Ko je za to da se na Baljka izvrši neizdrživ pritisak da se vrati na ovo mesto, gde je neophodan, a uz svo prihvatanja svega što je rekao, kao i tačnog i poštenog Restakovog objašnjenja, nek se oglasi.
Ko je za to da se Janko predomisli, vrati ovde gde mu je mesto i gde nam treba, a u smislu učenja Srba politici nezalupljivanja vratima, i principu da pametniji popusta, neka se potpiše dole. Evo ja ću prva: Vrati se, Janko!

*Otvoreno pismo Vladeti Jankoviću, visokom funkcioneru DSS-a, predsedniku Upravnog odbora pozorišta Atelje 212, dugogodišnjem profesoru antičke književnosti (i drame), čoveku koga moj blog nervira, ali ga ipak čita. I koji zna šta je pozorište. A šta nikako nije.

GlogovacTANJUG je javio (a ko bi drugi), a sve novine prenele kao manje više jedini izveštaj sa vrlo uspešnog gostovanja Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta, informaciju da je u Zagrebu, na nacionalističkoj osnovi, u četiri ujutru, izlazeći iz pozorišnog kluba, napadnut Nebojša Glogovac, beogradski glumac i inače jedan odličan tip, kome ne pada na pamet da od toga pravi medijski cirkus.

Iako smatram da blog nije zvanični medij i da izborna ćutnja za nas nije obavezujuća, poštujem molbu Dejana Restaka, da mu lažni legalisti ne zajašu za vrat. Sad kada im je vreme da sjašu.
Pa, pre nego što nam zalepe usta, a naivno na javnom servisu, na primer, puste remek delo državnog reditelja (i to svake države sa dovoljno novca za svoje miljenike, od mitinga na Gazimestanu na ovamo), filma u kojem neki prkosni Srbin prkosno pokazuje svoje prkosno dupe neopisivo glupom neprijatelju i time pokaže kako Srbin Kosovo u stvari ne da i onda kada ga upravo daje, da kažem šta ja mislim. Mislim da su izbori važni, jedni od najvažnijih do sada. Mislim da je glasački listić najače sredstvo borbe. Mislim da je svaki glas važan, svaki je odlučujući. I mislim da treba da glasamo po sopstvenoj savesti, ali svesni potpuno posledica. Ovo nije šala. Ovo nije detinjasto prepucavanje oko video spotova, viceva, i-tube zajebancija. Ovo je pitanje opstanka naše zemlje.

KoncertPozivaju "domaćinski" Beograd na nasilje, pucanje, skidanje "prodanih glava", a u ime velikog praznika. Nemam komentara, ostavljam prostor vama. Samo da upozorim, onaj ko na Božić puca, obrezanje Isusovo slavi uz udovicu najvećeg narko bosa na Balkanu, mnoge će još majke zaviti u crno. Sklonite sutra decu s ulica.

U danu sramnog poništenja presude za ubistvo dve stotine nevinih ljudi na poljoprivrednom dobru Ovčara, ovdašnje glasilo zločinačke organizacije - inače i najtiražniji dnevni list na Balkanu, objavilo je, pod oznakom ekskluzivno, a na naslovnoj strani svog web izdanja, intervju sa nekakvim frizerom zemunskog klana, u kojem se sada, nakon svih, čak i taj degenerik bahato popišao po srpskom pravosudnom sistemu, procesu za podmuklo ubistvo premijera i dao svoj prljavi doprinos bezakonju u domaćim štampanim medijima, kojima se Vlada Srbije, a od dolaska na vlast, namerno i podmuklo – uopšte ne bavi. Za ovu vlast Kurir i slično smeće nije problem, jer Kurir štampa ono što oni intimno osećaju, Kurir kreira javno mnjenje njihovih glasača, Kurir vodi prljavu kampanju protiv mrtvog Djindjića, njegove udovice, porodice i saradnika i vrši proces zastrašivanja svih svedoka optužbe. Pa kada taj frizer Deki, iz magle svoje polu-artikulisane misli poruči: “Legija je moja ljubav, on je pravi Srbin i patriota. Ponosan sam što sam ga šišao.” ja mogu samo da samo naježim i pomislim – ko će biti sledeći?

Nakon poslednjih burnih dana Bagzijevog svedočenja, ozbiljnih indicija o falsifikovanju službene beleške o susretu ministra policije demokratske države sa jednim od najopasnijih kriminalaca u regionu, a prilikom njegove predaje vlasti "u koju ima poverenja", nakon informacije o prisustvu direktora javnog servisa u zgradi MUP-a, a u noći Legijine predaje, e da bi eventualno uzeo intervju od pomenutog, (za šta nije sa sobom poveo ni ekipu, niti poneo tehniku), nakon informacija o toj burnoj noći o kojoj je, sada je jasno, službeni dokument naknadno falsifikovan, nakon nemušte ali zato agresivne odbrane bivšeg vice-premijera Vlade Srbije Nebojše Čovića na tvrdnje svedoka saradnika da je znao za planirani atentat na premijera Djindjića, ono što srpski pravosudni sistem, ustavna država u vlasti legalista, nama, svojim gradjanima, poreskim obveznicima, referendumskoj stoci poručuje, je da jedina stvar koja izgleda sasvim izvesno je - da ništa nije izvesno. I da putevi gospodnji, osim što su čudni, vode preko Bezbednosno Informativne Agencije, gde se, istog časa i bez ikakvog traga i završavaju.Pa dobro, da li sam to ja luda, a svi drugi normalni ili ovde ima još neko ko smatra da ili ce Srbija konačno rasformirati tu crnu zlikovacku rupu ili će BIA rasformirati Srbiju.

Ja nisam. Zato. (Volela bih ako može, bez vredjanja i bez vike. Ako može.)

Sećate se ovih reči besmrtnika Milutina Mladjenovića, doajena svih srpskih foruma, a pre svega ovog bloga. Sećate se ovoga: "E taj MURAT je za 20 godina svog vladanja,odrubio preko 26 hiljada glava svojih sunarodnika.Coveka obozavam,kunem se u njega danasa. Umalo ne odoh ovih godina da promenim svoje ime u njegovo,nego ne daje mi ova zlikovacka Srpska birokratija." Ili ovoga: "Znam komsinicu koja je pi=usi tri pakle dnevno,pusila je svo vreme trudnoce,oba sina imaju nevidjenu dijoptriju i nose naocare sa debelim staklima ko dno od tegle za ajvar.Poznat je slucaj za ogledom,kada treba neka zivotinjka da ostane mala,podrgnu je duvanskom dimu konstantno,i tako se dobije patuljasti rast." Eto čega nas lišava ova zla devedesetdvojka, kada nas podrgne nepravednom i ničim izazvanom banovanju Miilutina Mladjenovića.

Poslednji blog koji sam objavila na temu svog intervjua NIN-u je, do ovog trenutka, pročitalo skoro sedamnaest hiljada ljudi. Imam obavezu prema svima vama da objavim nekoliko stvari. Godinama sam odbijala da dam intervju za ove novine, vrlo grubo odbijajući mnogobrojne pokušaje saradnika redakcije da promenim mišljenje. NIN već dugo više ne smatram časopisom, već pamfletom u rukama jedne odstrašćene političke organizacije, one koje se prljavim sredstvima godinama obračunava prvo sa živim, pa sa mrtvim Djindjićem, sa svime što predstavlja liberalnu Srbiju.

Pa pre nego što počnete da vičete, evo ovde kačim jedan deo. Da vidite zašto i šta je meni važno. Molim vas samo da ne navaljujete na mene, i nemoj niko da mi objašnjava ni šta je Čeda, ni šta je Boris. Baš me briga za to. Mene zanimaju principi, demokratski principi, zanima me da li su ideje raznih derivata nekada najveće demokratske snage danas toliko udaljene, da se o njima ne može čak ni pregovarati i da oni medjusobno ne mogu čak ni razgovarati.

Sve me zanima, od otvaranja, do šou kejsa, dolazim za neki dan, pa da znam šta sam propustila i šta da gledam.

Ima neko da je bio?

PS: Neredovna na časovima, priznajem, neće se ponoviti.

Nedavno je ovde neko otvorio polemiku o tome da li se glasila kao što su Kurir ili Press mogu koristiti i u “pozitivne svrhe”, tačnije, kako bi ipak možda trebalo objavljivati tekstove i intervjue i u ovim izdanjima i time se obraćati najširoj mogućoj publici. Argumenti su uglavnom slični: na stranicama i u medijima kao što je ovaj blog, okupljaju se mahom istomišljenici, tako da, osim terapeutske funkcije za samog autora i nekoliko bitnih istomišljenika, domet zapravo i nije neki. I to je tačno. Ali ja, na primer, nikada ne govorim za Kurir. Zato što mislim da to nisu novine već glasilo organizovane mračne grupe, koja za veoma sitne pare okuplja vojsku frustriranih sub-pismenih poznavalaca etiketa domaćih žestokih pića, da im kofu i govna u ruke, i izda jednu jedinu njima razumljivu naredbu: ZA-LI-VAJ! I oni zalivaju.Time usput, a da im je to i svejedno, stvaraju i atmosferu linča, objavljuju adrese i fotografije zaštićenih svedoka na sudjenju za ubistvo premijera, pornografske snimke dece u školama, lažne insinuacije o privatnom životu svojih političkih protivnika, bljuvotine na temu svega što ne deli mišljenje da je Legija politički zatvorenik i jebiga-ipak-heroj, homofobične, antisemitske, pedofilske sadržaje, služe se fotomontažom i prostačkim trikovima, niskom cenom i netransparentnom dotacijom i time opasno truju narod.

Samo sam se vratila, pa imam i šta da vidim: pozorišnu predstavu italijanske ulične trupe u Novom Sadu prekinula policija, a po dojavi Episkopa bačkog, Irineja (Bulovića, aka Crvenog), čoveka poznatog po neuljudnoj bradi i jednakom razumevanju za porodicu Milošević, posebno za politiku glave kuće (sada penzionerke u bekstvu pred domaćim i inostranim organima gonjenja, Mire ukratko Marković).

U svim mojim omiljenim novinama, od onog djubreta Kurira, do ozbiljnih tablosa Sveta i Skandala, danima kruže slične informacije ilustrovane mahom privatnim fotkama pripadnika srpskog džep* seta, kako šetaju skoro pa anatomski oblikovane sise, kao i same vlasnice istih, letujući na Azurnoj Obali, mahom u San Tropeu. Tako čitam da su porodice obogaćene na kasi zajma za Srbiju, od kojih je glavna lopuža već mesecima u bekstvu, svoje obis naslednike poslali jahtama "da napune baterije" bas u ovo "mondensko letovalište", gde je glavna zabava (piše Rirku) prskanje šampanjcem iz magnum boca vrednih i po pedesetsoma evra (ili pedesetsoma felacija, kako koja broji).