TinejDz vreme osamdesetih...

Nije se zvala Jagodinka Simonović, već naprosto Merima T. ubedljivo najzanimljivija i nazgodnija devojka u gradu, a još je ista bila u mom razredu. mislim šta reći.

Šta god bi Merima obukla, to je tako stojalo na njoj, da niko nije bio ravnodušan, a pogotovo jedan suludi nastavnika matematike, koji se prezivao Mušović.

Taj rodjaci moji tu devojku toliko je proganjao zbog provokativnog oblačenja, da je to bilo za neverovati.

Jednom prilikom isti nastavnik je prozove da odgovara za Tablom, ona izadje, i kad je video kako joj stoji suknjiče jedno, oterao je kući(stanovala 100 metara od škole) sa časa da se preobuče, jer on nije mogao da to gleda kao...

Ode ona kući, preobuče se u još izazovniji komlet, to jest došla je u somotske(sitan somot) farmerice krem boje, koje su joj tako stojale, da je to bilo pravo savršenstvo i praznik za oči.

Nastavnik matematike je opet vrati sa časa, jer ni te farmerice mu nisu bile po volji, mada kako je mala bila gradjena, mogla je komotno da obuče Dzak od konoplja, i to bi bilo izazovno...



Zanimljivo za istu junakinju ove priče i moju školsku drugaricu je i to, što kada moje odelenje ima Fizičko vaspitanje u dvorištu škole, i kad se poskidamo u šerceve , a ženske u čuvene Trikoe, gotovo svi muškarci koji nešto znače u gradu dodju da nas kao gledaju, to jest da gledaju nju, da se ne lažemo.

E sad pitate se, što ja Vama pričam ovo ? 
Mmm, pa znate, jednog dana smo nas dvoje ostali sami u učionici, tad mi se požalila da ju je Tata kablom od pegle udario po guzi, ne sećam se sad što, ali se još sećam plavičastog traga na toj butini, to jest guzi...takvu privilegiju da gledate njeno telo, takvu scenu je trebalo doživeti, preživeti bolje reći.

Hoću da kažem, to je bilo prvo polugodište VIII razreda osnovne škole, imali smo po 15 godina, a njoj se u celoj školi dopao jedan Vesko u istoj školi sa malim brčićima, i moja malenkost bez brčića. Prosto rečeno bila je blagonaklona prema nama, to jest smatrala nas za simpatije.

Došlo je kraj polugodišta, zima, a ja sam tada imao malo veće šiške, koje su izgleda bile zanimljive ženskom polu, medjutim, avaj...
Jednog jutra, otac me je postavio na stolicu, uzeo Makaze za šišanje, i naprosto posle 5 minuta moje lepe šiške su bile na LINOLEUMU...tad još nisam znao šta me snašlo, dok nisam krenuo u školu, i dok me nisu videli školski drugovi i drugarice.

Prvog dana drugog polugodišta, došli svi sa odmora, neki sa novom garderobom, a ja sa novom frizurom. I sledi u ovoj celoj priči ključna stvar, zbog čega sam sve ovo započeo da vam pričam:

Prilazi mi Ona, to jest Merima T. i kaže mi: auuu, ko te to tako nagrdio(čitaj ošišao), ne mogu da verujem, znaš li kako su ti bile slatke one šiške ?! Hm, šta da Vam kažem, sve bi podneo, da mi je to rekao bilo ko, ali Ona, pa ljudi moji ja sam mislio da je to kraj sveta, civilizacije, šklole, života i t. d.

Samo sam tada jedno razmišljao, samo da stignem kući, ima da uzmem Budak i rascopam glavu od onog ko me je tako ošišao, ali dobih uverenje prisutnih ukućana, da će kosa ponovo da mi poraste, što je doduše bilo realno, ali ko da čeka to, u svakom slučaju svi su preživeli, mada sam bio odlučio sve da ih "pobijem".