Treba li Srbiji Društvo za zaštitu lika Sonje Biserke?

Stanje ljudskih prava u nekoj zemlji procenjuje se stanjem njihove normativne (ustavne i zakonske) regulative i načina na koji se ta regulativa provodi. Svaki izveštaj o ljudskim pravima morao bi da pođe od analize važećih normativa i ljudskih i građanskih prava koja ti normativi priznaju i garantuju, a zatim da iz statističke analize empirijskih fakata izvodi zaključke o normativnom i faktičkom stanju tih prava u datoj državi. Za to je, naravno, potrebno prikupljati i takve fakte i statistički ih obrađivati. Kako negativne, tako i pozitivne. Na taj način funkcioniše, npr, Amnesti International, koju još nikad niko nije nazvao agenturom neke imperijalne sile, iako po svom statutu, deluje pre svega prema inostranim državama. Na taj način je funkcionisao i Jugoslovenski helsinški odbor za ljudska prava koji je postojao od 1986. do 1993. godine, da bi dekretom iz Beča bio raspušten, a umesto njega imenovana profesionalna bečka filijala sa Sonjom Biserkom na čelu. Sonja Biserko sa tim prvobitnim Jugoslovenskim odborom za ljudska prava i načinom njegovog delovanja nikada nije imala i nema nikakve veze. U vreme njegovog delovanja, ona je bila u suprotnom taboru, kao visoki činovnik totalitarnog birokratskog aparata.

Ničega sličnog nema u Izveštaju Sonje Biserke. Umesto da polazi od koncepta ljudskih prava ustanovljenog Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka, ona polazi od Evropske unije kao podrazumevane najviše vrednosti u oblasti ljudskih prava, pa odnosom prema toj njenoj najvišoj vrednosti meri i svaki odnos prema ljudskim pravima. Tipičan šibicarski trik sa krađom kuglice ispod kutije, odnosno sa zamenom teza. Koncept EU daleko je od ideala prava čoveka i građanina - inače EU ne bi lišavala narode Evrope prava da se o njenim ustavnim aktima izjašnjavaju na referendumima. Da se i ne govori o socijalnim pravima koje EU ukida ukidajući dostignuća socijalnih država u svojim zemljama članicama i ukidajući nacionalna zakonodavstva koja garantuju ta socijalna prava.

Izveštaj Sonje Biserke nije ni pravni, ni pravno-teorijski, ni pravozaštitnički. On je naprosto zbirka političkih pamfleta, polemika i analiza - sa jevropejskog stanovišta kao nedodirljivog svetsko-histErijskog apsoluta. S.Biserka zapravo kao da i ne zna šta su to ljudska prava i koji su to pravni mehanizmi koji bi trebalo da ih štite, pa zbog toga sa tupom tvrdoglavošću i odbija prigovore da brka pravna pitanja sa političkim. Sadržaj tih prigovora izgleda da je iznad njenih intelektualnih dometa i ona ih poima samo kao pokušaj ograničavanja njenog ljudskog i građanskog prava da se bavi politikom u korist EU. U Poligrafu sa Antonelom Rihom veoma jasno je to demonstrirala. Niko Sonji Biserki ne osporava pravo da se bavi kakvom god hoće politikom, pa i onom po porudžbini iz Brisela ili Beča. Inostrane agenture su u ovoj zemlji poodavno stekle pravo građanstva na svim nivoima i u svim oblastima, pa je obična stvar da ga imaju i u politici. Ako Boris Tadić i Vojislav Koštunica vojsku Srbije pretvaraju u privesak vojske USA, bratimeći je sa nacionalnom gardom Ohaja, tj. maltene sa dobrovoljnim vatrogasnim društvom američke Male Moštanice, i neukusno i lakejski se udvaraju Bushu i Putinu, a tajne arhive Udbe dostavljaju USA administraciji, ali ih kriju od sopstvenih građana, onda ništa manje pravo ima Sonja Biserko da se isto tako lakejski dodvorava briselskoj birokratiji i njenoj bečkoj Helsinškoj federaciji za ljudska prava, čiji hleb jede. Ali, stvari treba nazivati pravim imenom, a ne svaki pokušaj da se to učini proglašavati medijskim i svakim drugim linčom.

Sonja Biserka je poslednji problem ljudskih prava u Srbiji. Uz društvo za zaštitu životinja i društvo probirljivih jahača kola srpskih sestara, Srbiji je nedostajalo samo još Društvo za zaštitu Sonje Biserke. Onako kako je Čehoslovačkoj 1938. nedostajalo društvo za zaštitu prava sudetskih Nemaca da se pripoje nacističkoj Nemačkoj, a 1968. društvo za zaštitu prijatelja tovarišća Staljina i Brežnjeva - oba puta da bi legitimisali stranu vojnu okupaciju i intervenciju. Sonji Biserki od svih silnih linčeva za 14 godina, otkako joj je iznenadno prosvetlenje otkrilo da se može sasvim lepo živeti i na račun ljudskih prava u Srbiji, nije falila ni dlaka sa glave. Možda joj poneka dlaka jeste zafalila usled dejstva izvesnih prirodnih zakona koji joj nikad nisu bili baš suviše naklonjeni. Društvo za zaštitu Sonje Biserke može opravdati svoje postojanje osnivanjem fonda za borbu protiv efekata tih prirodnih zakona na Sonju Biserku, dakle, fonda za transplantaciju nove kose, kože itd. ovoj staroj misici srpske liberastije. A ako od ostvarenja tog plemenitog kompenzacionog istorijskog cilja srpskog naroda i pretekne neki dinar - neće se baciti. A sigurno se neće ni upotrebiti za zaštitu prava na život srpskih rudara koji su ostali bez posla. Kome još i oni i to njihovo ljudsko pravo na život trebaju i koriste? Neće nam valjda oni biti svete krave, kad imamo ove bisere, morke i biserke koji se ovako milostivo prosipaju pred balkanske svinje, iz sve snage provocirajući da budu malo nagažene pa onda puno zaštićene nekom „humanom" intervencijom „međunarodne zajednice" i njenih snaga reda i poretka, tj. NATO pakta, upotpunjenog bratskim ruskim trupama, sveže uvežbanim u Gruziji?

Ako vlada Srbije traži sebi oslonac i podršku izvan sopstvenog naroda, zašto to ne bi smela da radi i sirota Sonja Biserka? Nije ona ni gora ni bolja od njih. Tim pre što pripada istoj kategoriji političkih konvertita iz bivšeg nomenklaturnog činovničkog aparata, kao i većina političkih faktora u Srbiji, a ima i podjednake teškoće da konzistentno teorijski i etički zasnuje svoju poziciju kao i svi ti ostali nomenklaturni konvertiti u traganju za zahvalnijim i izdašnijim jaslama. Svodeći ljudska prava isključivo na njihov politički i politikantski kontekst, ona ih zapravo ukida kao autonomni domen ljudskog delovanja i mišljenja. Ona to očigledno nije u stanju da pojmi. A nije joj ni potrebno, jer i ovako faličnu i trulu ideološku i političku robu sasvim uspešno prodaje i naplaćuje. Srbiji i zato treba Društvo za zaštitu Sonje Biserko - da je zaštiti od svake opasnosti da naruči sebi neki malo anonimno gaženje na nogu u gužvama na beogradskim ulicama, gaženje koje treba da je učini velikomučenicom nove stare jevropejsko-unijatske religije NATO pakta i globalističke liberastije.