socijalna struktura

Socijalna struktura u Srbiji danas, sastavljena je od raznih društvenih slojeva. Između tih slojeva može se postaviti neka paralela i određena poređenja iz kojih bismo videli da su razlike drastične, a da su negde gotovo neprimetne. Kroz vreme socijalna struktura se menjala, ali su se zadržale neko grupe u društvu koje su uvek bile prisutne, ne samo kod Srba, nego i kod drugih nacija. Ti slojevi su siromašno radno stanovništvo i bogati graditelji, nedostižni vlasnici prestižnih firmi, estradni umetnici. Običan radni čovek se svakodnevno bori za svoje parče hleba i mora da radi i trpi razne neprijatnosti kako bi opstao. Bogati ljudi, radnike stavljaju na muke i kao da najviše uživaju da ih kažnjavaju. Danas u Srbiji ima i raznih podslojeva, profesori, umetnici, ali i ljudi koji su na donjoj granici. Ti ljudi su ne tako retko, profesori bez posla, stana, odbačeni od svih, ali i beskućnici koji jednostavno nisu ni naučili na bolje. Srednji stalež se opet može podeliti na par lestvica, oni koji su bliže onom bogatom društvu, al opet ne mogu sebi da prijušte neke skupe automobile ili nekretnine. Najčešće su to automobili srednje klase, lepo uredjeni stanovi i kuće ne nešto preterano i bezobrazno veliki. Putovanja mogu da prijušte, čak u neke egzotične delove. Neko isčekuje ručak u narodnoj kuhinji, neki mogu da skuvaju i sami jer imaju gde, a nadje se i šta, neki se hrane po restoranima, a nekima sprema kuvarica kod njihove kuće. U svakom slučaju razlike postoje izmedju različitih slojeva, pa baš zato i su i podeljeni po slojevima. Besmisleno je ljudima sa nižih lestvica pripisivati manju vrednost, jer da nije njih sistem ne bi funkcionisao kako treba. Bogati ne bi prihvatili da rade neke poslove koje radi čovek nižeg staleža, a samim tim bi došlo do razaranja sistema i do gubitka vrednosti višeg sloja društva. Prošli smo i inflaciju i težak period u devedesetim godinama. Neki su se tada naglo bogatili gazeći preko sirotinje bez imalo griže savesti. Ratni profiteri koji su nemilosrdno pljačkali napuštene kuće bili su nekada sitni šverceri, obični radnici. Sada su isti ti veoma uticajni ljudi, koji su svoj posao razvili i dostigli vrhunac, koji se temelji na veoma truloj i labavoj osnovi sumnjivog novca. Neki su određene funkcije dobili dolaskom njihove političke partije na vlast, pa su prinuđeni da kradu i da halapljivo grabe sve što se da ugrabiti za vreme trajanja mandata, jer ako se promeni vlast veoma lako će doći do preokreta. Taman kada se naviknu na dobru zaradu ona se smanji tri, pa i više puta.
Svakodnevno možemo na ulici videti decu, prljavu i odrpanu, koja na pešačkim prelazima prižaju ruku prema prozorima automobila očekujući da im nešto zvecne u dlan. Jako retko se vidi da neko iz onih skupih automobila pruži svoju ruku i da neki sitniš toj deci. Opet nije ni dokazano da li tu decu neko iskorištava i tera na ulicu da prose, preteći im da moraju da donesu određenu sumu novca. Socijalna struktura se formira tako što se svako bori za svoju egzistenciju i u toj borbi formiraju se lanci koji šine tu strukturu.
Trenutno se nosimo sa svetskom ekonomskom krizom, al ko nam garantuje da posle toga neće doći do velike energetske krize. Svi slojevi društva osete tu krizu kroz svakodnevne gubitke i poskupljenja. Najviši sloj, najviše i gubi, ali ako oni gude gube i oni ispod njih u piramidi. Donji i srednji stalež ostaje bez posla, dobija smanjenje ličnih dohodaka. Mali privrednici gube, jer isvakodnevno moraju da proizvode, da plaćaju radnu snagu, a roba stoji i slabo se prodaje, jer nema ko ni da je kupuje. Socijalna struktura je više-manje kod svih nacija slična i skoro u svim državama slojevi zavise jedni od drugih, ali se to teško priznaje.
Kod razvijenih društava granice su malo pomerene ka gore, sa fokusom na bogatom sloju. Bolja ekonomska situacija i bolje zarade podižu prosek.
Međutim slika socijalne strukture može biti i iskrivljena i nestvarna. Naizgled ima ljudi koji imaju skupe automobile, kuće, vikendice, firme, al pritom im je bankovni račun u minusu i zatrpani su kreditima i dugovima kojih ne mogu da se reše. Kom sloju oni pripadaju ne zna se pouzdano. Njihov položaj može veoma brzo da se preokrene i da bankrotiraju, pokretna i nepokretna imovina ode pod hipoteku i da preskoče par lestvica dogurajuči gotovo do dna.
U svakodnevnom životu ovi slojevi moraju da funkcionišu zajedno kao jedna celina zaviseći jedan od drugog. Na jdnom gradilištu na primer zajedno sarađuju investitor, arhitekta, inženjer, tehničar, kvalifikovani i nekvalifikovani radnici svih profila od bravara, preko zidara do molera. Kada investitor recimo ne bi hteo da sarađuje sa nekim od radnika, ne bi uložio novac i automatski ne bi bio dostupan materijal za gradnju tom građevinskom preduzeću, pa tako ni radnici ne bi bili plaćeni, a ne bi verovatno ni radili bez plate. Isto tako kada neko od grupe radnika, recimo stolari ne bi hteli da sarađuju sa ostalima, ne bi imao ko deo njihovog posla da završi i opet ne bi funkcionisali produktivno kao celina.
U današnjem modernom društvu ljudi, pogotovo ovi na višim slojevima zaboravili su na emocije i pretežno jure poslove i novac. Nisu ni svesni koliko su ljudi na nižim lestvicama od njih zaslužni za njihovo bogatstvo i to retko umeju da cene i nagrade. Niže slojeve uglavnom čine pošteni i vredni ljudi, ali se zadesi i po neki sitan prevarant, kao i oni koji nastoje da se približe nadređenima i da sa njima budu u dobrim odnosima, kako bi bezbrižno mogli da potkradaju. Takvi paraziti društva najveći su krivci za propadanje preduzeća kao i države.
Socijalna struktura u Srbiji danas, sastavljena je od raznih društvenih slojeva. Između tih slojeva može se postaviti neka paralela i određena poređenja iz kojih bismo videli da su razlike drastične, a da su negde gotovo neprimetne. Kroz vreme socijalna struktura se menjala, ali su se zadržale neko grupe u društvu koje su uvek bile prisutne, ne samo kod Srba, nego i kod drugih nacija. Ti slojevi su siromašno radno stanovništvo i bogati graditelji, nedostižni vlasnici prestižnih firmi, estradni umetnici. Običan radni čovek se svakodnevno bori za svoje parče hleba i mora da radi i trpi razne neprijatnosti kako bi opstao. Bogati ljudi, radnike stavljaju na muke i kao da najviše uživaju da ih kažnjavaju. Danas u Srbiji ima i raznih podslojeva, profesori, umetnici, ali i ljudi koji su na donjoj granici. Ti ljudi su ne tako retko, profesori bez posla, stana, odbačeni od svih, ali i beskućnici koji jednostavno nisu ni naučili na bolje. Srednji stalež se opet može podeliti na par lestvica, oni koji su bliže onom bogatom društvu, al opet ne mogu sebi da prijušte neke skupe automobile ili nekretnine. Najčešće su to automobili srednje klase, lepo uredjeni stanovi i kuće ne nešto preterano i bezobrazno veliki. Putovanja mogu da prijušte, čak u neke egzotične delove. Neko isčekuje ručak u narodnoj kuhinji, neki mogu da skuvaju i sami jer imaju gde, a nadje se i šta, neki se hrane po restoranima, a nekima sprema kuvarica kod njihove kuće. U svakom slučaju razlike postoje izmedju različitih slojeva, pa baš zato i su i podeljeni po slojevima. Besmisleno je ljudima sa nižih lestvica pripisivati manju vrednost, jer da nije njih sistem ne bi funkcionisao kako treba. Bogati ne bi prihvatili da rade neke poslove koje radi čovek nižeg staleža, a samim tim bi došlo do razaranja sistema i do gubitka vrednosti višeg sloja društva. Prošli smo i inflaciju i težak period u devedesetim godinama. Neki su se tada naglo bogatili gazeći preko sirotinje bez imalo griže savesti. Ratni profiteri koji su nemilosrdno pljačkali napuštene kuće bili su nekada sitni šverceri, obični radnici. Sada su isti ti veoma uticajni ljudi, koji su svoj posao razvili i dostigli vrhunac, koji se temelji na veoma truloj i labavoj osnovi sumnjivog novca. Neki su određene funkcije dobili dolaskom njihove političke partije na vlast, pa su prinuđeni da kradu i da halapljivo grabe sve što se da ugrabiti za vreme trajanja mandata, jer ako se promeni vlast veoma lako će doći do preokreta. Taman kada se naviknu na dobru zaradu ona se smanji tri, pa i više puta.
Svakodnevno možemo na ulici videti decu, prljavu i odrpanu, koja na pešačkim prelazima prižaju ruku prema prozorima automobila očekujući da im nešto zvecne u dlan. Jako retko se vidi da neko iz onih skupih automobila pruži svoju ruku i da neki sitniš toj deci. Opet nije ni dokazano da li tu decu neko iskorištava i tera na ulicu da prose, preteći im da moraju da donesu određenu sumu novca. Socijalna struktura se formira tako što se svako bori za svoju egzistenciju i u toj borbi formiraju se lanci koji šine tu strukturu.
Trenutno se nosimo sa svetskom ekonomskom krizom, al ko nam garantuje da posle toga neće doći do velike energetske krize. Svi slojevi društva osete tu krizu kroz svakodnevne gubitke i poskupljenja. Najviši sloj, najviše i gubi, ali ako oni gude gube i oni ispod njih u piramidi. Donji i srednji stalež ostaje bez posla, dobija smanjenje ličnih dohodaka. Mali privrednici gube, jer isvakodnevno moraju da proizvode, da plaćaju radnu snagu, a roba stoji i slabo se prodaje, jer nema ko ni da je kupuje. Socijalna struktura je više-manje kod svih nacija slična i skoro u svim državama slojevi zavise jedni od drugih, ali se to teško priznaje.
Kod razvijenih društava granice su malo pomerene ka gore, sa fokusom na bogatom sloju. Bolja ekonomska situacija i bolje zarade podižu prosek.
Međutim slika socijalne strukture može biti i iskrivljena i nestvarna. Naizgled ima ljudi koji imaju skupe automobile, kuće, vikendice, firme, al pritom im je bankovni račun u minusu i zatrpani su kreditima i dugovima kojih ne mogu da se reše. Kom sloju oni pripadaju ne zna se pouzdano. Njihov položaj može veoma brzo da se preokrene i da bankrotiraju, pokretna i nepokretna imovina ode pod hipoteku i da preskoče par lestvica dogurajuči gotovo do dna.
U svakodnevnom životu ovi slojevi moraju da funkcionišu zajedno kao jedna celina zaviseći jedan od drugog. Na jdnom gradilištu na primer zajedno sarađuju investitor, arhitekta, inženjer, tehničar, kvalifikovani i nekvalifikovani radnici svih profila od bravara, preko zidara do molera. Kada investitor recimo ne bi hteo da sarađuje sa nekim od radnika, ne bi uložio novac i automatski ne bi bio dostupan materijal za gradnju tom građevinskom preduzeću, pa tako ni radnici ne bi bili plaćeni, a ne bi verovatno ni radili bez plate. Isto tako kada neko od grupe radnika, recimo stolari ne bi hteli da sarađuju sa ostalima, ne bi imao ko deo njihovog posla da završi i opet ne bi funkcionisali produktivno kao celina.
U današnjem modernom društvu ljudi, pogotovo ovi na višim slojevima zaboravili su na emocije i pretežno jure poslove i novac. Nisu ni svesni koliko su ljudi na nižim lestvicama od njih zaslužni za njihovo bogatstvo i to retko umeju da cene i nagrade. Niže slojeve uglavnom čine pošteni i vredni ljudi, ali se zadesi i po neki sitan prevarant, kao i oni koji nastoje da se približe nadređenima i da sa njima budu u dobrim odnosima, kako bi bezbrižno mogli da potkradaju. Takvi paraziti društva najveći su krivci za propadanje preduzeća kao i države.