tudja savest

ovo je nacionalna strategija za uspostavljanje ravnopravnosti zena. ovo je predlog novog antidiskriminacionog zakona. ovakvih frazetina se ne bi postideo ni neki referat na konferenciji feministkinja - s tim sto ovo nije referat sa konferencije nego zvanicni vladin dokumenti, izlozen vaznim, samosvesnim tonom.

vec prvi pogled na strategiju "ravnopravnosti" ukazuje na pervertirano razumevanje ravnopravnosti izmedju polova od strane srpske vlasti. ravnopravnost polova se ovde ne dozivljava kao istovetnost pravila igre za sve pojedince u drustvu, bez obzira na pol, vec sa birokratskom fantazijom o statistickoj simetriji u prisustvu "predstavnika" polova na razlicitim funkcijama. a te birokrate izgleda nece imati mira dok se u svakoj profesiji, od vojnog pilota do primabalerine, ne postigne statisticka raspodela po njihovom ukusu.

alarmantne vesti o izvestaju republickog zavoda za statistiku ukazuju na cinjenicu da, u srbiji, zene primaju manje penzije i manje su zastupljene na rukovodecim mestima. medjutim, taj isti izvestaj ukazuje i na mnoge razlike koje idu "na stetu" muskaraca, kao sto su veci broj krivicno osudjenih i kraci zivotni vek. na to predstavnici zavoda slezu ramenima u stilu "to pokazuje ko je ko u drustvu" i "zene pazljivije voze".

drugim recima, kad statisticke razlike idu "u korist muskaraca" one se objasnjavaju nepostojanjem rodne ravnopravnosti, ali kad idu u "korist zena" muskarci su za to sami krivi. ovo je samo jedan primer u kojoj meri je upotreba statistika o zastupljenosti ovisna o predrasudama pojedinca koji ih interpretira, a koji sutra moze da bude poverenik koji sprovodi antidiskriminacioni zakon.

pomislilo bi se da u odsustvu zabrane diskriminacije vlasnici preduzeca sadisticki zaobilazili kvalifikovane zene i umesto toga davali prednost losim, najgorim, bilo kakvim muskarcima. ali svako preduzece koje bi radilo tako nesto bi bilo gubitnik na trzistu jer bi oni koji su premni da zene zaposle dobijali objektivno bolju radnu snagu za nize pare, sto bi ih na trzistu ucinilo konkurentnijim. u najvecem broju slucajeva diskriminacija se ne isplati i pitanje je da li birokratsko nadziranje iste proizvodi vise stete ili koristi.

u srbiji izgleda postoji ukorenjena ideja da je glavna uloga drzave da ljude vaspitava i da predstavlja moralno svetlo u mraku poroka i zaostalosti - zapravo, predstavnici vlasti ni ne kriju da je njihov cilj da gradjanima "promene svest". medjutim, jedan pogledaj na srpsku vlast je dovoljan da svakome razbije iluziju o njihovim kvalifikacijama za moralnog vodica celog naroda. menjajte svoju svest, ako je moguce, a ostale ostavite na miru.