....?“

„Pa ček, ček što ste sa smrdama ušli u koaliciju...to nisam očekivao“

„Ma nismo u koaliciju...u stvari, nije ni važno...Slušaj me sad..šta beše ono Braca završio?“

„Aha...to nešto u vezi posla...Prava..Pravni fakultet, pre četiri godine, sa prosekom od 8...!“

„Super...pravnik, njega možemo gde hoćeš da stavimo...ima nekoliko lepih mesta baš stvorenih za njega....“

„Dobiće posao „ a reč mi zastade u grlu, da ne izbaksuziram nešto...

„ On nije član ni jedne partije...?“

„Bože Stevo, kako nije...pa kod tebe se upisao medju prvih sto. Kad si ono osnivao...“

„E jebi ga....izvini.....izlete mi !“

„Nisi me razumeo....kod tebe je u stranci....nije pre bio nigde, a i to sam ga jedva nagovorio....“

„Ne vredi ..znaš...sad tražimo nestranačke ličnosti - eksperte.........a on je..član..“
“Pa čekaj...neka se ispiše...ispiši ga odmah“ počeh grčevito da se borim i da tražim izlaz iz situacije kada je Braci posao bio na dohvat ruke.

„Ne može...dohvatiće nas mediji....kako smo ga ispisali...Ne vredi...Nego jel imamo još nekog u familiji, a da nije član, da je pouzdan?“

„Ček da promislim....(vrzmaju mi se imena po glavi)......pa ni snajka ne radi, Bracina žena...sećaš se....Nisi došao na svadbu, bio si u kampanji, kad se Braca ženio...“

„A šta je ona završila?“

„E k o n o m i j u....m e n a d ž m e n t....“počeh u strahu da sričem slova, strepeći što nije pravnik.

„ TO! Ekonomija je glavna stvar....Nije član partije?“

„Pa nije, izvini..znaš kada smo se svi upisivali, ona je bila na porodiljskom...posle nije stigla, al upisaće se ako treba..“

„Nikako...nemoj da se upisuje...trebaju nam, rekoh ti već, nestranački eksperti...“

„Stevo..ali ona nije radila do sada...“ već vidim da i tu visi posao.

„Zna kompjuter...govori engleski...?“

„Pravo da ti kažem ..ne znam, vidim da nešto kucka po njemu...a engleski..čini mi se da ga je učila u školi.....A jeste, bila je jednom u Londonu, pa mi je pričala da....“

„Ma dovoljno....naučiće...nego kaži joj nek odmah dodje sutra kod mene u kancelariju, oko 9 sati i neka ponese diplomu...“

„Nemoj da dete nešto pogreši....ona još nije radila, bolje bi bilo da počne nekako redom.... da nauči nešto, pa onda...“

„Ma ajde bre ....(pa šapatom reče, jedva ga čuh šta kaže,,) evo oni smradovi staviše Bakija za generalnog direktora PTT-a...a jedina veza sa poštom mu je njegov mobilni..mani me.....neka dodje snajka sutra“

„Pa čekaj da te pitam.... On je član partije..kako to...?“

„Striko ne mogu da ti objašnjavam sad našu strategiju...jednog dana, kad svratim. I ako se setiš od familije još nekoga pouzdanih...a da NISU ČLANOVI partije...da NISU, podvlačim..ti javi...Važi?“

„Ma važi...al kako kad smo ih sve popisivali....Još se posvadjasmo sa ujkom i njegovima koji nisu hteli da se upišu ni za živu glavu....“

Tu.....tu...tu..tu..................tu................tutu.....................................prekide se veza!
“Alo...alo Stevo.....da ti kažem još i ovo...znao sam ja da nas nećeš zaboraviti....“

„Dobro veče...Baki ovde...Steva je morao da prekine vezu, počeo nam je sastanak kadrovske komisije!“

Kako to sad ON...odakle ON lično!

Možda je prisluškivao šta pričamo....Uffff, ako se izjalovi i ova prilika.....!!!